Iza zatvorenih vrata u Vašingtonu, kompanije za fosilna goriva i rudarstvo tuže vlade zbog izgubljenog profita. Platforma za istraživačko novinarstvo "Prati novac" (Follow the Money - FTM) je analizirala kako sistem izgrađen za zaštitu stranih investitora predstavlja sve veću pretnju ekološkim zakonima i politikama širom sveta, pri čemu su sektori zagađivača ove godine podneli rekordan broj tužbi.
Kompanije za fosilna goriva i rudarstvo pojačavaju tužbe protiv vlada zbog ekoloških propisa, koristeći kontroverzni mehanizam arbitraže za koji kritičari kažu da je iskrivljen u korist industrije i ugrožava globalne klimatske akcije.
U okviru sistema za rešavanje sporova između investitora i države (ISDS) – koji je uobičajen u investicionim i sporazumima o slobodnoj trgovini – korporacije mogu da tuže vlade pred sudovima zbog odluka koje bi mogle da ugroze njihove interese i njihov profit.
ICSID je osnovan 1966. godine i radi pod pokroviteljstvom Svetske banke.
Specijalizovan je za sporove između investitora i suverenih država u skladu sa bilateralnim investicionim ugovorima (BIT) ili sporazumima o slobodnoj trgovini i vodeći je forum na globalnom nivou za takve slučajeve.
Za ove slučajeve je nadležan Međunarodni centar za rešavanje investicionih sporova (ICSID) Svetske banke, sa sedištem u Vašingtonu.
Pregled baze podataka slučajeva ICSID od strane FTM otkriva da je 2025. godina rekordna po broju zahteva koje su podnele naftne, gasne i rudarske kompanije, jer traže nadoknadu za zakonske propise i politike vezane za klimu, poput postepenog ukidanja fosilnih goriva.
Zaključno sa 28. avgustom, ove industrije koje jako zagađuju životnu sredinu podnele su 22 tužbe ICSID-u ove godine (u 2024. godini bila je 21 tužba). Njihove tužbe čine 47% ukupnog broja tužbi institucije do sada u 2025. godini, u odnosu na 38% prošle godine.
Porast broja zahteva dolazi u vreme kada su globalne institucije poput Međunarodnog suda pravde i Međuameričkog suda za ljudska prava presudile da su države zakonski obavezne da se bave klimatskim promenama i smanjenjem emisije gasova staklene bašte.
- Tek ćemo videti da li će ISDS tribunali uzeti u obzir ove jasne državne obaveze prilikom procene potraživanja investitora, rekla je Anil Jilmaz Vastardis, viši predavač na Pravnom fakultetu u Eseksu u Velikoj Britaniji i stručnjak za investiciono pravo i ljudska prava.
U pitanju su desetine, ako ne i stotine milijardi dolara javnog novca.
Prema podacima globalnog praćenja, u svim ISDS tribunalima, investitorima je do decembra 2023. godine dodeljeno skoro 114 milijardi dolara. Podaci pokazuju da su kompanije za fosilna goriva bile glavni korisnici najvećih do sada izvršenih isplata.
Zemlje u razvoju i tela poput UN za trgovinu i razvoj (UNCTAD), Međuvladinog panela o klimatskim promenama (IPCC) i Evropskog parlamenta, izrazili su zabrinutost zbog masovnih potraživanja koja su rezultirala „regulatornim zahlađenjem“.
Drugim rečima, vlade – ne samo u siromašnijim zemljama sveta već i unutar EU – razvodnjavaju, odlažu ili čak ukidaju zelene politike iz straha da ne postanu pravne mete.
Kako se ovaj uglavnom neproziran sistem suočava sa sve većom kontrolom zbog ogromnih suma novca koje su u pitanju i rastuće zabrinutosti zbog uticaja na klimatsku krizu, predložene su alternative – uključujući i one od strane Evropske komisije.
Međutim, analitičari su za FTM rekli da takve reforme u suštini upadaju u istu zamku kao i ISDS sistem jer se i dalje koncentrišu na uticaje na investitore i previđaju tešku stvarnost sa kojom se suočavaju vlade i njihovi građani.
- Sudovi se uglavnom fokusiraju na zaštitu prava investitora i očekivane buduće zarade. Oni često ignorišu šire pravne obaveze koje države imaju, kao što su njihove obaveze prema klimatskoj politici i javnom interesu, rekla je Vastardis za FTM.
ARHIVA PPNS BIVŠI ŠEF EU JUNKER U ZGRADI FON DER LAJEN DOZVOLJAVA SVOJIM GOSTIMA DA LOBIRAJU U TAJNOSTI
Investitori u kontroli
Vlade su počele da uključuju ISDS u investicione ugovore krajem ’60-ih i ’70-ih, a do ’90-ih je ovo postala uobičajena praksa.
Prvi bilateralni investicioni sporazum koji je uključivao ISDS bio je trgovinski sporazum iz 1968. godine između Holandije i Indonezije.
Glavni cilj je bio da se omogući investitorima – uglavnom iz bogatih, industrijalizovanih zemalja – da traže nadoknadu putem međunarodne arbitraže ako veruju da su njihova investiciona prava povređena od strane zemlje domaćina, što su obično zemlje u razvoju.
Vastardis je naglasila da ISDS sistem nije isključivo rezultat pokušaja korporacija da zaobiđu autoritet nacionalnih vlada.
- Ono što često vidite u ovim sporovima jeste da država na prvom mestu nije radila svoj domaći zadatak jer su mnoge zemlje zainteresovane za privlačenje investicija, rekla je ona.
Vlade često daju ustupke i obećanja korporacijama samo da bi se kasnije povukle i ponovo razmotrile sporazum, objasnila je.
- Do tada investitor često već dobije licencu i može da kaže: ’Nemate sreće, imamo zaštitu investicionih ugovora i podnećemo tužbu’, dok su same vlade možda zatvarale oči pred tim. U mnogim slučajevima postoji ovakva vrsta saučesništva između države i investitora, što stvara opšti haos, dodala je.
Trenutno je na snazi oko 1.730 međunarodnih investicionih ugovora koji sadrže mehanizme za rešavanje sporova između investitora i države, prema bazi podataka UNCTAD-a za takve sporazume.
Zagovornici ISDS-a kažu da on nudi neutralne forume za rešavanje sporova, za razliku od nacionalnih sudova koji bi mogli da se smatraju pristrasnim ili „neadekvatnim“, a da je bio od vitalnog značaja za privlačenje stranih investicija u zemlje gde su najpotrebnije.
- Postoje dobri razlozi zašto imamo ove arbitražne mehanizme. Pozadina je da sudski sistemi u mnogim zemljama ne funkcionišu uvek efikasno, dok investitorima treba jasnoća kada su u pitanju dugoročni projekti, rekao je profesor Stefan Šil iz Amsterdamskog centra za međunarodno pravo.
- Čak i u razvijenim ekonomijama, poput SAD, vidimo razvoj događaja koji niko ne bi smatrao mogućim donedavno, dodao je Šil, koji je opširno pisao o investicionim tribunalima.
Međutim, za razliku od domaćih sudova, investitori mogu da oblikuju panele u ISDS tribunalima, što „stvara očigledne rizike od pristrasnosti, sukoba interesa, potencijalnog nedoličnog ponašanja i drugih zloupotreba moći, upozorio je izveštaj specijalnog izvestioca UN u julu 2023. godine.
Ovi paneli se obično sastoje od tri arbitra – pri čemu investitor i država imenuju po jednog, a zajedno biraju trećeg, koji služi kao predsednik.
UN i druga tela upozorila su da arbitri u ISDS panelima često imaju sukob interesa ili pro-investitorske pristrasnosti.
PRILOG PPNS PAYING POLLUTERS: THE CATASTROPHIC CONSEQUENCES OF INVESTOR-STATE DISPUTE SETTLEMENT FOR CLIMATE AND ENVIRONMENT ACTION AND HUMAN RIGHTS (24 STRANE)
Većinu ovih sporova rešava ICSID, koji je registrovao najmanje 1.060 slučajeva od svog osnivanja 1966. godine. Značajan deo ovih tužbi podnet je protiv zemalja u Africi i Latinskoj Americi.
Oko polovine svih sporova koje je arbitražom rešio ICSID rešeno je u korist investitora.
Međutim, to ne znači da su države dobile ostatak; one jednostavno nisu izgubile.
Države nemaju mogućnost da podnesu tužbe protiv investitora u okviru ISDS mehanizama, što rezultira jednosmernim sistemom.
Obično samo investitori dobijaju odštetu; države mogu u najboljem slučaju dobiti samo nadoknadu troškova.
Teoretski im je dozvoljeno da podnesu kontratužbu ako mogu da dokažu da je investitor sam prekršio zakon, ali to se retko dešava.
Kako se broj ISDS slučajeva i obim potraživanja povećavao tako je rasla i kritika sistema.
Krajem 2023. godine ukupan broj ISDS slučajeva pokrenutih na osnovu investicionih ugovora dostigao je 1.332 – brojka koja se više nego udvostručila za deset godina, prema podacima UNCTAD-a.
Podaci su takođe pokazali da je prosečan iznos novca koji je investitor zahtevao tokom ISDS slučaja porastao sa 744,3 miliona dolara između 1987. i 2014. godine na 981,8 miliona dolara u periodu od 2015. do 2024. godine.
Na primer, dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju iz SAD Džozef Stiglic opisao je to kao „parnički terorizam“ – rekavši da slučajevi „ulivaju strah od propisa o zaštiti životne sredine i klimatskih propisa jer će to biti skupo“.
ARHIVA PPNS SAVET EVROPE USVOJIO KONVENCIJU KOJA "MENJA PRAVILA IGRE U ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE" KROZ KRIVIČNO PRAVO
Zemlje EU u crvenoj uzbuni
Više nisu samo zemlje u razvoju te koje se plaše ISDS potraživanja od investitora.
Francuska je 2017. godine najavila nacrt zakona o postepenom ukidanju svih vrsta vađenja fosilnih goriva do 2040. godine. Kao rezultat toga, kanadski Vermilion – najveći proizvođač nafte u Francuskoj – zapretio je vladi tužbom u okviru ISDS-a. Na kraju, zakon je razvodnjen.
Nemoguće je proceniti u kojoj meri je pretnja slučajem ISDS uticala na francusku odluku da razvodni zakon.
Međutim, kada je tadašnji francuski ministar zaštite životne sredine Nikola Ilo podneo ostavku godinu dana kasnije, rekao je da su privatni interesi dosledno blokirali značajan napredak u borbi protiv promena klime.
U međuvremenu, Danska je 2020. godine postavila rok za okončanje istraživanja fosilnih goriva do 2050. godine. Da je ranije postavila cilj, morala bi da plati „neverovatno skupu“ nadoknadu korporacijama po sporazumima o fosilnim gorivima, rekao je tadašnji ministar za klimu te zemlje.
Takve zabrinutosti su navele EU prošle godine da objavi povlačenje iz Ugovora o energetskoj povelji (ECT), međunarodni trgovinski sporazum iz 1990-ih. Ovaj potez usledio je nakon nekoliko tužbi vrednih milijarde dolara protiv država EU prema njegovim odredbama o ISDS-u.
Sporazum o elektronskoj hartiji ima klauzulu o zastarevanju važenja zahteva od država potpisnica koje žele da izađu iz sporazuma da se pridržavaju njegovih odredbi 20 godina nakon povlačenja.
Čak i Holandija – koja ima široku mrežu trgovinskih i investicionih sporazuma za omogućavaje investitorima da podnesu međunarodne ISDS sporazume i tvrdnje koje koriste kompanije sa "poštanskim fahom" – objavila je 2022. godine da će jednostrano napustiti sporazum zbog njegove neusklađenosti sa globalnim klimatskim ciljevima.
Istraživačke i zagovaračke grupe SOMO, Both ENDS i Transnational Institute pokazale su da Holandija igra ključnu ulogu u olakšavanju međunarodnih ISDS zahteva.
„Kompanije koje su registrovane i osnovane u Holandiji mogu lako da se pozovu na holandske bilateralne investicione sporazume (BIT)“, napisale su tri nevladine organizacije u izveštaju iz 2023. godine.
Između 1996. i 2022. godine, firme registrovane u Holandiji koristile su holandske ugovore o dvostranim investicijama da bi podnele zahteve u iznosu od 105 milijardi dolara, pokazalo je istraživanje.
Zbog toga je Holandija druga najpopularnija nacija iz koje se podnose zahtevi, posle SAD.
Većinu – 71 odsto – podnele su kompanije tipa „poštanski fah“ multinacionalnih kompanija koje imaju koristi od holandskih sporazuma, navodi se u izveštaju.
Američki naftni gigant Ekson mobajl je prošle godine pozvao Sporazum o elektronskoj hartiji da tuži holandsku vladu zbog prekida proizvodnje gasa u severnoj holandskoj provinciji Groningen.
Holandska vlada je 2018. godine objavila da će postepeno obustaviti proizvodnju u Groningenu do 2030. godine u pokušaju da smanji opasnost koju izazivaju zemljotresi povezani sa vađenjem, i složila se da Ekson može da nastavi sa bušenjem do tada.
Međutim, Holandija je kasnije odlučila da pomeri taj datum zatvaranja na oktobar 2023. godine zbog rizika od zemljotresa i zabrinutosti za bezbednost građana.
Kompanija je saopštila da je holandska vlada jednostrano preduzela mere koje su „proizvoljno i nesrazmerno stavile Ekson u nepovoljan položaj kao investitora“.
Da bi podneo tužbu ICSID-u, Ekson je koristio belgijsku podružnicu i angažovao je prestižnu advokatsku firmu Frešfilds, koja se ističe svojim ISDS akreditivima.
Ekson nije mogao da podnese tužbu protiv Holandije po Sporazumu o elektronskoj energiji iz same zemlje.
Frešfilds ima kancelarije u nekoliko glavnih gradova, uključujući Amsterdam, i kaže da je radio na više od 150 zakona o ulaganju investitora i države.
Troškovi međunarodne arbitraže u proseku iznose više od šest miliona dolara po slučaju stranke, kaže firma.
Portparol holandskog ministarstva spoljnih poslova rekao je da ne može da komentariše tekući slučaj.
Međutim, u pismu upućenom holandskom parlamentu prošlog novembra, ministarstvo je saopštilo da je „iznenađeno“ „nepotrebnom“ tužbom u vezi sa ISDS-om koju je podneo Ekson u Vašingtonu – zato što postoji sudski postupak koji je još uvek u toku pred holandskim sudom.
Početkom 2024. godine Ekson je podneo tužbu Holandskom arbitražnom institutu tražeći nadoknadu za odluku o postepenom ukidanju proizvodnje gasa.
Prema pismu holandskog ministarstva spoljnih poslova upućenom parlamentu, Ekson nije odgovorio na pitanja o postizanju sporazuma i umesto toga je podneo tužbu ICSID-u.
Vastardis sa Pravnog fakulteta u Eseksu je rekla da tužba kompanije Ekson ilustruje kako su odredbe o ISDS-u u investicionim ugovorima stvorile čitavu podindustriju.
- Rešavanje sporova postalo je industrija koja uključuje velike specijalizovane advokatske firme i elitnu zajednicu međunarodnih advokata sa visokim prihodima iz istog komercijalnog iskustva. Često ne uzimaju u obzir javni interes, što je problematično u slučaju klimatske politike, koja je po "difoltu" javni interes, rekla je ona.
Nema lakih rešenja
Usled sve većih poziva na reforme, Evropska unija radi na isprobavanju zamena za ISDS sistem.
Kao alternativu, Komisija je razvila i implementirala Sistem investicionih sudova (ICS) u trgovinskim sporazumima sa Kanadom, Meksikom, Singapurom i Vijetnamom.
Komisija kaže da je ICS osmišljen da obezbedi neutralan forum sa nezavisnim sudijama, što bi trebalo da spreči sukob interesa i smanji rizik od pristrasnosti. Takođe sadrži i žalbeno telo, koje nedostaje u ISDS tribunalima.
Stefan Šil iz Amsterdamskog centra za međunarodno pravo rekao je da je za reformu.
- Investitori u zelenu ekonomiju takođe često gledaju na dugoročne investicione horizonte. Ako želimo da se borimo protiv klimatskih promena, moraćemo da uzmemo u obzir i da su njihove investicije zaštićene, rekao je on.
Međutim, neki analitičari i insajderi bili su kritični rekavši FTM-u da alternativni modeli nude malo stvarnog poboljšanja.
Alesandra Arkuri, profesorka međunarodnog ekonomskog prava na Univerzitetu Erazmus u Roterdamu, tvrdila je da „sistem ostaje duboko asimetričan“.
- Zamislite fudbalsku utakmicu u kojoj samo jedan tim sme da postigne gol. Ono što ICS radi jeste da poboljšava suđenje – kao što je uveo video pomoćnik sudiji (VAR) u fudbalu radi poboljšanja donošenja odluka – ali to ne menja činjenicu da samo jedna strana, investitor, može da podnese zahtev, rekla je ona.
Na kraju krajeva, fundamentalni problem je mnogo dublji od sistema ISDS, koji je samo vrh ledenog brega, prema rečima Hameda El Kadija, glavnog koordinatora međunarodnih investicionih sporazuma pri UNCTAD-u.
- Umesto da se fokusiramo na periferna pitanja, trebalo bi da se pozabavimo osnovnim uzrokom: hiljadama sporazuma zaključenih pre nekoliko decenija koji omogućavaju ovaj sistem. Pozivamo zemlje da umesto toga usklade svoje ugovore sa ciljevima održivog razvoja i prioritetima nacionalne politike. Na taj način će investitorima biti sve teže da podnesu tužbe protiv vlada koje sprovode mere namenjene zaštiti životne sredine ili javnog zdravlja,rekao je El Kadi za FTM.
Alister Kip, Hans Vecls
Izvor: FTM
Obrada: Prviprvinaskali.com
Dodatak PPNS: Podaci o Srbiji
1) U bazi UNCTAD nalazi se i 58 ugovora Srbije, od kojih je 46 na snazi, devet je potpisano, ali su van snage, dok su tri raskinuta.
Među ugovorima je i Sporazum između Vlade Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske i Vlade Savezne Republike Jugoslavije o uzajamnom podsticanju i zaštiti investicija, sa razmenom nota.
Ovaj sporazum su potpisali Džek Strou i Goran Svilanović 6. novembra 2002. godine, a stupio je na snagu 3. aprila 2007. godine, navedeno je u ovoj bazi. Ukaz o proglašenju zakona o ratifikaciji sporazuma 2004. godine potpisao je predsednik Srbije i Crne Gore Svetozar Marović - pisali smo 2022. godine.
To je sporazum na koji se 2021. godine pozivala Vesna Prodanović, bivša generalna direktorka ćerke firme Rio Tinta u Srbiji - Rio Sava Eksplorejšn. Na pitanje agencije Beta da li postoji dokument na osnovu kojeg bi država Srbija bila u obavezi da Rio Tintu plati odštetu ukoliko se ne dobije dozvola za otvaranje rudnika, ona je tada rekla da je investicija kompanije Rio Tinto u Projekat Jadar investicija iz Ujedinjenog Kraljevstva, s obzirom na to da su osnivači Rio Save kompanije sa sedištem registrovanim u Londonu.
- Investicija u Jadar je predmet zaštite Bilateralnog sporazuma između Srbije i Ujedinjenog Kraljevstva o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja. Taj sporazum je potpisan 2002. godine i ratifikovan 2004. godine. Srbija ima slične sporazume sa mnogim stranim državama, i kao i svi ostali sporazumi, i ovaj sporazum predviđa međunarodno priznate mehanizme zaštite investicija, objasnila je Prodanović.
ARHIVA PPNS PROJEKAT RIO TINTA U SRBIJI ŠTITE POTPISI SVILANOVIĆA (2004) I VUČIĆA (2021) NA MEĐUNARODNIM UGOVORIMA SA UJEDINJENIM KRALJEVSTVOM?
PRILOG PPNS AGREEMENT BETWEEN THE GOVERNMENT OF THE UNITED KINGDOM OF GREAT BRITAIN AND NORTHERN IRELAND AND THE GOVERNMENT OF THE FEDERAL REPUBLIC OF YUGOSLAVIA FOR THE RECIPROCAL PROMOTION AND PROTECTION OF INVESTMENTS, WITH EXCHANGE OF NOTES (13 STRANA)
Najsvežiji ugovori Srbije iz ove baze potpisani su 2022. i 2023. sa Turskom i Republikom Korejom.
Većinu ovih sporova rešava ICSID, koji je registrovao najmanje 1.060 slučajeva od svog osnivanja 1966. godine. Značajan deo ovih tužbi podnet je protiv zemalja u Africi i Latinskoj Americi.
Srbija je prikazana i na dva grafikon:
- "Slučajevi ICSID-a registrovani u 2024. kreditnoj godini, po državi ugovornici ili uključenoj regionalnoj organizaciji za ekonomsku integraciju"
- "Nacionalnosti imenovanih za sve registrovane ICSID slučajeve, prema broju imenovanja: 3"
PRILOG PPNS THE ICSID CASELOAD—STATISTICS ISSUE 2025 - 1 (28 STRANA)
Pored toga, u izveštaju UNCTAD-a, Srbija se pominje i u prikazu gde je navedeno da se najveći broj slučajeva rešavanja sporova između investitora i države pojavio između 2010. i 2024. godine.
Iznosi koje su investitori potraživali 2024. godine, objavljeni u oko četvrtini slučajeva u vreme istraživanja, kretali su se od 17 miliona dolara (Kent Kart protiv Srbije) do 45 milijardi dolara (69 milijardi australijskih dolara u Zefu protiv Australije).
Slučaj Kentkart
Podsećamo, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu podnelo je 6. juna 2024. Višem sudu u Beogradu optužni predlog protiv Nenada M. (39) zbog postojanja opravdane sumnje da davanje mita u obavljanju privredne delatnosti.
Saopšteno je da se sumnja da je Nenad M. krivično delo izvršio u postupku pregovora o sporazumnom raskidu Ugovora o javno-privatnom partnerstvu u obavljanju delatnosti eksploatacije i održavanja sistema za naplatu karata i upravljanje vozilima u javnom linijskom prevozu putnika u Beogradu, koji je 2021. godine zaključen između Javnog partnera – Grada Beograda, Gradska uprava, Sekretarijat za javni prevoz Beograda i Konzorcijuma koga predstavlja privatni partner Kentkart Southeast Europe Beograd doo, na period od 13 godina.
Dalje je navedeno da je Nenad M, kako se sumnja, članu i direktoru ovog privrednog društva S.T. i V.V. ponudio da će im, kada pristanu na zaključenje Sporazuma o raskidu ugovora o javno-privatnom partnerstvu, obezbediti zaključenje novog ugovora između “JKP Naplata prevozne usluge Beograd” čiji je osnivač Grad Beograd i Kentkarta i to nameštanjem postupka javne nabavke, kako bi nastavili poslovnu saradnju sa novoosnovanim JKP Naplata prevozne usluge Beograd, na održavanju postojećeg sistema naplate karata i upravljanja vozilima javnog prevoza putnika u Beogradu.
Na sastanku sa S.T. 1. marta 2023. godine, Nenad M. je, kako se sumnja, predložio da se odmah raspiše takva javna nabavka i da se u istu uđe bez mnogo javnosti, da neće pustiti da prođe drugi ponuđač, a u slučaju postojanja konkurencije, da će uticati ili intervenisati obaranjem postupka javne nabavke, pisalo je u saopštenju.
Zatim je na sastanku sa S.T, V.V, predstavnikom člana Konzorcijuma iz Republike Turske i NN prevodiocem 9. marta 2023. godine rekao da je bio zagovornik toga da idu u proces nameštane javne nabavke u tom procesu jer smatra da bi to bilo najispravnije i najbezbednije za učesnike u tom procesu.
Takođe, sumnja se da je rekao da bi preuzeo odgovornost da kroz postupak javne nabavke privrednom društvu Kentkart obezbedi nastavak saradnje.
Za krivično delo Davanje mita u obavljanju privredne delatnosti zaprećena je kazna zatvora od tri meseca do tri godine.
ARHIVA PPNS
I Rio Tinto je u bazi
U ovom izveštaj ima podataka i o Rio Tintu - prikazan je kao kompanija Ujedinjenog Kraljevstva u odeljku o stranim direktnim investicijama u Centralnoj Americi i Karibima, koje su opisane kao "stabilne". Istaknuto je da je najveći međugodišnji porast vrednosti projekata zabeležen u projektima koksa i rafinisane nafte.
Međunarodne kompanije koje su pokretale ove projekte su Verano Energy (Čile) za fabriku zelenog goriva u Peruu, Al Khaleej Sugar (Ujedinjeni Arapski Emirati) za rafineriju biometanola u Brazilu, Voltalia (Francuska) i Phelan Green Energy (Južna Afrika) za projekte vodonika u Brazilu i Peruu, i Rio Tinto (Ujedinjeno Kraljevstvo) za proširenje rudarstva litijuma u Argentini, navedeno je u izveštaju.
D. M. M. - PPNS
PRILOG PPNS 2025 WORLD INVESTMENT REPORT: INTERNATIONAL INVESTMENT IN THE DIGITAL ECONOMY - UNITED NATIONS CONFERENCE ON TRADE AND DEVELOPMENT (278 STRANICA)
STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLIPRVI PRVI NA SKALI FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM, TREDS
PODRŽI PPNS!
MIHAJLO PUPIN
ARČIBALD RAJS
Komentara: 0