- Mi hoćemo da ih "održimo" na ovaj način - da žive ceo život na biološkom minimumu?... Siguran sam da na biološkom minimumu neće moći ni da rastu, ni da se razvijaju, kamoli da se razmnožavaju, da ostavljaju potomstvo.

PROF. DR PREDRAG SIMONOVIĆ

DERIVACIONE MINI-HIDROELEKTRANE – OPASNOST ZA VODOZEMCE I GMIZAVCE

Nadovezujući se na detaljno objašnjenje uvaženog kolege profesora Predraga Simonovića o očekivanim štetnim efektima derivacionih mini-hidroelektrana na planinske ekosisteme Srbije, želela bih da istaknem da planirani građevinski radovi na planinskim vodotokovima Srbije, a radi izgradnje derivacionih mini-hidro elektrana u svakom pojedinačnom slučaju krše nacionalne i međunarodne zakone o zaštiti biodiverziteta. Bilo u zaštićenim ili nezaštićenim područjima, čim budu izgrađene, derivacione mini hidro-elektrane će izvršiti vidljivo negativan uticaj na celokupne životinjske zajednice, a time i na ekosisteme koje te zajednice formiraju. Planirano preusmeravanje vode iz rečnog korita, čak i ako bude rađeno u dužini od samo nekoliko kilometara rečnog toka, negativno će uticati ne samo na one vrste koje sprovode ceo svoj životni ciklus u vodenoj sredini, već i na sve suvozemne organizme kojima su vodena staništa ii blizina vodenih staništa neophodni za razmnožavanje i razvoj potomstva – najbitniji preduslov za opstanak populacije. Ovo se odnosi, između ostalih, i na vodozemce i gmizavce. 

Sa razvojem ekologije životinja i saznanjima o lancima ishrane i funkcionisanju ekosistema, postalo je jasno da vodozemci i gmizavci (dve grupe kičmenjaka) imaju veoma važnu ulogu u ekosistemima čiji su članovi. Pozicionirani u sredini lanca ishrane (uglavnom se hrane manjim kičmenjacima i beskičmenjacima, a predstavljaju plen za veće mesojede), vodozemci i gmizavci spadaju u značajne regulatore populacija vrsta koje su njihovi predatori i plen u lokalnim zajednicama životinja. Na primer, jedna analiza raznovrsnosti plena u lokalnoj populaciji obične krastače u Srbiji (Crnobrnja-Isailović i sar., 2012) otkrila je da se ova vrsta hrani velikim brojem vrsta beskičmenjaka (uglavnom zglavkara) i kao takva je dragocena za održavanje fine regulacije ravnoteže u ekosistemu. Obične krastače polažu jaja i u našim planinskim rekama i potocima.
Vodozemci su danas najugroženija grupa kičmenjaka. Po proceni Međunarodne Unije za Zaštitu Prirode (IUCN) 41% vrsta vodozemaca je pod uticajem nekog od faktora rizika (IUCN Red List, 2018). Štaviše, savremene naučne studije (Kamp i sar. 2015; Petrovan & Schmidt 2016) su upozorile da čak i one vrste vodozemaca koje se odlikuju velikim geografskim rasprostranjenjem trpe negativni antropogeni pritisak u mnogim delovima svog areala zbog povećanja intenziteta saobraćaja, fragmentacije i uništavanja staništa, zagađenja i promena klime. Izgradnja derivacionih mini-hidroelektrana će dodatno povećati verovatnoću brzog izumiranja mnogih populacija vodozemaca.

Svim vrstama vodozemaca koje naseljavaju Srbiju i Balkan neophodna su vodena staništa za parenje, polaganje jaja i uspešno razviće potomstva. Ta vodena staništa uglavnom obuhvataju stajaćice, kao što su bare, lokve, stara korita reka, močvare i jezera. Jedna vrsta žaba se isključivo razmnožava u planinskim tekućicama – grčka žaba (Rana graeca). Šareni daždevnjak (Salamandra salamandra) često polaže larve u mirnije delove planinskih reka i potoka, ali takodje može koristiti i stajaćice određenog kvaliteta. Sllično reproduktivno ponašanje ispoljavaju obična krastača (Bufo bufo) i žutotrbi mukač (Bombina variegata). Sve ostale vrste vodozemaca koje naseljavaju Srbiju (šest vrsta mrmoljaka i deset vrsta žaba) primarno koriste stajaćice za razmnožavanje. Međutim, tokom poslednjih nekoliko decenija bili smo svedoci degradacije i uništavanja stajaćica na teritoriji cele države - od namernog zatrpavanja, naročito malih vodenih tela, do njihovog pretvaranja u ribnjake, što direktno vodi izumiranju lokalnih populacija vodozemaca zbog pojave novog predatora - predatorske vrste riba) (Crnobrnja-Isailovic i sar., 2005). Dodatni uzrok pogoršanja stanja reproduktivnih centara vodozemaca je povećana oscilacija klime. U poslednjoj deceniji imali smo više zima bez snega i sušnih proleća nego pre 30 godina, što je rezultiralo isušivanjem mnogih reproduktivnih centara vodozemaca (Crnobrnja-Isailovic&Paunovic, 2015).

