Ko sve ima istražna prava i koje rude istražuje u Srbiji?

Ko sve ima istražna prava i koje rude istražuje u Srbiji?

Više desetina kompanija steklo je istražna prava, regulisana Zakonom o rudarstvu i energetici, za istraživanje ruda na teritoriji Srbije, a pored ostalih to su litijum i prateći elementi (bor, natrijum, stroncijum), stoji u dve baze podataka koje su dostavljene udruženju PRVI PRVI NA SKALI (PPNS), a sadrže obrađene informacije o imaocima istražnih prava.

Najzvučnije ime povezano sa litijumom u Srbiji je Rio Sava, preduzeće koje je osnovala korporacija Rio Tinto, ali je "prevazišlo" istraživanja i dospelo do faze planiranja rudnika - u nastavku detaljnije o Projektu Jadar.

Među nosiocima dozvola za istraživanje litijuma, uz ostale elemente, su: 

  • Balkan istraživanja Beograd - Li, B (lokaliteti: Rekovac - dozvole od 27. 2. 2017. do 5. 11. 2023; Ursule - 1. 3. 2021. do 18. 3. 2024; Siokovac - 1. 3. 2021. do 22. 3. 2024; Pranjani - 1. 3. 2021. do 22. 3. 2024; Dobrinja - 1. 3. 2021. do 22. 3. 2024) - PRILOG PPNS: REŠENJA MINISTARSTVA
  • Euro Lithium Balkan Valjevo - Li, B, Na, Sr (Valjevo, Mionica, Ub, LajkovacLjig) - ARHIVA PPNS: ZABRANJENI RADOVI EURO LITIJUM BALKAN, ŽRTVE ISTRAŽIVANJA OSTALE BEZ VODE
  • Geo Min Pro Smederevo - Li, B (Janok, Kraljevo)
SLUČAJ LEVAČ I VEZA RIO TINTO-JADAR LITIJUM (BALKAN ISTRAŽIVANJA)

Današnje preduzeće Balkan istraživanja, čiji su zakonski zastupnici Dejan Jovanović i Ross Richmond Cotton (Australija), prati više izmena imena u APR: Jadar Lithium Beograd-Čukarica (2019), Centurion Metals Beograd-Čukarica (2018), Nova Centauri Metals Pty Ltd (2017), Centurion Metals Beograd-Voždovac (2017), Nova Centauri Metals Beograd (2016)... Od 2016. do 2020. godine društvo je imalo deset rešenja o izmenama donetih u APR-u. U jedinoj verziji osnivačkog akta dostupnoj na sajtu državnog registra, upisano je da je za direktora društva imenovan Božo Guzijan iz Beograda. U podacima o adresi nalazi se mejl koji upućuje na sajt Balkan Mining and Minerals Limited.

PRILOG: REŠENJA APR - NOVA CENTAURI METALS/BALKAN ISTRAŽIVANJA, 2016-2021



Jedini član, sa udelom od 100% i osnivačkim kapitalom od 10.000 dinara uplaćenim 2016. godine, je 
Centralist Pty Ltd, privatna kompanija iz Zapadne Australije. Kako smo objavili marta 2021, ova kompanija je u jesen 2017. na sajtu See News navedena kao vlasnik takođe australijske kompanije South East Asia Resources koja je tada saopštila da u Srbiji stiče pet dozvola za istraživanje litijuma na površini od oko 330 kvadratnih kilometara.

U saopštenju su srpski "litijumski projekti" okarakterisani kao perspektivni i stratešni značajni za evropske proizvođače koji koriste litijum, a nalaze se na samo devet sati vožnje od industrijskog dela Nemačke. Srbija je predstavljena kao neistražena, ali vrlo plodna zemlja koja ima litijum i jedini je trenutno poznati izvor jadarita, novog minerala koji sadrži litijum-borat, a koji je 2004. godine otkrio Rio Sava, podružnica rudnika korporacije Rio Tinto.

Kao zastupnici Jadar Litijuma, u APR su bili upisani direktori Kenneth Tainton i Arnaud Brion iz Velike Britanije. Jedini osnivač bio je Rio Tinto Minerals Development Limited iz Londona. To je korporacija sa sedištem u Londonu, osnovana 1933. godine, sa kojom je Vlada Srbije, zajedno sa Rio Savom, potpisala Memorandum o razumevanju 2017. godine (detaljno u nastavku).

Ovo nije jedina veza između tadašnjeg Jadar litijuma i Rio Tinta. U 2018. godini, Jadar litijum je objavio imenovanje Džerija Eikena kao stručnog tehničkog savetnika za litijum borate. Kako je navedeno u godišnjem izveštaju za 2018, i danas dostupnom, Eiken je do tada imao 46 godina iskustva u industriji minerala na različitim pozicijama, uključujući 30 godina rada za Rio Tinto Borax Exploration.

PRVI PRVI NA SKALI Kragujevac Ko sve ima istražna prava i koje rude istražuje u Srbiji Jadar Lithium Jerry Aiken

Još detaljnije o litijumu u Levču na našem portalu.

ARHIVA PPNS KO TO TAMO BUŠI, PO LEVČU

Ko to tamo buši, po Levču?
SRBIJA - JUČE MEĐ’ ŠLJIVAMA, SUTRA MEĐ’ RUDNICIMA? 

Baze dostupne PPNS sadrže preko 200 lokacija za istraživanje različitih sirovina koje zahvataju oko 1.100.000 hektara površine. S obzirom da je Srbija površine 8.836.100 hektara, to je skoro 1/8 ukupne teritorije za rudnike i to na lokacijama koje su, sem kao plodno zemljište, prepoznatljive i kao izvorišta vode, piše u napomeni.

Bezmalo još sto pravnih lica steklo je pravo širom Srbije da se bavim većim brojem sirovina, mimo litijuma:

  1. Alin Do Exploration Beograd (Cu, Au)
  2. Appalachian Resosurces Balkan Beograd (Cu, Au, Ag, Fe, Mo)
  3. Ari Stone Arilje (krečnjak kao TGK)
  4. Asena investment Beograd (Cu, Au)
  5. Aurelius Expolation Ljig (sekundarna koncentracija zlata)
  6. Avala resources Beograd (Au)
  7. Balkan exploration and Mining Beograd (Pb, Zn, Ag, Cu, Au; barit)
  8. Balkan istraživanja Beograd (b, Li)
  9. Betkam Beograd (krečnjak kao TGK)
  10. Bike Food Beograd (krečnjak kao TGK)
  11. Branko Moravac Požarevac (krečnjak kao TGK)
  12. Bratislava 2019 Novi Pazar (krečnjak kao TGK)
  13. China Communications Construction COMF (pesak i šljunak)
  14. Copper Co Beograd (Cu i drugi metali)
  15. Deep Research Beograd (Pb, Zn, Cu, Au, Fe)
  16. Direkcija za puteve Valjevo (krečnjak kao TGK)
  17. DPM Avala Beograd (Au i prateći metali)
  18. Drumovi A&D Pirot (krečnjak kao TGK)
  19. Dunav Minerals Beograd (plemeniti obojeni metali)
  20. Eaglewing Basemetal Company Selište (zlato)
  21. EcoMet reciklaza Loznica (Sb, Pb, Zn)
  22. Edelweiss Mineral Exploration Beograd (Cu, Au)
  23. Euro Elita Eko sistem Ljig (Cu, Mo)
  24. Evro Venet Pančevo (granit kao AGK)
  25. Fer Acer Zaječar (keramičarske i vatrostalne gline)
  26. FirstOuantum Exploration Beo (Cu, Au)
  27. Geoboks Sremska Mitrovica (crveni boksit)
  28. Global Minerals Resources Beograd (Pb, Zn, Ag, Cu)
  29. Golden Age Resources Beograd (Cu, Au)
  30. Golden J Resources Beograd (Cu, Au)
  31. GP Iskop Đurić Sreten Tršanovci (krečnjak kao TGK)
  32. Grota AD Kriva Feja (Pb, Zn)
  33. Grubelić Panić Valjevo (krečnjak kao TGK)
  34. Hanptu-Plus Vladičin Han (dolomitski mermer)
  35. I&M Veljko Likodra (krečnjak kao TGK)
  36. Idera Mineral Resource Exploration Beograd (Au, Pb, Zn, Ag, Cu)
  37. IGM Mladost Leskovac (opekarska glina)
  38. Institut za rudarstvo i metalurgiju Bor (tehnogena mineralna sirovina)
  39. Inter Cer Beograd (keramičke gline)
  40. InterCer Beograd (keramička glina)
  41. JP EPS Ogranak TE-KO Kostolac (ugalj)
  42. Jugo-Kaolin Beograd (kvarcni pesak i šljunak)
  43. Kamen Visoka Majdan (andezit kao sirovina za AG i TG kamen)
  44. Kamenolom Igrište Kraljevo (andezit kao TGK)
  45. Kingstown Resources Beograd (Cu, Au)
  46. Konstantin Resources Beograd (Au, Ag, Cu; Fe, Pb, Zn)
  47. Kovilovača Despotovac (krečnjak kao TGK)
  48. Marko Trans cargo Beograd (dolomitski mermer kao TGK)
  49. Maxima Lučani (krečnjak kao TGK)
  50. Medgold Beograd (Au, Pg, Zn, Ag, Cu, Mo)
  51. Metalfer Boranja Sremska Mitrovica (Au, Ag)
  52. Metalfer MP Sremska Mitrovica (Pb, Zn, Au, Ag)
  53. Metalfer Polimetals Sremska Mitrovica (Au, Pb, Zn, Ag)
  54. Minel Kvarc Lazarevac (kvarc)
  55. Mineral Grupa Beograd (Au)
  56. Mineral grupa Beograd (Au)
  57. MMF COP Sjenica (krečnjak kao TGK)
  58. Niskogradnja Ub (krečnjak kao TGK)
  59. Ogranak Integral Inženjering Niš (krečnjak kao TGK)
  60. Om Company Beograd (kvarcni peščar)
  61. Patina minerals Beograd (Au, Ag, Pb, Zn, Cu, Mo)
  62. PR Demi 031 Arilje (krečnjak kao TGK)
  63. Preduzeće za puteve Valjevo (krečnjak kao TGK)
  64. Project Kop Beograd (magnezit, borati, zeolit)
  65. Ras Metals Beograd (Pb, Zn, Cu)
  66. RDS Rudarsko građevinski poslovi Vrdnik (sijent kao AGK)
  67. Rockstone Group Kac (Pb, Zn, Cu, Au, Sb)
  68. Serbia Zijin Bor Copper (Cu, Au)
  69. Serbia Zijin Mining Bor (Pb, Zn, Cu, barit, Au)
  70. SGZR DMDM Kop Gornja Gorevnica (dolomit kao TGK)
  71. Silur Kraljevo (karbonatna sirovina i mermer)
  72. Southwest minerals Beograd (Cu, Au)
  73. Srbijaautoput Beograd (dolomitski mermer kao TGK)
  74. SRTrans Kop Jankovič Mališa Požarevac (pesak i šljunak)
  75. Stara Planina Resource Beograd (Cu, Au)
  76. Stobex Loznica (krečnjak kao TGK)
  77. Stone Company Žagubica (krečnjak kao TGK)
  78. Stone PMM Ivanjica (krečnjak kao TGK)
  79. Taor Beograd (Cu, Pb, Zn)
  80. Tara Gold Beograd (Au, Cu)
  81. TE Kolubara (ugalj)
  82. Tehnogradnja Kruševac (mermer kao TGK)
  83. TE-KO Kostolac JP EPS (ugalj)
  84. Teko Mining Beograd (krečnjak kao TGK)
  85. Tera Balkanika Beograd (Pb, Zn, Cu, Au, Sb)
  86. Tilva Beograd (Cu, Au)
  87. Timok exploration Beograd (Cu, Au)
  88. Toplica Minerals Kuršumlija (mermer kao TGK)
  89. Trace Srbija ad Niš (krečnjak)
  90. Transkop export-import Paraćin (pergmatit)
  91. Trans-Rapid Valjevo (ergmatit)
  92. Valdor Resources Beograd (Cu, Au)
  93. Vatrostalna Kraljevo (mermer kao TGK)
  94. Veliki Majdan Ljubovija (PB, Zn)
  95. Wes Lime Preševo (krečnjak kao karbonatna sirovina)
  96. Zeo Invest Beograd (zeolitski tuf)
  97. ZEO-KOP Brus (zeolitizitani tuf)
  98. Zlatna reka resources Beograd (Au, Cu)
  99. Zorka Keramika Beograd (keramičke gline)
Uvid u sva istražna polja moguć je preko državnog Geografskog informacionog sistema (GIS) koji je poslednji put ažuriran 27. oktobra ove godine. Sveobuhvatna površina izgleda ovako:

PRVI PRVI NA SKALI Kragujevac Ko sve ima istražna prava i koje rude istražuje u Srbiji 2
Pozivajući se na podatke Ministarstva rudarstva i energetike (MRE), Radio Slobodna Evropa je objavio da se u Srbiji vrše geološka istraživanja na 172 istražna polja, od čega je 119 istražnih polja odobreno za istraživanje metaličnih mineralnih sirovina, u koje spada i litijum51 za istraživanje nemetaličnih mineralnih sirovina i dva istražna polja za istraživanje energetskih mineralnih sirovina. U članku "Litijum ponovo budi proteste u Srbiji", objavljenom 19. oktobra, piše da MRE nije preciziralo broj istražnih polja za litijum i bor.

Desetak kompanija sa krajnjim sedištem u Australiji, Kanadi i Kini, preko firmi u ofšor zonama i povezanih preduzeća u Srbiji, kontrolišu oko 90 odsto teritorije na kojoj je država izdala dozvole za ispitivanje nalazišta ruda, objavio je Birn, a to su: Konstantin Resources, Australija; Zijin, Kina; Mundoro, Kanada; Dundee Precious Metals, Kanada; Ibaera Capital, Australija; Balkan Metal Corp, Kanada; Jadar Lithium Ltd, Australija; Metalfer, Srbija; Medgold Resources, Kanada; Euro Lithium Balkan, Kanada. 

Često pominjani Rio Tinto nije se našao na ovom spisku jer su još ranije prošli fazu istraživanja i praktično bili pred otvaranjem rudnika, a u javnosti se spekuliše da neke od navedenih firmi "odrađuju posao" za Rio Tinto, ali su te tvrdnje za sada svi demantovali, pisao je Birn.

ISTRAŽNA PRAVA I ZAKON 
- IZVODI

Navedeni Zakon o rudarstvu i energetici određuje Članom 2 da su "imaoci prava dobijenih na osnovu ovog zakona obavezni da u svim svojim aktivnostima postupaju po najboljim poslovnim, socijalnim i ekološkim pravilima struke, i da primenjuju najbolje tehničke metode i sredstva pri geološkim istraživanjima i eksploataciji mineralnih sirovina, da bi se unapredila održivost projekata i bezbednost svih, i da se u najvećoj meri spreče, umanje i uklone štete i smetanja od aktivnosti uređenih ovim zakonom", a istovremeno "garantuje sigurnost, predvidljivost i kontinuitet istražnih i rudarskih prava u skladu sa ovim zakonom".

Zakonom su regulisani Uslovi i način izvođenja geoloških istraživanja, a u Članu 22 piše: "Geološka istraživanja mogu da izvode i ogranci stranih pravnih lica pod uslovima i na način propisan ovim zakonom i zakonom kojim se utvrđuju prava stranih lica u pogledu korišćenja dobara od javnog interesa i u skladu sa zakonima kojima je uređena oblast odbrane i tajnost podataka".

"Nosilac istraživanja mineralnih i drugih geoloških resursa može podneti zahtev za zadržavanje prava na istražni prostor u cilju pripreme dokumentacije za odobrenje za eksploataciju, odnosno odobrenje za eksploataciono polje i eksploatacioni prostor, najkasnije 30 dana pre isteka istražnog roka određenog rešenjem kojim su odobrena istraživanja", rešava Član 40.

U istom članu navedeno je da se zahtev nosioca prava odobrava rešenjem koje donosi ministarstvo, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine "pri čemu se rok za zadržavanje prava na istražni prostor određuje u dužini do dve godine i ne može se produžiti, osim u slučaju podzemnih voda i geotermalnih resursa kada iznosi do jedne godine, a u slučaju mineralnih sirovina od strateškog značaja u smislu člana 4. ovog zakona, može da iznosi do tri godine i ne može se produžiti". Tu takođe piše da "rešenje za zadržavanje prava na istražni prostor iz stava 4. ovog člana prestaje da važi sa danom dostavljanja odobrenja za eksploataciono polje, odobrenja za eksploataciju ili odobrenja za eksploatacioni prostor".

Da rešenje o odobrenju za istraživanje ne prestaje da važi, piše u Članu 52, uz tumačenje: "ukoliko nosilac tog odobrenja dobije i odobrenje za ekploataciono polje ili prostor u delu tog istražnog polja, već Ministarstvo istovremeno po zahtevu imaoca prava donosi izmenu rešenja o odobrenju za istraživanje kojim smanjuje istražno polje izuzimajući eksploataciono polje ili prostor".

Taj član "kaže" i ovo: "Ako nosilac potvrde o rezervama i resursima u roku od šest godina od njenog donošenja ne podnese zahtev za odobrenje za eksploataciju i/ili eksploataciono polje, Republika Srbija istekom tog roka od šest godina postaje nosilac te potvrde o rezervama i resursima i time stiče sva prava koja iz nje proizlaze u skladu sa ovim zakonom".

Pitanje eksploatacije rezervi mineralnih sirovima, uslove i način izvođenja, definiše Član 65: "Nosilac potvrde o rezervama i resursima može da dobije rešenje o odobrenju za eksploataciju i/ili eksploataciono polje, u skladu sa ovim zakonom. Eksploataciju rezervi mineralnih sirovina mogu da izvode i strana pravna lica pod uslovima i na način propisan ovim zakonom i zakonom kojim se utvrđuju prava stranih lica u pogledu korišćenja dobara od javnog interesa".

Zakonom je utvrđen i katastar i informacioni sistem u oblasti geoloških istraživanja i rudarstva (Član 161): "Radi efikasnijeg prikupljanja, obrade, arhiviranja, pretraživanja i distribucije geoloških podataka i informacija, jednostavnijeg i efikasnijeg pristupa geološkim podacima i informacijama o osnovnim geološkim karakteristikama i resursima Republike Srbije, jednostavnijeg praćenja, ažuriranja i analiziranja rezultata geoloških istraživanja, u cilju optimalnog planiranja i projektovanja geoloških istraživanja, kao i radi efikasnog prikupljanja, obrade, praćenja i evidencije podataka neophodnih za sprovođenje mineralne politike i politike razvoja i strategije u oblasti rudarstva, Ministarstvo vodi:
  1. Geološki informacioni sistem Srbije;
  2. Informacioni sistem za geološka istraživanja i rudarstvo;
  3. katastar istražnih i eksploatacionih prostora podzemnih voda;
  4. katastar istražnih i eksploatacionih prostora geotermalnih resursa;
  5. katastar istražnih prostora i eksploatacionih polja čvrstih mineralnih sirovina, nafte i gasa;
  6. katastar ležišta mineralnih sirovina i drugih geoloških resursa;
  7. katastar polja rudarskog otpada;
  8. katastar napuštenih rudnika i rudarskih objekata;
  9. katastar aktivnih i saniranih rudarskih objekata;
  10. knjigu isprava".

Zakon objašnjava da knjigu isprava "sačinjavaju odobrenje za izvođenje geoloških istraživanja, odobrenje za zadržavanje istražnog prostora, odobrenje za eksploataciono polje ili odobrenje za eksploataciju, odobrenje za izgradnju rudarskih objekata i/ili izvođenje rudarskih radova i upotrebna dozvola, kao i drugi podaci koji se odnose na geološko istraživanje i eksploataciju mineralnih sirovina".

Zakonodavac je predvideo da "pravo uvida u katastar iz stava 1. ovog člana tač. 3) - 9), knjigu isprava i CIS GIR, imaju svi zainteresovani subjekti, za koji se plaća republička administrativna taksa".

PRILOG: ZAKON O RUDARSTVU I ENERGETICI



Ovaj zakon je donet 2015. godine, dorađivan je 2018. i 2021. godine, a praktično je uspešan ishod projekta "Rudarstvo: Promovisanje ekonomskog upravljanja i razvoja za demokratsku tranziciju" koji su u Srbiji realizovali Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i konsultantska kuća Breakthrough d.o.o, uz pruženu finansijsku podršku Kanada Fonda.

Detaljnije u članku: NALED, KANADA FOND, BREAKTHROUGH D.O.O - INICIJATORI UBRZANOG DONOŠENJA NOVOG ZAKONA O RUDARSTVU (2014)


Naled, Kanada Fond, Breakthrough d.o.o - inicijatori ubrzanog donošenja novog Zakona o rudarstvu (2014)
(NE)DOSTUPNOST INFORMACIJA OD JAVNOG ZNAČAJA

Pored zakonom obavezujućeg katastra, MRE je zajedno sa Ministarstvom zaštite životne sredine i Agencijom za zaštitu životne sredine pokrenulo i Ekoregistar, odnosno Nacionalni metaregistar za informacije o životnoj sredini koji "predstavlja bazu podataka i portal ka postojećim bazama i dokumentima sa informacijama iz oblasti životne sredine, uspostavljen sa ciljem da se javnosti omogući lak, brz i jednostavan pristup informacijama o životnoj sredini i unapredi opšta dostupnost informacija iz ove oblasti širokoj javnosti".

Na ovoj državnoj adresi piše da je projekat izrade Ekoregistra sproveden i finansiran uz podršku Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), kao i da se u bazi trenutno nalazi 861 institucija i 5.635 dokumenta. Pored ostalih odeljaka, u Ekoregistru postoji i WEB GIS za rudarstvo i geologiju. Na ovoj stranici piše - "pristupi dokumentu", međutim, sem što ne postoji spisak istražnih prava, sadrži i pogrešne, neaktivne linkove za dalju pretragu:

Link koji "vodi" do GIS-a je https://gis.mre.gov.rs/smartPortal/Srbija.

PRVI PRVI NA SKALI Kragujevac Ko sve ima istražna prava i koje rude istražuje u Srbiji 3
Na narednom državnom izvoru, portalu "otvorenih podataka", postoji odeljak Energetika u kojem su dva skupa podataka: 

U opisu je navedeno da je "skup podataka obuhvata podatke o istražnim poljima mineralnih sirovina, podzemnih voda i geotermalnihm resursima koji su prikupljeni obavljanjem poslova iz nadležnosti Sektora za geologiju i rudarstvo Ministarstva rudarstva i energetike. U pitanju je direktan servis koji koji daje trenutno ažurirano stanje".

Ipak, i ovaj izvor je neupotrebljiv - baza je nečitljiva, podaci su nedostupni.

PRVI PRVI NA SKALI Kragujevac Ko sve ima istražna prava i koje rude istražuje u Srbiji OTVORENI PODACI

Izrada i ovog portala omogućena je projektom - "Otvoreni podaci - otvorene mogućnosti", sprovela ga je Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu, a partner je bio Razvojni program Ujedinjenih nacija (UNDP).

Pošto na navedenim adresama nema traženih informacija od javnog značaja, a radi utvrđivanja kompletnog spiska istražnih prava i objave najažurnijih podataka, udruženje PPNS se obratilo MRE, na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (Članovi 15. 16), zahtevom za dostavu svih Rešenja kojima su pravna lica stekla istražna prava na navedenim lokacijama, kao i na svim ostalim gde se u Republici Srbiji istražuju Li, B, Na, Sr.

LITIJUM U PROSTORNOM PLANU SRBIJE (2021-2035)

Početak eksploatacije ruda litijuma (kod Loznice) i molibdena nalazi se među "prioritetnim planskim rešenjima do 2025. godine" u oblasti mineralnih sirovina i rudarstvo, piše u ovom strateškom dokumentu, dostupnom na sajtu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Jedan od prioriteta je i "donošenje programa preseljenja stanovništva i izmeštanja infrastrukturnih, komunalnih, privrednih i objekata javnih službi iz zona rudarskih aktivnosti u okviru izrade odgovarajućih planskih dokumenata".

U odeljku Metalične mineralne sirovine piše da su u prostoru Zapadne Srbije kao ekonomski najznačajniji utvrđeni geološki resursi litijuma u rudi jadarita u Jadarskom neogenom basenu kod Loznice, koji su procenjeni na oko 136 miliona tona.

"Razvoj sektora rudarstva u domenu metaličnih mineralnih sirovina baziraće se na daljem razvoju postojeće eksploatacije i proizvodnje metala bakra i pratećih metala u Borskom basenu i na proizvodnji metala olova i cinka, zatim na svetski značajnim sirovinsko-resursnim i ekonomskim potencijalima litijuma, kao i potencijalima za buduću proizvodnju antimona, molibdena i nikla. Ključan za budući razvoj sektora nemetaličnih mineralnih sirovina, ali i sa velikim značajem za rudarski sektor u celini, u narednom planskom periodu do 2025. godine biće početak eksploatacije jadarita i ekstrakcija borata u Jadarskom basenu i početak eksploatacije borata u Jarandolskom basenu", stoji dalje u tom delu Plana.

U opisu nemetaličnih mineralnih sirovina, ističe se da "najveći ekonomski značaj imaju geološke rezerve borata u Jarandolskom basenu (sa oko 11Mt rude), kao i rezerve bora u Jadarskom basenu (sa oko 20Mt ili oko 15% rude u okviru rezervi jadarita)".

Za dugoročnu strategiju prostornog razvoja Srbije navedeno je da će "ključan za budući razvoj sektora nemetaličnih mineralnih sirovina, ali i sa velikim značajem za rudarski sektor u celini, u narednom planskom periodu do 2025. godine biće početak eksploatacije jadarita i ekstrakcija borata u Jadarskom basenu i početak eksploatacije borata u Jarandolskom basenu".

