Ekološka bomba od đubrišta uz ’rezidencijalni centar’ u Kragujevcu

Prošle nedelje bio je požar na smetlištu u Jovanovcu, koje neki pogrešnu nazivaju deponijom. U vestima je pisalo da su se đubretari i vatrogasci uspešno izborili sa vatrom. Ona, inače, nije retkost na ovom đubrištu koje je od centra Kragujevca udaljeno samo tri kilometra. Malo, malo, pa se digne oblak od paljevine i dobro nadimi i odimi ljude u Petrovcu i Uglješnici, kojima je đubre došlo do pred vrata, pa su naučili i na smrad i na dim sa smetlišta. Šta će, tu su se nastanili i sad nemaju kud.

Glavno gradsko đubrište zbog zagađenja vazduha, zemljišta i voda (i tekućih i podzemnih) odavno s razlogom ima epitet „ekološke bombe”, međutim, s obzirom na sastav utrobe ovog brda od smeća, uvek kada izbije požar javi se ogroman rizik da bomba ne bude samo u figurativnom smislu, već i eksplozija velike razorne moći, o čijoj snaži i dometima i stručnjaci daju oprezne izjave da ne bi izazvali paniku u narodu.

ARHIVA PPNS POŽAR ZAHVATIO DEPONIJU JOVANOVAC

Požar zahvatio deponiju Jovanovac
O čemu je reč? Nagomilani otpad različitog sastava i porekla vremenom dolazi do faze raspadanja kada se, bez prisustva vazduha, oslobađa zapaljiva smeša gasova koja se gomila u takozvanim džepovima, a najprisutiji su metan i ugljen-dioksid. Ovi metanski džepovi kao ogromni podzemni rezervoari gasa skloni su spontanom sagorevanju i teškim eksplozijama. Dakle, Kragujevčani mogu samo da se mole Bogu da u Jovanovcu ne „pukne”, a metana ima baš dovoljno za tragediju većih razmera. Daleko bilo.

Početak kao iz bajke

Jovanovačko smetlište, kao što se iz priloženog vidi, još je aktivno i svakoga dana uvećava se za nekoliko stotina tona đubreta. Da je neko, kojim slučajem, poslednji put vesti iz Kraguejvca čitao pre tri godine, bio bi ubeđen da je danas na mestu sa kojeg se širio dim i smrad - uređena zelena površina parkovskog tipa koje Kragujevčani koriste za šetlje, odmor, rekreaciju, gledajući sa uzvišice na grad. Da, baš tako, jer je na velika zvona obznanjeno da će smetlište u Jovanovcu biti zatvoreno, pa sanirano i rekultivisano - upravo onamo kako je napred opisano. Pre toga trebalo je da bude urađeno nova, prava deponija na tromeđi sela Korman, Mršić, Gornje Komarice, u uvali zvanoj Vitlište.

Ispalo je, međutim, po onoj izreci „ne lipši magarče do zelene trave”, s tim što su ovde namagarčeni Kragujevčani, čekajući zelenu oazu na nekadašnjem smetlištu.

A priča je počela kao bajka. Zato vraćamo film. Na početku je bio, a ko bi drugi, nadahnuti Aleksandar Vučić. U oktobru 2020. godine doslovce je rekao: „Kragujevac i Niš su gradovi u kojima se planira izgradnja modernih regionalnh deponija. Deponije u Kragujevcu i Nišu biće gotove do 19. decembra 2021. godine” (kraj citata). Predsednik nije objasnio zašto je za sečenje vrpce izabrao baš Svetog Nikolu, možda zato što i sam teži ka „tituli” sveca.

Novu deponiju do dan-danas Niš nije dobio, za Kragujevac već znamo, a u istom „paketu” bile su regionalne deponije i u Kraljevu i Pančevu, nešto manjeg kapaciteta, ali i one su još na „listi čekanja”. Inače, ove državne investicije najavljene su kao deo velikog nacionalnog projekta „Čista Srbija”, oročene na period od 2020. do 2025. godine, vredne oko 3,5 milijardi evra, a kreditor celog posla bila je kineska korporacija CBRS, po modelu „projektovanje i izvođenje”, što znači svi radovi od početka do kraja.

Osim pomenutih regionalnih deponija, „Čista Srbija” obuhvatila je i nove kanalizacione mreže širom zemlje (samo u Kragujevcu je najavljeno 360 kilometara), kao i izgradnju više sistema za prečišćavanje otpadnih voda (Kragujevac je i tu figurirao sa novim postrojenjima u Cvetojevcu i Stragarima). Ovde je od svega obećanog do sada urađeno samo dvadesetak kilometara kanalizacije.

Objašnjavajući koliko će „Srbija biti čista”, i to za kratko vreme, Vučić je u raznim prilikama ponavljao „da će Kragujevac imati najveće investicije u svojoj istoriji”, a da sve pojasni kao „izaslanik” je sredinom marta 2021. godine na susret sa gradonačelnikom Nikolom Dašićem došao Tomislav Momirović, tadašnji ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

- Za izgradnju regionalne deponije sa spalionicom u Kragujevcu odredelili smo 118 miliona evra i ta investicija ugovorena je sa kineskom građevinskom korporacijom CBRS, rekao je tada Momirović.

