Dragana Đorđević: Zataškava se zastrašujuća istina koju Rio Tinto sprema Srbiji

Dragana Đorđević: Zataškava se zastrašujuća istina koju Rio Tinto sprema Srbiji

Nakon Ekološkog ustanka održanog u Beogradu 11. septembra, korporacija Rio Tinto je na svojoj FB stranici "Projekat Jadar" objavila sledeći sadržaj:

"U svetlu skorašnjeg okupljanja, ističemo da kompanija Rio Tinto iskreno razume zabrinutost koju građani Srbije iskazuju u pogledu zaštite životne sredine.

Zato pozivamo sve koji su zainteresovani za naš projekat da se o njemu informišu iz proverenih izvora. Mi smo otvoreni za dijalog i pričamo o našem projektu kroz redovna Otvorena vrata koja održavamo na Zoom platformi."

Kao zainteresovani za projekat, na istom mestu postavili smo pitanje:

Da li i dalje "mislite da bi u nekom dugoročnijem periodu, ako bismo imali vreme kao faktor i kao element, moglo da se učini da se neke vrste jednostavno bezbedno uklone sa područja koje bi bilo eksponirano?" - kao što se na skupu u SANU odvažio da pita Milivoje Krvavac, vaš savetnik za biodiverzitet, izazvavši žamor u sali?

Podsetili smo na reakciju koju je na ovo pitanje imao Imre Krizmanić sa Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu:

"Vi govorite o ofset područjima. Govorite da mi izvučemo, da iskopamo kompletnu Rađevinu i premestimo je negde drugde? Ovo je dugoročan projekat koji se u svetu sprovodi, to nije bajka, nešto što se ne dešava. Ima samo jedan problem: još uvek to nigde nisu uspeli da urade".

Da iskopamo kompletnu Rađevinu i premestimo je negde drugde?

Usledila je i "dopuna" akademika Vladimira Stevanovića, biologa, botaničara, ekologa i biogeografa:

"Premeštanja životinja i biljaka iz prirode mogu samo u botaničkim baštama, a da premeštate na neko drugo mesto to je apsurdno i nemoguće. Ne postoje dva mesta na svetu koja su ista.

A drugo, imamo iskustva, na trasi autoputa "Miloš Veliki" postojao je hrast od 450 godina, pa su ga nanišanili. Toliko su ga nanišanili da nisu izašli na teren da vide gde se nalazi. I onda je bila ideja: sad ćemo da ga presadimo. To je neizvodljivo.

Šta mislite da u Rađevini imate jedinu populaciju Pančićeve omorike i da se nalazi baš tu, na tom mestu gde će da bude fabrika. Je l’ biste je premeštali? Šta biste radili? Ima tih slučajeva kad je nešto lokalizovano, a vrlo značajno da ne možete da ga premestite, nego mora da živi tu. To živi od pre Ledenog doba. I to je nešto što je specifično za svaku zemlju".

Da li i dalje isto mislite, kao vaš savetnik? 

Слика може припадати текст

Dva dana kasnije, Rio Tinto tim objavio je sledeći odgovor:

"U obavezi smo da sve planove sprovodimo u skladu sa zakonodavstvom Republike Srbije. Takođe, koristimo hijerarhiju ublažavanja – metodu koja je uspostavljena da ublaži rizike po biodiverzitet, kako bismo bili sigurni da se efikasno upravlja svim rizicima i uticajima u područjima u kojima radimo.

  • Istraživanje: Sprovođenje studija kako bismo pravilno i potpuno razumeli početno stanje životne sredine, i kako bismo najbolje razumeli potencijalni uticaj budućih aktivnosti na to okruženje. Ovo omogućava razvoj efikasnih načina za odgovorno ublažavanje, i upravljanje potencijalnim uticajima.
  • Izbegavanje: Podrazumeva traženje mogućnosti da promenimo ili zaustavimo aktivnost radi očuvanja biodiverziteta.
  • Svođenje na minimum: Tamo gde ne možemo potpuno zaustaviti aktivnost ili izbeći područje, tražimo načine da smanjimo naše uticaje.
  • Obnova: Nastojimo da rekultivišemo zemljište gde god je to moguće. Tamo gde to nije moguće do zatvaranja rudnika, imamo detaljne sanacione planove. Ovo uključuje rad sa naučnicima kako bismo bili sigurni da obnavljamo zemljište na pravi način.
  • Uspostavljanje ravnoteže: Ovo su radnje koje možemo preduzeti kako bismo rešili značajne zaostale uticaje koje ne možemo izbeći ili umanjiti. Takođe, u obavezi smo da stalno pratimo uticaje i sprovodimo mere zaštite."

Objavljen odgovor zapravo je obrada sadržaja promotivne publikacije "Održivi razvoj - naš pristup Projektu Jadar", objavljene na globalnom sajtu Rio Tinta. Prepuštamo posetiocima portala da procene da li je to i u kojoj meri direktan odgovor na pitanje koje smo postavili, a ticalo se savetnika korporacije za biodiverzitet.

U međuvremenu, Večernje novosti su objavile članak "Mineral novog srpskog razdora: Kako je eksploatacija litijuma u Jadru postala problem pre početka radova?"

МИНЕРАЛ НОВОГ СРПСКОГ РАЗДОРА: Како је експлоатација литијума у Јадру постала проблем пре почетка радова?
Zarada: Mnogi hoće da prodaju posede, Foto V. Mitrić

Izneta je procena da će pilot-projekat "Jadar" katapultirati rudarskog giganta sa sedištem u Londonu, koji se do sada nije bavio litijumom, među "top 10" proizvođača sirovine za baterije.

Ova vest se munjevito proširila po poslovnim portalima jer je litijum "zlato 21. veka", osnovna sirovina za baterije automobila, računara i mobilnih telefona.

- To nije veliki rudnik, ali iz litijumske perspektive biće najveći proizvođač u Evropi najmanje deset godina - rekla je novinarima Sinead Kaufman, izvršna direktorka Odeljenja za minerale u "Rio Tintu".


Jedna od bušotina u Gornjem Jadru, Foto Arhiva

Ubrzo je usledila nova udarna vest o projektu "Jadar" u uticajnim zapadnim agencijama i portalima, da otvaranje rudnika i prerada rude litijuma izaziva podozrenje i proteste u delu srpske javnosti, zbog straha od ekoloških katastrofa kakve je "Rio Tinto" već izazivao na Madagaskaru, Novoj Gvineji i drugim zemljama gde je eksploatisao mineralne sirovine.

Iznova se naglašavalo da je ovaj pilot-projekat prvi posao sa litijumom koji preduzima velika kompanija specijalizovana za rude gvožđa, bakra, zlata, bora, dijamante i uranijum.

Usledio je niz reportaža u važnim agencijama i medijima koje prikazuju sudbinu seljaka u dolini Jadra koji strepe od otvaranja rudnika i zagađenja. "Dojče vele" je pred dolazak kancelarke Angele Merkel u prilogu, ne slučajno, naglasio da je nemačkim vozačima važno da se litijum u baterijama njihovih vozila dobija na ekološki način. Navedene su i procene nemačkih ministarstava da bi proizvodnja litijumske sirovine za baterije u Jadru bila važan korak u smanjenju zavisnosti EU od Kine, najvećeg svetskog prerađivača litijuma i baterija. To je zvučalo saglasno sa najavama srpskih zvaničnika da će se, uz rudnik jadarita, graditi i fabrike baterija i električnih automobila, o čemu su se vodili razgovori na najvišem nivou između čelnika "Rio Tinta" i Srbije. Međutim, na pitanje "Novosti" da li će ova kompanija učestvovati u tom segmentu proizvodnje i da li su postignuti neki konkretni dogovori, iz "Rio Tinta" su nam diplomatski odgovorili:


Redovne bujične poplave gde je planirana izgradnja rudničkih postrojenja i deponija, Foto V. Mitrić

- "Jadar" će proizvoditi litijum koji će biti kvaliteta pogodnog za izradu baterija, i zbog toga može biti važan činilac u tom lancu. Iako u portfoliju naše kompanije nisu ni proizvodnja baterija za električna vozila, ni proizvodnja automobila, podržavamo potencijal za ekonomski razvoj Srbije u tom pravcu. Doprinos koji tome naša kompanija može dati je u višegodišnjem iskustvu i ekspertizi koju posedujemo.

Poslovni analitičari uočavaju da se od prošle godine nešto bitno menja u medijskom predstavljanju doline Jadra kao litijumskog eldorada. Od 2004. kada je tu pronađen novi mineral nazvan jadarit sa visokim sadržajem litijuma, bora i natrijuma, o njemu su pravljeni hvalospevi. Na otkrivanju tehnologije za ekonomski isplativo eksploatisanje rude, po navodima "Rio Tinta", tokom 15 godina bilo je angažovano stotine vrhunskih stručnjaka, urađene su hiljade ispitivanja uzoraka, napisani tomovi naučnih radova. Za to vreme nije se čuo nijedan glas protiv otvaranja rudnika u plodnoj dolini Jadra, ali kada je njegovo otvaranje postalo dogledno, došlo je do preokreta. Političari koji su bili na vlasti dok su istraživanja trajala i podržavali ih, sada su odjednom u opoziciji otkrili svoju ekološku dušu. Pojavili su se i "profesionalni ekološki revolucionari" koji su na odbrani životne sredine počeli izgradnju političkih karijera.

Došlo je do politizacije i započeo je medijski rat u kome su, kao u svakom ratu, kao prve žrtve pale istina i razum. Stvorena je uzavrela atmosfera u kojoj su zagovornici rudarenja etiketirali i vrhunske naučnike kao zlonamerne neznalice, jer su racionalno i argumentovano ukazivali na moguće negativne posledice eksploatacije i prerade rude u Jadru, ne samo ekološke, već i socijalne i materijalne. Oni su podsećali na katastrofe u dolini Jadra iz 2010. i 2014. kada su bujice provaljivale staru deponiju rudnika u Zajači i otrovnim otpadom zagadile vodu, tlo i sve žive organizme, uključujući i ljude.

Na istom bujičnom prostoru, planirane su i deponije novog rudnika, pa je upozorenje u najmanju ruku razumno. Međutim, sujete i strasti su uzavrele, a jadarit je postao srpski mineral razdora. Zastupnici i protivnici rudarenja se gledaju preko medijskih nišana, dok u pozadini deo stanovnika jadarskih sela prodaje imanja "Rio Tintu", a drugi najavljuje da će ih samo mrtve odneti sa njihovih imanja od kojih žive čitave porodice. Ovakva navijačka atmosfera najmanje koristi racionalnoj proceni rizika i dobiti i donošenju razumnih odluka.