Razvoj sektora rudarstva u domenu metaličnih mineralnih sirovina ilustrovan je tematskom kartom:

PRVI PRVI NA SKALI Kragujevac Ko sve ima istražna prava i koje rude istražuje u Srbiji MINERALNE SIROVINE
U opisu je ponovljeno da je "razvoj sektora rudarstva u domenu metaličnih MS u narednom planskom periodu baziran je na daljem razvoju eksploatacije i proizvodnje metala bakra i pratećih metala u Borskom basenu i proizvodnji metala olova i cinka, zatim na svetski značajnim sirovinsko-resursnim i ekonomskim potencijalima litijuma, kao i potencijalima za buduću proizvodnju antimona, molibdena i nikla". Ponavlja se i da će se u periodu do 2025. godine pokrenuti "za Republiku Srbiju ekonomski najznačajnija eksploatacija litijuma u Jadarskom basenu, koji je, sa količinom i sadržajem litijuma i bora u rudi, jedan od najznačajnijih potencijala u svetskim razmerama".

PRILOG: PROSTORNI PLAN REPUBLIKE SRBIJE OD 2021. DO 2035. GODINE


"VREMENSKA LINIJA" RIO TINTA U SRBIJI - OD ’80-IH, PREKO 1998. i 2001. DO 2022.

"Od otkrića ležišta borata Piskanja u basenu Jarandol sredinom 1980-ih tokom bušenja za istraživanje uglja, istraživački potencijal borata i evaporita u Srbiji bio je predmet interesovanja Rio Tinta – kao jednog od dva najveća snabdevača borne kiseline i povezanih proizvoda u svetu.

Dr Sigfrid Musig (Siegfried Muessig), bivši direktor istraživanja borata u Americi (Rio Tinto U.S. Borax), prvi put je posetio Srbiju i basen Jarandola 1991. godine. Vratio se u SAD sa pozitivnim pogledom na geološki potencijal i sa preporukom za formalno uspostavljanje prisustva u Srbiji. Međutim, građanski ratovi koji su izbili u bivšoj Jugoslaviji 1991. efektivno su sprečili bilo kakve aktivnosti na terenu sve do 1998. godine.

Prva GIS (geografski informacioni sistem) baza podataka potencijalnih područja u bivšoj Jugoslaviji napravljena je početkom 1998. godine, nakon čega je usledio program selekcije i terenskog istraživanja nekoliko sedimentnih basena, uključujući i basen Jadar. Na savet profesora Jelene Obradović sa Univerziteta u Beogradu, Rio Tinto Eksplorejšn je prvi put posetio basen Jadar u proleće 1998. godine kada je iz izdanaka potoka Kokanović i potoka Lunjevac uzeto nekoliko blago atipičnih uzoraka jezerskih laporaca. Godine 1998. Jadarski basen je stavljen na listu prioritetnih basena za dalja istraživanja.

Međutim, sukob sa NATO-om 1999. godine ponovo je sprečio dalje aktivnosti na terenu sve do početka 2001. godine. Rio Tinto Eksplorejšn je 2001. godine osnovao filijalu u potpunom vlasništvu Rio Sava Eksplorejšn d.o.o, kako bi formalizovao svoj rad u Republici Srbiji i realizovao geološka istraživanja..."

Gorenavedeno je objavljeno u Zborniku SANU "Projekat Jadar - šta je poznato", deo je apstrakta čiji je autor Vesna Prodanović, generalna menadžerka Rio Save (javno je dostupno i na sajtu Rio Tinta).

Put koji je Rio Tinto prošao od sredine ’80-ih preko registrovanja 2001. do danas, najbolji je pokazatelj kuda mogu da odvedu sva stečena istražna prava ukoliko se litijum i nađe - najpre na istražnim bušotinama, a potom i u planovima, projektima.

Na sajtu MRE, u odeljku Izveštaji Sektora za geologiju i rudarstvo, od 6. januara dostupan je dokument "Projekat Jadar - osnovne informacije sa hronologijom" sledeće sadržine:

Geološka istraživanja bora i litijuma u Republici Srbiji vršila je kompanija Rio Sava Exploration na istražnom polju "Jadar" kod Loznice u atarima sela Gornje Nedeljice, Brezjak, Slatina i Draginac (oko 12km od Loznice)
  • Istraživanja su započeta 2004. godine
  • 2011. godine Loznica donosi Lokalni ekološki akcioni plan (LEAP)
  • krajem juna 2017. godine počinje izrada Prostornog plana područja posebne namene
  • u julu 2017. godine – potpisan Memorandum o razumevanju između Vlade RS i Rio tinto
  • u 2017. godini – MŽS potvrdilo Izveštaj o strateškoj proceni uticaja prostornog plana koji je objavio MGSI
  • Istraživanja završena u januaru 2020. godine
  • u februaru 2020. godine usvojen prostorni plan (2 godine i 8 meseci od donošenja odluke o izradi)
  • Rešenjem od 29. 12. 2020. godine overene su rezerve rude litijuma i bora u količini od 158.647.256 tona sa 1,70 % Li2O i 13,95 % B2 O3
  • Ukupna ulaganja u geološka istraživanja na projektu Jadar u periodu 2004-mart 2021. godine iznosila su 266 miliona USD
  • Privredno društvo Rio Sava Exploration d.o.o. (RSE), sa sedištem u Beogradu, podnelo je 6. 1. 2021. godine zahtev za odobrenje eksploatacionog polja u cilju buduće eksploatacije ležišta litijuma i bora Jadar
  • S obzirom na to da je uz zahtev podneta dokumentacija za koju je, na osnovu analize, zaključeno da ima određene nedostatke, MRE je kompaniji uputilo dopis 19. 3. 2021. za dopunu nedostataka
  • U narednom periodu, kompanija je podnosila zahteve za produženje roka za dopunu dokumentacije s obzirom na to da procedure koje su pokrenute kod Ministarstva za zaštitu životne sredine traju duže od roka određenog u dopisima MRE za dostavu dokumentacije
  • Dopunom zahteva od 1. 9. 2021. godine RSE je dostavilo rešenje Ministarstva za zaštitu životne sredine kojim se određuje obim i sadržaj Studije o proceni uticaja na životnu sredinu projekta podzemne eksploatacije ležišta litijuma i bora Jadar (broj 353-02-01163/2021-03 od 18. 8. 2021. godine). Dokumentacija o obimu i sadržaju Studije upućena je Administrativnoj komisiji Vlade na odlučivanje.

