SUBVENCIJE DOPRINELE EKSPANZIJI MALIH HIDROELEKTRANA I UNIŠTAVANJU PRIRODE U REGIONU - DRŽAVA PLAĆA, BOGATI SU BOGATIJI
Izveštaj organizacije CEE Benkvoč (Bankwatch) pokazuje da se podsticaji neproporcijalno dodeljuju malim hidroelektranama, a da od toga korist imaju bogati poslovni ljudi bliski vlastima u državama regiona, dok je doprinos proizvodnji električne energije minimalan.
Jedan od glavnih pokretača ekspanzije malih hidroelektrana u Srbiji i regionu je dostupnost finansijske podrške u obliku fid-in tarifa. Fid-in tarife su garantovane i podsticajne cene otkupa električne energije iz obnovljivih izvora. Cenu garantuje država na određeni period, koji je u Srbiji 12 godina.
Sve male hidroelektrane izgrađene poslednjih godina u Srbiji, njih oko 100, dobijaju fid-in tarife. Izveštaj organizacije CEE Benkvoč „Hidroelektrane na Zapadnom Balkanu: Ko plaća a ko zarađuje“ postavlja pitanje svrsishodnosti trenutnog načina podsticanja malih hidroelektrana.
U 2018. godini, na Zapadnom Balkanu je 70 odsto subvencija za obnovljive izvore energije bilo u korist malih hidroelektrana. Međutim, doprinos hidroelektrana snage ispod 10 megavata u proizvodnji električne energije na Zapadnom Balkanu izuzetno je skroman: u 2018. godini samo 3,6 odsto. U Srbiji gotovo polovina podsticaja namenjenih obnovljivim izvorima energije u 2018. otišla je malim hidroelektranama – skoro 25 miliona evra – dok su male hidroelektrane doprinele ukupnoj proizvodnji električne energije sa tek 0,8 odsto.
Zahvaljujući subvencijama, između 2009. i kraja 2018. godine, u regionu je izgrađeno najmanje 380 malih hidroelektrana. Grade se u planinskim i ekološki osetljivim područjima gde narušavaju život stanovništva koje je već ranjivo zbog depopulacije. Vodozahvati preusmeravaju rečni tok u cevi, dok rečna korita presušuju. Krčenje šuma radi izgradnje pristupnih puteva i cevovoda izaziva eroziju i uništavanje prirodnih staništa.
Ovo je izazvalo uznemirenje javnosti. Nedavno je na Staroj planini došlo do ponovnog sukoba između investitora i lokalnog stanovništva u selu Topli Do. Ekološki aktivisti su organizovali i seriju protesta u Beogradu i Pirotu na trgovima privlačeći i hiljade ljudi. Poslednji protest je održan prošlog vikenda ispred Predsedništva u Pionirskom parku u Beogradu.
Podsticaji za hidroelektrane izazivaju kritike i zbog toga što od njih profit ostvaruju bogati poslovni ljudi bliski vladajućim strukturama. U Srbiji, kompanije povezane sa Nikolom Petrovićem, kumom predsednika Aleksandra Vučića, nalaze se među najvećim korisnicima podrške hidroelektranama. Slično je u Crnoj Gori, gde ljudi bliski predsedniku Milu Đukanoviću imaju najviše učešća. Istovremeno, obični ljudi skoro da nemaju pristup podsticajima, na primer za postavljanje solarnih panela u svojim domaćinstvima jer su skromne kvote za subvencije u Srbiji odavno ispunjene.
Srbija je u periodu 2015. do 2017. isplatila i značajne subvencije za ugalj i to u iznosu od 287,10 miliona evra. Imajući u vidu kontroverze koje izazivaju male hidroelektrane, potrebna je hitna promena sistema subvencija kako se odijum javnosti prema obnovljivoj energiji ne bi produbljivao i ugrozio energetsku tranziciju. U izveštaju se preporučuje prelazak na transparentniji sistem u kome bi se subvencije dodeljivale na aukcijama. Takođe se preporučuje ukidanje podsticaja za zrele tehnologije kao što su male hidroelektrane jer je podrška potrebna samo tehnologijama koje se još razvijaju i za čije se troškove očekuje da će nastaviti da se smanjuju, a to su posebno solarne i vetroelektrane.
Igor Vejnović, koordinator za hidroenergiju, CEE Bankwatch Network
HIDROELEKTRANE ZAPADNOG BALKANA: KO PLAĆA, KO PROFITIRA? (BENKVOČ, SEPTEMBAR 2019)
Na osnovu člana 79. stav 4. Zakona o energetici („Službeni glasnik RS”, br. 145/14 i 95/18-dr. zakon) i člana 42. stav 1. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS”, br. 55/05, 71/05 - ispravka, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 - US, 72/12, 7/14 - US, 44/14 i 30/18 - dr. zakon), Vlada donosi UREDBU O VISINI POSEBNE NAKNADE ZA PODSTICAJ POVLAŠĆENIH PROIZVOĐAČA ELEKTRIČNE ENERGIJE U 2019. GODINI
Član 1.
Ovom uredbom utvrđuje se visina posebne naknade za podsticaj u 2019. godini. Naknada iz stava 1. ovog člana izražava se u din/kWh. Visina posebne naknade iz stav 1. ovog člana iznosi 0,093 din/kWh.
Član. 2
Ova uredba stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbijeˮ.
05 Broj: 110-990/2019 U Beogradu, 7. februara 2019. godine
VLADA PREDSEDNIK Ana Brnabić, s. r.
UREDBA O VISINI POSEBNE NAKNADE ZA PODSTICAJ, 2019.
UREDBA O NAKNADI ZA PODSTICAJ POVLAŠĆENIH PROIZVOĐAČA ELEKTRIČNE ENERGIJE, 2018.
