Bor: Rudna pulpa u Malom Krivelju uništila put, njive i vodotok Kriveljske reke (VIDEO)

Bor: Rudna pulpa u Malom Krivelju uništila put, njive i vodotok Kriveljske reke (VIDEO)

Udruženje "Borani se pitaju" objavilo je video-snimak pod naslovom "Ekološka katastrofa u Krivelju" 4. maja, uz prateći opis:

"Dok meštani Krivelja i dalje uzalud čekaju predsednika Aleksandra Vučića koji je najavio da će posetiti ovo selo 15 dana posle izbora i rešiti njihove probleme desila se još jedna ekološka katastrofa. U ataru Malog Krivelja došlo je do proboja rudne pulpe iz Cerova koja je uništila put, njive i vodotok Kriveljske reke. Meštani Krivelja i drugih borskih sela, kao i sami građani Bora su ostavljeni na milost i nemilost kineskoj kompaniji Ziđin".

Vesna Stanković je u FB grupi "Odbranimo Zlotsku reku - Stop MHE!" objavila fotografiju sa lica mesta, uz opis:

"Puk’o cevovod pored moje kuće u Malom Krivelju. Izlila se rudna pulpa, ne može da se priđe kući".

Слика може припадати дрво, водена површина и природа
Kako je za portal Prviprvinaskali.com rekao Aleksandar Kulić iz ovog udruženja, obaveštena je ekološka inspekcija, a na licu mesta bila je i policija. Meštani su telefonom obavestili inspektorku Emiliju Tošić iz Zaječarskog upravnog okruga i zahtevali hitno saniranje, što je i obećano da će biti učinjeno.

VIDEO (0:09:37)



Na sajtu Ministarstva zaštite životne sredine nema informacije o ovom problemu, jedina jučerašnja objava je o usvojenom akcionom planu programa upravljanja otpadom, a prethodna je od 20. aprila.

Takođe nema vesti ni na sajtu Ministarstva rudarstva i energetike, poslednja je vaskršnja čestitka od 24. aprila, a saopštenja od 3. aprila "Za bezbednost države energetika važna kao i odbrana" i "Mihajlovićeva: Nema jeftine energije, moraćemo da štedimo" su izjave sa TV "Hepi".

Ovaj veliki ekološki problem nije novost za meštane, još pamte slučaj iz aprila 2014. godine kada je mulj prekrio oko 10 hektara zemljišta takođe u Malom Krivelju. Predstavnici Rudarsko-topioničarskog basena zaduženi za ekologiju tada su tvrdili da mulj "neće uzrokovati ekološke probleme", prenela je RTV Bor. Ovaj mediji je objavio da je pukla cev Hidrotransportnog sistema rudnika "Cerovo", a da je ono što se izlilo "zapravo samlevena ruda sa vodom, takozvana pulpa, koja je tek trebalo da stigne do procesa flotiranja, pa u njoj nema štetnih hemikalija".

Tehnološka šema ispumpavanja i cikloniranja muljevitog sloja prikazana je u Tehničkom rešenju Instituta za rudarstvo i metalurgiju u Boru za odvodnjavanje čiste vode, uklanjanje mulja i sedimenta.

PRVI PRVI NA SKALI Proboj rudne pulpe u ataru Malog Krivelja šema

Pulpa se detaljnije obrađuje u Studiji o proceni uticaja na životnu sredinu koju je 2018. za projekat "Proširenja flotacijskog jalovišta Veliki Krivelj na nulto polje" RTB Bor. Evo izvoda.

"Definitivna flotacijska jalovina se u obliku pulpe sa prosečnim sadržajem čvrstog od 24,5% gravitacijski transportuje od flotacijskog podruma do jalovišta Veliki Krivelj betonskim kanalom. Flotacijsku jalovinu čine otoci tri sekcije osnovnog flotiranja na liniji prerade rude iz rudnika Veliki Krivelj i jedna sekcija osnovnog flotiranja na liniji prerade rude iz rudnika Cerovo i otok kontrolnog flotiranja bakra.

Pulpa se od bočnih kanala pojedinih sekcija prihvata i dalje transportuje betonskim kanalima do pokrivenog cevovoda koji se nalazi ispod flotacije. Cevovodom se jalovina dalje transportuje do puta Bor-Krivelj, odakle se dalji transport nastavlja pokrivenim betonskim kanalom prve i druge deonice (treća deonica od brane 2 do brane 3 više nije u funkciji)...

Povratna voda se iz rezervoara za vodu iznad flotacije dalje transportuje cevovodom Ø1000mm do ventilske stanice koja se nalazi iznad pogona flotacije Veliki Krivelj. Jedan deo tehnološke vode se iz bazena usmerava u pumpnu stanicu za prepumpavanje vode do pogona na Cerovu, gde se tehnološka voda koristi za formiranje pulpe potrebne za rad pogona mlevenja.

Gotov proizvod mlevenja odnosno preliv hidrociklona ide na zgušnjavanje, nakon čega se pulpa pomoću tri serijski vezane centrifugalne pumpe u pogonu za hidrotransport, prepumpava do flotacije Veliki Krivelj, gde se vrši flotiranje minerala bakra.

Osim povratne vode koja se koristi u procesu flotiranja minerala bakra, potrebna je i određena količina sveže tehničke vode, koja se najčešće koristi za hlađenje u različitim izmenjivačima, za zaptivanje i drugo. Vodozahvat sveže vode je lociran uzvodno od brane 1 na vodotoku Kriveljske reke. U neposrednoj blizini vodozahvata nalazi se taložnik sa crpnom stanicom sastavljenom od četiri pumpe. Postojeći sistem za svežu vodu je u funkciji od 1982. godine, odnosno od početka rada rudnika i do sada je funkcionisao bez nekih većih problema...

Analize granulometrijskog sastava flotacijske jalovine vršene u laboratoriji IRM Bor. Određivanje granulo sastava uzoraka jalovine sa jalovišta. Na jalovištu flotacije Veliki Krivelj 10. 2. 2017. godine izvršeno je izuzimanje uzoraka u cilju praćenja parametara rada. Izuzeto je pet uzoraka na kojima je određen granulometrijski sastav, gustina pulpe i sadržaj čvrstog u pulpi proizvoda hidrociklona i gustina čvrstog. Zapreminska masa deponovanog materijala i zaostala vlaga nisu određeni, jer zbog zaleđenosti terena uzorci nisu mogli da se izuzmu.

Preovlađuje ujednačeni materijal koji se sastoji od 74% sitnog, 19% krupnijeg peska i 7% glinenih čestica. Ovakav granulometrijski sastav uslovljava loš vodno-vazdušni režim i spada u glavne limitirajuće faktore za razvoj biljaka u jednom supstratu. Nedostatak glinenih čestica sa organskim materijama u flotacijskoj jalovini čini supstrat nepovoljnim za samoobnavljanje i razvoj biljaka na njemu. Ĉestice gline i humusa u flotacijskoj jalovini služe za aktiviranje rada zemljišne mikroflore i pokretanje pedoloških procesa stvaranja humusa i pristupačnih elemenata ishrane biljaka. Iz tih razloga se supstratu dodaje humus. Unošenjem organskih materija u supstrat u vidu humusa, ubrzava se mikrobiološki proces i omogućava se kontinuirani priliv biljnih asimilatativa za razvoj travnatog pokrivača, drvenastih i žbunastih vrsta biljaka predviđene biološkom rekultivacijom.

Flotacijska jalovina nastaje kao nusprodukt procesa prerade rude ili drugih baznih materijala u rudarskim i/ili industrijskim pogonima. U RTB Bor na pogonu flotacije Veliki Krivelj iz procesa flotacije bakra nastaje opasna materija koja spada u grupu štetnih i opasnih materija po životnu sredinu, jalovina. Jalovina u svom sastavu pretežno sadrži teške metale, okside aluminijuma, silicijuma, pored toga sadrži i opasne materije koje se javljaju kao posledica korišćenja flotacijskih reagenasa: flotacionih penušavaca i kolektora...

Zagađenje vode

U toku redovnog odvijanja procesa odlaganja jalovine unutar polja flotacijskog jalovišta ne nastaju tehnološke otpadne vode. Jalovište Veliki Krivelj ima zatvoren sistem tehnološke vode.

Tokom odlaganja jalovine unutar polja flotacijskog jalovišta formira se jezero u kome dolazi do sedimentacije mulja iz pulpe i izdvajanja vode. Izbistrena voda se iz jezera pomoću pumpnih stanica, koje plutaju na splavu u jezeru, i sistema cevovoda vraća nazad u tehnološki proces flotacije Veliki Krivelj.

Pored povratne vode u flotacijskom jalovištu se formira i procedne voda. Procedna voda se fomira ceđenjem jalovine na putu od mesta izlivanja u jalovište do jezera, kao i proceđivanjem iz jezera prema spoljašnjim kosinama jalovišta. Procedne vode iz jalovista se prikupljaju ispred zaštitne brane preko drenažnog sistema i ponovo se vraćaju u jezero.

Obezbeđivanjem retenzionog prostora od 7.147.600 m3 (retenzioni prostor se nalazi od kote K+390 mnv do K+393 mnv) i sigurnosno prelivnog organa na kraju eksploatacije nultog polja (kota prelivnog organa je K+392 mnv), postiže se zaštita jalovišta od havarije koje mogu nastati usled priliva velikih voda, prouzrokovanih padavinama jakog intenziteta ili topljenjem snega, kada snažne bujice spiraju materijal sa strana brana.

Do prodora voda iz akumulacionog jezera od deponije flotacijskog jalovišta u površinske i podzemne vode, može doći usled kvara na drenaznom sistemu ili usled oštećenja kolektorskog sistema Kriveljske i Borske reke i Saraka potoka na dnu flotacijskog jalovišta...

Tretman povratne i procedne vode

Flotacija Veliki Krivelj ne poseduje sistem za preĉišćavanje otpadnih voda, s obzirom na to da tehnološki proces ne iziskuje ispuštanje otpadnih voda.

Unutar flotacijskog jalovišta formira se jezero u kome dolazi do sedimentacije mulja iz pulpe i izdvajanja ĉiste vode. Sve vode posle tehnološkog procesa se akumuliraju u flotacijskom jalovištu.

Pored povratne vode u flotacijskom jalovištu se formira i procedne voda. Procedne vode iz jalovista se prikupljaju preko drenažnog sistema i ponovo se vraćaju u jezero.

Način odlaganja jalovine predviđa da put proticaja voda ka spoljnim kosinama jalovišta bude veoma dug. Prilikom istakanja jalovine, slobodno ili posredstvom ciklona, hidromešavina dolazi u dodir sa vazduhom i prima kiseonik. Kiše i sneg takođe unose kiseonik u provirnu vodu koja se na svom dugom putu ka spoljnim kosinama (brzina oko 5,0×10-5 cm/s) neutrališe.

Izbistrena voda iz jezera i procedne vode, sakupljene drenažnim sistemom, sistemom pumpi i cevovoda vraćaju se ponovo u tehnološki proces flotacije. Gubici vode (isparenja, voda vezana za koncentrat, voda zarobljena u jalovini itd) se nadomešćuju zahvatanjem sveže vode iz sopstvenog vodozahvata, koji se nalazi na Kriveljskoj reci...

Uticaji na kvalitet površinskih i podzemnih voda

Voda u taložnom jezeru je visokoalkalna, pH oko 8,0, s obzirom da se tehnološki proces flotacije minerala bakra odvija u alkalnoj sredini, uz dodatak kolektora i penušavaca (reagensi za izdvajanje bakra) u količinama od nekoliko desetina grama po toni prerađene rude. Ovi reagensi u najvećoj meri ostaju u koncentratu bakra koji se prerađuje u topionici, a manji deo ostaje u flotacijskoj jalovini koja se odlaže na flotacijskom jalovištu.

Unutar flotacijskog jalovišta formira se jezero u kome dolazi do sedimentacije mulja iz pulpe i izdvajanja čiste vode. Izbistrena voda iz jezera se ponovo vraća u proces pomoću pumpi koje plutaju na splavu u jezeru...

Neblagovremena kontrola procedne vode može da dovode do razmekšavanja nožica nasipa, oštećenja brana i prodiranja povratnih ili procednih voda na okolno zemljište površinske ili podzemne vode.

Do prodiranja flotacijske jalovine u površinske i podzemlne vode može doći i usled oštećenja kolektorskog sistema Borske i Kriveljeke reke i Saraka potoka, koji se nalazi ispod flotacijskog jalovišta Nultog polja...

Na osnovu rezultata ispitivanja, izvršena je ocena kvaliteta Kriveljske reke, upoređivanjem rezultatima hemijskih analiza uzoraka pomenutog vodotoka, posle uliva otpadnih voda i njihovog potpunog mešanja sa vodama prijemnika i maksimalno dozvoljenih koncentracija pokazatelja kvaliteta reke II klase.

Kako Kriveljska reka nije kategorisana, ocena kvaliteta izvršena je u odnosu na krajnji recipijent, Borsku reku.

Rezultati ispitivanja površinske vode iz Kriveljske reke, posle uliva otpadnih voda sa flotacije i brana 1a i 3a, pokazuju da su koncentracije ispitivanih parametara iznad graničnih vrednosti za: susupendovane materije, sulfate, amonijak, nitrite, bakar, kadmijum, hrom i nikl.

Prodiranje povratnih ili provirnih voda, iz novoprojektovanog flotacijskog odlagališta Nultog polja, u površinske ili podzemne vode imalo bi za posledicu povećanje koncentracije zagađujućih materija u već zagađeni vodotok Kriveljske reke, što može imati za posledicu i prekogranični i regionalni problem zagađenja vodotoka reke Dunav..."

U ovoj studiji prikazan je put zagađujućih materija kroz površinske vode.

PRVI PRVI NA SKALI Proboj rudne pulpe u ataru Malog Krivelja put

Kada je iste te 2018. godine otvarao Međunarodnu naučno-stručnu konferenciju "Ekološka istina i istraživanje životne sredine", generalni direktor RTB Bor Blagoje Spaskovski pobrojao je niz istina koje je objavio fabrički list "Kolektiv":

- Istina je da smo 115 godina zagađivali okolinu, ispuštali, pre svega, pulpu u Borsku i delimično u Kriveljsku reku i uništavali najplodniju zemlju oko Borske reke i Timoka sve do Dunava. Istina je da su u akcidentnim situacijama poput one iz februara 2009. godine koncentracije sumpor-dioksida u vazduhu bivale čak 32.000 mikrograma po normalnom kubnom metru. Istina je da smo iz RTB-a ispuštali 60.000-70.000 kubika kisele vode i da u rekama oko Bora i u Timoku nije bilo živih bića. Istina je, nažalost, i to da je decembra 2003. godine na Bor i okolinu sručeno 204 tone otrova pretapanjem koncentrata iz "Čoka Marina" punog kadmijuma, žive, arsena, olova, cinka i drugih štetnih elemenata u staroj topionici. Još bolnija istina je da niko u Srbiji nije želeo da se pozabavi ovim podatkom. Zato vas molim da ovu temu prožimate kad god možete, ne da bismo kažnjavali one koji su to radili, nego da bismo opomenuli sve naredne menadžere da im se to ne ponovi.

Spaskovski je na tom skupu istakao da se pulpa više ne "kotrlja" Borskom rekom.

D. M. M. - PPNS 🎙

Donacija za udruzenje PRVI PRVI NA SKALI 2020

IZ ARHIVE PPNS 🎙 

UDRUŽENJA GRAĐANA NA PREDSTAVLJANJU NACRTA PLANA RAZVOJA KRAGUJEVCA

Udruženja građana na predstavljanju Nacrta Plana razvoja Kragujevca
PREPORUKA PPNS 🎙

PROMOCIJA ZBORNIKA SANU ’PROJEKAT JADAR - ŠTA JE POZNATO?’ (AUDIO)

Promocija zbornika SANU ’Projekat Jadar - šta je poznato?’ (AUDIO)

IZ SANU MINISTARKI - O PROJEKTU JADAR: MNOGO NEDOREČENOSTI O REŠAVANJU VELIKIH PROBLEMA I POGUBNOG UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU

Iz SANU ministarki - o projektu Jadar: Mnogo nedorečenosti o rešavanju velikih problema i pogubnog uticaja na životnu sredinu