Na istom mestu je javno dostupan i dokument o istražnim pravima kompanije Rio Sava koji sadrži 13 rešenja iz perioda od 2004. do 2020. godine, a odnose se na više nastavaka istraživanja, zadržavanje prava na istraživanje i overene rezerve rude litijuma i bora u količini od 158.647.256 tona sa 1,70% Li2O i 13,95% B2O3.

ARHIVA PPNS PROJEKAT JADAR - PRIKAZ ZONE RUDARSKIH AKTIVNOSTI SA POTENCIJALNIM MESTIMA UTICAJA

Projekat Jadar: Prikaz zone rudarskih aktivnosti sa potencijalnim mestima uticaja
U prva tri rešenja iz 2004. i 2005. godine odobreno je izvođenje geoloških istraživanja evaporita u području Jadarskog basena, na području opštine Loznica, na istražnom polju broj 1561. Projekat istraživanja uradilo je preduzeće Geo Explorer iz Beograda. Izveštaj i potvrdu o tehničkoj kontroli prve godine izradilo je preduzeće Jantar Grupa, takođe iz Beograda, a druge je Izveštaj o rezulatima izradilo preduzeće Rio Sava.

Druge godine, 2005, proširene su granice istražnog prostora - sa jedne na osam tačaka, oznaka je ostala ista, kao i sve ostale odredbe.

U 2007. godini je navedeno je da se odobrava nastavak izvođenja geoloških istraživanja bornih minerala na istom istražnom polju u granicama koje je određivalo devet tačaka. Projekat istraživanja uradilo je preduzeće Geo Explorer iz Beograda. Istraživanje bornih minerala pominje se i u dva Rešenja iz 2008. godine, da bi se od 2009. godine Rešenje odnosilo i na istraživanje litijuma, a pridodat je i naziv ležišta - "Jadar". Za dobijanje rešenja, uz zahtev je priložen Aneks i Elaborat Rio Save, kao i Izveštaji preduzeća Georad Ing iz Beograda.

Istraživanje bora i litijuma ustaljeni su predmeti narednih Rešenja iz 2011, 2013, 2016, 2018. i 2020. godine, a pored ostale dokumentacije, prateće izveštaje su uradila preduzeća Geoeksplorer Projekat, Geosfera i Jantar grupa iz Beograda.

Pored Rešenja, Ministarstvo je učinilo i javno dustupnim ranije pomenuti Memorandum o razumevanju između Vlade Republike Srbije i Rio Tinto Minerals Development Limited i Rio Sava Explorations Beograd u vezi sa implementacijom projekta "Jadar", sa datumom 13. jul 2017. godine i potpisom predsednika Vlade Ane Brnabić.

U Članu 2, pored ostalog, piše da će za realizaciju saradnje Vlada preduzimati mere radi:

  • "obezbeđenja stabilnog i predvidivog fiskalnog i investicionog okruženja za vreme trajanja Projekta Jadar, prepoznajući važnost preduzetničkog rizika koji investitori preduzimaju u ovom procesu, kao i dugoročnu prirodu projekta Jadar, u skladu sa priznatom međunarodnom praksom privlačenja direktnih investicija, u skladu sa zakonom"
  • "razmatranja uvođenja dodatnih mera dogovorenih sa društvom Rio Sava koje bi mogle pomoći imlementacji projekta Jadar"
PRILOG: MEMORANDUM O RAZUMEVANJU IZMEĐU VLADE REPUBLIKE SRBIJE I RIO TINTO MINERALS DEVELOPMENT LIMITED I RIO SAVA EXPLORATIONS BEOGRAD U VEZI SA IMPLEMENTACIJOM PROJEKTA "JADAR"


Ipak, kao efekat neprihvatanja lokalnih zajednica ideje o rudnicima litijuma na plodnoj zemlji, koje je rezultiralo masovnim protestima građana protiv realizacije projekta Jadar, premijerka Srbije Ana Brnabić saopštila je 20. januara ove godine da je Vlada ukinula Uredbu i Prostorni plan područja posebne namene za realizaciju Projekta eksploatacije i prerade minerala jadarit, od 13. februara 2020. godine. Brnabić je tada rekla da je prostorni plan za Jadar ukinut i više ne postoji i navela da su samim tim poništeni svi upravni akti koji su vezani za Rio Tinto - sve dozvole, rešenja i odluke.