PREPORUKA PPNS
Ja sam obavio istraživanje na 46 objekata, od kojih je oko 40 izgrađeno. Proveli smo sate da bismo videli makar jednu jedinu ribu koja se kreće
Sa modulom oticaja od 5,7 litara u sekundi po kilometru kvadratnom, mi smo jedna od siromašnijih regija Evrope
Prema podacima Svetske banke, Srbija godišnje gubi oko 15 procenata električne energije u prenosno-distributivnoj mreži od mesta proizvodnje do potrošača
Martin Dojl, direktor Vodoprivrednog programa Univerziteta Djuk, nazvao je poblem velikog broja malih brana na istom slivnom području „smrću hiljadu rezova“
„Dobio sam sudske tužbe od ljudi koji prave male hidroelektrane. Neki od njih su se našli povređenima i smatraju da je to ugrožavanje njihovog ugleda i časti i traže materijalnu nadoknadu. Idem na sud zbog toga, ali meni to ne predstavlja nikakav problem: ja ću da ispričam ono što pričam svuda i što su činjenice“, kaže profesor Ristić. „Svestan sam da će biti svega i svačega, ali ja ću i na sudu pričati o ovome jer istina ne može da se zaustavi.“
ZAROBLJAVANJE PRIRODNIH RESURSA U PRISUSTVU JAVNIH VLASTI
“Izgradnja malih hidroelektrana u Srbiji može se opisati kao proces zarobljavanja prirodnih resursa u korist partikularnih interesa, dok ostvarenje ciljeva javne politike izostaje, pre svega zbog odsustva odgovornosti.
Zanemarivanje ekoloških i društvenih aspekata je ključno.
Energetska tranzicija i dekarbonizacija se u Srbiji nije dogodila niti postoje pokazatelji koji govore u prilog tome da se ova transformacija energetskog sistema i društva može učekivati u narednim decenijama. Nakon deset godina od početka sprovođenja odredbi Ugovora sa Energetskom zajednicom Srbija nije uspela da poveća udeo obnovljivih izvora energije u bruto finalnoj potrošnji, već je udeo obnovljivih izvora u 2017. bio manji nego u 2009. kao baznoj godini.
Od planiranih 250 MW kapaciteta hidroelektrana snage veće od 10 MW nije izgrađena niti jedna dok je od planiranih 188 MW MHE ukupno izgrađeno 62,9MW*, odnosno 3% ukupne proizvodnje električne energije iz hidropotencijala.”
- U Briselu kažu da pažljivo prate događanja u regionu oko izgradnje i uticaja hidrolektrana malog kapaciteta. Navode da je nedavna studija o ”Regionalnoj strategiji za održivu hidroenergiju na Zapadnom Balkanu” procenila da 50 najvećih hidroelektrana u regionu Zapadnog Balkana proizvodi 95 odsto hidroenergije, a da udeo 200 malih hidroelektrana obezbeđuje tek preostalih 5 procenata.
Evropska komisija zato smatra da bi regionalni projekti na Zapadnom Balkanu trebalo da se fokusiraju na obnavljanje već postojećih velikih hidroelektrana, a da se samo u ograničenom broju slučajeva razmotre velike grinfild opcije (investiranje u potpuno novu kooji tek treba da se preuređuje, bez korišćenja postojeće infrastrukture).
...”Preteruju", smatra Ulrih Ajhelman, „jednostavno preteruju u svemu. Način kako pišu procene uticaja i razgovaraju sa lokalnim zajednicama je tako primitivan da ga je na legalnoj osnovi lako oboriti. Ti procesi se već vode u slučajevima Severne Makedonije i BiH, a SRBIJA JE SLEDEĆA NA REDU”
"Ovde se ne može govoriti o nacionalnom interesu, naprotiv, koncept izgradnje MHE fundamentalno ugrožava sistem zaštite životne sredine, očuvanje biodiverziteta i stabilnost fragilnih ekosistema brdsko-planinskih područja. Problemi koji su uočeni izgradnjom postojećih MHE zahtevaju hitno preispitivanje procedura za izdavanje dozvola, kako za planirane tako i izgrađene objekte, uz imperativ zabrane dalje gradnje u zaštićenim područjima.
Nastavak izgradnje MHE do planiranog broja (850) doveo bi do ozbiljnih ekosistemskih poremećaja, degradacije životne sredine i bio bi indikator nesposobnosti sistema, ali i šire društvene zajednice, da sagledaju autodestruktivnost ove forme ponašanja u javnom životu. To bi, pored ostalog, značilo i uskraćivanje osnovnog ljudskog prava svakom građaninu Republike Srbije, da koristi tokom svog života i sačuva za buduća pokoljenja, jedinstvene prirodne vrednosti Srbije."
Kako bi ispunila obećanje Energetskoj zajednici da će do 2020. godine proizvoditi 27% struje iz obnovljivih izvora, Srbija već godinama ulaže u čistu energiju – između ostalog u izgradnju i rad mini hidroelektrana (MHE).
Nakon što MHE počne sa radom, njen vlasnik postaje povlašćeni proizvođač električne energije pa za otkup struje od države dobija iznos veći od tržišne cene. Taj novac država sakuplja kroz račune za struju građana, koji su od 2013. godine opterećeni posebnom naknadom.
Prema podacima koje je Elektroprivreda Srbije (EPS) nedavno objavila, u 2018. godini za struju iz MHE izdvojeno je 24,9 miliona evra. Na spisku se nalaze i drugi obnovljivi izvori koje država finansira – solarna energija, energija iz biomase, vetra, prirodnog gasa i drugo.
Komentara: 0