Udruženje "Borani se pitaju" objavilo je video-snimak pod naslovom "Ekološka katastrofa u Krivelju" 4. maja, uz prateći opis:

"Dok meštani Krivelja i dalje uzalud čekaju predsednika Aleksandra Vučića koji je najavio da će posetiti ovo selo 15 dana posle izbora i rešiti njihove probleme desila se još jedna ekološka katastrofa. U ataru Malog Krivelja došlo je do proboja rudne pulpe iz Cerova koja je uništila put, njive i vodotok Kriveljske reke. Meštani Krivelja i drugih borskih sela, kao i sami graÄ‘ani Bora su ostavljeni na milost i nemilost kineskoj kompaniji ZiÄ‘in".

Vesna Stanković je u FB grupi "Odbranimo Zlotsku reku - Stop MHE!" objavila fotografiju sa lica mesta, uz opis:

"Puk’o cevovod pored moje kuće u Malom Krivelju. Izlila se rudna pulpa, ne može da se priÄ‘e kući".


Kako je za portal Prviprvinaskali.com rekao Aleksandar Kulić iz ovog udruženja, obaveštena je ekološka inspekcija, a na licu mesta bila je i policija. Meštani su telefonom obavestili inspektorku Emiliju Tošić iz Zaječarskog upravnog okruga i zahtevali hitno saniranje, što je i obećano da će biti učinjeno.

VIDEO (0:09:37)

Na sajtu Ministarstva zaštite životne sredine nema informacije o ovom problemu, jedina jučerašnja objava je o usvojenom akcionom planu programa upravljanja otpadom, a prethodna je od 20. aprila.

TakoÄ‘e nema vesti ni na sajtu Ministarstva rudarstva i energetike, poslednja je vaskršnja čestitka od 24. aprila, a saopštenja od 3. aprila "Za bezbednost države energetika važna kao i odbrana" i "Mihajlovićeva: Nema jeftine energije, moraćemo da štedimo" su izjave sa TV "Hepi".

Ovaj veliki ekološki problem nije novost za meštane, još pamte slučaj iz aprila 2014. godine kada je mulj prekrio oko 10 hektara zemljišta takoÄ‘e u Malom Krivelju. Predstavnici Rudarsko-topioničarskog basena zaduženi za ekologiju tada su tvrdili da mulj "neće uzrokovati ekološke probleme", prenela je RTV Bor. Ovaj mediji je objavio da je pukla cev Hidrotransportnog sistema rudnika "Cerovo", a da je ono što se izlilo "zapravo samlevena ruda sa vodom, takozvana pulpa, koja je tek trebalo da stigne do procesa flotiranja, pa u njoj nema štetnih hemikalija".

Tehnološka šema ispumpavanja i cikloniranja muljevitog sloja prikazana je u Tehničkom rešenju Instituta za rudarstvo i metalurgiju u Boru za odvodnjavanje čiste vode, uklanjanje mulja i sedimenta.

Pulpa se detaljnije obraÄ‘uje u Studiji o proceni uticaja na životnu sredinu koju je 2018. za projekat "Proširenja flotacijskog jalovišta Veliki Krivelj na nulto polje" RTB Bor. Evo izvoda.

"Definitivna flotacijska jalovina se u obliku pulpe sa prosečnim sadržajem čvrstog od 24,5% gravitacijski transportuje od flotacijskog podruma do jalovišta Veliki Krivelj betonskim kanalom. Flotacijsku jalovinu čine otoci tri sekcije osnovnog flotiranja na liniji prerade rude iz rudnika Veliki Krivelj i jedna sekcija osnovnog flotiranja na liniji prerade rude iz rudnika Cerovo i otok kontrolnog flotiranja bakra.

Pulpa se od bočnih kanala pojedinih sekcija prihvata i dalje transportuje betonskim kanalima do pokrivenog cevovoda koji se nalazi ispod flotacije. Cevovodom se jalovina dalje transportuje do puta Bor-Krivelj, odakle se dalji transport nastavlja pokrivenim betonskim kanalom prve i druge deonice (treća deonica od brane 2 do brane 3 više nije u funkciji)...

