Srbija i životna sredina: Kolike su kazne za nesavesno bacanje smeća

^{Foto: BBC/Nemanja Mitrović}

Dušan Đorđević više od deset godina čisti rečna korita i javne površine u Nišu, najvećem gradu na jugu Srbije.

Član je Saveza izviđača Srbije koji širom zemlje organizuje različite akcije kako bi sačuvali i zaštitili prirodu.

„Kondomi, špricevi, životinjski ostaci, delovi automobila i nameštaja, šut - ma, nema šta sve nismo videli u rekama.

„Nikako da shvatimo da je otpadu mesto u kanti, a ne u reci", kaže Đorđević za BBC na srpskom.

Iako su Zakonom o upravljanju otpadom zaprećene novčane kazne za nesavesno odlaganje smeća, pojedine to ne sprečava da i dalje odlažu šut, belu tehniku ili drugo smeće na obale reka.

Muškarac je bacao džakove pune smeća u Zapadnu Moravu, reku koja protiče kroz grad u centralnoj Srbiji.

Neobazirući se na automobilske sirene i dobacivanja ljudi iz vozila, snimljen je na prometnom mostu dok iz građevinskih kolica izbacuje crne, velike kese pune đubreta,

Po prijavi prolaznika, Komunalna policija pri Gradskoj upravi za inspekcijski nadzor kaznila ga je sa 10.000 dinara.

Ne samo što je platio kaznu, nego mu je bilo naloženo i da pokupi bačeni otpad, navedeno je na sajtu uprave Grada Čačka.

^{Foto: Zbog bacanja smeća u reku, komunalna milicija u gradu Čačku kaznila je muškarca sa 10.000 dinara
(Uprava za inspekcijski nadzor grada Čačka)}

Igor Jezdimirović iz Inženjera zaštite životne sredine iz Novog Sada pohvaljuje ovaj slučaj, ali dodaje da bi kaznene mere trebalo da budu samo jedna od metoda u rešavanju ovog, kako ga naziva, gorućeg problema.

„Onaj koji pravi otpad i zagađuje prirodu treba i da plati za to adekvatnom cenom, ali je kod nas problem što mi rešavamo posledice, umesto da poradimo na prevenciji", dodaje za BBC na srpskom.

Iz Ministarstva za zaštitu životne sredine do objavljivanja ovog teksta nisu odgovorili na pitanja koliko je do sada zabeleženo sličnih slučajeva i da li je i koliko krivičnih prijava podneto za nesavesno odlaganje smeća.

Na sajtu Republičkog javnog tužilaštva poslednji podaci su iz 2013. godine kada se nešto manje od 60.000 predmeta vodilo zbog nepropisnog bacanja otpada.

Podaci Agencije za zaštitu životne sredine, pokazuju da se u Srbiji godišnje stvara više od 11 miliona tona otpada.

Od 831.000 tone komunalnog plastičnog otpada između 2017. i 2019. godine, u Srbiji je reciklirano 14.000 tona, odnosno tek dva odsto, pokazuje istraživanje o upravljanju plastičnim otpadom Državne revizorske institucije.

Jedna od najdramatičnijih i najtužnijih slika poslednjih godina koja pokazuje razmere ovog problema na Balkanu zabeležena je početkom 2021. godine u Potpećkom jezeru.

Gomile plastičnih flaša, frižidera, guma, kućnih aparata, čak i mrtvački sanduk, plutali su površinom ovog jezera u jugozapadnoj Srbiji.

Prvih dana 2021. godine i delovi Lima na jugozapadu Srbije i Drine u Bosni i Hercegovini, koji u tom krajevima važi za ogroman turistički potencijal, ličili su na plutajuće deponije.

Slična je situacija bila i na Drini kod hidroelektrane u Višegradu, a zbog pucanja sajle koja zaustavlja otpad, đubre je stiglo do brane i ugrozilo proizvodnju električne energije, o čemu je BBC pisao.

^{Foto: Saša Bjelić}

Kome možete da prijavite nepropisno odlaganje smeća?

Kontrolom odlaganja otpada na republičkom nivou bavi se Inspekcija za zaštitu životne sredine pri Ministarstvu zaštitne životne sredine.

U Sektoru za nadzor i preventivno delovanje u životnoj sredini zaposleno je ukupno 57 republičkih inspektora za zaštitu životne sredine, koji rade u 19 različitih mesta, najviše u Beogradu - 22.

U gradovima i opštinama, stanovnici se mogu obratiti inspektorima i komunalnoj policiji.

„Niško javno komunalno preduzeće dolazi po pozivu i besplatno odnosi kabast otpad, ali mislim da je problem što ljudi uopšte ili vrlo malo znaju kome treba da se obrate ako vide da je neko bacio smeće u reku ili park", kaže 33-godišnji Dušan Đorđević.

Ministarstvo je u januaru 2022. godine uvelo i Ekološki informativni servis za komunikaciju između stanovnika i inspektora.

Svako ko želi da prijavi ekološki problem može da pošalje SMS poruku ili pozove Kontakt centar, a žalbe se mogu uputiti i putem aplikacije gReact (Green Reaction).

Nešto slično pokrenuto je i u Somboru, gradu na krajnjem severu Srbije.

Stanovnici ovog grada nepropisno parkiranje, divlje deponije, rupe na putevima ili oštećene kontejnere mogu da prijave gradskoj upravi, ali putem aplikacije Prijavi komunalni problem.

Pre godinu i po dana osnovana je i Jedinica za suzbijanje ekološkog kriminala i zaštitu životne sredine, pri Ministarstvu unutrašnjih poslova.

^{Foto: Ivana Damnjanović}

Kolike su kazne?

Prema Zakonu o odlaganju otpada, kazne za nepropisno bacanje smeća za preduzeća i pravna lica kreću se od milion i po do tri miliona dinara, dok je udar po džepu fizičkih lica nešto lakši - između pet hiljada i 50.000 dinara.

„Niko se do pre nekoliko godina nije vezivao u automobilu, a sada niko i ne pomišlja da se ne vezuje, jer zna da ih čekaju kazne.

„Kada bi se više kažnjavali zagađivači, ljudi bi postali svesni postojanja kazni i rešili bismo problem znatno brže", kaže Igor Jezdimirović iz Inženjera zaštite životne sredine.

Ukazuje da je problem višestruk.

„Loše upravljamo otpadom i on se i dalje najviše odlaže na divljim, nesanitarnim deponijama, koje sve više gore, što stvara dodatne probleme, a posle nekog vremena, ponovo nastaju - perpetuum mobile", dodaje.

^{Foto: Pošto je platio novčanu kaznu, stanovnik Čačka morao je i da pokupi bačeni otpad 
(Uprava za inspekcijski nadzor grada Čačka)}

Odluka gradskih vlasti u Čačku da kazne muškarca koji je bacao smeće preko mosta u Zapadnu Moravu naišlo je na odobravanje korisnika društvenih mreža.

„Kada uvedemo kazne od mesec dana zatvora za ovakvo ponašanje, tada ćemo se kao narod dozvati pameti", glasio je jedan od komentara na Instagram nalogu 192, gde je objavljen snimak ovog slučaja.

Drugi se nadovezao: „Kazna da bude 400.000 ili 500.000 dinara, pa da vidim da li će sledeći put da baci. Ako nema da plati, oduzimanje imovine u vrednosti kazne, i kraj."

I ranije je bilo ovakvih slučajeva u Srbiji i Evropi.

Komunalni inspektori iz Novog Sada napisali su u junu 2019. godine osam kazni od 25.000 dinara zbog nesavesnog bacanja smeća na javnim površinama.

U susednoj Rumuniji, nekoliko ljudi moralo je da plati 1.100 evra iz istog razloga.

Pre četiri godine, španska policija kaznila je muškarca sa 45.500 evra jer je snimljen kako baca frižider niz padinu brda.

„Reciklaža!", našalio se prijatelj muškarca i pritisnuo dugme za snimanje na telefonu kada je glavni „junak" prebacio frižider preko branika na putu i survao ga u ambis.

Iako se ponadao da se na lak način oprostio od zastarelog frižidera, policija mu je raspršila iluzije - pronašli su ga, naplatili mu visoku kaznu i naterali su ga da siđe po masivni kućni aparat i vrati ga iz jaruge.

Otpad u brojkama

U Srbiji je, prema zvaničnim podacima, 2021. godine reciklirano 16,8 odsto komunalnog otpada, što je tri puta manje u odnosu na prosek u Evropi.

Godišnje se napravi više od jedanaest miliona tona smeća, što je tona i osamsto kilograma po stanovniku.

Od 29 regionalnih sanitarnih deponija, koliko je planirano da se izgradi do 2020. godine, izgrađeno je samo 12.

Otpad se razvrstava u pratećim postrojenjima na deponiji, pa jedan deo odlazi na reciklažu, drugi na biološki tretman.

Na dvanaest sanitarnih deponija u 2021. što su poslednji dostupni podaci, odloženo je 850 hiljada tona komunalnog otpada.

Komunalni otpad, u koji spada sve što se baci u kućnu ili javnu kantu za smeće, čini 2,3 miliona tona.

U 2021. godini, u Srbiji je proizvedeno 338 kilograma komunalnog otpada po glavi stanovnika.

Ipak, velika količina smeća i dalje se odlaže na nesanitarnim i divljim deponijama.

Prema poslednjem izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine, u Srbiji ima više od 3.000 divljih deponija, a gotovo polovina nije očišćena.

Ministarstvo je u julu 2023. potpisalo ugovor o sufinansiranju projekata prevencije nelegalnog odlaganja otpada sa 30 opština i gradova, za čišćenje 170 divljih deponija.

O deponijama u Srbiji i njihovim efektima na životnu sredinu BBC je već pisao.

^{Foto: BBC/Nemanja Mitrović}

Dušan Đorđević iz Niša nije optimističan.

„Ono što treba da se uradi jeste da se obezbedi kontejner u svakom mestu, posebno u ruralnim sredinama, a da se paralelno sa tim radi na edukaciji.

„Nisam siguran da će radikalna kažnjavanja dati neki rezultat", dodaje on.

Dejana Vukadinović
Izvor: BBC, 1. 9. 2023.

IZ ARHIVE PPNS OSNOVNA ISTRAŽIVANJA LITIJUMA I SVA PRIMENJENA GEOLOŠKA ISTRAŽIVANJA NISU DOZVOLJENA PROGRAMOM ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE U KRAGUJEVCU OD 2023-2033

PREPORUKA - EKSKLUZIVNO NA PPNS 
SANU: PROMOCIJA ZBORNIKA "PROJEKAT JADAR - ŠTA JE POZNATO?" (VIDEO)

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM 

PODRŽI PPNS!

• DONACIJE I SPONZORSTVA
• REKLAMNE USLUGE
• STATUT PPNS
• IMPRESUM
• O IMENU I SADRŽAJU