Najnoviji podaci dobijeni terenskim istraživanjima u Srbiji pokazali su da vrste vodozemaca koje su se prvenstveno parile u stajaćicama sada koriste i planinske reke i potoke za polaganje jaja (Crnobrnja-Isailovic i sar., neobjavljeni podaci). Poslednjih par godina zabeležili smo položena jaja šumske žabe (R. dalmatina) u planinskoj reci koju su prethodno samo grcka zaba (R. graeca) i obicna krastaca (B. bufo) koristile za polaganje jaja. Slično reproduktivno ponašanje zabeleženo je i za žabu travnjaču (R. temporaria), a takođe i za alpskog mrmoljka (Ichthyosaura alpestris) u nekim drugim visokoplaninskim staništima. Naime, kada postoji nestašica pogodnih bara i lokvi, sve ove vrste, iako primarno polažu jaja u stajaćice, mogu uspešno da koriste veoma spore delove planinskih reka i potoka gde je korito šire i pliće. Stoga, izmeštanjem vode iz rečnog korita planinskih reka i potoka u Srbiji sada kada opada broj stajaćica koje su reproduktivni centri vodozemaca, investitori ozbiljno ugrožavaju lokalne populacije vrsta vodozemaca u koje su veoma česte u ekosistemima Srbije i tako povećavaju verovatnoću njihovog izumiranja u budućnosti, što će rezultirati ekološkom katastrofom i na kraju se negativno odraziti i na život stanovnika Srbije.

Treba dodati da su i gmizavcima za opstanak takođe neophodne neoštećene planinske reke i potoci jer sva terestrična staništa oko ovih vodotokova zavise od finog gradijenta vlage koji obezbeđuje tekuća voda, a što omogućava uslove za preživljavanje i lokalnih populacija gmizavaca. Suprotno još uvek rasprostranjenom mišljenju da je gmizavcima za opstanak neophodan samo adekvatan opseg sredinskih temperatura, vlaga je još jedan sredinski faktor koji, u kombinaciji sa temperaturom, stvara povoljne uslove za život ovih vrsta.
Sve vrste vodozemaca koje naseljavaju Srbiju su strogo zaštićene nacionalnim zakonodvstvom, osim tri vrste zelenih žaba koje su zaštićene Pravilnikom o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva (Službeni glasnik Republike Srbije 5/2010). Takođe, 75% vrsta gmizavaca koje naseljavaju Srbiju su strogo zaštićene istim aktom, 8% spadaju u zaštićene vrste, a 17% odnosno četiri vrste nisu zaštićene.

Kada bi nacionalno zakonodavstvo o zaštiti prirode bilo poštovano, nijedna dozvola za izgradnju derivacione mini-hidroelektrane u Srbiji ne bi bila odobrena.

Jelka Crnobrnja-Isailović,
redovni profesor i naučni savetnik

Prirodno-matematički fakultet Univerzitet u Nišu, Departman za biologiju i ekologiju
Institut za biološka istraživanja “Siniša Stanković” Univerzitet u Beogradu
Koordinator ekspertske grupe za zaštitu vodozemaca Evrope pri IUCN 

IZVORNO PISMO



PRILOZI PPNS

PRINCIPI EKOLOGIJE - VLADIMIR PEŠIĆ, JELKA CRNOBRNJA-ISAILOVIĆ, LJILJANA TOMOVIĆ

Male hidroelektrane (MHE)

U Zakonu o prostornom planu Republike Srbije od 2010. do 2020. godine („Službeni glasnik RS“ br. 88/2010), u poglavlju Održivi razvoj tehničke infrastrukture, utvrđeno je da potencijal malih vodotokova na kojima se mogu graditi MHE iznosi oko 0,6 Mten (mega tona ekvivalentne nafte). Raspoloživi potencijal malih hidroelektrana iznosi 4,7% ukupne proizvodnje električne energije u Srbiji ili oko 15% proizvedene energije u hidroelektranama.

Moguće lokacije za izgradnju MHE i potencijalna proizvodnja električne energije određeni su na osnovu Katastra malih hidroelektrana Srbije, koji su za Elektroprivredu Srbije izradila preduzeća "Energoprojekt" i Institut za vodoprivredu "Jaroslav Černi" iz Beograda, 1987. godine.

Katastrom MHE iz 1987. godine je određeno 856 potencijalnih lokacija za izgradnju MHE ukupne snage 450 MW, sa proizvodnjom od 1.590 GWh/god.