- Aktuelne ostrašćene polemike se vode oko nečega što zvanično još ne postoji, jer je jedini zaista validan dokument projekta "Jadar" za sada elaborat o rezervama mineralnih sirovina - kaže geolog Predrag Mijatović, stručnjak Geološkog instituta Srbije.

- Taj elaborat kazuje samo da rude određenog kvaliteta ima na određenom mestu, u određenoj količini. To je jedino pouzdano. Zvaničnu informaciju o načinu kako "Rio Tinto" namerava da obavlja eksploataciju, preradu i kakve će mere da sprovodi na zaštiti životne sredine, imaćemo tek kada kompanija predstavi studije o izvodljivosti i uticaju na životnu sredinu, kao i glavni rudarski projekat. Tek tada će moći argumentovano da se raspravlja.


Ekološka katastrofa u Bugenvilu je izazvala građanski rat, Foto Arhiva

Da izgradnja podzemnog rudnika, postrojenja za preradu i eksploatacija jadarita ne mogu da započnu pre dobijanja neophodnih dozvola potvrdili su nam i u "Rio Tintu":

- U skorije vreme predstoji završetak studija o proceni uticaja na životnu sredinu, a nakon što budu gotove, prema zakonskoj proceduri, biće date na uvid javnosti i biće predmet javne rasprave svih zainteresovanih strana. Sugestije i komentare će nakon javne rasprave razmatrati komisija oformljena od strane resornog Ministarstva, nakon čega se može zatražiti dopuna ili korekcija studije, ona može biti odbačena ili usvojena. Bez odobrene Studije o uticaju na životnu sredinu projekat Jadar neće moći da pređe u narednu fazu, odnosno nije moguće započeti izgradnju.

U kompaniji objašnjavaju da "integrisano kontinualno hemijsko pilot postrojenje", čije je dopremanje najavljeno iz Australije, zapravo laboratorija pomoću koje se može praktično videti kako se iz rude jadarita dobijaju krajnji proizvodi.

- Ono neće služiti za preradu, niti će se koristiti u fazi eksploatacije, već će biti namenjeno obuci zaposlenih, a u planu je i da bude dostupno domaćoj naučnoj i stručnoj javnosti radi daljeg usavršavanja i osvajanja novih znanja i tehnologija - kažu u "Rio Tintu".

U ovoj kompaniji ističu i da su posvećeni "zaštiti životne sredine, dekarbonizaciji i borbi za smanjenje uticaja klimatskih promena. U sklopu tog angažmana, ulažemo znanje i sredstva u razvoj inovativnih i održivih rešenja za otpad".

- Deponija industrijskog otpada je projektovana tako da se osigura minimalni uticaj poplavnih voda, a oko same deponije će biti zaštitni nasip koji se projektuje u skladu sa najvišim globalnim standardima, tako da odgovori na maksimalne moguće poplavne događaje - naglašavaju u "Rio Tintu".


Protest protiv "Rio Tinta", Foto V. Danilov

Međutim, neki od vodećih srpskih naučnika su drugačijeg mišljenja. Akademici Vladimir Stevanović, biolog, Bogdan Šolaja, hemičar, i Velimir Radmilović, tehnolog, smatraju da će Srbija od rudnika imati više štete nego koristi, a da su fabrike na dugom štapu. Po njihovom mišljenju, pored nepovratne ekološke štete na tlu, jalovišta bi ugrozila najveća podzemna vodoizvorišta u Mačvi.

Dekan Šumarskog fakulteta prof. dr Ratko Ristić, stručnjak za eroziju i bujice, upozorava da su deponije opasnog otpada u prostornom planu postrojenja "Rio Tinta" planirane na bujičnom području:

- Nemoguća je izgradnja brana i bedema koji će garantovati stopostotnu sigurnost od bujica.

Ako bujica provali deponiju toksičnog otpada, voda će otrovne materije koritom Jadra odneti u Drinu, a ova će ih uneti u Savu i ugroziti vodosnabdevanje Šapca i Beograda.

Podaci iz javnih dokumenata "Rio Tinta" ukazuju na namere kompanije da pravi brda od toksične jalovine, iako je jasno da će vetar, eolska erozija, sa njih neizbežno raznositi čestice koje će kontaminirati veoma širok prostor koji je gusto naseljen. Zbog navođenja ovih očiglednih problema nazvan sam arogantnom neznalicom, ali moje etiketiranje ih nažalost neće rešiti. Ako se bude radilo kako je do sada najavljivano, posledice u širem prostoru Podrinja će biti katastrofalne.

Zanimljivo je da je "Rio Tinto" ipak pozitivno reagovao na neke Ristićeve primedbe. U najnovijem saopštenju kompanija je najavila alternativno rešenje za odlagalište otpada Štavice, koje je prvobitnim prostornim planom smešteno u bujično područje.


