Poljoprivreda ili rudarenje – šta je budućnost Levča? (tonski snimak) Rekovac, 10. mart 2023. Sinopsis tribine
00:00:00
Najava
Dragi Rekovčani – domaćini skupa, poštovani Levčani – hranitelji naši, uvaženi gosti iz svih krajeva Srbije, a naročito iz Jagodine, Pranjana, Dobrinje, Kosjerića, Jadra, i pratioci prenosa uživo, dobrodošli na tribinu „Poljoprivreda ili rudarenje – šta je budućnost Levča?“ u organizaciji „Neko brine za Levač“, jednog od osnivača Saveza ekoloških organizacija Srbije (SEOS-a). Okupili smo se da popričamo kroz tri tematske celine:
Šta imamo i šta treba da branimo – tema je poljoprivreda
Od čega i koga branimo to što imamo – tema je rudarenje
Pitanja za učesnike
Moje ime je Dejan Milošević, zastupnik sam udruženja PRVI PRVI NA SKALI iz Kragujevca i moderator tribine. Na početku, kao prvi vid dobrodošlice, čućete Pesmu o Levču koju govori Vasilija Stepanović.
00:01:43
Vasilija Stepanović
00:04:45
Između korica reprezentativne fotomonografije „Šumadija i Pomoravlje – duša Srbije“, zabeležene su i ove tri rečenice: „Nemanja je srpskoj srednjevekovnoj državi pripojio područje Pomoravlja i dela Šumadije krajem 12. veka. U povelji manastira Hilandara kaže se da je obnovio dedovinu – tako što je najzad pripojio oblasti Levač, Belicu i obe Lepenice. Poveljom manastira Žiča Stefan Prvovenčani priložio je oblasti: Morava, Borač, obe Lepenice, Belica, Levač, Lugorim, Rasina i Jošanica“.
Mi smo danas na toj viševekovnoj dedovini. Koreni ovdašnjih Zavičajaca dublji su od mnogih država u svetu. Među potomcima slavnih predaka su naši sunarodnici sabrani pod imenom „Neko brine za Levač“. U njihovo ime, reči dobrodošlice uputiće Predrag Marković.
A u ime autora ovog kapitalnog dela, fotovelemajstora Predraga Mihajlovića Cileta i Zorana Petrovića, i u ime udruženja PRVI PRVI NA SKALI, domaćinu uručujem poklon-primerak, uz poruku - „Sačuvajmo Dušu Srbije“.
00:06:48
Predrag Marković
00:07:56
Večerašnji događaj nije lokalni već globalni, zahvaljujući organizatorima koji su omogućili prenos slike i tona uživo. Stoga, zbog šire publike, unajkraćem iznosimo zvanične podatke o mestu okupljanja. Nalazimo se u oblasti poznatoj kao Levač, čije je sedište Rekovac, smeštenoj na živopisnim obroncima Gledićkih planina sa 922mnv, koja ima 32 sela i 366 kvadratnih kilometara površine. Levač je deo Šumadije i jedan je od najpitomijih delova centralne Srbije. Prirodni potencijal su brežuljkasti predeli između Juhora i Gledićkih planina, čisti izvori, reke, klisure, lekovito bilje, divljač. Pitomina Levča je idealna za vinogradarstvo, voćarstvo, pčelarstvo, seoski turizam. Ovaj prelepi kraj često nazivaju srpska Toskana.
Spomenici kulture iz različitih perioda, ne samo srpske istorije, bitna su obeležje ovog kraja: naselje iz neolita u podnožju brda Blagotin, sedam srednjovekovnih gradova, manastir Kalenić, stare crkve u Velikoj Kruševici, Opariću, Preradovcu. Na teritoriji čitave opštine još uvek se mogu naći primeri narodnog graditeljstva koje datira s kraja 19. i početka 20. veka.
Otvaramo večerašnje teme. Zagađenje tehnologijom za preradu litijuma i asocijacije pratećih elemenata u suprotnosti je sa državnom promocijom organske proizvodnje. O razmerama tog zagađenja, negativnom učešću rudarstva na plodnoj zemlji, govoriće doc. dr Duško Brković. Njegovu detaljnu biografiju možemo da pročitamo na sajtu Agronomskog fakulteta u Čačku, Univerziteta u Kragujevcu, gde je od 2015. predavač za predmet botanika. Sem iz ugla univerzitetskog profesora, izneće stavove i kao nekadašnji inspektor za zaštitu životne sredine u Gornjem Milanovcu, odnosno ekološki aktivista.
Zvanični podaci o Levču podsećaju nas dalje da je ovde 1958. osnovana Voćarsko-vinogradarska škola, a kao zvanični razlog upisana je „potreba za stručnim kadrovima jer je ovo pretežno poljoprivredni kraj“. Danas je to Poljoprivredno-veterinarska škola. Dakle, ovde nije bilo rudarske škole nekada, niti je ima danas, a po volji naroda neće ni biti potrebe za njom jer ovo nije rudarski kraj, već poljoprivredni – bio i biće.
Upravo o voćarskoj proizvodnji i njenoj rentabilnosti, ekološkim uslovima koji preovlađuju na teritoriji Levča, kao i koje voćarske vrste Levčani mogu profitabilno da gaje, govoriće prof. dr Dragan Radivojević. Naš sagovornik je redovni profesor na katedri za voćarstvo, čija je naučna oblast opšte voćarstvo, a oblasti istraživanja su: biotehničke nauke; biologija i ekologija voćaka, sistemi gajenja voćaka, rasadnička proizvodnja, regulatori rasta u voćarstvu. Detaljna biografija je takođe na sajtu fakulteta.
Ovo je bila svetlija strana priče o Levču. Čuli smo karakteristike po kojima je ovaj kraj prepoznavan oduvek. Međutim, poslednjih godina među ključnim rečima koje se povezuju sa ovim pitominama našle su se još dve, nametnute: rudnik i litijum. Opština ih nije objavljiva u strateškim dokumentima, kao što je Strategija održivog razvoja opštine Rekovac, i danas dostupna na sajtu opštine.
Istražujući ovu temu, a služeći se Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, naše udruženje je, uz posredovanje Poverenika, pribavilo 560 stranica sa 126 rešenja Ministarstva rudarstva iz perioda od 2004. do 2022. koja se odnose na litijum. Po raznim osnovama, dobijala su ih 12 preduzeća za istraživanja na ukupno 65 područja. Odatle smo još jednom dobili potvrdu za ono što smo svi zajedno ovde utvrdili i što nas je pokrenulu u samoodbranu – da je litijum istraživan na teritoriji Levča 2017, 2020. i 2021. Odobrenje je dobilo najpre preduzeće Nova centauri metals, a potom Jadar litijum. Imena firmi su menjana, ali su namere ostajale iste – da na plodnoj zemlji Levča istražuju litijum, a ako ga pronađu da sprovedu projekte za rudnik. Međutim, iz rešenja koja su nam dostavljena vidimo da je litijum istraživan još 2013, 2014. i 2015. Rešenja je dobijala firma Rer mineral rizorsis, a odnosila su se na Rekovački neogeni basen, Rekovac, Jagodinu i Varvarin.
Uz učestale promene imena i zastupnika, karakteristično za mnoge učesnike u ovom poslu je što se dogodilo pomenutoj firmi – da je u prinudnoj likvidaciji, obrisana u državnom registru (2019). Zastupnik tog preduzeća Igor Stojanović Rusević osnivao je potom i firmu za trgovinu Gartner Beograd i jednako je završio – prinudnom likvidacijom. Njegovo ime jesenas je bilo među dužnicima kojima su izvršitelji prodavali pokretne stvari. Takav „poslovni soj“ je nameravao da prekopava Levač.
Šta će nas zadesiti ako ovo što imamo izgubimo ili predamo, od čega i koga branimo to što imamo, govoriće dr Dragana Đorđević. Angažovana je od 2011. kao naučni savetnik na Institutu za hemiju, tehnologiju i metalurgiju, Institutu od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju. Doktor je hemijskih nauka, a titulu je stekla 2004. na Hemijskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Zajednički istraživački centar Evropske komisije (JRC EC), kao služba za nauku i znanje, objavio je Tehnički izveštaj, studiju koja poredi niz pitanja od uticaja na zdravlje zemljišta. Iz indikatora 5 "Zagađenje, uključujući rizike po hranu" saznajemo da je na Zapadnom Balkanu prijavljeno ukupno 2.735 kontaminiranih lokacija koje su rezultat rudarskih i industrijskih aktivnosti i, u manjoj meri, poljoprivredne prakse. Rudarska industrija predstavlja glavni izvor zagađenja zemljišta u zemljama Zapadnog Balkana – piše u izveštaju. To je objavila, dakle, ista ta Evropska unija čija administracija blagonaklono gleda na projekte litijuma u Srbiji.
Šta sva istraživanja litijuma i projekti poput onog Rio Tinta na teritoriji Loznice znače za budućnost Srbije, govoriće prof. dr Ratko Ristić. Redovni je profesor Šumarskog fakulteta, dužnost dekana obavljao je od 2015. do 2021, a danas je, pored ostalog, prorektor Univerziteta u Beogradu i predsednik Odbora za zaštitu životne sredine te institucije. I ova bogata biografija dostupna je na zvaničnim internet adresama.
01:48:04 - Dejan Milošević, završno pitanje za prof Ratka Ristića: Ima li igde u svetu primera rudnika litijuma na poljoprivrednoj zemlji i usred naselja? Pitali smo sam Rio Tinto, pojedine lobiste, akademika Cvetkovića – nismo dobili odgovor. Na skupu u SANU govorili ste o degradaciji prostora u okviru projekta Jadar. Da li posle takve degradacije u svetu ima primera povratka na staro, kada se rudnik zatvori i korporacija napusti iskorišćenu teritoriju ili smo mi eksperiment?
01:57:33 - Vasilija Stepanović: Srbija - Ovo nije molitva, ovo je krik
TONSKI SNIMAK (2:00:00)
Foto: Neko brine za Levač Tonski snimak: Prviprvinaskali.com
Komentara: 0