Ima li kompromisa između zarade od litijuma i čuvanja srpskih njiva i voda

Ima li kompromisa između zarade od litijuma i čuvanja srpskih njiva i voda

" I Nemci ga eksploatišu, ali po jasnim pravilima i tehnologiji"

Razvoj električnih vozila je trend koji u svetu vlada poslednjih 25 godina i koji nesumnjivo ima uzlazni trend kako u svetu tako i u Srbiji. U svetu je prošle godine prodato rekordnih 6,6 miliona električnih vozila. Imajući u vidu rastuće brojke jasna je globalna potreba za litijumom kao sirovini budućnosti. Pitanje je samo kompromisa između litijuma kao strateški važnog za ekonomiju jedne države, spremnosti investitora na visoka ulaganja u tehnologiju eksploatacije i mogućnosti da ga država kontroliše i druge strane čuvanja srpskih njiva, reka i životne sredine.

U ukupnoj prodaji e-automobila u prošloj godini, prednjače Kina sa polovinom udela (3,3 miliona vozila), sledi Evropa sa 2,3 miliona prodatih modela, pokazuje izveštaj Međunarodne agencije za energiju. Broj e-automobila raste i u regionu i u Srbiji. Srbija raspolaže i zalihama litijuma neophodnog u auto industriji. Javnost je pritom podeljena: litijum kao razvojna šansa, put u ekološki haos ili je moguće pomirirenje uz izuzetno visoka tehnološka ulaganja u eksploataciju koja bi ekonomiji zemlje donela benefit.

- Litijum je strateški materijal potreban za najveće svetske kompanije. Kako sada stvari stoje, do 2035. praktično neće biti automobila sa unutrašnjim sagorevanjem nego će biti uglavnom električni automobili. U tom smislu u svetu skoro da postoji pomama za rudnicima litijuma, i rekao bih da je i kod nas to interesantno godinama. Ono što je važno jeste da postoje tehnologije koje mogu da budu apsolutno čiste, samo je stvar države sa kim će pregovarati i koliko će imati autoritet da može da očekuje od kompanije da će ispoštovati ono što se dogovori" - kaže za "Blic Biznis" Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

Profesor napominje da proizvodnja litijuma nije ni malo jednostavna. Tehnološki postupak je, kaže, takav da on pripada onoj kategoriji rudarskih proizvoda koji mogu imati veliko zagađenje, ali različitog tipa.

- U razgovoru sa jednim kolegom rudarskim inženjerom koji je ranije radio za Rio Tinto došao sam do nekih objašnjenja o tome šta je osnovni problem rudnika litijuma u Srbiji. To je rudnik sa podzemnom eksploatacijom, rudnik kod koga se bukvalno puca dinamitom i neka količina rude se napravi i onda se ona iznosi na površinu kroz rudarsko okno i tamo se prerađuje. Za to prerađivanje manje-više znamo da se koristi velika količina sumporne kiseline, velika količina vode i pitanje je šta sa tom sumpornom kiselinom i vodom koje mogu kontaminirati okolni prostor - kaže Savić.

Moj sagovornik mi je skrenuo pažnju na još jedan problem.

- Pošto u Jadru na nekoj lokaciji postoji velika količina zdrave, pijaće vode, dakle ceo teren je pod podzemnom vodom koja nije daleko ispod površine. I moglo bi doći do zagađenja kod vađenja rude. Međutim, objašnjenja su da postoje tehnička rešenja zamrzavanja tih jama, da se štetni sastojci rude litijuma ne bi rastvarali u okolnoj vodi, a to je postupak koji nije nimalo jednostavan i koji košta, i koji verovatno Rio Tinto ne bi primenjivao u Srbiji - kaže Savić.

Prorektor Univerziteta u Beogradu (UB) Ratko Ristić više puta je ukazao na nekoliko činjenica koji govore o eksploataciji, ali po strogim uslovima i pravilima.

- Litijum se trenutno eksploatiše u nekim zemljama sveta, ali po pravilu u pustinjama i nenaseljenim oblastima. Nemci eksploatišu litijum ali iz podzemnih voda kao i Britanci. I izdvajaju ga sa rubidijumom i cezijumom na filtrima. Nema uništenja šuma, nema raseljavanja stanovništva, kao u Jadru, nema uništavanja plodnog zemljišta - ocenio je Ristić.

Ministarka Dubravka Đedović rekla je nedavno da Srbija ima sreću što leži na rezervama jednog jako bitnog minerala koji je neophodan za obnovljive izvore, koji su u fokusu celog sveta.

Navela je da nema nijednog korišćenja prirodnog resursa koje nije bezopasno za životnu sredinu, ali kaže da je samo pitanje koje će mere da budu preduzete da se rizici umanje.

„Ako ćemo da se razvijamo i da radimo da imamo bolje uslove života za građane, privredu, bolje plate, onda treba da koristimo potencijale, ali sa svim faktorima koji mogu da minimalizuju rizike i da ih učine prihvatljivim, ako mogu“, rekla je Đedović.

Marica Jovanović
Foto: Medija centar; Prviprvinaskali.com
Izvor: Blic 




ARHIVA PPNS 
KO SVE IMA ISTRAŽNA PRAVA I KOJE RUDE ISTRAŽUJE U SRBIJI?

Ko sve ima istražna prava i koje rude istražuje u Srbiji?

"RUDARSKA INDUSTRIJA JE GLAVNI IZVOR ZAGAĐENJA ZEMLJIŠTA NA ZAPADNOM BALKANU" - ZAJEDNIČKI ISTRAŽIVAČKI CENTAR EVROPSKE

’Rudarska industrija je glavni izvor zagađenja zemljišta na Zapadnom Balkanu’ - Zajednički istraživački centar Evropske komisije

PREPORUKA - EKSKLUZIVNO NA PPNS SANU:
PROMOCIJA ZBORNIKA "PROJEKAT JADAR - ŠTA JE POZNATO?" (VIDEO)

SANU: Promocija zbornika ’Projekat Jadar - šta je poznato?’ (VIDEO)

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANATVITERINSTAGRAM 

PODRŽI PPNS!

Print Friendly and PDF

Komentara: 0

Dodaj komentar

Facebook komentari