Dnevni izveštaj Direktorata o nivou radioaktivnosti u životnoj sredini, za 3. i 4. mart 2022. godine

Državni nuklearni regulatorni inspektorat Ukrajine obavestio je Međunarodnu agenciju za atomsku energiju da je na lokaciji nuklearne elektrane „Zaporožje“ u ranim jutarnjim časovima dana 4. marta došlo do oružanih sukoba u kojima je oštećen deo opreme. Oštećena oprema nije od vitalnog značaja za sigurnost rada nuklearne elektrane i osoblje elektrane preuzima mere za saniranje oštećenja.

Na lokaciji nuklearne elektrane u Zaporožju nije zabeležen povišeni nivo radioaktivnosti.

Na osnovu poslednjih informacija, ostale nuklearne elektrane u Ukrajini rade u okviru svojih operativnih granica i uslova za siguran rad.

U protekla 24 sata nije zabeleženo povećanje jačine doze gama zračenja na teritoriji naše zemlje. Sve do sada izmerene vrednosti jačine doze gama zračenja u Republici Srbiji u skladu su sa varijacijama prirodnog zračenja, i odgovaraju lokaciji mernog instrumenta i očekivanim sezonskim fluktuacijama. Prosečne vrednosti jačine ambijentalne ekvivalentne doze gama zračenja za Srbiju kreću se u intervalu od 100-150 nanosiverta na čas nSv/h (0,10 do 0,15 µSv/h).

U protekla 24 sata nije zabeleženo povećanje jačine doze gama zračenja na teritoriji Evrope, uključujući i teritoriju Ukrajine.

Povećanje jačine doze gama zračenja na teritoriji Evrope, uključujući i teritoriju Ukrajine,  nije zabeleženo ni od 27. februara do danas, objavljeno je na sajtu Direktorata.

Prema podacima Evropskog centra za monitoring radioaktivnosti životne sredine, u istom periodu zračenje u Vinči (Beograd) je 111 nanosiverta, a u Braginu u Belorusiji 490 - to je u trenutku objave bila "najtamnija" lokacija u Evropi.


Bragin je administrativni centar Braginskog rejona. Ceo zapadni deo rejona nalazi se u granicama zaštićenog područja Poleske radioaktivne zone i gotovo u celosti je nenastanjen (nastalog kao posledica Černobiljske katastrofe 1986).

Prema podacima statističkog zavoda Belorusije za 2009. Bragin je imao 3.954 stanovnika. Kao posledica Černobiljske havarije iz 1986. i povećanog stepena radioaktivnosti, iz najugroženijih delova Bragina u sigurnija područja preseljeno je oko 5.000 stanovnika.


Podsećamo, Direktorat se hitnim saopštenjem obratio javnost 28. februara, povodom "učestalih upita građana i medija i tendencioznog širenja netačnih informacija na društvenim mrežama i putem drugih sredstava komunikacije među građanima Srbije".

Slađan Velinov, direktor Direktorata za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije, izjavio je tada da nema razloga za zabrinutost građana.


- U protekla 24 sata, prema podacima sa mernih stanica sistema za rano upozoravanje Republike Srbije na nuklearni ili radiološki akcident, Evropske mreže za razmenu radioloških podataka (EURDEP) i portala za razmenu informacija o nuklearnim događajima Međunarodne agencije za atomsku energiju, nije zabeleženo povećanje jačine doze gama zračenja na teritoriji naše zemlje, kao ni na teritoriji Evrope. Sve do sada izmerene vrednosti jačine doze gama zračenja u Republici Srbiji u skladu su sa varijacijama prirodnog zračenja, i odgovaraju lokaciji mernog instrumenta i očekivanim sezonskim fluktuacijama. Prosečne vrednosti jačine ambijentalne ekvivalentne doze gama zračenja za Srbiju kreću se u intervalu od 0,10 do 0,15 µSv/h, rekao je Velinov.

Od početka krizne situacije na Istoku Evrope Direktorat je povećao stepen pripravnosti i vrši pojačane aktivnosti na praćenju nivoa radioaktivnosti u vazduhu na teritoriji Srbije.

Direktorat od 28. februara svakodnevno nakon 12 časova objavljuje jedine relevantne informacije vezane za nivoe doze gama zračenja na teritoriji naše zemlje i Evrope. Ukoliko dođe do bitnih promena nivoa radioaktivnosti u vazduhu u odnosu na očekivane vrednosti građani se biti trenutno obavešteni.

Iz "Čestih pitanja"

Šta je OZRAČENOST a šta KONTAMINACIJA

OZRAČIVANJE/OZRAČENOST

S obzirom da je jonizujuće zračenje pre svega svetlost (ali kraćih talasnih dužina nego vidljiva svetlost) ozračenost se ne prenosi od jedne ozračene osobe na drugu, niti od jednog ozračenog predmeta na okolinu. Izvori ovakvog zračenja su radioaktivne materije ili električni uređaji kao što je Rentgen-aparat i sl. i široko se koriste u privredi i medicini.

Ima jonizujućih zračenja koja su čestičnog tipa (neutronska recimo), ali ona se u praksi vrlo malo susreću.

U normalnom radu, svi izvori jonizujućeg zračenja su pod kontrolom i u odgovarajućoj zaštiti.

KONTAMINACIJA

Kontaminacija pojava da radioaktivne čestice (radioaktivne materije uopšte) padnu na neku površinu, u vodu i slično, i kontaminiraju ih, tj. učine potencijalno opasnim po zdravlje. Može se reći da su takve površine ili voda “zaprljani” radioaktivnim materijama. Te čestice (materije) su izvori zračenja, a problem je u tome što su obično široko rasprostrti i što se, bez tačnog merenja, ne zna gde se sve nalaze. Ukoliko se takva površina ili voda dekontaminira, očisti, tj. uklone radioaktivne čestice (kaže se: ukloni radioaktivnost), ona postaje bezopasna sa radiološkog stanovišta. Pojam kontaminacije se često brka sa pojmom ozračenosti.

Kada se desi nuklearni akcident ili incident (kao što su bili Černobilj ili Fukušima), veoma malo štete se nanese direktnim ozračivanjem. Treba imati u vidu da nuklearni reaktori u normalnom radu i ne zrače u okolinu. Ceo problem bude izbacivanje radioaktivnih materija u atmosferu ili vodene tokove, koji završavaju u životnoj sredini, tj. kontaminiraju je. 

PREPORUKA PPNS

ZAKLJUČAK IZ ZBORNIKA SANU "PROJEKAT JADAR - ŠTA JE POZNATO?"

SANU: PROJEKAT JADAR - ŠTA JE POZNATO? (APSTRAKTI I SNIMAK NAUČNOG SKUPA)

IZ SANU MINISTARKI - O PROJEKTU JADAR: MNOGO NEDOREČENOSTI O REŠAVANJU VELIKIH PROBLEMA I POGUBNOG UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU