Nebriga za očuvanje Gružanskog jezera: Da li je ’plan’ da ostanemo žedni?

Pre tačno deset dana trebalo je da se okonča javna rasprava, ili javni uvid, kako se sada kaže, o nacrtu Prostornog plana područja posebne namene sliva akumulacije Gruža. Prostije rečeno, to je dokument koji bi bio osnov za zaštitu Gružanskog jezera, sa koga Kragujevac dobija 70 posto vode za piće, od daljeg zagađivanja, a ono je već godinama na zabrinjavajućem nivou.

Međutim, javne rasprave nije bilo - jer nije imalo o čemu da se raspravlja, pošto od nevedenog plana još nema ni traga, a ni glasa „zašto traga nema”.

Kratak podsetnik: Vlada Republike Srbije 10. marta 2022. godine donela je odluku, sa potpisom premijerke Ane Brnabić, o izradi Prostornog plana područja posebne namene sliva akumulacije Gruža. Zadatak za pravljenje ovog dokumenta dobilo je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, kao i da obezbedi novac za taj posao, a za izradu nacrta plana dat je rok od godinu dana.

Dakle, do 10. marta ove godine. Određeno je potom da nacrt bude mesec dana izložen na javni uvid, pre finalizacije i konačnog usvajanja, a rasprava je predviđena u lokalnim zajednicama koje su u obuhvatu Prostornog plana. To su Knić, Kragujevac, Gornji Milanovac i Čačak.

Niko u Kragujevcu nema nikakve informacije šta je sa planom koji je prošle godine bombasto najavljen kao prvi veliki korak u spašavanju jezera Gruža, ni „Vodovod”, ni gradska uprava, ni zainteresovani ekološki aktivisti. Ekolozi kažu da po njihovim saznanjima dokument nije ni započet, a prema planu javnih nabavki Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture za 2023. neće ni biti ove godine. Naime, Ministarstvo treba da raspiše konkurs (javnu nabavku) za izradu plana, ali to za ovu kalendarsku godinu nije predviđeno. Znači, Gruža je otpisana, drugačijeg tumačenja nema.

Privatni interesi jači od opštih

^{Foto: Ekomar}

Grad Kragujevac, kome Gružansko jezero život znači i kome je najviše u interesu da ono trajno služi za snabdevanje vodom, nad njim nema nikakve nadležnosti. Ono se celom površinom nalazi na teritoriji opštine Knić i njena uprava je nadležna za upravljanje građevinskim i poljoprivrednim zemljištem, a sve ingerencije za ekološku zaštitu i očuvanje jezera pripadaju republičkim institucijama, od Agencije za zaštitu životne sredine do više ministarstava. Sve su one do detalja upoznate sa svim faktorima ugrožavanja ovog vodoizvorišta, ali za to očigledno ne haju, što potvrđuje i neodgovoran odnos prema izradi novog Prostornog plana za sliv Gruže.

Za gružanski sliv, verovali ili ne, i danas važi Plan posebne namene koje je država donela još daleke 1976. godine, kada jezero nije ni postojalo, već je bilo jedna od opcija za vodosnabdevanje Kragujevca, koji je godinama kuburio sa pijaćom vodom. Brana na reci Gruža građena je od 1979. do 1981, a punjenje akumulacije trajalo je do 1983. godine.

Pošto su razni zagađivači počeli da ugrožavaju kvalitet vode u jezeru, 2011. Vlada je odlučila da se pristupi izradi novog Plana posebne namene za sliv Gruže. Tadašnje Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede ponudilo je nacrt ovog dokumenta, ali je tokom javne rasprave stiglo toliko različitih primedbi i novih predloga, nekih i direktno suprotstavljenih, da je Ministarstvo diglo ruke od ovog posla. Zaključak je bio da prostorni plan kompletno mora da se radi iznova. Bilo je to 2013. godine.

Onda je prošlo punih devet godina dok Vlada 2022. nije donela odluku o izradi novog Prostornog plana područja posebne namene. To je ovaj koji je sada - da li na „čekanju”, neznano do kada, ili je odluka završila u nekom državnom „košu”.

Aktivisti posvećeni očuvanju životne sredine, a zaštita voda je među imperativima ekoloških briga, skloni su da tvrde da ovde nije reč o pukom nemaru odgovornih za očuvanje vodoizvorišta, već da su prevladali interesi, i pojedinačni i grupni, da na Gružanskom jezeru i oko njega ostane sve isto, da se ne ustanovljavaju nova pravila ponašanja kojima bi se uveo red u odnosu prema akumulaciji.

Prvo, opština Knić ima neskrivene namere da Gruža još više postane (jer delom već i jeste) turistički atraktivna, vlasnici luksuznih kuća uglavnom su uticajni ljudi koji bi se silno ražestili kada bi morali da poruše svoje građevine uz samu obalu, vlasnicima novih firmi pored reke Gruže i njenih pritoka ne daju se pare za nabavku opreme za prečišćavanje otpadnih voda... Na kraju, lokalne vlasti u Gornjem Milanovcu i Čačku, na čijim teritorijama su delovi sliva Gruže, „boli uvo” kako će se Kragujevčani snabdevati vodom za piće.

Dug spisak zagađivača

Dok traju ova nadvlačenja, raste i broj i intenzitet faktora rizika koji sirovu vodu u jezeru „prljaju”. Uvođenjem novih tehnologija kragujevački „Vodovod” još uvek uspeva da je prečisti i učini bezbednom za ljudsku upotrebu, međutim to poskupljava preradu, ali otvara i mnogo ozbiljnije pitanje - do kog nivoa može da ide zagađivanje akumulacije da bi bila podobna za vodosnabdevanje?

„Trovači” Gružanskog jezera su poznati. Njih prepoznaju i laici samim uvidom šta se gradi i radi u njegovom priobalju, a stručnjaci su ih odavno obeležili i sistematizovali. Ekološko udruženje „Ekomar”, u kome su angažovani i profesori Prirodno-matematičkog fakulteta, precizno je pobrojalo glavne uzročnike ugrožavanja jezera Gruža.

Osim više stotina građevina, od daščara od pravih vila, na samoj obali, u takozvanoj užoj zoni sanitarne zaštite, postoje i 22 lokalna naselja iz kojih veliki deo otpadnih voda, pa i onih fekalnih, utiče direktno u jezero ili u reku Gružu i njene pritoke. Zatim se u nešto široj zoni zaštite neadekvatno koristi poljoprivredno zemljište nekontrolisanom upotrebom hemijskih sredstava (pesticidi, veštačka đubriva) koja padavine spiraju u jezersku vodu.

U slivu Gruže ima više manjih proizvodnih pogona i radionica iz kojih se u reke ispuštaju razne otrovne materije, na primer motorna ulja, razređivači, boje. Rizika ima i od ribolovaca, ne samo zato što često na obali ostavljaju đubre, već i zbog korišćenja hrane kao mamce, koja pogoduju bujanju algi, a one mogu da izazovu takozvano „cvetanje vode”, kada ona nije više za ljudsku upotrebu.

Ozbiljna greška napravljena je i prilikom projektovanja akumulacije zbog postavljanja mosta na magistralom putu Kragujevac - Čačak, čime je stvorena opasnost od akcidentnih situacija, na primer prolivanjem goriva ili nekih drugih štetnih materija u jezero.

Na kraju, strogo je zabranjeno da se na akumulacijama koriste čamci koji kao pogonsko gorivo koriste naftu ili benzin, a oni se na Gruži često viđaju, koriste ih čak i takozvani ribočuvari. Šta više, prošlog leta (22. jula) na vodi je organizovana vežba žandarmerije „Gruža 2022”, u kojoj su učestvovali i motorni čamci, a sve su to s pažnjom posmatrali predsednik Aleksandar Vučić i tadašnji ministar policije Aleksandar Vulin.

Zbog svega tog sirova voda u Gružanskom jezeru najčešće je treće klase, što u važećoj gradaciji od jedan do pet znači da je - zagađeno.

Nepostojeće zone sanitarne zaštite

Слика може припадати текст
^{Ilustracija: Ekomar}

Stanje na akumulaciji koja je glavni snabdevač Kragujevca vodom može se opisati narodnom izrekom „selo gori, a baba se češlja”, mada je njen značaj i sama Vlada Srbije istakla u odluci o izradi pominjanog prostornog plana konstatacijom da je jezero Gruža „jedno od ključnih akumulacija za uređenje, korišćenje i zaštitu voda u zapadnomoravskom rečnom sistemu”. Ali, zalud takvo vrednovanje kad ostaje samo mrtvo slovo na papiru.

Dakle, za četrdeset godina postojanja jezera država nije uspela da uradi Prostorni plan područja posebne namene sliva akumulacije Gruža kojim bi bila zaštićena od zagađivanja, uz napomenu da taj sliv prostorno nije mali - obuhvata 548 kvadratnih kilometara na teritoriji Knića, Gornjeg Milanovca, Čačka i Kragujevca.

Nepostojanje Prostornog plana svakako je veliki nedostatak, međutim Gružansko jezero od nastanka do danas moglo je da se štiti primenom drugih propisa, pre svih onog koji se zove Pravilnik o načinu određivanja i održavanja zona sanitarne zaštite izvorišta vodosnabdevanja, za čije je sprovođenje zaduženo Ministarstvo zdravlja. Jedan takav Pravilnik je iz 1978, a drugi, sa neznatnim izmenama, iz 2008. godine.

Ovaj stariji Pravilnik bio je na snazi kada je građen vodovodni sistem Gruža, ali ni tada nije ispoštovan, kao i ovaj noviji, koji i sada važi, pa je jezero od početka bez prave sanitarne zaštite, a evo šta pravilnici propisuju.

Određene su tri zone i treća je najšira jer obuhvata ceo sliv Gruže, reku i sve njene pritoke. Na tom prostoru Pravilnik zabranjuje: podzemno i nadzemno skladištenje opasnih materija, kao i njihovu proizvodnju i prevoz, ako postoji mogućnost njihovog unošenja u vodu; komercijalno skladištenje nafte i njenih derivata; izgradnju saobraćajnica bez kanala za odvod atmosferskih voda, eksploataciju radioaktivnih materija, uglja i mineralnih sirovina; nekontrolisano deponovanje svih vrsta otpada, nekontrolisano krčenje šuma; bušotine koje prodiru u slojeve podzemnih voda; održavanje auto-moto trka.

U drugoj sanitarnoj zoni zaštite, koja obuhvata oko hiljadu hektara zemlje oko jezera, nisu dozvoljeni: stambena izgradnja, upotreba hemijskih preparata, tečnog i čvrstog stajnjaka, pesticida, herbicida i insekticida, uzgajanje i ispaša stoke, kampovanja, vašari i slična okupljanja, izgradnja sportskih i ugostiteljskih objekata, vađenje šljunka i peska, formiranje novih i proširenje starih grobalja.

Prva ili neposredna zona sanitarne zaštite je priobalni pojas širine deset metara od jezera pri najvišem nivou vode. Za nju važi sve što i za prvu, a uz to je i zabrana postavljanja uređaja i opreme koji nisu u funkciji vodosnabdevanja, prilaz vozilima i korišćenje plovila na motorni pogon, održavanje sportova na vodi, kupanje, napajanje stoke, uzgajanje ribe u komercijalne svrhe. Pristup ovoj zoni dozvoljen je samo licima zaposlenim u „Vodovodu”. Šta se od svih zabrana poštuje? Baš ništa!

Realno, Ministarstvo je ovaj Pravilnik pisalo za „zemlju iz snova”, očigledno je kabinetski pravljen i neostvariv u zemlji kakva je Srbija. S druge strane, stvarnost i praksa su kontra svim zabranama i svakako je najgore što se ne poštuje ni jedno pravilo za prvu zonu sanitarne zaštite, odnosno za samo priobalje. O tome ništa rečitije ne govori od niza građevina uz samu obalu.

Izgleda da je očuvanje kvaliteta vode jezera Gruža sada u senci drugih ekoloških problema u Srbiji, od namera države da delove zemlje ustupi strancima za eksploataciju litijuma i drugih ruda, do „napada” na planinske rečice i potoke za gradnju mini centrala. To je probudilo ekološku svest kod velikog broja građana, s pravom, naravno, ali ni Gružu ne smemo da „pustimo niz vodu”, s obzirom na značaj koji ima. Biće kasno ako se „probudimo” onda kada se ozvaniči da jezerska voda neće više moći da se prerađuje u vodu za ljudsku upotrebu.

Miroslav Jovanović
Foto i ilustracija: Ekomar
Izvor: Kragujevačke, 25. 4. 2023.