Detaljno, iz arhive PPNS: 
VLADA UKINULA PROSTORNI PLAN ZA JADAR

Vlada ukinula prostorni plan za Jadar
Međutim, deset meseci kasnije (20. novembra), prilikom posete "Novostima", ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović je odgovorila na pitanje: Da li je projekat Jadar mrtav? Može li o tome da se otvori zdravorazumski dijalog, da li nam je to šansa ili otrov koji treba odmah da zatrpamo?

- To nije pitanje "Rio Tinta", jedne kompanije i njenog isključivog interesa, već strateško pitanje upravljanja mineralnim resursima naše države. Suština je da li mi možemo da koristimo naše prirodne resurse i po koju cenu. Šta možemo da uradimo da bismo ih koristili, a da to bude prihvatljivo sa stanovišta i zaštite životne sredine i održivosti. Nema eksploatacije nijednog minerala niti proizvodnje ijednog vida energije koja nema loš uticaj na životnu sredinu. Ne postoji potpuno čista ni energija ni rudarstvo. Evropa je svoju listu kritičnih mineralnih resura u poslednjih 10 godina, sa 14 proširila na 30. To znači da su oni neophodni za razvoj novih tehnologija. Naša je odgovornost da sagledamo i da donesemo stratešku odluku, ne samo za litijum, nego i za druge rude kojima je Srbija bogata.

SEOS UZVRAĆA UDARAC

Povodom povratka Rio Tinta u javni prostor kao jedne od udarnih tema, Savez ekoloških organizacija Srbije (SEOS) najavio je obnovu pobune protiv projekta Jadar i ostalih kojima je cilj otvaranje rudnika litijuma na teritoriji Srbije.

- Zbog poslednjih izjava predstavnika vlasti na čelu sa predsednikom i predstavnika kompanije Rio Sava na čelu sa vlasnicom i direktoricom Marni Finlajson, jasno nam je da je narod prevaren i izigran lažnim stavljanjem tačke na projekat Jadar. Nama, koji se aktivno borimo protiv ovog i drugih štetnih projekta, je i tada, 20. januara, bilo jasno da je to jedna u nizu predizbornih laži vladajuće garniture. Jasno nam je i da ova Vlada i predsednik nikad neće i ne sme odustati od rasprodaje Srbije jer je to obećala onima koji su je doveli na vlast pre više od deset godina. Srbija ja za vreme njihove vladavine izgubila suverenitet, ne samo na Kosovu, već i u Boru, Majdanpeku, Smederevu i Zrenjaninu gde se kineski investitori ponašaju kao da su u svojoj zemlji i posluju mimo svih zakona Republike Srbije, tretiraju zaposlene kao roblje i ne poštuju ni minimum ekoloških standarda. Na dobrom smo putu da nam se isto desi i u dolini Jadra gde Rio Tinto i dalje kupuje imanja pravdajući se prvo time da su to kupovine koje su ugovorene pre uredbe Vlade Srbije, a sada se više i ne pravda jer u rukama ima punomoćje Puteva Srbije po kom im je odobreno da za račun države rade projektnu dokumentaciju i otkupljuju parcele na trasi pruge i brze saobraćajnice koje se grade isključivo za potrebe rudnika.

SEOS je podsetio:

- Tražili smo još u januaru, a i nekoliko puta od tada, da se punomoćje povuče, ali nema odgovora. U Rekovcu lokalno stanovništvo skoro tri meseca dežura pored parcele gde je planirano istražno bušenje. U Novom Sadu isto tako građani čuvaju oazu prirode Šodroš. Na Homolju se planira tretiranje rude zlata cijanidom. Pa treba li da spavamo pod vedrim nebom i da nam životi prođu u protestima i blokadama dok nesposobna i ucenjena vlast ne dovrši kolonizaciju Srbije? Naravno da ne treba!

Zbog pobrojanog, SEOS poziva:

- Okupimo se ispred Vlade Srbije 27. novembra u 14 časova da obeležimo godinu dana od prve blokade i da se ne razilazimo dok ova izdajnička vlast ne podnese ostavke na svim nivoima, oslobodi javni servis Srbije - RTS i raspiše nove poštene izbore jer su nas lagali pre prethodnih. Sve ovo što oni rasprodaju, naše je!

Слика може припадати 1 особа, стоји, гужва, напољу и текст
Mape: GIS MRE; MGSI
D. M. M. - PPNS




ARHIVA PPNS "RUDARSKA INDUSTRIJA JE GLAVNI IZVOR ZAGAĐENJA ZEMLJIŠTA NA ZAPADNOM BALKANU" - ZAJEDNIČKI ISTRAŽIVAČKI CENTAR EVROPSKE

’Rudarska industrija je glavni izvor zagađenja zemljišta na Zapadnom Balkanu’ - Zajednički istraživački centar Evropske komisije

PREPORUKA - EKSKLUZIVNO NA PPNS SANU:
PROMOCIJA ZBORNIKA "PROJEKAT JADAR - ŠTA JE POZNATO?" (VIDEO)

SANU: Promocija zbornika ’Projekat Jadar - šta je poznato?’ (VIDEO)

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANATVITERINSTAGRAM 

PODRŽI PPNS!

Print Friendly and PDF

Komentara: 0

Dodaj komentar

Facebook komentari