STAV AKADEMIJE INŽENJERSKIH NAUKA SRBIJE O ENERGETSKIM, EKOLOŠKIM I SOCIJALNIM PROBLEMIMA GRAĐENJA MALIH HIDROELEKTRANA SA DUGAČKIM CEVOVODIMA
Na sednici Predsedništva AINS održanoj 22. februara 2019. godine usvojen je - Stav o energetskim, ekološkim i socijalnim problemima građenja malih hidroelektrana sa dugačkim cevovodima.
ZAKLJUČCI I STAV AINS
1. Zabraniti gradnju MHE sa dugačkim cevovodima u zaštićenim prirodnim područjima, kao i na svim slivovima koji po svojim prirodnim osobenostima treba u skoroj budućnosti da budu obuhvaćeni nekim od vidova zaštite. Redefinisati proceduru izdavanja uslova zaštite prirode, u kojoj pored Republičkog Zavoda za zaštitu prirode (RZZP), treba da učestvuje upravljač zaštićenog prirodnog dobra, kao i Ministarstvo zaštite жivotne sredine (što sada nije slučaj). Pritom ostvariti supremaciju Zakona o zaštiti prirode nad Zakonom o planiranju i izgradnji, kada su u pitanju zaštićena prirodna područja. Оbezbediti i suštinsko učešće lokalnih zajednica u procesu izdavanja uslova, mišljenja, saglasnosti i dozvola, koje se tiču MHE.
2. Treba što pre ukinuti delove Uredbe o podsticajima proizvodnje ОIE koji se odnose na MHE, jer ona unosi nedopustive disparitete i podstiče izgradnju i onih MHE koje najčešće nisu ni obnovljiv ni ekološki poжeljan vid energije. Većina zemalja je pristupila preispitivanju svih povlašćenih tarifa, neke su donele moratorijum na njihovu primenu, a neke su ih potpuno ukinule, čak i sa retroaktivnim delovanjem.
3. Revizija projekata i analiza uticaja na okruжenje moжe se poveravati samo kompetentnim neutralnim organizacijama (sada ih bira sam investitor), a ne onim koje su se već ‘specijalizirale’ za izradu pozitivnih revizija i mišljenja. Analize uticaja treba da budu obavezne za sve MHE, bez obzira na instalisanu snagu, jer se često dešava da MHE i manjih snaga imaju veoma nepovoljne uticaje na okruжenje, pošto se nalaze u ekološki i socijalno veoma osetljivom, ranjivom okruжenju.
4. Treba izmeniti metodiku za određivanje uslove za obezbeđivanje ekološkog protoka nizvodno od vodozahvata (pogrešno nazvanog ‘biološki minimum’), jer su propisane veličine (10% od prosečnog protoka) nedovoljne, pa se već i samim izborom tog projektnog uslova pretpostavlja ekološka destrukcija vodotoka, najdragocenijih hidrografskih i ekoloških ‘kapilara’ zemlja. Već postoje deonice vodotoka od po 10-km koja su potpuno ostale bez ikakvog protoka u malovodnim periodima, jer se celokupni protok usmerava u cevovod koji vodi ka MHE. Treba pojačati inspekcijski nadzor, jer se pokazalo da se u praksi investitori ne pridrжavaju ni tih blagih propisanih uslova o ekološkom protoku, tako da je na brojnim područjima, čak i onim zakonski zaštićenim, izvršeno nedopustivo razaranje vodenih i priobalnih ekosistema i osiromašenje biodiverziteta, a poremećeni su i lanci ishrane i dragocenih ekosistema na znatno širim prostorima.
5. Striktno spovesti zakonski mehanizam poštovanja hijerarhije prostorno-planskih dokumenta. Javlja se praksa da se davanjem dozvola za MHE na lokalnom nivou onemogućava realizacija mnogo značajnijih akumulacionih objekata na tom potezu reke, onih koji postoje u prostornim planovima višeg reda. Drastičan je slučaj gornjeg toka Ibra na kome se odlukom opštine menja rešenje iz Prostornog plana Srbije (koje ima karakter zakona). Izgradnjom kaskade MHE na tom potezu bila bi onemogućena izgradnja veoma vaжne akumulacije Ribarići, jedne od onih od kojih će zavisiti pouzdanost snabdevanje vodom nekih delova zapadne Srbije.
6. U skladu se svim navedenim činjenicama treba preispitati sve do sada izdate dozvole za građenje MHE sa dugačkim cevovodima, u cilju utvrđivanja zakonitosti sprovedenih procedura. Zabrinjava praksa da upravni sudovi donose rešenja o poništavanju opravdanih zabrana građenja ekološki, socijalno, a često i bezbednosno nepoжeljnih i opasnih objekata.
7. Začuđuje odluka drжavnih organa da nov Katastar MHE radi strana firma, kojoj je Srbija u tom pogledu ’terra incognita’. Pri tome se zaboravlja da je voda kritični, strateški resurs drжava. Оni to rade nepovezano sa drugim planskim dokumentima, onim koji se odnose na zaštitu izvorišta snabdevanja vodom naselja i objekte sistema zaštite od poplava. Strane firme za svoje saradnike u Srbiji ne retko odaberu ljude po svom nahođenju, često bez ikakvih iskustava i znanja o uklapanju hidrotehničkih objekata u ekološko i drugo okruжenje. Оbezbediti valjanu javnu raspravu u procesu usvajanja budućeg Katastra MHE pre njegovog usvajanja, uz obavezu obezbeđenja podataka iz monitoringa жivotne sredine izgrađenih MHE;
8. Zabrinjava činjenica da postoji opasnost da se opravdano odbojan stav javnosti prema nekim drastično nepovoljnim rešenjima MHE sa dugim cevovodnim dovodima, prenese i na brojne MHE čija je izgradnja opravdana po svim osnovama, kao i na potencijalne srednje i veće hidroelektrane pribranskih tipove, one koje se najčešće nalaze u osnovnim koritima reka, ili se radi o akumulacijama u gornjim delovima slivova. Svi ti planirani, za Srbiju neophodni objekti, uneti u prostorne planove, pravilnim projektovanjem mogu se ne samo veoma skladno uklopiti u okruжenje, već se njima mogu, uz odgovarajuće upravljanje, poboljšavati ekološki uslovi u rekama, pre svega kroz smanjenje povodanja i poboljšavanje reжima malih voda.
9. Оvaj stav AINS nikako se ne sme uopštavati kao stav protiv svih MHE. Postoje brojna mesta u višenamenskim hidrotehničkim sistemima na kojima su MHE poжeljne i gde se odlično uklapaju u okruжenje: ispusti za ekološke i vodoprivredne protoke na branama, mesta u sistemima pod pritiskom na kojima se realizacijom MHE na najbolji način regulišu pritisci u sistemu, mesta denivelacija u kanalskim sistemima, pribranske MHE u sistemima raznih namena, itd. Оvo mišljenje treba shvatiti kao upozorenje da je vrlo stihijska i nekontrolisana izgradnja MHE sa dugačkim cevovodima već nanela velike štete ekološkom i socijalnom okruжenju, i da bi nastavljanje takve prakse nanelo velike štete Srbiji, ne samo u ekološkom pogledu, već i na širem razvojnom planu. Uništavanjem vodnih ekoloških potencijala uništava se ključan razvojni resurs za razvoj naselja u brdsko-planiskim područjima, kroz razvoj ekološkog i seoskog turizma, u vidu stabilnog i profitabilnog ‘porodičnog posla’. Iskustvo u svetu, a u novije vreme i kod nas, pokazuje da je to jedan od najpogodnijih, najprofitabilnijih načina da se stabilizuju socijalne i ekonomske prilike u takvim naseljima i stvore uslovi za njihov nesmetan razvoj.
ZAKLJUČCI SA OKRUGLOG STOLA O MHE, 30. 6. 2011.
SNIMAK
1. DEO
2. DEO
3. DEO
4. DEO
5. DEO
6. DEO
PREPORUKA PPNS
Jedan od najvećih mitova: GMO iskorenjuje glad.
"Jasno je da čak i kada bi GMO donosili dramatično povećanje prinosa, što nije nedvosmisleno potvrđeno, glad ne bi bila iskorenjena jer se ne bi izmenila koncentracija i distribucija ekonomske moći, posebno pristup obradivoj zemlji i kupovna moć siromašnih (više od dve milijarde ljudi na planeti ima dnevnicu nižu od dva dolara, dok preko 850 miliona ljudi raspolaže sa samo jednim dolarom dnevno). Čak je i Svetska banka zaključila da rapidno povećanje proizvodnje hrane ne znači i automatski smanjenje broja gladnih. Njihov zaključak je da se problem gladi može ublažiti ’redistribucijom kupovne moći i resursa u korist onih koji su pothranjeni’. Ukratko, ako najsiromašniji nemaju novaca da kupe hranu, povećana proizvodnja im doista ništa neće značiti.“
Zašto je Španija najveći proizvođač GMO u Evropi? Zato što su pod Frankovim režimom ućutkani društveni pokreti! Zašto je Crna Gora u tišini promenila Zakon o GMO? Zato što su pod tamošnjim režimom ućutkani društveni pokreti! - pitanja su i odgovori koje je u pismu javnosti potpisala doc. dr Tatjana Brankov, autorka knjige "Hrana budućnosti ili bioteririzam" koja je doktorirala na temu GMO.
- Članstvo u STO, EU, napredak u pregovaračkom procesu ili članstvo u NATO-u nije indikator stepena razvijenosti demokratije u jednom društvu. Treba da insistiramo na očuvanju domaće semenarske industrije. Seme je simbol slobode, prva i poslednja linija odbrane od GMO, nedvosmislena ja Brankov.
Komentara: 0