Povratna voda se iz rezervoara za vodu iznad flotacije dalje transportuje cevovodom Ø1000mm do ventilske stanice koja se nalazi iznad pogona flotacije Veliki Krivelj. Jedan deo tehnološke vode se iz bazena usmerava u pumpnu stanicu za prepumpavanje vode do pogona na Cerovu, gde se tehnološka voda koristi za formiranje pulpe potrebne za rad pogona mlevenja.

Gotov proizvod mlevenja odnosno preliv hidrociklona ide na zgušnjavanje, nakon čega se pulpa pomoću tri serijski vezane centrifugalne pumpe u pogonu za hidrotransport, prepumpava do flotacije Veliki Krivelj, gde se vrši flotiranje minerala bakra.

Osim povratne vode koja se koristi u procesu flotiranja minerala bakra, potrebna je i odreÄ‘ena količina sveže tehničke vode, koja se najčešÄ‡e koristi za hlaÄ‘enje u različitim izmenjivačima, za zaptivanje i drugo. Vodozahvat sveže vode je lociran uzvodno od brane 1 na vodotoku Kriveljske reke. U neposrednoj blizini vodozahvata nalazi se taložnik sa crpnom stanicom sastavljenom od četiri pumpe. Postojeći sistem za svežu vodu je u funkciji od 1982. godine, odnosno od početka rada rudnika i do sada je funkcionisao bez nekih većih problema...

Analize granulometrijskog sastava flotacijske jalovine vršene u laboratoriji IRM Bor. OdreÄ‘ivanje granulo sastava uzoraka jalovine sa jalovišta. Na jalovištu flotacije Veliki Krivelj 10. 2. 2017. godine izvršeno je izuzimanje uzoraka u cilju praćenja parametara rada. Izuzeto je pet uzoraka na kojima je odreÄ‘en granulometrijski sastav, gustina pulpe i sadržaj čvrstog u pulpi proizvoda hidrociklona i gustina čvrstog. Zapreminska masa deponovanog materijala i zaostala vlaga nisu odreÄ‘eni, jer zbog zaleÄ‘enosti terena uzorci nisu mogli da se izuzmu.

PreovlaÄ‘uje ujednačeni materijal koji se sastoji od 74% sitnog, 19% krupnijeg peska i 7% glinenih čestica. Ovakav granulometrijski sastav uslovljava loš vodno-vazdušni režim i spada u glavne limitirajuće faktore za razvoj biljaka u jednom supstratu. Nedostatak glinenih čestica sa organskim materijama u flotacijskoj jalovini čini supstrat nepovoljnim za samoobnavljanje i razvoj biljaka na njemu. Ĉestice gline i humusa u flotacijskoj jalovini služe za aktiviranje rada zemljišne mikroflore i pokretanje pedoloških procesa stvaranja humusa i pristupačnih elemenata ishrane biljaka. Iz tih razloga se supstratu dodaje humus. Unošenjem organskih materija u supstrat u vidu humusa, ubrzava se mikrobiološki proces i omogućava se kontinuirani priliv biljnih asimilatativa za razvoj travnatog pokrivača, drvenastih i žbunastih vrsta biljaka predviÄ‘ene biološkom rekultivacijom.

Flotacijska jalovina nastaje kao nusprodukt procesa prerade rude ili drugih baznih materijala u rudarskim i/ili industrijskim pogonima. U RTB Bor na pogonu flotacije Veliki Krivelj iz procesa flotacije bakra nastaje opasna materija koja spada u grupu štetnih i opasnih materija po životnu sredinu, jalovina. Jalovina u svom sastavu pretežno sadrži teške metale, okside aluminijuma, silicijuma, pored toga sadrži i opasne materije koje se javljaju kao posledica korišÄ‡enja flotacijskih reagenasa: flotacionih penušavaca i kolektora...

Zagađenje vode

U toku redovnog odvijanja procesa odlaganja jalovine unutar polja flotacijskog jalovišta ne nastaju tehnološke otpadne vode. Jalovište Veliki Krivelj ima zatvoren sistem tehnološke vode.