Dašić je pojasnio da ovaj komercijalni ugovor obuhvata formiranje nove deponije, ali i sanaciju i rekultivaciju postojeće u Jovanovcu. „Početak radova očekuje se ove godine (2021.), u toku je pripremna faza i formiranje regionalnog preduzeća za upravljanje tom deponijom”, najavio je gradonačelnik.

Efikasni urbanisti

Projekat „Čista Srbija” tada je u Kragujevcu zaista ozbiljno shvaćen i konačno je „presečeno” da nova deponija bude u uvali Vitlište na tromeđi sela Maršić, Korman i Gornje Komarice, koja je još 1986. planirana za mesto odlaganja otpada, ali je do danas sve ostalo samo na odlaganju radova. Da bi se prethodno stvorili potrebni urbanistički uslovi, Skupština grada već 26. marta donosi odluku o izradi Plana detaljne regulacije (PDR) Vitlište i strateške procene uticaja na žitovnu sredinu.

Stručnjaci JP „Urbanizam” efikasno su odredili svoj deo posla i detaljni plan za Vitlište gradska Skupština usvojila je 5. novembra 2021. godine, a „cilj je rešavanje jednog od glavnih i višedecenijskih problema grada - odlaganja komunalnog otpada”, piše u uvodnom delu ovog dokumenta.

U PDR-u Vitlište još se zaključuje „da je postojeća deponija Jovanovac značajna pretnja za žitovnu sredinu i zdravlje ljudi, jer ne zadovoljava osnovne sanitarne, tehničke i higijenske uslove za odlaganje otpada. Pored toga, na teritoriji grada identifikovano je oko 240 lokalnih smetlišta, a 30 posto seoskog stanovništva nema mogućnost odlaganja otpada u kontejnere. Ova ’ekološka bomba’ udaljena je samo tri kilometara od centra grada, u neposrednoj blizini naseljenog područja i u zoni koja je trenutno razvojno aktuelna”, naveli su urbanisti.

Oni takođe ocenjuju „da je na osnovu procene kapaciteta, tipografije, prirodnih uslova, geografskog položaja i ekonomskih parametara lokacija Vitlište izabrana kao najpogodnija”. Navodi se i da je potpisan sporazum o zainteresovanosti uspostavljanja saradnje u upravljanju otpadom između grada Kragujevca i opština Aranđelovac, Knić i Rekovac, što je uslov za izgradnju regionalnog centra Šumadija za odlaganje i tretman otpada.

Prateći dalju hronologiju (ne)činjenja u izgradnji regipalne deponije Vitlište, nailazimo na izjavu zamenika gradonačelnika Kragujevca Ivice Momčilovića (koji je imao neka zaduženja u projektu „Čista Srbija”) s početka avgusta 2022:

- Stara kragujevačka deponija u Jovanovcu trebalo bi da bude zatvorena iduće godine, a nova na lokaciji u Vitlištu, koja će imati i modernu spalionicu, prostirući se na oko sto hekatara, od kojih je 84 hektara predviđeno samo za deponiju, rekao je Momčilović.

Naravno, podrazumeva se da pre nego što bude zatvorena stara bude izgrađena nova deponija, a sve je to, kako je najavio ovaj gradski funkcioner, trebalo da se desi ove - 2023. godine.

On je podsetio da je usvojen Plan detaljne regulacije Vitlište, „čime je stvoren okvir za eksproprijaciju dela zemšišta gde to ranije nije učinjeno, ali pre toga je neophodno uraditi preparcelizaciju zemljišta, najviše u delu koji se odnosi na pristupnu saobraćajnicu.

- Prema proceni nadležne uprave, taj posao trebalo bi da se uradi za oko mesec dana, nakon čega sledi eksproprijacija”, objasnio je Ivica Momčilović.

Još u fazi procedura

Bilo je to pre godinu dana, međutim od tada niko više od zvaničnika, ni republičkih ni gradskih, javno nije ni pomenuo novu deponiju, kao da je otpisana i zaboravljena. Zato su „Kragujevačke novine” pisanim putem gradskoj upravi preko službe za odnose s javnošću uputile nekoliko pitanja o toku, sudbini i budućnosti ove investicije. Dobili smo odgovor koji je kraći od svih pitanja i prenosimo ga u celini.

„Urađeno je kompletno geodetsko snimanje i parcelacija i poslata su tri zahteva za utvrđivanje javnog interesa Ministarstvu finansija i nakon odluke Vlade koju očekujemo vrlo brzo započinje proces eksproprijacije. Realno je da ako ne bude nepredviđenih okolnosti taj postupak bude završen ili njegov najveći deo do početka sledeće godine, jer je grad zajedno sa republikom već upisan kao vlasnik na velikom broju pacela. PDR-om su obuhvaćene katastarske opštine Korman, Komarice i Maršić. Sporazum o međuopštinskoj saradnji na realizaciji regionalne deponije potpisali su Kragujevac, Aranđelovac, Topola, Knić i Rekovac. U toku je procedura izbora partnera za izradu studije opravdanosti i formiranje regionalnog preduzeća za upravljanje otpadom” (kraj odgovora).