Foto V. Mitrić

Rudarsko-geološki stručnjaci priznaju da apsolutno bezbednog rudarstva nema, ali da je rizik vredan koristi koja će otvaranje rudnika doneti privredi, uz obaveznu napomenu da uz njega mora da se izgradi i fabrika baterija. Bez nje, izvoz sirove rude isplativ je kompaniji, ali ne i Srbiji. Rudarski eksperti smatraju da će rudnik litijuma doneti državi ogromnu korist, kroz prihod u budžetu i otvaranje novih radnih mesta, a uvereni su da se uz pomoć modernih tehnologija, rudnički otpad može skladištiti bezbedno, kao i da se voda upotrebljena u industrijskom procesu može prečistiti.

- Otkriće jadarita je ravno otkriću nafte, on je potencijalni izvor bogatstva za našu zemlju - kaže geolog prof. dr Dragan Milovanović. - Generalno važi da samo iskopavanje mineralne sirovine, kamena, iz zemlje nije faktor rizika, već njena prerada, koju treba strogo kontrolisati.

Suprotstavljena mišljenja nisu iznenađenje, logično je da "prirodnjaci" brane prirodu, a "rudari" industriju. Analiza i ukrštanje njihovih argumenata i treba da posluži donosiocima konačnih odluka da steknu celovit uvid u problem, a zatim procene da li će, na koji način i sa kakvim garancijama dozvoliti kompaniji "Rio Tinto" da eksploatiše i prerađuje jadarit.

Rat u Novoj Gvineji

Poznavaoci kažu da aktuelna dilema oko koristi i štete od rudarstva nije srpski specijalitet, već izvor polemika u celom svetu. Velike rudarske kompanije su u bezobzirnoj trci za profitom često izazivale ne samo ekološke, već i socijalne probleme. Na primer, strahovito zagađenje koje su izazvali rudnici "Rio Tinta" na ostrvu Bugenvil, provinciji Nove Gvineje, dovelo je prvo do sukoba ostrvljana sa državnom administracijom koja nije želela da se zamera kompaniji braneći interese sopstvenog stanovništva, a zatim je situacija eskalirala do građanskog rata sa maticom!

Rudarenje informacija

Rudarsko-geološke kompanije su posle 2000. pohrlile u Srbiju, čiju su industriju i rudnike uništile sankcije. Mali broj njih je bio zainteresovan za ozbiljna istraživanja i eksploataciju, koji su veoma skupi. Mnogo jednostavnije je bilo "rudarenje" geološke dokumentacije, svojevrsnih "mapa blaga" koja su cirkulisale crnim tržištem informacija.

Većina otkrića koje su napravile strane kompanije u Srbiji u stvari nisu autentični pronalasci, već posledica novog bušenja na mestima na kojima su minerale pronašle nekadašnje državne geološke institucije.

Boris Subašić
Naslovna foto: Dragana Đorđević, privatna; Rio Tinto, FB strana
Izvor: Novosti, 19. 9. 2021.

Ovaj članak bio je povod za komentar Dragane Đorđević, naučne savetnice Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju, koji objavljujemo u celini.

Слика може припадати 1 особа

Kada Novosti ovako pišu to nešto znači.

Oglasila su se samo tamo neka tri nebitna akademika, ali ne kažu da su veoma kompetentna jer drugi akademici su iz drugih oblasti nauka i umetnosti. Oglasio se sada i četvrti. Ratko je arogantna neznalica, a ja ne znam hemiju. Postoje oni kojima je Rio Kinto toliko pomutio svest pa se zdušno trude da me proglase plagijatorom, da lupam gluposti, tražili su da mi se oduzmu diplome, zvanja, da mi se da otkaz jer ne zaslužujem da budem tamo gde jesam.

Misle da će lako sa mnom da se obračunaju. Po sistemu petao koji prvi zakukuriče završi u loncu. Napadi, progoni i još mnogo toga što u poslednjoj godini doživljavam - neki su od pokušaja da se zataška zastrašujuća istina, koju Rio Tinto sprema Srbiji, očekujući da ovde živi retardirana masa koja nije u stanju da pročita njihove perfidne igre.

Mi neznalice razotkrismo prevaru, pa je i frau Merkel brže bolje (dok sama nije otišla u potpuni zaborav) morala da skokne do Beograda i pomogne svom pulenu da mu narod lakše proguta žabu o važnosti srpskog litijuma za svet, pa i za Nemačku. Nemačka ga u rudama ima mnogo više od Srbije, ali neće da ga kopa jer tamo se zakoni poštuju. Kažu da će (neće) eksploatacija srpskog litijuma biti najveća u Evropi - naravno jer bi bila jedno mesto u Evropi, s obzirom da ga u Evropi iz rudnika neće ni eksploatisati.

Frau Merkel nije donela novu tehnologiju vađenja litijuma iz geotermalnih voda, kojih i Srbija ima, možda i više od Nemačke, ali ta tehnologija očigledno nije za zaostalu Srbiju. Osmislili su pakleni plan da Srbiju podvedu Rio Tintu da se uči, inače stravičnoj tehnologiji eksploataciji i preradi litijuma, na njenoj plodnoj zemlji.

Rio Tinto ne zna to da radi, ali nam prodaje priču da je u pitanju do sada neviđena tehnologija. Nikada i nigde u svetu nisu to radili, pa je tehnologija neviđena za njih, inače tehnologija je poznata - slična je onoj za ekstrakciju litijuma iz spodumena, sa malim modifikacijama jer se rude malo razlikuju, ali ne mnogo bitnije - obe su silikatne, samo što jadarit ne sadrži aluminijum, kao što ga spodumen sadrži, pa mu ne treba 250 stepeni celzijusovih već je dovoljno da se ekstrakcija radi na 100 stepeni.