ARHIVA PPNS
DREN: EKOLOGIJA

APRIL 2022

  • Profesor Savić: Električni automobili iz Kragujevca mogli bi da vrate litijum u fokus
  • Univerzitet u Beograd konstituisao odbor za zaštitu životne sredine
  • Protest uspeo - Euro litijum obustavio istraživanja kod Valjeva
  • Za proizvodnju električnih automobila Fijatu subvencija od 48 miliona evra
  • Novi talas pobune protiv litijuma u Srbiji
  • Opstanak - 36 epizoda
  • Zemlja daje dovoljno da zadovolji svačije potrebe, ali ne i svačiju pohlepu - Gandi
  • Uoči Dana planete Zemlje, akcija ispred Sokolane
  • Kragujevcu sredstva za pošumljavanje, ozelenjavanje i 600 sadnica platana
  • Energetika za PPNS: 13. aprila popodne upotrebljena tona mazuta i 50 tona uglja - za potpalu; o odgovornosti - bez odgovora
  • Galerija PPNS: Imam pravo da dišem zdravo - Ljubitelji Pivarskog parka
  • Pobeda Zlatka Kokanovića nad Rio Tintom - na privatnoj parceli od 32 ara
  • Kragujevcu odobrena sredstva za uklanjanje 14 divljih deponija
  • FOTO: Divlja deponija na Metinom Brdu, 14. 4. 2022.
  • FOTO: Energetika Kragujevac, 13. 4. 2022.
  • U Čumiću novo smeće na zgarištu starog
  • Staza smeća i zaraze između kulturnih dobara - Abraševića (1905) i Vodotornja (s kraja XIX veka)
  • Zmije otrovnice i prva pomoć u slučaju ujeda
  • Jalovište rudnika litijuma u Rađevini; Nećemo dozvoliti rudnik
  • Čumićanci prijavili divlju deponiju, JKP Šumadija zakasila sa uklanjanjem, neko rešio problem - paljenjem smeća
  • Zašto ne možemo "izrudariti" naš put iz klimatske krize
  • SANU (Projekat Jadar - šta je poznato?): Petar Bulat - Mogući uticaji na zdravlje stanovništva
  • Nedostatak kontejnera veliki problem Čumića - saglasni meštani i mesna zajednica
  • Degradacija prostora u okviru projekta Jadar - Ratko Ristić, Ivan Malušević, Petar Nešković, Angelina Novaković, Siniša Polovina, Vukašin Milčanović
  • Prikupljeno dovoljno potpisa za narodnu inicijativu protiv rudnika litijuma
  • Crna knjiga: Slučaj privatizacije Jaroslav Černi
  • U rudniku uglja Soko poginulo osam rudara, 18 je povređeno

MART 2022

  • Pištaljka: Vrhovni kasacioni sud na strani uzbunjivača iz Rače
  • Projekat Jadar: Prikaz zone rudarskih aktivnosti sa potencijalnim mestima uticaja
  • Marš sa Drine: Projekat Jadar nastavljen; Rio Tinto: Ne počinjemo sa iskopavanjem (VIDEO)
  • Promocija zbornika SANU "Projekat Jadar - šta je poznato (AUDIO)
  • Tokom peticije u Kragujevcu protiv litijuma: Rešavanje ekoloških problema više ne može i ne sme da čeka
  • Narodna inicijativa za zakonsku zabranu bora i litijuma sprovodi se i u Kragujevcu
  • Elaborat za izradu PDG Bešnjaja na ranom javnom uvidu do 7. aprila
  • Danas javlja: Kragujevčani čekaju u redovima da potpišu protiv rudarenja litijuma
  • U Kragujevcu održana tribina ’Od ideologije do ekologije’ (VIDEO)
  • Nacionalna ekološka asocijacija: Ekološka rezolucija 22
  • Od zagađenja do uništenja - čovek, priroda i odgovornost (36. tribina "Nije filozofski ćutati")
  • Narodna inicijativa za zakonsku zabranu bora i litijuma sprovodi se i u Kragujevcu
  • Algoritam zasnovan na ponašanju pčela pomaže istraživačima da smanje zagađenje iz saobraćaja u Kragujevcu
  • Pesak iz Sahare, najvećeg izvora prašine, u kišnim kapima i u Srbiji (VIDEO: Španija, Francuska)
  • Narodna inicijativa za zakonsku zabranu bora i litijuma na teritoriji Srbije
  • RTS najavio redovno izveštavanje o kvalitetu vazduha svakodnevno u 19:20, ali...
  • Čista Srbija, a prljava tehnologija. Nešto smrdi - prof. dr Čedo Maksimović (VIDEO)
  • Mentalno razgibavanje: Jadar ćete da trujete!?
  • Aerozagađenje na teritoriji Kragujevca, novembar-decembar 2021
  • Bušotine Rio Tinta otrovale Jadar borom i arsenom, predstavljeno u SANU
  • Gama zračenje u Braginu (Belorusija) 490nsv, u Vinči (Beograd) 111nsv
  • Akvarijum: Metode naučnog vrednovanja netaknutih vodenih staništa
  • SEOS u akciji - u Srednjoj Dobrinji skup 6. marta, u Pomoravlju prikupljanje potpisa za zakon o zabrani litijuma
  • Savet za borbu protiv korupcije: Izveštaj o privatizaciji Instituta za vodoprivredu Jaroslav Černi
  • Zaključak iz zbornika SANU "Projekat Jadar - šta je poznato?"
  • Dok Rio Tinto u Srbiji ispituje osnov ukidanja Projekta Jadar, u Mozambiku kažnjen zbog obmana o rezervama, a na Novom Zelandu otkriveno da nema ugovor o uklanjanju opasnog otpada

