Tek objavljeni zvanični podaci o kvalitetu vazduha u Srbiji prošle godine ukazuju na povećanje zagađenja u pojedinim mestima. Dok se kvalitet merenja u zemlji poboljšava, upozorenje građanima u nekim mestima i dalje kasni.
Novi izveštaj Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA) pokazuje da je kvalitet vazduha u više mesta u Srbiji prošle godine bio loš zbog prekomernog zagađenja.
Vazduh u Boru, najviše zagađen sumpor dioksidom (SO2), materijom koja dovodi do učestalog kašlja i utiče na rad pluća i srca, toliko je bio štetan prošle godine da je označen kao „opasan po zdravlje ljudi“.
Najviše ugroženi ovakvim vazduhom u Boru su deca, stariji i osobe za hroničnim bolestima pluća. Podaci pokazuju i da je vazduh u Boru prošle godine bio ukupno 25 dana opasan po zdravlje, što je skoro duplo više nego godinu dana pre toga kada je takvih dana bilo 13.
Sa druge strane, PM2,5 čestice koje su još opasnije i mogu da dovedu do kancerogenih oboljenja, su pored Valjevčana najviše gušile ljude u Novom Pazaru i Nišu.
Međutim, može se desiti da prisutnost PM čestica u vazduhu ne pređe dozvoljenu vrednost, ali da one i dalje budu opasne po zdravlje. Takva je situacija u Boru gde su PM čestice u okviru dozvoljenog, ali kako SEPA u izveštaju zaključuje, sadržaj teških metala arsena, kadmijuma i olova u njima prevailazi dozvoljene vrednosti.
Kvalitet vazduha se meri preko takozvanih mernih stanica koje su, kako smo ranije pisali, godinama propadale pa je većina izmerenih podataka bila neupotrebljiva. Ovo je dovodilo do toga da građani Srbije nemaju realnu sliku o zagađenju u njihovom mestu. Međutim, poslednja dva izveštaja Agencije pokazuju da se kvalitet merenja poboljšava pa je prošle godine bilo upotrebljivo 90% podataka sa mernih stanica, u odnosu na 85% godinu dana ranije.
Ono što i dalje ostaje kao problem je što u nekim od najzagađenijih mesta podaci kasno upozore ljude na štetan vazduh. U nekim od najzagađenijih gradova u zemlji PM čestice SEPA ne meri automatski, pa građani ne znaju kakav vazduh dišu u svakom trenutku, o čemu je Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) već pisao. Rezultate saznaju sa zakašnjenjem od godinu i više dana jer Agencija te podatke objavljuje tek u godišnjem izveštaju. Tako građani sredinom septembra 2021. saznaju kakav su vazduh disali 2020.
Smederevo je u prošlosti zbog problema sa merenjem ostajalo ispod radara zvanične statistike. Merenja se jesu poboljšala poslednjih godina, međutim ljudi koji žive u neposrednoj blizini Železare tokom 2020. nisu znali koliko zagađenje udišu svakog dana, a dodatno, nema ni dovoljno merenja zagađenja PM česticama.
Recimo prošle godine u selu Radinac, prepoznatljivom po crvenoj boji od zagađenja iz Železare, kvalitet vazduha SEPA nije merila oko 2 i po meseca, zbog čega se uzorak sa te stanice ne smatra dovoljno relevantnim. I pored toga, u Radincu je vazduh bio štetan za zdravlje ljudi jer je prekoračena godišnja koncentracija PM10. Onda kada se merilo zagađenje, vazduh nije bio dobar za disanje u proseku svaki drugi dan, odnosno ukupno 148 dana godišnje.
Sombor usvojio Kratkoročni akcioni plan kvaliteta vazduha
Lokalne samouprave u kojima postoji prekomerno zagađenje vazduha dužne su po Zakonu o zaštiti vazduha da izrade planove kvaliteta vazduha (PKV) koji treba da sadrže podatke o izvoru zagađenja, ali i spisak mera kojima se planira njegovo smanjenje.
Prema podacima iz najnovijeg godišnjeg izveštaja SEPA o stanju kvaliteta vazduha vidi se da su se na listi najzagađenijih mesta tokom 2020. godini prvi put našli i Novi Pazar, Popovac i Zrenjanin. U skladu sa tim, ove lokalne samouprave biće dužne da izrade planove kvaliteta vazduha.
Istraživanje CINS-a iz oktobra 2020. pokazalo je da je planove kvaliteta vazduha do tada donelo manje od polovine gradova i opština koji su imali tu obavezu, a da oni koji ih imaju nisu zabeležili poboljšanje tokom 2019. godini. Iz najnovijeg izveštaja Agencije vidi se da se od tada u Srbiji nije promenio broj gradova koji poseduju PKV. Za sada su to Beograd, Novi Sad, Pančevo, Bor, Smederevo i Užice.
Pored PKV-a, lokalne samouprave u kojima postoji opasnost da će nivoi zagađujućih materija prekoračiti jednu ili više koncentracija opasnih po zdravlje ljudi u obavezi su da usvoje i kratkoročni akcioni plan (KAP). Taj plan koji obuhvata kratkoročne mere koje mogu brzo da dovedu do poboljšanja kvaliteta vazduha tokom 2020. godine usvojio je i Sombor.
Dina Đorđević, Jovana Tomić
Izvor: CINS, 14. 9. 2021.
ARHIVA PPNS