Kažu jedinstven je na svetu - pa šta? I za njega tako jedinstvenog treba 1.000 tona koncentrovane sumporne kiseline dnevno, koja je pušljiva. Kažu kiselina neće isparavati jer će se raditi na 100 stepeni Celzijusovih. Oni hemiju ne znaju.

Koncentrovana sumporna kiselina je pušljiva i na 20 stepeni Celzijusovih, a tek na 100!!? Uz koncentrovanu sumpornu ide i 15 tona dnevno koncentrovane hlorovodonične (sone) kiseline, koja je takođe pušljiva. I sve to u plodnom i zelenom predelu sa 145 zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta u idealnoj harmoniji suživota čoveka i prirode, kakvog nema u širim prostorima jugositočne Evrope.

Biolozi znaju da se ti predeli posebno identifikuju na Planeti i stavljau pod zaštitom. U pustinji Nevada su nedavno zaustavili otvaranje ovakvog rudnika gde je trebalo eksploatisati i litijum i bor, baš kao što hoće u Jadru, jer je procenjeno da će uništiti žalfiju i tetrebe. U Srbiji nije šteta uništiti bogatstvo raznovrsnog biodivreziteta. Kažu ne treba im mnogo vode, a planiraju cevovode za dovlačenje vode iz Drine, iako oko potencijalnog rudnika postoje dve reke: Jadar i Korenita, koje su očigledno nedovoljne.

Srbiju treba razvaliti, zatrovati i uništiti kao kontinuitet u uništavanju ove zemlje, koji Nemačka nad Srbijom sprovodi u poslednja dva veka, ni manje ni više nego u Jadru - baš tamo gde je pala Austrougarska carevina. I sve to uz pomoć domaćih prodanih duša za šaku dolara.

Zašto misle da tu ne može da padne i jedna kompanija?

Donacija za udruzenje PRVI PRVI NA SKALI 2020


PREPORUKA PPNS

DOLAZAK RIO TINTA JE PARADIGMA APOKALIPSE - IZ ODGOVORA PROF. RISTIĆA MINISTARKI MIHAJLOVIĆ


IZ SANU MINISTARKI - O PROJEKTU JADAR: MNOGO NEDOREČENOSTI O REŠAVANJU VELIKIH PROBLEMA I POGUBNOG UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU

ARHIVA PPNS

DREN: EKOLOGIJA 

AVGUST

  • Dolazak Rio Tinta je paradigma apokalipse - iz odgovora prof. Ristića ministarki Mihajlović
  • CINS: Bor sve opasniji po zdravlje ljudi - pokazuje novi izveštaj o kvalitetu vazduha
  • Vujović: Ulaganje Ziđina u modernizaciju postrojenja važno za životnu sredinu; RERI: Ministarka zadovoljna kako napreduje izgradnja nelegalnih objekata u Boru
  • Ljubivoje Ršumović - Zar ćemo opet dozvoliti
  • Prof. Ristić: Litijumska bajka nije razvojna šansa Srbije
  • Nacionalna strategija održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara (2012)
  • Sa protesta u Rekovcu protiv istraživanja litijuma: Nije politikanstvo već borba za opstanak naroda
  • Ugovorena zamena kotlova Energetike, rok za završetak radova je 120 dana
  • Grad Kragujevac objavio konkurs za sufinansiranje energetske efikasnosti porodičnih kuća
  • Litijum u Levču? Ne! Odbranimo Rekovac! (snimak protesta, 3. 9. 2021)
  • Ustanak za opstanak - narod protiv Rio Tinta (Beograd, 11. septembar)
  • Preliminarni zahtevi protesta za bezopasan vazduh
  • Energetika podnela zahtev za procenu uticaja rekonstrukcije kotlarnice na životnu sredinu
  • Protest ’Odbranimo Rekovac’ 3. septembra (17:00)
  • Protestna okupljanja u Beogradu - 28. avgusta, 4. i 11. septembra (VIDEO)
  • Ustanak za opstanak - narod protiv Rio Tinta (Beograd, 11. septembar)
  • DW: Litijum iz Nemačke - ekološki besprekoran i jeftin
  • Kragujevac objavio preliminarnu listu privrednika za energetsku tranziciju
  • Ekomar: Ima li života (u) Lepenici?
  • Tribina o potencijalnim problemima pčelara usled otvaranja rudnika litijuma (VIDEO)
  • CINS: Kako je Rio Tinto kupovao Loznicu - od gosta na slavi do neprijatelja (FOTO, VIDEO)

JUL (24)

  • Dekan Ristić: Odbornici Loznice ishitreno odlučili, projekat Jadar zvanično nije odobren
  • Divlje deponije - problem JKP na terenu i grada na konkursu Ministarstva za dodelu sredstava (FOTO, VIDEO)
  • Za Prostorni plan Grada Loznice glasao 41 odbornik, šest bilo protiv, od 50 prisutnih na početku sednice (VIDEO)
  • Storenergy (Kragujevac) - za ulazak supruge Zvonka Veselinovića u posao sa Nikolom Petrovićem
  • Marš sa Drine - Protest u Loznici, 29. jula
  • Eksplodirao hemijski kompleks u Leverkuzenu (VIDEO)
  • Ćuta poziva viđenije ljude, Porfirija, Novaka da stanu uz narod
  • Dr Tatjana Brankov: Vraćaju li se pedesete sa sloganima: Industrija je simbol bogatstva, Poljoprivreda je simbol siromaštva?
  • Zelena pijaca rekonstruisaće se do kraja godine, saniraće se i previđena fasada (VIDEO, FOTO)
  • Kragujevac pozvao privrednike da učestvuju u programu energetske tranzicije
  • RERI: Otvoreno pismo Vučiću; WWF: Zašto peticija za zaustavljanje štetnog Zakona o vodama?
  • Peticija: Zaustavimo štetni Zakon o vodama!
  • Pištaljka: Država Savezu vinara platila 12 miliona za informacije sa Vikipedije
  • Zakon o potvrđivanju ugovora o zajmu ’Projekat daljinskog grejanja u Kragujevcu’, između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj
  • Zahtev: Hitno povlačenje neustavnog Predloga Zakona o izmenama i dopunama Zakona o vodama iz skupštinske procedure
  • Birn: Iz diplomatske depeše - Jadar 2
  • Procena uticaja na životnu sredinu potrebna Belkalu za prečišćavanje otpadnih voda; za projekte Telekoma i A1 ne treba, čeka se odluka za Bekis Osiride
  • Kragujevac prodaje parcele u centru i zonama Servis 2 i Feniks
  • Odbranimo rijeke Balkana - usvojen osnivački akt (VIDEO)
  • Ugovorena zamena kotlova u Energetici, ubrzo studija o 40 hiljada tona pepela
  • RTK: Grad Kragujevac potpisao ugovore sa ekološkim udruženjima
  • Grad Kragujevac i udruženja potpisali ugovore za projekte u oblasti zaštite životne sredine
  • Forum Poverenika: Koliko su građanima dostupne informacije o zaštiti životne sredine u Srbiji?
  • JKP Šumadija pripala nagrada "brend lider"

JUN (22)

  • Kragujevac izrađuje Plan detaljne regulacije Bešnjaje
  • I MHE Tošovići kod Raške bez uslova zaštite prirode
  • Forum: Treba li Srbiji rudnik litijuma?
  • Kragujevac potpisao Ugovor o sufinansiranju programa energetske sanacije
  • Požar na deponiji u Jovanovcu pod kontrolom
  • Zavrni rukave - Košutnjak, 27. jun
  • Šta misle Kragujevčani: Ko zagađuje Kragujevac?
  • Iz SANU ministarki - o projektu Jadar: Mnogo nedorečenosti o rešavanju velikih problema i pogubnog uticaja na životnu sredinu
  • Anketa: Ko zagađuje Kragujevac?
  • Crvena linija: Zelena energija i MHE u regionu
  • Zajača, 2021: Šta ostaje posle rudnika? (VIDEO)
  • Rio Tinto: Proizvodnja baterija nije u portfoliju naše kompanije - ne proizvodimo ih nigde u svetu
  • Jelisaveta Vasilić: Završena je privatizacija društvene svojine, ne smemo da dozvolimo privatizaciju javne svojine
  • Letnji dnevni kamp - Botanička bašta 2021
  • Gradonačelnik G. Milanovca: Šta će istraživanjem biti ugroženo? EU Suvoborska greda: Moramo Vas uputiti na greške, namerne napade i neistine
  • Velika povelja ’Zelena planeta’ posthumno prof. dr Slobodanu Jovanoviću (1955-2021)
  • Prof. Ratko Ristić o politici, Rio Tintu i tome čiji je čovek
  • Prof. Ristić: Iskopavanje litijuma forsiraju ’zapadni prijatelji’, banda predatora i sebičnjaka
  • Jadar risorsiz (Australija) cilja Rekovac za istraživanje litijuma, angažuje bivše menadžere Rio Tinta i sa Balkana
  • Kragujevac - grad bez zagađivača?
  • Kvalitet vazduha u Srbiji: Od merenja ka merama - sporna ocena u slučaju Kragujevca
  • Uručena priznanja ’Zeleni’ i ’Crni list’ za 2020. godinu
  • Naučno-informativni skup u Koštunićima o rudnicima litijuma
MAJ (28)
  • Zmije otrovnice i prva pomoć u slučaju ujeda
  • Kragujevac na vodi - Marka Žvaka (VIDEO, 6:47)
  • Pitanja i odgovori sa sajta ministarstva povodom Programa energetske sanacije zgrada, kuća i stanova koji sprovode lokalne samouprave
  • Izdavanje upotrebne dozvole, shodno Zakonu o planiranju i izgradnji
  • Kragujevac doneo Pravilnik za mere energetske tranzicije, sledi javni poziv
  • Evropski dan parkova obeležen i u Kragujevcu
  • Zavrni rukave: Košutnjak, 30. maj
  • Preliminarno: Kragujevac finansira 15 projekata u oblasti zaštite životne sredine u 2021.
  • Otpad u Lepenicu nelegano odlagao Marko trans cargo u vlasništvu Gorana Kojovića - potvrdilo Ministarstvo (FOTO, VIDEO)
  • Memedović: Zapustili smo sami sebe! (VIDEO)
  • Svetski dan pčela - 20. maj
  • Zabrana vanpijačne prodaje - rešenje za divlju deponiju ispod nadvožnjaka, saglasni građani i JKP; na potezu je Grad
  • Mihajlović (18. 5): Istražne bušotine nisu bile predviđene u Topoli; Rešenje Ministarstva (26. 4): Istražni prostor nalazi se na teritoriji Ljiga, Gornjeg Mianovca i Topole
  • Zašto su kompanije Ziđin i Linglong iznad zakona Srbije
  • Energetikа prelazi na gas i sanira pepelište, konačno!
  • Ministarstvo odobrilo istraživanja PD Jadar litijum na pet područja: Rekovac, Ursule, Siokovac, Pranjani i Dobrinja
  • BIRN: Lepenski Vir - betonom na neolit
  • Dugorepi svračak (Lanius nubicus) - nova vrsta ptica u Srbiji
  • Peticija za trajno uklanjanje divlje deponije u ulici Jovana Ristića (ispod nadvožnjaka)
  • Prodaće i kišu (Even the Rain, Tambien La Lluvia)
  • Ekomar: Čuva se jezero od ’Kragujevca na vodi’, slede nove inicijative
  • Da iskopamo kompletnu Rađevinu i premestimo je negde drugde?
  • Vladimir Stevanović: Očuvana priroda je i lična karta Srbije, mora da bude prioritetna briga države
  • O ubijanju srpskih šuma - prof. Ratko Ristić i prof. Zdravko Popović
  • Prof. Ristić: Projekat Jadar vodi ka degradaciji predela; Neophodna stroga kontrola rada Ministarstva
  • U Rekovcu odobreno istraživanje litijuma još 2017, Rekovčani to saznali tek 2021. - i pobunili se
  • Naučno-stručni skup "Projekat Jadar - šta je poznato?"
  • Pitanja iz Srbije i nemušti odgovori direktora Rio Tinta na skupštini akcionara (VIDEO)

