Profesorka Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu Ljiljana Tomović govoreći o rudarenju u dolini Jadra istakla je da ekološki prihvatljiv način rudarenja logički besmislica. "Sve što ljudi rade ima ekološkog uticaja. U našoj zemlji, nažalost, ne postoje odgovarajući uslovi, prema našim sagledavanima, da bi se to moglo ostvariti na ekološki iole optimalan način."
U novoj epizodi serijala „Litijum – stručnjaci govore“ gošća je bila Ljiljana Tomović, redovna profesorka Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Na početku ću Vas zamoliti da odgovorite na pet blic pitanja, kratkim odgovorima u jednoj ili dve rečenice, a zatim ćemo početi razgovor. Da li znate da se negde u svetu planira eksploatacija litijuma na plodnoj zemlji?
Prema informacijama koje su kolege sakupile, koje se time bave, nije zabeleženo da se u svetu rudnici, konkretno litijuma, nalaze u samoj blizini nekih urbanih naselja, pa čak i ruralnih naselja.
Da li je u dolini Jadra moguće sprovesti rudarenje na ekološki prihvatljiv način?
Ekološki prihvatljiv način je logički besmislica. Naravno, sve što ljudi rade ima ekološkog uticaja. U našoj zemlji, nažalost, ne postoje odgovarajući uslovi, prema našim sagledavanima, da bi se to moglo ostvariti na ekološki iole optimalan način.
Da li bi, prema Vašem mišljenju, trebalo prirodne resurse, pa i sve druge, ostaviti nekim budućim generacijama, pre svega tu mislim na zdravu životnu okolinu i vodu?
Pa da li možete da zamislite čoveka koji bi na ovo pitanje rekao ne? Meni je logično da svako želi da ostavi životnu sredinu u barem takvom stanju kako ju je zatekao.
Može li bilo koja kompanija da garantuje da neće doći do curenja otrovnih materija i zagađenja životne sredine prilikom rudarenja i prerade litijuma?
Naravno, svaki čovek ili svaka kompanija ili svaka institucija može da garantuje bilo šta u bilo kom trenutku, ali to nije ono što je ovde suštinsko pitanje. Pitanje je rizika i verovatnoće da te garancije pre ili kasnije u ovakvim uslovima ne mogu da budu zadovoljene.
Da li ste protivnik rudarenja kao privredne grane?
To bi pitanje bilo isto kao i pitanje da li ste protivnik razvoja ljudske civilizacije ili opstanka ljudske civilizacije? Ljudska civilizacija je i nastala, između ostalog, na rudarstvu, kao i nekim drugim aktivnostima čoveka, tako da bi to značilo da bih želela da se spreči dalja socijalna evolucija ljudske civilizacije. Naravno da ne.
Sada prelazimo na ono što je zapravo Vaša sfera delovanja i interesovanja fokusirano na Vaša istraživanja i naučni rad u dolini Jadra.
Za početak nam recite u kom vremenskom periodu ste sa svojim timom istraživali u dolini Jadra i kako ste uopšte počeli da se bavite ovom temom?
Konkretno, ja nisam bila učesnik projekta, ovog formalnog projekta, koji je započet tokom juna meseca. Terenske aktivnosti istraživača započele su tokom juna meseca i realizovane su u junu i julu mesecu 2020. godine.
U tom istraživanju je učestvovalo 15 istraživača uglavnom, skoro svi su bili doktori nauka iz pet naučnih institucija u Republici Srbiji, to je Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu, koji je bio i nosilac ovog projekta. Zatim, Institut za biološka istraživanja "Siniša Stanković" Univerziteta u Beogradu, Institut za multidisciplinarne studije Univerziteta u Beogradu, Prirodnjački muzej u Beogradu i Prirodno-matematički fakultet Univerziteta u Nišu. To su bile moje kolege, biolozi, botaničari i zoolozi koji su svoja terenska istraživanja realizovali u trajanju od 3 do 5 dana po grupi. Bilo je ukupno 7 grupa, ali o tome ću kasnije nešto detaljnije reći.
Inicijativa za početak ovog formalnog projekta je bila od strane Rio Tinta. Rio Tinto je u sklopu svojih aktivnosti, koje su podrazumevale dobijanje podataka o tome kakve će efekte imati na različite oblasti u Srbiji, u suštini ponudio Biološkom fakultetu da bude realizator studije koja će se baviti aspektom biodiverziteta na tom području. To je bilo 2020. godine, pregovori su počeli još pre toga, načelno u 2019. godini, a sama realizacija terenskih istraživanja je bila tokom juna i jula 2021. godine.
Koji aspekti doline Jadra su u tom prilikom konkretno istraživani i šta je bilo u fokusu te analize?
Pa, kolege su radile detaljnije kvalitativnu i delimično kvantitativnu analizu stanja biodiverziteta. To nije studija uticaja o kojoj svi pričaju i koja je, naravno, zakonska obaveza. Dakle, ovo je bila samo da se evidentira koje sve biljne i životinjske vrste, koja staništa i ekosistemi postoje na području doline Jadra, na području koje je predviđeno za područje aktivnosti. Samo da se evidentiraju sve vrste do neke mere i njihov status populacije. Do neke mere se u nekim slučajevima može proceniti i brojnost, gustina populacija, kao i potencijalni uticaj na te populacije živih bića koji bi se mogli desiti u slučaju aktivnosti koje su predviđene predloženim projektom. Na neki način, ovo je bilo neadekvatno. Rekla sam već da su istraživači radili između 3-5 dana i to samo praktično u jednoj sezoni, što je u potpunosti nedovoljno za bilo kakve studioznije zaključke, međutim, u odnosu na ovo, zaključci su bili više nego nepovoljni za naručioca posla.
Šta zapravo čini dolinu Jadra toliko specifičnom? Po čemu se ona razlikuje od ostalih delova Srbije kad je u pitanju prirodno bogatstvo i ekološka važnost?
Jedan moj kolega, nažalost pokojni ekolog, sa Univerziteta Sveti Kiril i Metodije u Skoplju, on je bio predavač ekologije i je boravio na tom području radeći neke studije i rekao mi je da nikada nije video na području čitavog Balkana, a on je pregazio čitav Balkan, toliko usaglašene, harmonično usaglašene i mozaično raspoređene ekosisteme, prirodne ekosisteme i ekosisteme nastale čovekovim radom, kao na području Severo-Zapadne Srbije, odnosno tog regiona valjevskih planina, Gučeva, Mačve, Cera, Jadra, Rađevine, i on je bio oduševljen kako to izgleda.
Većina biologa i ekologa, čak koji su bili tamo, naravno koji su boravili, smatra da bi ovo područje trebalo zaštititi kao posebnu prirodnu celinu usaglašenosti suživota prirode, ekosistema, životinja i biljaka i ljudskih aktivnosti. To je u stvari najznačajnije, najznačajnija specifičnost ovog područja, jer u mnogim drugim delovima Srbije, kao biolog znam, ili su regioni veoma razvijeni, gde su poslednji ostaci prirode toliko suženi, toliko mali da ih maltene ne primećujemo, te nije mogući dugoročni opstanak živih bića, ili s druge strane su opusteli, kao što je veći deo istočne Srbije, i delom jugoistočne Srbije, i delom zapadne Srbije, gde nema ljudskih naselja. To je na neki način dobro za prirodu, ali u tom smislu suživot i harmoničan razvoj I čovekovih naselja i očuvanost prirode ne postoji u mnogim delovima Srbije, i to je specifičnost ovog kraja.
Možete li onda da nam razložite, da nam bolje pojasnite, da bismo stekli zapravo sliku koje su to vrste biljaka, životinja, staništa koji su prisutni u ovom području, ali i da nam nekako, ako je to moguće, objasnite na koji način bi oni bili ugroženi eventualnom realizacijom ovog projekta rudarenja?
U istraživanjima koja su rađena prethodno, za vrlo kratko vreme, tada 2020. godine zabeleženo je preko 100 vrsta staništa biljaka i životinja na ovom relativno malom području, koje je bilo određeno ovim projektom na tim lokalitetima koje je Rio Tinto zahtevao. Od tih staništa, preko 30 tipova staništa je označeno kao prioritetno ili značajno za zaštitu nacionalnim zakonodavstvom ili međunarodnim ratifikovanim dokumentima, među ostalim, i Natura 2000 programom.
Zatim, tu je zabeleženo i preko 470 vrsta vaskularnih biljaka, odnosno viših biljaka. Naknadnim istraživanjima taj broj se popeo na preko 500 vrsta, što je jako značajno. Treća stvar, kada su u pitanju životinje, zabeleženo je na tom području negde blizu 100 vrsta vodenih beskičmenjaka, odnosno u vodotocima i vodenim staništima, zatim preko 190 vrsta koleoptera, odnosno tvrdokrilaca, što je ogroman broj, više od 50 vrsta leptira i ako je to, da kažem, relativno mali broj, u odnosu na ukupan broj vrsta leptira u Srbiji, ali pošto je sezona aktivnosti, odnosno realizacija projekta, bila ograničena samo na juni i juli mesec i nije glavna sezona aktivnosti leptira, to je naravno broj koji je daleko manji od onog koji bi potencijalno i realno bio prisutan. Osim toga, zabeležene su i 23 vrste riba, 11 vrsta vodozemaca, 10 vrsta gmizavaca i blizu 60 potencijalno i realno prisutnih vrsta sisara, što su ogromni brojevi. Znači, za tako malo područje, to je izuzetan diverzitet. Najveći broj ovih vrsta, znači u nekim slučajevima i preko 70% vrsta u određenim grupama, su vrste koje su strogo zaštićene ili zaštićene nacionalnim zakonodavstvom i ratifikovanim dokumentima, kao što je Bernska konvencija, Bonska konvencija, zatim Natura 2000 program. Tako da su to izuzetno značajne vrste sa aspekta zaštite i ugroženosti biodiverziteta.
Ono što je nesumnjivo jeste da izgradnja svakog rudnika, između ostalog i rudnika litijuma, i utvrđeno je ovim istraživanjima, neminovno bi dovela do uništavanja, potpunog uništavanja određenih populacija ovih vrsta na tom području, zatim uništavanja staništa, jer vrste ne mogu da opstanu ako nemaju stanište, ne mogu da žive. S druge strane, delovi nekih drugih staništa bi bili toliko degradirani, odnosno narušeni, da bi praktično i ako ostanu te jedinke određenih vrsta, da bi vrlo brzo, u relativno kratkom roku, te populacije smanjene brojnosti na kraju nestale.
Tako da je nesumnjivo da je u samoj zoni rudnika, znači i iskopavanja, isto tako i ovog industrijskog postrojenja za preradu, ali još više za odlagalište otpada koje se stalno menjalo -u raznim dokumentima, pa i sada ovih poslednjim, je vidljivo da je nedefinisano do kraja, odnosno nije tačno precizirano na kojim lokalitetima će se nalaziti odlagalište, što je izuzetno značajno s obzirom na toksičnost određenih elemenata u tim jalovištima, odnosno u jalovini. Tako da je to problem što vi dan danas ne znate ni tačno gde će biti to odlagalište, gde će biti smešteno, u kojim vodotocima, u čijoj blizini vodotoka, i tako dalje.
Dakle, s jedne strane imate terestrične životinje i biljke, koje žive na zemljištu, u tim staništima. S druge strane imate vodene odnosno akvatične grupe beskičmenjaka i riba, koje imaju potpuno
druge zahteve i na koje na potpuno drugačiji način mogu potencijalno uticati ove radnje, odnosno određeni incidenti koji se mogu desiti u životnoj sredini. To je veoma, veoma raznorodno, u nekim slučajevima, i ne možete za 5 dana predvideti i upozoriti na to šta bi se moglo desiti.
A koji su onda na osnovu svega toga što ste sada rekli glavni zaključci i zapravo istraživanja o ekosistemu o kojem govorimo?
Glavni zaključak ovog tima koji je radio na području Jadra jeste da bi u cilju održavanja i zaštite biodiverziteta biljaka i životinja, kao i staništa na ovom području, najoptimalnija mera bila da se u ovom trenutku odustane od projekta Jadar kako bi se zaštitilo čitavo ovo područje.
Možemo li onda sada da budemo još konkretniji? Šta bi se zapravo konkretno moglo dogoditi ukoliko bi se u Jadru rudarenje, ali I prerada, zaista i realizovala?
Ne morate da imate kristalnu kuglu da pretpostavite mnogo, možete da pogledate rudnike koji postoje u Srbiji. Ako ste bili u rudarskom basenu Bor, Majdanpek, celom većem delu severoistočne Srbije, pa i delom jugoistočne Srbije, kao što su Dukat, Besna kobila, ili bilo koji rudnik, možete uporediti stanje sa slikama ili po svedočenjima. Šta je sve tamo živelo? Kako su izgledali ekosistemi, šumski, livadski, visokoplaninski, koji god, i pogledajte slike kako danas izgledaju. Znači, samo poređenjem, to ne morate da budete ni stručnjak ni naučnik, već poređenjem stanja pre i posle, možete videti šta će se desiti.
Naravno, to nije situacija u nekim razvijenim delovima sveta. Uglavnom su to nerazvijeniji delovi sveta, odnosno rudarske kolonije ili neokolonije, što mi de facto već jesmo, u velikom delu, bar u istočnom, severoistočnom delu Srbije. Tako da tu nema nikakve dvojbe šta bi se desilo, jer se već dešava u drugim delovima naše zemlje, sveta, a ono konkretno šta bi se desilo kada bi se tako nešto ostvarilo, je vezano za direktne aktivnosti koje se neminovne da se ostvare, a i već se ostvaruju.
Kao što ste videli nedavno, ako ste bili na području od Šapca do Loznice i od Loznice do Donjih Nedeljica i Gornjih Nedeljica, pa čak i prema Valjevu, veliki deo prirode i ekosistema je već razrovan, jednostavno uništen, zato što su tu ubrzano započete da se grade i u velikoj meri završene saobraćajnice koje tu postoje sada. Isto tako, planirana je i već delom se izvode radnje vezane za železničku mrežu. Tako da je već deo toga uništen, tu nema dvojbe. Naravno da moraju da postoje putevi i naravno da moraju da postoje ljudske naselbine i ljudska infrastruktura, ali nije isto kada vi uništite prirodu zarad jedne bolnice, autoputa ili mosta kada je korist društvene zajednice i stanovništva mnogo veća, više puta veća od štete koja se nanese prirodi, tako je i nastaje civilizacija. Ali ukoliko bi se to sve dešavalo, a već se dešava, na račun toga da neka druga strana, a ne narod, ima koristi od svega toga, onda je šteta koja će se neminovno naneti prirodnim ekosistemima u stvari mnogo, mnogo veća nego što je korist za samu prirodu i ljudsku zajednicu. Znači, to je samo pitanje analize troškova i koristi.
Šta onda sve ovo čemu govorimo zapravo znači za čoveka, užu i širu društvenu zajednicu?
Konkretno, s obzirom da je čovek biće, odnosno životinja kao i druge vrste životinje, naravno na njega utiču isti faktori kao i na druge populacije, za njega bi takvi potencijalni incidenti, bilo da su hemijski, biološki ili fizički, naravno imali isti efekat kao i na druga živa bića. Dodatno, u samoj zoni
rudnika, ljudska stanovništvo bi morala da bude dislocirano, odnosno premešteno, jer je nemoguće da u samim užim zonama rudnika, industrijskog postrojenja, ali i odlagališta, bude prisutan čovek, odnosno da se realizuju ljudske aktivnosti.
Ne samo na čoveka, nego i na useve, odnosno poljoprivrednu proizvodnju, sigurno da u samoj zoni rudnika i okolini ne bi mogla da se realizuje, a isto tako i domaće životinje, kao i divlje životinje, bi imale iste ili vrlo slične efekte potencijalnih negativnih uticaja iz životne sredine. Naravno, ono što je neminovno za biljne i životinjske vrste, taj deo ne bi bio vezan samo za 200, 400, 800 hektara, koliko je predviđeno, a nije precizirano u projektnim dokumentima Rio Tinta, nego je to daleko šire područje. Jednostavno, to su sva bića koja se kreću, znači i čovek i druge populacije su bića koja se kreću. I ne možete ograničiti život na 200 hektara koliko su rekli da će biti realizacija rudnika, to je nemoguće.
A koji su zapravo ključni faktori koji su povezani sa eksploatacijom, ako bi mogli negativno da utiču na ekosistem doline Jadra?
Samo rudarstvo je, naravno, odnosno rudarske aktivnosti su najvažniji i najznačajniji potencijalni faktor ugrožavanja živih populacija, znači biljaka i životinja, odnosno rudarske aktivnosti, iskopavanja rude, direktno utiču na fizički opstanak biljaka i životinja na tom području. To je najbitniji, najznačajniji uticaj, a drugo je naravno ono što sam već pomenula, to je izgradnja određenih infrastrukturnih objekata kao što su železnica, putevi, urbana infrastruktura, kao i prateći pomoćni objekti vezani i za rudnik i za industrijsko postrojenje.
Znači, to je fizički uticaj koji definitivno utiče na opstanak živog sveta na tom području. Da ne govorim posebno o odlagalištu, odnosno jalovištu, koje ima ne samo fizičke karakteristike koje dovode do uništavanja jedinki, nego i potencijalno veliku količinu otrovnih, odnosno toksičnih materija, o kojima su hemičari mnogo puta govorili, koje bi dovele do hemijskog negativnog uticaja na prirodne populacije i staništa.
A posebno je potencijalni rizik, mi uvek govorimo o rizicima -znači, mi ne možemo da kažemo da će se desiti sve velike katastrofe, ali to se dešava- samo je pitanje procene verovatnoće određenog događaja. Mi smo videli 2014. godine, ako se sećam, kada su bile najveće poplave, a nakon toga su na ovom području bile više puta visoki vodostaji, i to je potpuno bilo sve devastirano, tako da vi to ne možete sprečiti da se dešava. Mi nismo bogovi.
Ali je pitanje samo procene verovatnoće i mogućih uticaja na živi svet. Nesumnjivo je da već sada postoje takvi uticaji, pre svega u vodotokovima doline Jadra i Korenite i drugih pritoka - već su zabeležene određene aktivnosti koje su dovele do promene, odnosno ograničavanja vodotokova i promene same strukture vodotokova - koje su već dovele do promene strukture i kvaliteta zajednica vodenih beskičmenjaka, a samim tim, kroz lanac ishrane i na ribe. Tako da bi akvatične životinje najviše stradale i već stradaju, zato što je već došlo do promene vodotokova na tom području.
Najviše su ustvari ugroženi vodeni ekosistemi. I pominjem ponovo da nije samo 200, 400 ili 800 hektara. To je čitavo slivno područje doline Jadra sa nekoliko reka koje se ulivaju i naravno utiču jedna na drugu, stanje u jednoj reci itekako utiče na stanje u drugoj reci.
A naravno i nizvodno od ušća reke Jadar u Drinu, što onda drastično povećava uticaj potencijalnih aktivnosti rudnika na negde, po našim proračunima, otprilike 10.000 hektara - ako računate čitavo slivno područje Jadara i slivno područje Drine nizvodno od Jadra. Znači, jedan incident hemijski ili fizički da se desi u jednoj od pritoka Jadra neminovno će uticati na barem 10.000 hektara slivnog područja Jadra i delom Drine.
U septembru ove godine Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu, gde ste profesor, oglasio se povodom tada objavljenog nacrta studije o proceni uticaja na životnu sredinu potencijalnog rudnika u Jadru. Zašto ste tada reagovali i koje su bile zapravo vaše najveće zamerke na nacrt studije?
To je u stvari bio nacrt studije, nacrt studije nije dovoljno prepoznat kao različit dokument, nacrt studije u stvari nije obavezujući dokument. Tako su i naveli sami autori studije. To su u stvari tri odvojene studije, a zakonski to nije dozvoljeno. Jedno postrojenje, jedan infrastrukturni objekat, u ovom slučaju industrijski objekat i rudnik ne može da bude predstavljen u tri odvojena nacrta.
Jednostavno morate da obuhvatite celokupnu infrastrukturu koja se razmatra. To je razdvojeno u tri studije, odnosno nacrta studije: jedno je vezano za rudnik, drugo je vezano za industrijsko postrojenje prerade, i treće za odlagalište.
Ono što je prvo nama zasmetalo je da su se u tim nacrtima ogradili od tačnosti informacija koje su naveli u samoj studiji, što je logički besmisleno- vi taj dokument dajete kao u želji da bude osnova za javnu transparentnu raspravu, a istovremeno se ogradjujete od tačnosti informacija koje ste u tim dokumentima izneli i skidate sa sebe odgovornost. Znači, dajete neki pamflet bezveze, za koji niko ne odgovara. Konkretno, Biološki fakultet je imao ogromnu primedbu da je upravo glavni zaključak, odnosno preporuka Biološkog fakulteta bila da se u cilju zaštite biodiverziteta područja odustane od rudnika u Jadru. Najoptimalnija mera, odnosno odustanak, je potpuno izostavljena kao deo zaključaka koji su oni preneli, a pozvali se na studiju analize biodiverziteta koju je Biološki fakultet radio zajedno sa pet institucija.
Znači, oni se pozivaju na osnovne dokumente, a ne prenose na adekvatan način sve zaključke koje su izneti. Dodatno, prekršaj je što su u suštini time plagirali, odnosno tendenciozno izbegli da prenesu ono što je čak i objavljeno u monografiji, odnosno u zborniku sa simpozijuma o Jadru koji je održan 2021. godine u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. Znači, samim tim oni su dezavuisali i monografiju odnosno štampano izdanje SANU, jer nisu preneli sve zaključke koji su bili izneti od strane Biološkog fakulteta. To se ne može drugačije tumačiti nego kao tendenciozno izostavljanje glavnog, najvažnijeg zaključka, zato što njima to nije išlo u prilog. Oni su izneli neke druge zaključke koje su po grupama, naravno, kolege biolozi izneli vezane za grupu beskičmenjaka, riba, vodozemaca, gmizavaca i tako dalje, staništa, vegetacije, ali nisu izneli ove preporuke koje su najvažnije za samu studiju.
I još jedna stvar, koja je za nas kao naučnike potpuno nedopustiva, da u tom međusobnom dogovoru između Rio Tinta i Biološkog fakulteta, Biološki fakultet je bio obavezan da, pošto je potpisao ugovor o tajnosti informacija, pod kojim smo mi bili od početka realizacije projekta, da mi nismo imali mogućnosti da iznosimo informacije koje stoje u toj analizi i rezultatima projekta, a pri tome Rio Tinto je mogao i jeste iznosio rezultate do kojih su kolege biolozi došli.
Da ne govorim da su tim dokumentima, koje mi nismo mogli iznositi, a oni su mogli, ne samo bili dostavljeni trećim licima, u ovom slučaju čak i ministarka Đedović, pa čak i predsednik Republike, su imali uvid u dokumenta koji bi trebalo da budu tajni između dve ugovorne strane. Zašto je dozvoljeno Rio Tintu da trećoj strani, bilo da je to predsednik Republike ili običan građanin, koji ima pravo na dostupnost informacija o biodiverzitetu po Ustavu Republike Srbije, znači, bilo koji građanin sme da ima taj dokument u svojim rukama. Ali u tom trenutku nama nije bilo dozvoljeno da možemo da odgovorimo na adekvatan način kada su ljudi, odnosno odgovorni iz Rio Tinta, reagovali na taj dokument koji je izdao Biološki fakultet.
Postoje li neke mere koje bi zapravo mogle da ublaže tako negativne uticaje rudarenja u Jadru i koje bi to onda konkretne mere ili pristupi bili?
U tom dokumentu koji je izneo Biološki fakultet, u analizi stanja biodiverziteta koji je predat Rio Tintu, a i kasnije u ovoj monografiji koja je štampana i dostupna javnosti, rezultat simpozijuma SANU, stoji da postoje naravno određene mere za ublažavanje posledica negativnih efekata određenih radnji, ali da, s obzirom na obim predloženih aktivnosti koje su navedene u predloženom projektu, one bi imale samo ograničeno dejstvo kako vremenski, tako i prostorno, i da niko od stručnjaka koji su tamo radili ne može da garantuje da bi one mogle da budu efikasne za sve populacije i za sve vrste.
Znači, vrlo ograničeno dejstvo i u smislu vremenski i prostorno, to je prvo. Za konkretne grupe biljaka i životinja, bilo da su akvatične ili terestrične, su naravno kolege predvidele određene mere, ekološke mere, to nije prvi slučaj, nisu to jedine aktivnosti koje se dešavaju, postoje mere koje bi zahtevale ogromna finansijska sredstva, koja bi se morale uložiti da bi se mogle ublažiti posledice i spasli neki delovi ekosistema, ali najveći broj staništa bi bio potpuno uništen na tom području, tu nema dvojbe, neki deo staništa bi mogao da se revitalizuje, odnosno da se dovede u koliko-toliko zadovoljavajuće stanje, ali nikada ga ne možete potpuno dovesti u prethodno stanje nakon ovih aktivnosti, bez obzira koliko para i vremena imate. Ti ekosistemi su nastajali tokom deset hiljada godina svoje evolucije. Prvo mi nemamo pravo da tako nešto uništimo potpuno, drugo, ne možemo da kopiramo evoluciju od deset hiljada godina.
Dakle, sve te mere imaju određeno dejstvo i sposobnosti da mogu da ublaže posledice, ali garancije da bi one bile efikasne u dugom u vremenskom periodu, to apsolutno niko ne može da vam da. Dodatno, ono što ovakve kompanije rade u ovakvim zemljama, jeste da oni krenu sa svojim aktivnostima, urade što treba da urade, a kada se završi eksploatacioni period, oni zahvaljujući pre svega korupciji, jer korupcija je najveći problem u zaštiti prirode na celoj planeti, izbegavaju onaj najskuplji proces, a to je proces revitalizacije, odnosno obnavljanja, znači smanjenja uticaja zaostalih jalovišta i rudnika i vraćanje u nekakvo adekvatno, koliko-toliko adekvatno stanje.
Taj proces revitalizacije samih rudnika i čitavih postrojenja i kompleksa je u mnogim zapadnim zemljama, odnosno civilizovanim zemljama, i najskuplji deo rudarske eksploatacije. Tamo moraju to da urade, tako da dobro razmišljaju kako će sprovesti eksploataciju, kako bi smanjili te završne troškove zatvaranja rudnika koji mogu da traju i nekoliko godina i užasno mnogo koštaju. Kod nas, to niko ne radi.
A na osnovu čega zapravo Vi temeljite sve zaključke o kojima govorimo?
Pre svega, naravno, na naučnim istraživanjima. Kolege jesu radile vrlo kratko vreme, zato što im je tako i dato, nije im dato više vremena. Ali ono što su kolege navele u tom dokumentu jeste da, svako dalje istraživanje i šire istraživanje bi samo pojačalo argumentaciju da ima još više vrsta i još više staništa koja treba zaštititi, koja su ugrožena. Tako da, ako bi neko ponovo došao da radi, morao bi da ponovi identična istraživanja u prirodi, i teško da bi mogao da dođe, praktično je nemoguće, do drugačijih zaključaka. Samo bi se pojačala argumentacija ovoga što je već izneto kao rezultat -ne samo na osnovu istraživanja tih 5-6 dana koliko su imali po grupama, nego i na osnovu adekvatne i relevantne naučne literature koju su kolege koristile, ne samo za ovo područje da bi došli do podataka o stanju diverziteta, odnosno kvalitetu stanja i diverziteta, nego i u poređenju sa drugim regionima na području Srbije ili na području Balkana, u smislu koliko je značajan i koliko procenat diverziteta ovog područja čini u celokupnom diverzitetu Srbije i tako dalje.
Dodatno, na Biološkom fakultetu postoji Centar za istraživanje i informacije o biodiverzitetu, gde je skupljena ogromna baza podataka, znači za čitavo područje Srbije, nekoliko stotina hiljada podataka, kvalitetnih podataka o tome na kojim područjima žive koje biljne i životinjske vrste, koji su faktori ugrožavanja, koje mere treba preduzeti, to je projekat koji traje već 7-8 godina intenzivno. Tako i da na osnovu i trećeg izvora, baze podataka na Biološkom fakultetu o stanju biodiverziteta u Srbiji- sve su to izvori na osnovu kojih su se ova istraživanja prezentovana. I to su zaključci koji imaju jako argumentovanu naučnu potporu.
Koji je onda vaš generalni stav u vezi sa otvaranjem rudnika u Jadru?
Pa, kao biolog, ja nemam nikakve dvojbe šta je moj stav. Šta može da bude generalni stav, pa idite da vidite u Bor ili Majdanpek, da li je moguć i kako izgleda život na području tih rudarskih područja. Nemam nikakve dvojbe, ako je u pitanju izbor između rudnika u ovakvom stanju, u ovakvoj situaciji u zemlji i ovakvog načina predviđenog izgradnje rudnika, ili s druge strane održanje života u najširem smislu te reči, bilo da su u pitanju ljudske populacije, životinjske i biljne populacije i staništa, čitava mreža života, nemam dvojbe da zajedno ne idu. Ili rudnik, ovakav rudnik, ili život, jedno morate izabrati. Ja kao biolog nemam dvojbe šta biram.
Koja je onda Vaša poruka i javnosti, ali i donosiocima odluka kada je u pitanju zaštita prirodnih resursa i uopšte živog sveta u dolini Jadra?
Pa mislim da je u stvari jedina smislena poruka da moramo poštovati princip predostrožnosti, koji ukazuje na to da ukoliko postoje određeni rizici nekih projekata, nekih aktivnosti po buduće generacije, ma koliko oni bili unosni u nekom finansijskom smislu, oni moraju biti obustavljeni ili zaustavljeni. Jer kockanja sa životom nema, sa opstankom života, ne samo ljudske populacije i budućih generacija ljudske populacije, nego svega što čini mrežu života. Čak i kada, prema principu predostrožnosti, ne postoje konkretni, direktni naučni dokazi da može biti velikih štetnih efekata, upravo zbog toga što se ne smete kockati sa potencijalnim rizicima, čak i sa najmanjom verovatnoćom ukoliko je cena previše visoka, a u ovom slučaju jeste previše visoka jer bi došlo do devastacije čitavog područja, vi ne smete preduzeti takvu odluku. Bilo da ste donosilac odluka u Srbiji, bilo da ste stručnjak, bilo da ste lokalna zajednica ili šira javnost, da li smete da stavite odluku u svoje ruke o budućnosti sopstvene dece, njihovih potomaka ili čitavog živog sveta na tom području, pa i na nivou Srbije? Koliko sme čovek da u svojim rukama drži ovakvu kocku?
A šta biste poručili svojim kolegama?
Mi smo već razgovarali, kolege biolozi su konsenzusom došli do zaključka da treba da odemo do ovog područja i da još više istražujemo tamo, nezavisno od ovog projekta koji je finansirao Rio Tinto, koji su očekivali da će dobiti zeleno svetlo, ali nisu dobili - da odemo i da proučimo još više kompleksnost mreže života na ovom području i da još više imamo argumenata zašto bi trebalo ovakav projekat obustaviti na području Jadra. I ne samo području Jadra. Znate i sami da je i na nekoliko drugih mesta bilo, i ima još uvek istražnih bušotina, tako da je na barem na još desetak područja u Srbiji predviđena eksploatacija, za sada još ne eksploatacija, ali istražne bušotine već postoje, tako da su u planu još devet-deset, u javnosti se čak pominje brojka od 11 rudnika, samo litijuma i bora.
Mislim da nema sumnje da mi biolozi i ekolozi imamo puno posla, jer ako se realizuje ovaj projekat, to će biti domino efekat za druga područja, tako da imamo puno posla da i na drugim područjima koja su potencijalno ugrožena odemo i istražujemo i dokažemo da su to zaista područja koja ne bi smela da potpadnu pod kratkoročne, kratkovide i alave interese nekih drugih strana, a ne našeg naroda.
Dr Ljiljana Tomović je redovni profesor na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Ekspert je za diverzitet gmizavaca, populacionu ekologiju i zaštitu prirode. Diplomirala je, magistrirala i doktorirala na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Tokom skoro tridesetogodišnje karijere objavila je više od 80 naučnih radova u časopisima sa međunarodnih indeksiranih listi. Učestvovala je ili bila rukovodilac u više od 20 nacionalnih i međunarodnih projekata. Član je Odbora za faunu Srpske akademije nauka i umetnosti
Komentara: 0