Najukusnija i najotrovnija istog roda - gljiva pune šume, samo u šumadijskom kraju ubrano je 380 vrsta

Zahvaljujući obilnim kišama gljive su ove jeseni naprosto procvetale u šumama, što je moglo da se vidi i po rekordnom broju eksponata na nedavno održanoj 22. Izložbi gljiva u Kragujevcu. Članovi Gljivarskog društva Šumadija ubrali su i izložili čak 380 primeraka jestivih i otrovnih gljiva u svečanoj sali Prirodno matematičkog fakulteta u Kragujevcu.

- Gljivarske manifestacije u Srbiji su ili u proleće, ili u jesen, u ta dva talasa najveći broj gljiva plodonosi, objašnjava Milka Adžić, članica Društva i dodaje da od 2014. godine, nije bila ovako bogata gljivarska sezona.

^{Foto: M. Adžić}

Članovi GD Šumadija, podeljeni u ekipe, nekoliko dana pred izložbu sakupljali su gljive sa terena oko Kragujevca, Gledićkih planina, Adžinih livada, Bešnjaje, ali i Goča, Kopaonika, Golije, Jelove gore.

- Izlažu se sve vrste koje budu prepoznate, bez obzira na jestivost, gabarite, upotrebnu vrednost za čoveka i druge osobenosti, tako da je to uvek veoma šareno i interesantno, koliko to samo carstvo gljiva ume da bude, kaže naša sagovornica i dodaje:

- Veliki broj dece i izuzetno mladih ljudi među posetiocima ove godine uliva optimizam i budi nadu da se svi, a posebno najmlađi sve više okreću prirodi, ali na održiv i odgovoran način. Poruka koja se sama po sebi nameće, kada su gljive u pitanju, tiče se činjenice da ozbiljnost i obim ove neverovatno inspirativne, ali i zahtevne materije iziskuju kontinuirano, doživotno učenje, a jedan od preporučenih i verovatno najefikasnijih načina za to je upravo učlanjenje u udruženja gljivara.

Kragujevčani u svojim redovima imaju par vrsnih poznavalaca, autora monografija o gljivama i brojnih naučnih radova, mislim tu na prof. dr Nebojšu Lukića, autora dve monografije o rodu Amanita u Srbiji, i na predsednika Društva, Nenada Milosavljevića, čiji rad na popisu retkih i zaštićenih vrsta Goča, i ne samo njih, ne prestaje.

^{Foto: Članovi Gljivarskog društva Šumadija}

Među pedesetak članova ovog društva, od kojih je dvadesetak (hiper)aktivno, izdvojila bi najstariju aktivnu srpsku gljivarku, učiteljicu u penziji, Leposava Radenković, čijim je angažmanom i nesebičnošću pre nekoliko godina Društvo dobilo na korišćenje „Gljivarsku bajku”, staru srpsku kuću sa okućnicom na Adžinim livadama, nedaleko od Kragujevca. Sa nama je redovno i najmlađi član Vukan Katić, koji svojim znanjem o gljivama može da postidi i neke mnogo starije i iskusnije među nama. Dakle, od osnovca, do univerzitetskog profesora, penzionera, fotografa, svi smo tu, bez razlike. Saradnja između GD i PMF-a ograničena je, nažalost na tu jednu izložbu koja se redovno održava u svečanoj sali fakulteta, ali zahvaljujući predusretljivosti i razumevanju od strane pojedinih profesora, ima prostora da se ona i proširi. Zato je saradnja sa drugim gljivarskim društvima, Institutom za biološka istraživanja u Beogradu, Zavodom za zaštitu prirode Srbije i pojedinim naučnicima, mikolozima, nešto što se u društvu rado ističe, kaže Milka Adžić.

Najukusnija i najotrovnija istog roda

Članovi GD Šumadija i na izložbama i na terenu skreću pažnju ljubiteljima gljiva na opasnosti koje vrebaju nedovoljno upućene.

^{Foto: Vrganj (EPA/ALESSANDRO DELLA BELLA)}

- U ovom periodu, a i inače, u narodu su najpopularnije konzumne, komercijalne vrste, poput vrganja, lisičarki, kneginja, crnih truba.

Neke od gljiva svrstane u rodove, kada se za njihovo pojavljivanje steknu adekvatni uslovi (dovoljna količina vlage koja natapa slojeve zemlje u kojima se nalazi micelijum u kombinaciji sa povoljnim dnevnim i noćnim temperaturama bez jakih vetrova, koji isušuju zemljište) plodonose u većim količinama, i taj jesenji talas je uglavnom bogatiji od prolećnog. Tada na površinu izbijaju Russule (zeke, krasnice), razne mlečnice (Lactarius spp.).

- U najukusnije spada i vrsta Amanita caesarea - kneginja, jajčara, blagva, gljiva sa najviše narodnih naziva, koja pripada rodu u kome su i najotrovnije kod nas, zelena, bela i smrdljiva pupavka. Zelena, Amanita phalloides odgovorna je za skoro sve smrtne ishode trovanjima gljivama (micetizam).

^{Foto: M. Adžić - Zelena pupavka (Amanita phalloides)}

Među vrstama koje neiskusne najčešće dovode u zabunu još su dve Amanite, jedna atraktivna crvena sa belim ostacima ovoja na šeširu, poput kakvih tufnica, verovatno najslikanija i najviše fotografisana muhara (Amanita muscaria), čiji otrovi poseduju halucinogena svojstva, zbog čega je istorija njene upotrebe veoma duga i bogata u ritualima naroda na svim meridijanima. Za nju se vezuju i razni mitovi i legende, poput one o zasluzi za nadljudsku snagu Vikinga, ali i moći proricanja kremanskih Tarabića, navodi Milka Adžić uz napomenu da uz muharu, koju neiskusni zamenjuju sa kneginjom (a razlike su, kada ih naučite, veoma uočljive i odnose se na boju drške i listića (lamela), koje su kod jestive vrste Amanita caesarea uvek žute, nikada bele, kao kod otrovne muhare.

^{Foto: Muhara (Amanita muscaria)}

Često dolazi i do zamene biserke, Amanita rubescens, uslovno jestive kakvih je među konzumnim gljivama najveći broj sa otrovnom srodnicom, panterovkom (Amanita pantherina). Uslovno jestive znači da je za njihovu upotrebu neophodna ozbiljna termička obrada u trajanju od minimum 15 minuta od momenta ključanja vode, dinstanja, prženja.

Najskuplje gljive

Tartufi su zbog činjenici da su teško dostupni i skoro pa nemoguće ih je naći bez pomoći životinja, najskuplje gljive na svetu. Srbija se vodi kao jedno od veoma bogatih područja nekolicinom najtraženijih, prvenstveno belim, najskupljim (Tuber magnatum), ali i letnjim i zimskim, crnim tartufom. Nažalost, najveći promet ovim gljivama odvija se, po rečima Milka Adžić, u sivoj zoni i o realnim cenama nemoguće je govoriti. Uglavnom su one višestruko niže od onih, naduvanih, koje se pominju u javnosti, a zbog kojih se većina ljudi odluči za ovaj posao, kao glavni ili dopunski izvor prihoda.

^{Foto: Tuber magnatum (EPA/ZOLTAN MATHE)}

- Mi koji se bavimo drugim, nadzemnim gljivama i radimo to iz čistog entuzijazma, neki smo drugi svet (kod nas je drugarstvo, kod tartufara profit, trovanje pasa, bušenje guma na autima, otimanje terena, pa čak i ubistva), kaže članica GD Šumadija i ističe da u društvu imaju par divnih tartufara koji za svaku izložbu obezbede preko potrebne eksponate, a koji uvek izazivaju ogromnu pažnju posetilaca.

Tartufi su najskuplji, nakon njih po cenovnom razredu su gljive iz roda Morchella, smrčaka, više vrsta, ali one plodonose u proleće i ne prikazujemo ih na izložbi, jer nam nije praksa da eksponati budu eksikati (suvi ili liofilizovani primerci).

Po nekim tvrdnjama, najveći deo onoga što u svet odlazi pod brendom „Istarski tartuf”, potiče upravo sa naših i prostora Bugarske i nije retkost da čujete kako je na nekom od graničnih prelaza iz Srbije zaplenjena ilegalna pošiljka ovih skupih gljiva (vrednost tzv. jokera, primeraka težih od 100 - 120 grama, ponekada i kilogramskih, meri se na za to specijalnim licitacijama hiljadama evra). Kilogram suvih smrčaka npr. u Americi gde su gljive iz roda Morchella veoma, veoma popularne kreće se oko 600 dolara.

^{Foto: Džinovska puhara}

Na ovogodišnjoj izložbi u Kragujevcu, koja je obilovala vrstama iz roda Amanita, ali i kao nikada do sada različitim vrganjevkama, ipak se čini da je najveća pažnja pripala i najvećem među eksponatima, džinovskoj puši, puhari, gljivi planinskih pašnjaka, vrsti Langermania gigantea.

Ova snežno bela „lopta”, veća od fudbalske, težila je u trenutku branja 4,1kg i u Kragujevac je stigla iz novovaroškog sela Ojkovica, zahvaljujući jednoj TV ekipi. Gljiva je, inače u ranom stadijumu jestiva, dok joj je meso belo i tvrdo, a kasnije, kada joj spore sazru, lekovite su, što su i naši stari znali, a prah od spora koristio se za zaustavljanje krvarenja i sprečavanje inficiranja rana. Istraživanja sprovedena polovinom prošlog veka u Americi potvrdila su antibakterijska svojstva ove gljive.

Bez gljiva ne može ni priroda ni čovek

- Bogatstvo carstva gljiva u najvećoj meri zavisi od stanja naših šuma, a ako je suditi po tome koliko se i kako one seku i uništavaju, perspektiva nam je sve, samo ne ružičasta. Iako u gljivama većina nas vidi prvenstveno i samo izvor hranjivih materija, njima je to samo jedna od funkcija, podseća Milka Adžić.

^{Foto: Pixabay}

Gljive su najvažniji razlagači biološkog otpada, bez njih bi nam u rekordnom roku pretila opasnost od zatrpavanja raznim biljnim i drvenim ostacima. One su i pravi bioremedijatori, poseduju izraženu sposobnost usvajanja radioaktivnih elemenata iz zemljišta. O medicinskim gljivama se pričalo i bavilo kroz istoriju u brojnim tradicionalnim medicinama, a savremena istraživanja u mnogome potvrđuju opravdanost takve njihove upotrebe. Koriste se u prehrambenoj industriji, u proizvodnji vina, piva, hleba, za farbanje tekstila, kao zamena za kožu, u građevinarstvu od njih nastaje posebno izdržljiv materijal. Nebrojeni su načini njihovi upotrebe…

Slavica Stuparušić
Izvor: Politika

ARHIVA PPNS WWF: EVROPSKE VLADE, KORPORACIJE I INVESTITORI ZATVARAJU OČI PRED RIZICIMA OD NESTAŠICE VODE