APRIL (26)

  • Zaboravite na poljoprivredu posle litijuma - saglasni Akademik Živorad Čeković i dr doc. Duško Brković
  • Nacionalna ekološka asocijacija pokrenula aplikaciju za praćenje kvaliteta vazduha
  • Inicijativa za Požegu: Nepotpuni odgovori Ministarstva o planiranim geološkim istraživanjima litijuma
  • Eksploatacija litijuma uzrokuje enormno uništavanje životne sredine
  • Čišćeno jezero Bubanj u akciji Zavrni rukave
  • O litijumu u Prostornom planu projekta Jadar iz 2019.
  • Dr Milica Tomašević: Rio Tinto nam nije potreban - ako Srbija ima novca neka uloži u poljoprivredu
  • Ukloni divlju deponiju - aplikacija za prijave nelegalno bačenog otpada
  • Kragujevac izdvaja pet miliona za ’energetsku tranziciju’ domaćinstava
  • Zavrni rukave 3: Akcija čišćenja jezera Bubanj
  • Lasta - dokumentarni film, RTV Vojvodina
  • Ocena kvaliteta vazduha u Republici Srbiji, 2010-2018
  • Siokovčani povodom dolaska Jadar litijumu: Branićemo svoju zemlju!
  • Ko to tamo buši, po Levču?
  • Ekomar i Energetika - kandidati za Zeleni i Crni list
  • Rio Tinto, Loznica i litijumska groznica
  • Litijum u Gornjem Jadru - belo zlato ili ekološka bomba
  • Sistematska deratizacija počinje 19. aprila
  • Projekat Rekovac - litijumska groznica, posred plodne zemlje
  • Nacrti planova za kvalitet vazduha u Kragujevcu na javnom uvidu do 4. maja
  • Ratko Ristić: Zaštita životne sredine mora da bude pitanje pozicije, opozicije i svih građana
  • Vrt u boci - zasađen ’60, zapečaćen ’72, nastavio da raste i 40 godina nakon poslednjeg zalivanja
  • Ne bacajte žar u kontejnere!
  • Za resetovanje koncepta zaštite prirode: identifikacija svih zagađivača, uzurpatora zaštite životne sredine, rigorozna kaznena politika, osnaživanje inspekcije, životvoran dijalog sa lokalnim stanovništvom
  • Ljubivoje Ršumović - Protest
  • Ekološki ustanak - Narodna skupština, 10. april

MART (26)