FEBRUAR 2022

  • Šumska pedagogija u Šumadiji
  • Apel RTS-u da dnevno-informise-o-zagadjenosti-vazduha-ili-sledi-masovni-protest-video.html
  • SEOS i Kreni-promeni: Potpisima građana i protestima do zakona o zabrani rudnika litijuma (VIDEO)
  • SANU: Promocija zbornika "Projekat Jadar - šta je poznato?"
  • U Kragujevcu javno raspravljano o proceni uticaja na životnu sredinu rekonstrukcije kotlarnice Energetike
  • Rio Tinto za Glas Amerike: Poštujemo odluku Vlade; meštani za Dojče vele: Rio Tinto ne odustaje (VIDEO)
  • Prorektor Ristić povodom prozivke premijerke Brnabić: Dobijao sam sugestije da povedem računa gde, šta i kako govorim
  • Pentagonu potrebne veće zalihe litijuma za vojnu industriju; bivša direktorka Rio Tinta u vrhu korporacije Lokhid Martin koja se sastajala sa srpskim firmama u Dubaiju
  • Milion stanovnika živi u gradovima gde ne postoji državni monitoring kvaliteta vazduha
  • RTS: Vazduh u Srbiji prekomerno zagađen, precizne podatke imaće uskoro Kragujevac, Valjevo, Osečina, Novi Sad, Subotica, Vrbas, Nova Varoš, Prijepolje, Kladovo, Bor, Vranje, Leskovac, Pirot, Niš i Čačak (VIDEO)
  • Protesti u Portugaliji protiv rudnika litijuma
  • Princeza Danica Karađorđević u kampu SEOS-a: Filip i ja podržavamo naš narod (FOTO, VIDEO)
  • SEOS ispred Predsedništva: Treći dan (FOTO, VIDEO)
  • SEOS ispred Predsedništva, 12. 2. 2022. (VIDEO)
  • Prijavi ekološki problem - rok za rešavanje: sedam dana od dobijanja zahteva
  • Radni doručak SEOS-a i Kreni-promeni (VIDEO)
  • SEOS: Protest za trajnu zabranu istraživanja i eksploatacije bora i litijuma u Srbiji (FOTO, VIDEO)
  • Godfri o Rio Tintu u Srbiji: Jadarit "neverovatna" šansa..., nadam se da ova priča nije završena
  • SEOS: Svi kao jedan - najava protesta ispred Predsedništva (AUDIO)
  • Zorana Mihajlović uporno odbija zahteve za pristup zapisnicima Radne grupe za implementaciju Projekta Jadar
  • SEOS i- Kreni-promeni: Ne odustajemo do zabrane istraživanja i eksploatacije litijuma i bora (FOTO, VIDEO)
  • Galerija PPNS: Srbija nije na prodaju!
  • Protest: Srbija nije na prodaju - Kragujevac, 8. febuar
  • 1990: Efektna opomena - Crni list Kristalu
  • SEOS i Kreni-promeni nastavljaju proteste do donošenja zakona o zabrani istraživanja i ekspolatacije bora i litijuma u Srbiji (VIDEO)
  • Naučnici i stručnjaci narodnim poslanicima: Zabranite zakonom istraživanje i rudarenje bora i litijuma u celoj Srbiji
  • "Srpski Amazon" sačuvan od MHE (Nera - jedina planinska reka Vojvodine)
  • SEOS i Kreni-promeni saglasni: Jedini zahtev - zabrana istrživanja i iskopavanja litijuma i bora na teritoriji Srbije
  • Rio Tinto objavio izveštaj o ’kulturu maltretiranja, uznemiravanja i rasizma’ u ovom rudarskom gigantu
  • Sindikat nauke Srbije: Za dostojanstven rad u nauci