Autor ovog odgovora nije potpisan, niti je navedeno iz koje gradske uprave je upućen, ali birokratski stil u kome je napisan, uz nedostatak činjenica, vremenskih rokova i aktera radnji, navodi na zaključak da je glasovito najavljivana investicija još u početnoj fazi procedura. Završetak regionalne deponije, hajde da to ponovimo, Aleksandar Vučić najavio je za 19. decembar 2021. godine, a do sada - godinu i po dana docnije - još nije završena ni papirologija. Zato sada pitamo:

Kakav je to međunarodni ugovor (između Vlade Srbije i tamo neke kineske kompanije) koji se ne realizuje, odnosno čiji se rokovi olako prolongiraju? Koja strana je tu zakazala, srpska ili kineska, i da li se za nesprovođenje ugovora snose neke sankcije, plaćaju penali, pokreće sudska ili neka druga arbitraža? Šta se u međuvremenu događa sa 118 miliona evra, koji su bili rezervisani i namenjeni za deponiju u Kragujevcu, kako je zvanično objavljeno? Na kraju, da li taj ugovor i dalje važi, sa istim ili izmenjenim sadržajem, ili je raskinut?

Odgovori na ova pitanja nisu javno dostupna, kao što ni sam ugovor nije obelodanjen onda kada je sklopljen, pa tako sve što o njemu znamo potiče iz izjava držanih zvaničnika ili nekih uopštenih tekstova koji se mogu naći na sajtovima Vlade.

Ako uopšte nešto konkretnije počne da se radi, a to je prvo eksproprijacija zemljišta u Vitlištu - čuće se. Počeće nova „seljačka buna” meštana Kormana, Maršića i Komarica, slična onoj od pre trideset i više godina, kada je započeta eksproprijacija za deponiju po starim projektima. U međuvremenu je do ljudi ova tri sela stigla priča da će Kinezi primetiti neke zastarele tehnologije, pre svega za spalionicu otpada, pa se strahuje od nove „ekološke bombe”. Ali, o tome kada dođe vreme, ako dođe.

Dok se bude čekala nova regionalna deponija, smešlište u Jovanovcu svakako će još poživeti. Neminovno, biće još požara, Bogu da se molimo da se deponijski gas ne zapali i izazove eksploziju, a za to vreme grad se intenzivno širi ka svom najvećem đubrištu. Nekada nazvana zona „Feniks” ubrzano se popunjava, izgrađen je državni „Data centar”, nove proizvodne hale „Jangfenga” i „Vaker Najsona” takođe su gotove, prave se i nove, podignuta je zgrada za sve sudove sa sedištem u Kragujevcu, a na atraktivnim lokacijama iza Palate pravde niču veliki poslovno-stambeni objekti. Za koju godinu tu će biti više hiljada stanova i poslovnih prostora raznih namena, pa je taj novi urbani deo grada nezvanično proglašen njegovim budućim rezidencijanim centrom.

Svako ko u tom novom centru bude imao prozore okrenute ka zapadnoj strani „uživaće” u gledanju na smetlište u Jovanovcu i to sa udaljenosti od nekoliko stotina metara, a kad se prozori otvore „užitak” će biti upotpunjen mirisom dima i svega onoga što kao đubre svakodnevno izbacujemo iz svojih kuća i stanova. Milina!

ARHIVA PPNS UZ UGLJEŠNICU, PRITOKU LEPENICE (VIDEO)

Uz Uglješnicu, pritoku Lepenice (VIDEO)
IZ PROJEKTA „ČISTA SRBIJA”

Sve je lepo - samo na papiru

Na sajtu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture ukratko je predstavljen projekat „Čista Srbija”, a u posebnom odeljku navodi se „sanacija, rekonstrukcija i izgradnja deponija sa tretmanom čvrstog otpada”. Program obuhvata regionalne deponije Niš, Kragujevac, Kraljevo i Pančevo.

Sledi i pojašnjenje za Kragujevac:

„Planirana je izgradnja regionalnog centra za upravljanje komunalnim otpadom sa termovalorizatorom (postrojenje za preradu čvrstog komunalnog otpada) kapaciteta 250 tona na dan, sa svim pratećim sadržajima (deponijom, postrojenjem za preradu procedne vode, upravnom zgradom...). Termovalozitar će proizvoditi elektirčnu energiju i toplu vodu koja se može koristiti za grejanje objekta. Ugovorom predviđena površina za ovaj Centar je 450 hiljada kvadratnih metara. Predviđena je i sanacija postojeće nesanitarne deponije u Kragujevcu. Regionalnom centru Kragujevca priključiće se i opštine Knić, Topola, Rača, Arađelovac, Gornji Milanovac, Rekovac i Batočina”.

Foto: čista Srbija; Kragujevačke
Miroslav Jovanović
Izvor: Kragujevačke