Jutro je pokvarilo nekoliko oblaka koji su nagoveštavali kišni dan. Šumarice su u proleće bogate zelenom bojom. Pored humki streljanih, gde pod zemljom leži hiljade ljudi, ima cveća. Streljani su 1941. godine, bez ikakvog razloga, iz mržnje.
Zgrada Spomen-parka, izgrađe-na od crvene cigle, koja podseća na krv.
Pored Aleksinca, u kome ima mnogo civilnih žrtava i porušenih kuća, stradali su Kuršumlija, Zlatibor, Čačak. Pogođen je TV-repetitor na Crnom vrhu, Bogutovačka banja i Ivanjica. Usled granata koje su pogodile TV-repetitor na Crnom vrhu, koji se nalazi između Kragujevca i Jagodine, ostao je grad bez tri programa Radio-televizije Srbije.
U gradu rade samo lokalne radio i TV-stanice. Neke od njih preuzimaju program RTS-a. Emituju se samo vesti sa ratom razorenih područja. Interesantno je da se javljaju i nove borbene pesme. Jedna je karakteristična, a emituje se svakodnevno i više puta. Nosi naziv "Volimo te otadžbino naša". Namenjena je podizanju borbenog duha.
Kada zvuk sirene sa obližnje zgrade upozori na vazdušnu opasnost, silazim u sklonište. Posmatram sumorna lica, koja nisu navikla na ovo. Grupe ljudi koji imaju neki neobičan miris stvara neobičnu sliku.
Četvrtak 8. april
Ponovo su avioni NATO gađali Lađevce. Bombe koje su pale blizu releja, gde je vojni aerodorom, napravile su veliku štetu ovom objektu. Posle ponoći je stradao Bogutovac, a na Ćupriju su pala tri projektila. U Lučanima je gađana hemijska industrija "Milan Blagojević". Prilikom bombardovanja Zlatibora, Užica i okoline poginula su tri civila. Ponovo je u petnaest minuta posle jedan sat, sa tri projektila gađana u Kragujevcu "Zastava". Bombe su pale i na Crni Vrh. Gađani su i ciljevi u okolini Valjeva, a meta je bila i planina Divčibare i Bubanj Potok.
Čelnici NATO-a dali su izjavu da su potencijalne mete releji koje vojska koristi za svoje komunikacije.
9. april (Veliki Petak)
Avioni NATO alijanse granatirali su u 1:13 fabriku automobila "Zastava". Na Zastavu je palo šest projektila Gotovo sve TV-stanice emituju stravične slike.
To su snimci porušenih pogona, jedne od najmoćnijih fabrika u Jugoslaviji. Srušeni su najvitalniji objekti "Zastave": Kovačnica, Fabrika privrednih vozila, Energetika i veći deo Fabrike automobila. Prema izveštajima dopisnika ima povređenih radnika. Mnogo ljudi ostaće bez posla.
U užem gradskom jezgru stradali su objekti koji su u blizini "Zastave". Gotovo na svim radnjama popucala su stakla. Juče je na snagu stupilo nekoliko vladinih uredbi: o unutrašnjim poslovima, o okupljanju građana, o prebivalištu i o ličnoj karti. Više hiljada ljudi radnika "Zastave" okupilo se ispred ulaza u fabriku da bi izrazilo svoj protest. Protestuju radnici i protiv rukovodstva na čijem čelu je Milan Beko.
Obezbeđenje "Zastave" nije dozvolilo da radnici uđu u pogone.
U svim fabrikama koje su pogođene proizvodnja je stala. Kako je proizvodnja u "Zastavi" integrisana u jednu celinu, oštećenje svakog onemogućava rad drugih. Po kazivanjima ljudi koji su oštećenje videli, najteže su stradali Kovačnica i Alatnica. Kovačnica, koja je svoje proizvode izvozila na zapadnoevropsko tržište, u prvom redu Nemačku, više ne postoji. Prema rečima rukovodećih ljudi, bombe su bile "humane", odnosno one samo razaraju, ali ne stvaraju požare.
Podizanje Fabrike automobila u Kragujevcu imao je dug istorijiski hod.