JANUAR 2022

  • Dejan Lekić, Bojan Simišić: Ne politizujemo, borimo se za živu glavu
  • Rudnici kulture: Bor i Majdanpek (VIDEO)
  • Zašto je važno da se uvede zabrana iskopavanja litijuma i bora na teritoriji cele Srbije
  • Advokat Sreten Đorđević: Rio Tinto govorio neistine
  • SEOS: Predlog zakona o zabrani istraživanja i eksploatacije litijuma i bora na teritoriji Republike Srbije, sa obrazloženjem
  • SEOS: Predlog zakona i pitanja za Vladu Srbije
  • Tadić: Bili su dobrodošli! Niko neće Rio Tintu, koji je ogromna kompanija, reći 2001..., 2012. ni sada - niste dobrodošli! (VIDEO)
  • Protest: Nije kraj - Loznica, 22. 1. 2022. (VIDEO)
  • I Službeni glasnik objavio Uredbu o prestanku važenja Prostornog plana za realizaciju "Projekta Jadar"
  • Objavljena Uredba o prestanku važenja Prostornog plana za realizaciju projekta Jadar
  • Rio Tinto brine - za "naše aktivnosti i naše ljude u Srbiji"
  • Naled, Kanada Fond i Breakthrough doo - inicijatori ubrzanog donošenja novog zakona o rudarstvu 2014.
  • Vlada ukinula prostorni plan za Jadar
  • Dejan Lekić za CINS: Skoro milion i po građana u većim mestima ne zna kakav vazduh diše
  • SEOS: Nastavlja sa blokadama - nećemo rudnik litijuma, moratorijum nas ne zanima
  • Rio Tinto odlaže plan proizvodnje u Srbiji za 2027, uslov: odobrenja i dozvole Vlade
  • Brnabić: Lično ću se uključiti u realizaciju projekta (2018); Rio Tinto ne mora da bude u Srbiji (2022)
  • Dok je projekat Rio Tinta zaustavljen u blizini Feniksa, ambasador Godfri: Litijum je ogromna korist za Srbiju
  • Manojlović: Ne plaća se odšteta ako se ukine Prostorni plan; Đorđevi: Tehnologija Rio Tinta opasna po životnu sredinu
  • Vučić o Rio Tintu: Šta mislite da je neko na lepe oči dobio istražna prava bez-dinara? Dinara nam nisu platili!
  • Ima li posledica za Rio Tinto zbog neobjavljivanja studije u 2021. o proceni uticaja na životnu sredinu, najavljene na sastank sa Vučićem i u izjavama A. Brnabić
  • Da li ste za utvrđivanje akta o promeni Ustava Republike Srbije? NE!
  • Prof. Zoran Stevanović, geolog: Država ima pravo da ne odobri kopanje litijuma
  • Rio Tinto kao metafora: BDP i statističke iluzije
  • Prorektor Ristić: Izaći ću na referendum i zaokružiti NE
  • Agelast: Rio Tinto - dr Dragana Đorđević, dr Ljiljana Tomović i Sreten Đorđević
  • Budimo pametni, sačuvajmo to što imamo - Jovan Memedović (Sasvim prirodno: Gladni turista)
  • Projekat Rio Tinta u Srbiji štite potpisi Svilanovića (2004) i Vučića (2021) na međunarodnim ugovorima sa Ujedinjenim Kraljevstvom?
ARHIVA PPNS: EKOLOGIJA
JANUAR-DECEMBAR 2021

PRVI PRVI NA SKALI: Ekologija, januar-decembar 2021.

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANATVITERINSTAGRAM 

PODRŽI PPNS!

Print Friendly and PDF

Komentara: 0

Dodaj komentar

Facebook komentari