Tokom odlaganja jalovine unutar polja flotacijskog jalovišta formira se jezero u kome dolazi do sedimentacije mulja iz pulpe i izdvajanja vode. Izbistrena voda se iz jezera pomoću pumpnih stanica, koje plutaju na splavu u jezeru, i sistema cevovoda vraća nazad u tehnološki proces flotacije Veliki Krivelj.

Pored povratne vode u flotacijskom jalovištu se formira i procedne voda. Procedna voda se fomira ceÄ‘enjem jalovine na putu od mesta izlivanja u jalovište do jezera, kao i proceÄ‘ivanjem iz jezera prema spoljašnjim kosinama jalovišta. Procedne vode iz jalovista se prikupljaju ispred zaštitne brane preko drenažnog sistema i ponovo se vraćaju u jezero.

ObezbeÄ‘ivanjem retenzionog prostora od 7.147.600 m3 (retenzioni prostor se nalazi od kote K+390 mnv do K+393 mnv) i sigurnosno prelivnog organa na kraju eksploatacije nultog polja (kota prelivnog organa je K+392 mnv), postiže se zaštita jalovišta od havarije koje mogu nastati usled priliva velikih voda, prouzrokovanih padavinama jakog intenziteta ili topljenjem snega, kada snažne bujice spiraju materijal sa strana brana.

Do prodora voda iz akumulacionog jezera od deponije flotacijskog jalovišta u površinske i podzemne vode, može doći usled kvara na drenaznom sistemu ili usled oštećenja kolektorskog sistema Kriveljske i Borske reke i Saraka potoka na dnu flotacijskog jalovišta...

Tretman povratne i procedne vode

Flotacija Veliki Krivelj ne poseduje sistem za preĉišÄ‡avanje otpadnih voda, s obzirom na to da tehnološki proces ne iziskuje ispuštanje otpadnih voda.

Unutar flotacijskog jalovišta formira se jezero u kome dolazi do sedimentacije mulja iz pulpe i izdvajanja ĉiste vode. Sve vode posle tehnološkog procesa se akumuliraju u flotacijskom jalovištu.

Pored povratne vode u flotacijskom jalovištu se formira i procedne voda. Procedne vode iz jalovista se prikupljaju preko drenažnog sistema i ponovo se vraćaju u jezero.

Način odlaganja jalovine predviÄ‘a da put proticaja voda ka spoljnim kosinama jalovišta bude veoma dug. Prilikom istakanja jalovine, slobodno ili posredstvom ciklona, hidromešavina dolazi u dodir sa vazduhom i prima kiseonik. Kiše i sneg takoÄ‘e unose kiseonik u provirnu vodu koja se na svom dugom putu ka spoljnim kosinama (brzina oko 5,0×10-5 cm/s) neutrališe.

Izbistrena voda iz jezera i procedne vode, sakupljene drenažnim sistemom, sistemom pumpi i cevovoda vraćaju se ponovo u tehnološki proces flotacije. Gubici vode (isparenja, voda vezana za koncentrat, voda zarobljena u jalovini itd) se nadomešÄ‡uju zahvatanjem sveže vode iz sopstvenog vodozahvata, koji se nalazi na Kriveljskoj reci...

Uticaji na kvalitet površinskih i podzemnih voda

Voda u taložnom jezeru je visokoalkalna, pH oko 8,0, s obzirom da se tehnološki proces flotacije minerala bakra odvija u alkalnoj sredini, uz dodatak kolektora i penušavaca (reagensi za izdvajanje bakra) u količinama od nekoliko desetina grama po toni preraÄ‘ene rude. Ovi reagensi u najvećoj meri ostaju u koncentratu bakra koji se preraÄ‘uje u topionici, a manji deo ostaje u flotacijskoj jalovini koja se odlaže na flotacijskom jalovištu.

Unutar flotacijskog jalovišta formira se jezero u kome dolazi do sedimentacije mulja iz pulpe i izdvajanja čiste vode. Izbistrena voda iz jezera se ponovo vraća u proces pomoću pumpi koje plutaju na splavu u jezeru...