Proizvodnja automobila u Kragujevcu započela je još daleke 1940. godine, kada je za vojsku Jugoslavije proizvedeno 400 kamiona "ševrolet". Proizvodnja je nastavljena 1953. godine kada je u kragujevačkoj fabrici ukupno proizvedeno 162 vozila. Bili su to džipovi marke "vilis overlend". Raskidom ugovora sa Amerikancima 1953. godine, počinje nova proizvodna orijentacija preduzeća Crvena zastava. Radnici su se na referendumu koji je održan 26. avgusta 1953. godine izjasnili da se sredstva iz viška fonda namenjenog za plata iz 1952. godinu odvoje za razvoj automobilske industrije. Radi izbora strateškog partnera, raspisan je bio međunarodni konkurs. Bio je to krupan događaj za grad, ali iz za preduzeće Crvena zastava. Za strateškog partnera izabran je Fijat iz Torina u Italiji. Ugovor o otkupu licence sa Fijatom potpisan je 1954. godine.
Najpre je počela proizvodnja automobila "zastava 750", popularnijeg pod nazivom "fića", 1955. godine koja je odigrala presudnu ulogu u razvoju automobilske industrije. Godine 1961. Zastava u okviru svoje fabrike automobila počinje proizvodnju po licenci lakog kamiona "fijat 615", a godinu dana kasnije i samostalno razvijene verzije "zastava 620b". Kada je na čelo Zastave došao Prvoslav Rakovića mladi inženjeri Aleksandar Vlajić iz Smederevske Palanke i Jovan Jokanović, tehnički direktor Krušika, otpočeo je snažan i ubrzan razvoj autoindustrije u Kragujevcu. Nova fabrika je locirana na Abisinskom polju. Izgradnja objekata počela je 4. aprila 1960. godine, što se uzima i kao zvanični početak gradnje. Objekti su završeni i instalirana opremeza dve godine i tri meseca, što je bilo nekoliko meseci pre planiranog roka.
Druga faza izgradnje Fabrike automobila predstavlja ciklus ulaganje u kapacitete za proizvodnju vozila "zastava 101", a 26. oktobra 1978. počeli su radovi na izgradnji proizvodnih pogoni za novi model. Nova linija sa koje je krenuo novi model marke "jugo" puštena je u rad 28. novembra 1980. godine. Bio je to početak jedne nove ere Zastave, a model "jugo" će se narednih godina izrađivati u nekoliko varijanti i prodavati po celom svetu.
Bombe koje su pale uništile su sve to.
Oglasio se i gradonačelnik Veroljub Stevanović. Iz njegove izjave vidi se da su gubici na Zastavi nenadoknadivi. Udar na Zastavu za Kragujevčane je i udar na njihovo srce. Gotovo da nema porodice u gradu da joj neko nije bio zaposlen u ovoj fabrici.
Stradale su i neke kulturne ustanove. Tako je Galerija Narodnog muzeja ostala van upotrebe. Vidljive su pukotine na jedinoj preostaloj zgradi iz okvira dvora kneza Miloša u Kragujevcu - Amidžinom konaku. Na većini zgrada u okviru Muzeja popucala su stakla, a krovni pokrivač je rastresen.
Zvuk sirene trgne ljude i opomene da se organizuju u cilju sklanjanja. Strah i umor karaktereistični su za ovo vreme.
Uveče sam sa suprugom opet išao u sklonište...
Oko podneva sam išao sa tastom u selo Kusovac da se dogovori oko isporuke svinja našu vojsku. Selo je spojeno sa Toponicom, administrativnim centrom ovog dela Gruže. Skrenuli smo na jedan sporedni puteljak, pa potom prečicom preko nekih livada uz jednu veoma lepu šumicu. Prošli smo pored stoletnih stabala i ušli u dvorište imućnog seoskog domaćina. Pošto smo uspešno obavili posao, vratili smo se. Usput smo u jednoj prodavnici pokupovali potrepštine za domaćinstvo. Posle ručka odmaramo u seoskom dvorištu koje je veoma prostrano. Noć je vedra.
Noću je u daljini, prema Kraljevu, sevalo. Vodio se pravi mali rat. Iznad naših glava dugo je kružio jedan avion, a potom se njegov zvuk izgubio u daljini. Potmule detonacije dopiru iz pravca Lađevaca, gde se nalazi vojni aerodrom. To malo mesto blizu Kraljeva, postalo je prava Hirošima. Koliko su samo tovara bombi izručili na ovo mesto?...
Komentara: 0