U Katastru MHE Srbije nisu uzeta u obzir ograničenja u pogledu upravljanja režimom voda, vodosnabdevanja, kanalisanja i sanitarne zaštite voda, zaštite prirodnih i kulturno istorijskih vrednosti. Zbog navedenih ograničenja i promena hidrologije rečnih tokova i korišćenja prostora u proteklih 25 godina, u Prostornom planu RS utvrđeno je da Katastar MHE predstavlja dokumentacionu podlogu, a da se MHE grade na osnovu tehničke dokumentacije, koja je izrađena prema pravilima gradnje prostornih planova područja posebne namene i jedinica lokalne samouprave i u skladu sa vodnim uslovima i uslovima zaštite prirode.

Javno vodoprivredno preduzeće Srbijavode 

Pred vama se nalazi ceo katastar malih hidroelektrana, skeniran i obraden u TIF formatu. Da biste otvorili taj tip podatka potreban vam je program za pregledanje slika. Ukoliko imate microsoft office imate i program koji se zove Microsoft Document Imaging. Ukoliko nemate taj program možete sa Interneta skinuti neki besplatni program za pregledavanje tif fajlova, na primer Irfan view ili neki drugi program po Vasoj zelji.

Svaka pojedinačna datoteka predstavlja jednu lokaciju, npr: 22-grlište-zajecar-grliška reka.tif gde je broj broj katastarskog lista - naziv mhe - opština - reka.

Kada uđete na direktorijum Katastar MHE nađete koji list Vas interesuje i zatim ga sačuvajte na svoj računar tako što ćete na njega kliknuti pokazivačem miša desnim dugmetom i izabrati "save target as" opciju. Kada dokument sačuvate na svoj računar on će imati ime sa srpskim slovima, ali u pregledu ponekad ima problema da se oni prikažu. Ukoliko neki katastarski list nije dostupan, pošaljite email na 
administrator@merz.gov.rs kako bismo ga opet postavili.

Administrator Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine

KATASTAR MHE, 2012.

KATASTAR MHE U SRBIJI, 2018.

IZVEŠTAJ O OSTVARIVANJU PROSTORNOG PLANA REPUBLIKE SRBIJE OD 2010. DO 2020. GODINE, U 2016. GODINI

Strateški prioriteti

• 189 Izgradnja male hidroelektrane (MHE) Rovni
• 190 Izgradnja MHE Ćelije
• 191 Rekonstrukcija MHE JP EPS
• 199 MHE Zavoj
• 200 MHE Pirot
• 201 MHE Banjica
• 202 MHE Sokolja
• 203 MHE Sokolovac
• 340 Izrada studije prostornog razmeštaja MHE i detaljna revizija lokacija predviđenih Katastrom malih hidroelektrana u cilju pravljenja precizne liste izvodljivih lokacija za izgradnju MHE

Odgovorne institucije: JP EPS, MRE

Izvori: Ministarstvo rudarstva i energetike; EPS distribucija; Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture; Fakultet tehnički nauka Čačak, Javno

CINS:

• KROZ RAČUN ZA STRUJU PLAĆAMO POLITIČARE I SUMNJIVE INVESTITORE - 2014. 
• STRAH OD MAPE SRBIJE - 2016.
• EPS KRIJE INFORMACIJE O OBNOVI MALIH HIDROELEKTRANA - 2017.
• MALE HIDROELEKTRANE: DRŽAVA I FIRME POVEZANE SA VUČIĆEVIM KUMOM NAJVIŠE PROFITIRAJU - 2018.
• MHE - PONOVO NAJVIŠE NOVCA ZA EPS I FIRME POVEZANE SA NIKOLOM PETROVIĆEM - 2018.

DA MOŽDA NE (RTS): MALE HIDROELEKTRANE - EKOLOŠKA BRANA

- Naša je poruka da želimo da nam deca i unuci žive u čistoj životnoj sredini i piju zdravu slovenačku vodu koja će ostati naša

SVI IMAJU PRAVO NA PIJAĆU VODU, A VODNI RESURSI SU JAVNO DOBRO - PO USTAVU SLOVENIJE

PPNS/SLIKOM

• GLAGOLJANJA
• GLAVOLOM
• LJUDI RAZNI
• POJAVE RAZNE
• OSVEŽENJE
• POZITIVA 

• Ima ih čak koji su u jednom bednom cilju budžaklijske politike dovoljno neblagodarni da ostvaruju divno i definitivno delo poginulih... (ŠTA SAM VIDEO I PROŽIVEO U VELIKIM DANIMA)
• Oni stvaraju zanimanje od iskorišćavanja vaše stranačke politike, pa sad imate profesionalne političare koji na tome zarađuju za život... (ČUJTE SRBI)