  • Zašto sam smenjen sa mesta načelnika u Agenciji za zaštitu životne sredine - Dejan Lekić za CINS
  • Zaštita jezera Bubanj - od projekta Ekomara do inicijative Grada
  • Zarada drvne industrije ispred prirodnih plavnih šuma
  • Prodaće i kišu (Even the Rain, Tambien La Lluvia)
  • Koka-kola godišnje proizvede 100 milijardi plastičnih flaša - petinu ukupnog broja u svetu
  • Takmičenje na Univerzitetu u cilju zaštite životne sredine
  • Energetika u Kragujevcu gasi kotlove na ugalj, priključuje se na gas
  • Grinpis: Valjevo treći najzagađeniji grad u Evropi, u prvih 20 u 2020. i Kosjerić, Niš, Užice, Čačak i Kragujevac
  • Registar izvora zagađivanja u Kragujevcu
  • FOTO: Ilićevsko groblje na Košutnjačkom brdu
  • Energetika Kragujevac, 12. 3. 2021. (16:00-16:30)
  • Privremena mera: Agencija da odmah vrati na posao Milenka Jovanovića
  • Dašić: Biće zatvoren i preseljen pogon Dorado koji zagađuje vazduh
  • Utisak nedelje, 7. 3. 2021: Aleksandar Jovanović Ćuta, Milenko Jovanović, Miroslav Mijatović
  • Kvalitet vazduha u Kragujevcu, 8. 3. 2021. (8:00)
  • Grošnica (Kragujevac), 6. mart 2021: Bacanje smeća gde ne treba
  • Sirovi lignit - jedan od ključnih uzročnika zagađenja vazduha u Srbiji
  • FOTO: Ispred groblja u Beloševcu nema kontejnera, ali uvek ima smeća
  • Loš kvalitet vazduha je jedan od uzroka povećanja neplodnosti i sve veće stope steriliteta
  • Otadžbina te zove - da očistiš reku Peštan (Rudovci)
  • Kragujevcu odobreno preko 2,4 miliona za smanjenja zagađenja poreklom iz individualnih izvora, a zahtev za pošumljavanje nije uzet u razmatranje
  • Iz budžeta Kragujevca 9,7 miliona dinara za zaštitu životne sredine
  • Zaustavljeno izlivanje fekalija iznad Šumaričkog jezera, nakon prijave građana
  • Skoro dva miliona evra za MHE povezane sa Nikolom Petrovićem
  • Deponija nastajе u ulici Nikole Vujačića (MZ Vinogradi)
  • Deponija u Kragujevcu - pre i posle čišćenja (februar 2021)

FEBRUAR (15)

  • Izlivanje fekalne kanalizacije u Šumaričko jezero!
  • Konkurs za finansiranje projekata u oblasti zaštite životne sredine u Kragujevcu 2021.
  • Krčena nepotrebna vegetacija u Spomen-parku, saniran deo ograde oko Kreativnog parka
  • Ministarstvo kulture nema nameru da menja status Prirodnjačkog muzeja
  • Zbirku pliocenskih biljaka sa lokaliteta Ilina Voda 1930. sakupio i poklonio Prirodnjačkom muzeju dr Igor Rudski, profesor kragujevačke Gimnazije
  • Prirodnjački muzej uskoro gubi status značajne samostalne nacionalne ustanove kulture koji traje 125 godina
  • Đubre u blizini Lučnog mosta broj 2 - Kragujevac, 16. 2. 2021.
  • Pošumljavanje u Srbiji - Izveštaj DRI 2020
  • U Srbiji se seku i šume pod zaštitom države (FOTO, VIDEO)
  • RERI: Zagadi pa vladaj - Milenko Jovanović
  • Trg vojvode Putnika biće preuređen, deo Pešačke zone se transformiše
  • Zeleni pojas kod Grudnog odeljenja biće obnovljen novim sadnicama
  • Ekološki bilten Kragujevca (novembar-decembar 2020)
  • Molba savesnih: Ne hranite patke i labudove hlebom i pekarskim proizvodima
  • Godišnji plan inspekcijskog nadzora u Kragujevcu 2021.

JANUAR (25)

  • Aerozagađenja na teritoriji Kragujevca, decembar 2020.
  • Zagađivač plaća. Zaista?
  • Ubijanje reke: Krivaja, Bačka Topola (20. 1. 2021)
  • Digitalni registar zagađivača u Kragujevcu: Prijave građana u 2020.
  • Kvalitet vazduha: Kragujevac, 21. 1. 2021. (21:00)
  • Povodom zagađenja Lepenice: MUP identifikovao počinioca, istraga u toku
  • Objavljen program istraživanja i kontrole životne sredine na teritoriji Kragujevca u 2021.
  • Most na reci Lepenici (Cvetojevac, Kragujevac), 18. 1. 2021.
  • Aerozagađenja na teritoriji Kragujevca - novembar 2020.
  • Republički inspektor podneo prijave zbog odlaganja otpadnog mulja u Lepenicu
  • Izručivanje otpada u Lepenicu pored mosta na ulasku u Cvetojevac (VIDEO)
  • Plan kvaliteta vazduha u Beogradu (2016-2020)
  • Kineski radnici u Rakiti štrajkоvali, pa odustali nakon pritisaka poslodavca
  • U Agenciji za zaštitu životne sredine smenjen i Dejan Lekić, načelnik od osnivanja
  • Klima 101: Istraživanje ’Kako građani vide problem zagađenog vazduha u Srbiji?’
  • Pogrešne koordinate merne stanice Kragujevac na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine
  • Prostor za automobile biće prepolovljen, a pešačke staze sa drvoredima prostiraće se na 1,9km - u Parizu
  • Energetika i Gradska uprava Kragujevac među 10 najvećih dužnika za struju
  • Udruženja građana - društveni uticaj bez dovoljno podrške
  • Srpski olimpijac Čaba Silađi čistio Divčibare od smeća
  • Međunarodni popis ptica vodenih staništa 2021.
  • Počelo čišćenje otpada na Drini, pomoći će i EPS
  • Otpad kao pretnja proizvodnji hidroelektrane Višegrad
  • Fotografski priručnik za raspoznavanje labudova (Cygnus sp) u Srbiji
  • Stara Planina, prvi deo (Sasvim prirodno)

DETALJNO

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANATVITERINSTAGRAM

Print Friendly and PDF

Komentara: 0

Dodaj komentar

Facebook komentari