Neblagovremena kontrola procedne vode može da dovode do razmekšavanja nožica nasipa, oštećenja brana i prodiranja povratnih ili procednih voda na okolno zemljište površinske ili podzemne vode.

Do prodiranja flotacijske jalovine u površinske i podzemlne vode može doći i usled oštećenja kolektorskog sistema Borske i Kriveljeke reke i Saraka potoka, koji se nalazi ispod flotacijskog jalovišta Nultog polja...

Na osnovu rezultata ispitivanja, izvršena je ocena kvaliteta Kriveljske reke, uporeÄ‘ivanjem rezultatima hemijskih analiza uzoraka pomenutog vodotoka, posle uliva otpadnih voda i njihovog potpunog mešanja sa vodama prijemnika i maksimalno dozvoljenih koncentracija pokazatelja kvaliteta reke II klase.

Kako Kriveljska reka nije kategorisana, ocena kvaliteta izvršena je u odnosu na krajnji recipijent, Borsku reku.

Rezultati ispitivanja površinske vode iz Kriveljske reke, posle uliva otpadnih voda sa flotacije i brana 1a i 3a, pokazuju da su koncentracije ispitivanih parametara iznad graničnih vrednosti za: susupendovane materije, sulfate, amonijak, nitrite, bakar, kadmijum, hrom i nikl.

Prodiranje povratnih ili provirnih voda, iz novoprojektovanog flotacijskog odlagališta Nultog polja, u površinske ili podzemne vode imalo bi za posledicu povećanje koncentracije zagaÄ‘ujućih materija u već zagaÄ‘eni vodotok Kriveljske reke, što može imati za posledicu i prekogranični i regionalni problem zagaÄ‘enja vodotoka reke Dunav..."

U ovoj studiji prikazan je put zagaÄ‘ujućih materija kroz površinske vode.

Kada je iste te 2018. godine otvarao MeÄ‘unarodnu naučno-stručnu konferenciju "Ekološka istina i istraživanje životne sredine", generalni direktor RTB Bor Blagoje Spaskovski pobrojao je niz istina koje je objavio fabrički list "Kolektiv":

- Istina je da smo 115 godina zagaÄ‘ivali okolinu, ispuštali, pre svega, pulpu u Borsku i delimično u Kriveljsku reku i uništavali najplodniju zemlju oko Borske reke i Timoka sve do Dunava. Istina je da su u akcidentnim situacijama poput one iz februara 2009. godine koncentracije sumpor-dioksida u vazduhu bivale čak 32.000 mikrograma po normalnom kubnom metru. Istina je da smo iz RTB-a ispuštali 60.000-70.000 kubika kisele vode i da u rekama oko Bora i u Timoku nije bilo živih bića. Istina je, nažalost, i to da je decembra 2003. godine na Bor i okolinu sručeno 204 tone otrova pretapanjem koncentrata iz "ÄŒoka Marina" punog kadmijuma, žive, arsena, olova, cinka i drugih štetnih elemenata u staroj topionici. Još bolnija istina je da niko u Srbiji nije želeo da se pozabavi ovim podatkom. Zato vas molim da ovu temu prožimate kad god možete, ne da bismo kažnjavali one koji su to radili, nego da bismo opomenuli sve naredne menadžere da im se to ne ponovi.

Spaskovski je na tom skupu istakao da se pulpa više ne "kotrlja" Borskom rekom.

D. M. M. - PPNS ðŸŽ™

IZ ARHIVE PPNS ðŸŽ™ 

UDRUŽENJA GRAĐANA NA PREDSTAVLJANJU NACRTA PLANA RAZVOJA KRAGUJEVCA

PREPORUKA PPNS ðŸŽ™

PROMOCIJA ZBORNIKA SANU ’PROJEKAT JADAR - ŠTA JE POZNATO?’ (AUDIO)

IZ SANU MINISTARKI - O PROJEKTU JADAR: MNOGO NEDOREÄŒENOSTI O REŠAVANJU VELIKIH PROBLEMA I POGUBNOG UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU