Pištaljka: Nametnuti konsultanti za reforme koštaju desetine miliona evra

U poslednjih deset godina Ministarstvo prosvete platilo je preko 16 miliona evra za savete stranih eksperata o modernizaciji školstva i nauke, saznaje Pištaljka. Strani eksperti bili su angažovani na reformama predškolskog obrazovanja, državne mature, srednjeg stručnog obrazovanja, sistema kvalifikacija, ali i na unapređenju inovacija i projektu energetske efikasnosti u javnim zgradama, navodi se u dokumentima Ministarstva prosvete.

Budući da su strani konsultanti plaćani uglavnom iz donacija Evropske unije ili iz kredita Svetske banke, Ministarstvo prosvete za njih nije sprovodilo javne nabavke već su ih za potrebe ministarstva izabrali donatori i kreditori.

Među savetnicima se nalazi i kompanija „Development Alternatives Incorporated Global” koja je za četiri miliona evra sprovodila projekat reforme državne mature, a za koju je pre svog političkog angažmana radila i premijerka Ana Brnabić.

^{Foto: DAI}

Pištaljka je po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja zatražila podatke o angažovanju inostranih konsultanata u poslednjih deset godina od svih ministarstava i Vlade. Po podacima koje smo dobili, za razne modernizacije i reforme plaćeno je najmanje 53 miliona evra. Zbir nije konačan, budući da Vlada i Ministarstvo zaštite životne sredine nisu dostavili podatke.

Dva ministarstva čak tvrde i da nemaju podatke o svim konsultantima koji su sprovodili reforme u njihovim resorima. Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo privrede naveli su da podatke o honorarima konsultanata angažovanih na IPA projektima Evropske unije ne poseduju.

„Ministarstvo zdravlja ne sprovodi postupke javnih nabavki, te stoga nema ni informaciju o javnim nabavkama putem kojih su nabavljane konsultantske usluge stranih fizičkih i pravnih lica koje se finansiraju iz sredstava IPA fondova”, navodi se u odgovoru državnog sekretara u Ministarstvu zdravlja Mirsada Đerleka.

Iz Ministarstva zdravlja su objasnili da se ovi projekti sprovode po sporazumima između Vlade Republike Srbije i Evropske komisije iz 2007. i 2014. godine i da se nabavke sprovode centralizovano, da ih obavlja Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji „u ime i za račun Evropske komisije”.

Ipak, Ministarstvo zdravlja inostrane konsultante u protekloj deceniji angažovalo je i samostalno, pa su 2013. godine putem javne nabavke izabrali britansku konsultantsku kuću „Mejs“ (Mace) za upravljanje projektom rekonstrukcije četiri klinička centra u Srbiji. Zanimljivo je da je ugovoreni iznos naknade za britansku kompaniju, po podacima Pištaljke, umesto prvobitno ugovorenih 304 miliona dinara (po tadašnjem kursu oko 2,8 miliona evra) aneksima smanjen za duplo na 135 miliona dinara. Aneksi su potpisani posle teksta Blica, o spornim uslovima tendera na kom je britanska kompanija bila i jedini učesnik.

Bivši ministar zdravlja Zlatibor Lončar je šest godina kasnije, 2019. godine, dodatno angažovao nove inostrane konsultante na ovom istom projektu – Kancelariju Organizacije Ujedinjenih nacija za projektne usluge. Sporazumom koji je potpisao Lončar Vlada Srbije se obavezala da plati 4,2 miliona evra za „podršku”. Novac je iz kredita Evropske investicione banke, koji vraćaju građani Srbije.

„Podrška treba da doprinese reformi zdravstvenog sistema i pružanju boljih zdravstvenih usluga građanima Srbije”, navodi se u odgovoru Ministarstva zdravlja.

Ministarstvo zdravlja primilo je i savete 10 različitih inostranih firmi i osoba na projektima razvoja zdravstva i projektu „Hitan odgovor na pandemiju” koji se finansiraju iz kredita Svetske banke. Na primer, 824.000 evra dobio je konzorcijum koji je predvodila belgijska konsultantska kuća „IBFconsulting” za projekat master plana optimizacije zdravstvenog sistema, koji predviđa smanjenje broja zdravstvenih ustanova u Srbiji sa 313 na 117. Deo konzorcijuma su i hrvatska kompanija „Deltahouse” i domaće udruženje Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED).

ARHIVA PPNS NALED, KANADA FOND, BREAKTHROUGH D.O.O - INICIJATORI UBRZANOG DONOŠENJA NOVOG ZAKONA O RUDARSTVU (2014)

Naled, Kanada Fond, Breakthrough d.o.o - inicijatori ubrzanog donošenja novog Zakona o rudarstvu (2014)
U poslednjih deset godina, belgijske konsultante u Srbiji angažovala je, pored Svetske banke, i Evropska komisija i to za 14 projekata iz različitih oblasti, od reforme javne administracije, životne sredine, potrošačkih prava, krivičnog zakonika i slično. Takođe „IBF consulting” je vodio i projekat Ministarstva prosvete „Unapređenje sistema kvalifikacija”.

Zbog pristupanja Evropskoj uniji Srbija je preuzela obavezu da uskladi nazive i nivoe svršenog obrazovanja – kvalifikacije – sa evropskim. Da bi se to sprovelo, Evropska unija donirala je 1,4 miliona evra iz pretpristupnih fondova „IBF”-u. Projektom je upravljao Slovenac Elido Bandelj kome je, kao individualnom konsultantu, Srbija u odvojenom postupku platila još 8.000 evra „za izradu komparativne studije”.

Kao rezultat ovog projekta Srbija je dobila novu instituciju – Agenciju za kvalifikacije – koja ima dvadeset jednu nadležnost, sa ciljem da ispravno formuliše titule po stepenu obrazovanja. Agencija ima godišnji budžet od preko 180 miliona dinara i 40 zaposlenih.

Evropska komisija takođe je izabrala nemačke konsultante „Gopa” da vode petu fazu modernizacije srednjeg stručnog obrazovanja i za to im platila dva miliona evra. Vođa tima, Britanac Trevor Kuk, u Srbiji je prisutan duže od petnaest godina i sve vreme radi na reformama obrazovanja. Srednje stručno obrazovanje inače se uz podršku Evropske unije reformiše od 2003. godine i za to vreme rekonstruisano je više desetina školskih zgrada, opremljene su sa 3.500 računara, ali su uvedeni i novi nastavni programi, a profesori obučeni za nove naučne metode i formirane su ogledne škole prilagođene tržištu.

Evropska unija i Svetska banka finansiraju i reformu predškolskog obrazovanja u Srbiji. U ovom poslu oslanjaju se na nemačku konsultantsku firmu „Particip” i Kancelariju UNICEF-a u Beogradu. „Particip” je po podacima sa njihovog sajta radio na deset projekata koji se tiču Srbije dok je u svojoj zemlji, Nemačkoj, konsultovan za svega četiri projekta. Za reformu predškolstva na tenderu Evropske Komisije konzorcijum koji predvodi ova firma dobio je 874.000 evra. Kancelarija UNICEF-a u Srbiji, za projekat „Inkluzivnog predškolskog vaspitanja i obrazovanja”, za koji se Srbija zadužila kod Svetske banke, plaćena je 3,4 miliona evra.

Od 2018. godine u vrtićima se sprovodi novi program „Godine uzleta”, po kom bi vaspitači trebalo da program prilagode interesovanjima dece, pretpostavljajući očigledno da deca od šest godina samostalnu mogu da izaberu da ih zanima da nauče godišnja doba, vezivanje pertli ili dane u nedelji. „Odrasli deci ne nude gotova rešenja, već postaju partneri u igri koji zajedno sa decom istražuju i pomažu im da istraže svoje pretpostavke isprobavaju i dalje razvijaju svoje ideje”, navodi se u priručniku za vaspitače.

Od svih konsultanata Ministarstva prosvete, najviše novca je dobila multinacionalna korporacija „Development Alternatives Incorporated Global“ koja za četiri miliona evra sprovodi reformu državne mature. Pištaljka je pisala da se, uprkos uloženim milionima, i posle više godina trajanja projekta i dalje ne zna kako će matura izgledati.

Ova kompanija, za koju je ranije radila i premijerka Ana Brnabić, preko svoje kancelarije iz Londona savetovala je i Ministarstvo energetike u vezi sa akcionim planom za energetsku efikasnost. Za to je plaćena 1,7 miliona evra.

Ministarstvo energetike, po podacima koje nam je dostavilo, ukupno je koristilo savete inostranih kompanija vredne više od 26 miliona evra. Stranci su u Srbiji razvijali tržište biomase, katastar rudarskog otpada i minihidroelektrana, uz njihove savete delili su se krediti za energetsku efikasnost i učestvovali su u rekonstrukciji toplana. Pištaljka je pisala da je među stranim konsultantima i nemačka firma „Fihtner”, problematičnog kredibiliteta za koju je utvrđeno da je učestvovala u korupciji u Kongu. Konsultante nije biralo samo Ministarstvo energetike, već ih je „u ime i za račun” ministarstva, izabrala Nemačka razvojna banka.

Konsultante kažnjene za korupciju u Kongu Nemci doveli da rade obnovu toplana u Srbiji
^{Foto: Fichtner}

U podacima koje nam je Ministarstvo energetike i rudarstva dostavilo nema pomena o angažovanju norveške firme „Rystad Energy”, koja je po pisanju medija angažovana upravo na konsultacijama u oblasti energetike, a iz ministarstva su odmah nakon medijskog skandala u vezi sa tajnim angažovanjem norveške kompanije naveli da: „Ministarstvo energetike nije bilo predlagač ovog akta, nije konsultovano u njegovoj izradi, niti su sredstva sa razdela ovog Ministarstva predviđena za njegovo sprovođenje”.

Po pisanju portala Nova, ugovor sa norveškim konsultantima je potpisao ministar finansija Siniša Mali. Iz ovog ministarstva za Pištaljku međutim tvrde da su od 2013. godine do danas samo jednom imali ugovorni odnos sa inostranim subjektom.

Reč je o slovenačkoj firmi „Deloitte revizija d.o.o.”, koja je deo Deloitte (Delojt) mreže. Ova firma je zajedno sa beogradskom firmom „Deloitte Srbija” 2017. godine angažovana da savetuje Ministarstvo finansija za upravljanje razvojnim državnim agencijama – Fondom za razvoj i Agencijom za osiguranje i finansiranje izvoza. Posao od 12 miliona dinara (po tadašnjem kursu oko 100.000 evra) dobili su „po osnovu prethodno sprovedene javne nabavke u otvorenom – najtransparentnijem postupku javne nabavke”, navode iz ministarstva.

Većinski vlasnik „Deloitte Srbija” je slovenački „Deloitte revizija d.o.o.” – 51 odsto, dok je više od 48,9 odsto u rukama kiparske firme „Deloitte Central Europe Holdings Limited”. Direktorka firme je Olivera Andrijašević, koja takođe ima udeo od manje od jednog procenta. Ova firma je u protekle dve godine, savetovala Institut za ratarstvo i povrtarstvo, beogradsko Gradsko saobraćajno preduzeće (GSP), Grad Sombor, a vršila je i procenu nematerijalne imovine Javnog medijskog servisa RTS, kao i nekretnina, postrojenja i opreme JP Elektroprivreda Srbije. Svoje usluge su naplaćivali između 1,6 i 17,5 miliona dinara.

Kancelarija za saradnju s medijima Vlade koja postoji da bi informisala javnost o odlukama Vlade, tvrdi da ne poseduje podatke o angažovanju stranih eksperata za potrebe Vlade. „Kancelarija raspolaže isključivo informacijama nastalim u radu ili u vezi saradom Kancelarije za saradnju s medijima”, piše u odgovoru Sanje Vig, rukovodioca Grupe za pravne, kadrovske i finansijsko-materijalne poslove Kancelarije. Iz kabineta premijerke Ane Brnabić i Generalnog sekretarijata Vlade nisu odgovorili na pitanja Pištaljke.

MUP tvrdi da nije angažovao strane stručnjake iako postoje dokazi da jeste

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave navodi da je Britancu Amadeu Votkinsu za projekat restrukturiranja i optimizacije javne uprave platilo 99.750 evra za dve godine – 2017. i 2018. godinu.

Sindikat policije Sloga naveo je da je 2015. godine Votkins bio savetnik bivšeg ministra policije Nebojše Stefanovića i da je učestvovao u reorganizaciji Ministarstva unutrašnjih poslova. Takođe navode i da je sprovodio reforme u Ministarstvu odbrane dok je na čelu ministarstva bio bivši predsednik Boris Tadić.

U biografiji na društvenoj mreži LinkedIn, Votkins navodi da je kao državni službenik Ministarstva odbrane Velike Britanije učestvovao na Bliskom istoku, Severnoj Africi i u Jugoistočnoj Evropi. U biografiji piše i da je bio prvi strani konsultant ministarstva odbrane nezavisne Crne Gore, ali i da je od 2014-2017. godine bio savetnik ministra policije Nebojše Stefanovića. I u medijima se pojavljivao kao specijalni savetnik ministra unutrašnjih poslova.

Iz Ministarstva unutrašnjih posla i Ministarstva odbrane Pištaljka je dobila odgovor da oni nisu angažovali strane konsultante u poslednjih deset godina.

Snežana Đurić
Foto: Pixabay; DAI
Izvor: Pištaljka, 22. 5. 2023.

IZ ARHIVE: DRŽAVA DALA MILIONE EVRA ZA PROBU MATURE KAKVE NEĆE BITI

Ministarstvo prosvete kupilo je softver za državnu maturu vredan 1,7 miliona evra iako još uvek ne zna kako će matura izgledati ni da li će je fakulteti priznavati, otkriva Pištaljka. Posao je na tenderu sa jednim učesnikom dobila firma „Comtrade system integration“ u oktobru prošle godine, kada je ministarstvo već znalo da se univerziteti opiru ovakvoj reformi obrazovanja čiji je cilj ukidanje prijemnih ispita na fakultetima.

Osim softvera, država je na dva dodatna tendera od „Komtrejda“ kupila i skenere, računare, kamere i drugu opremu za održavanje državne mature za još oko 2,2 miliona evra.

U projekat uvođenja nacionalne mature novac je uložila i Evropska unija koja je za „ekspertsku podršku” dala 3,9 miliona evra iz pretpristupnih fondova.

Uprkos uloženim milionima, projekat ni posle tri godine i dve probe nije prikazao kako će se ocenjivanje znanja uopšte sprovesti, što je glavni razlog zbog kog se ukidaju dosadašnja matura i prijemni ispiti.

Ovaj projekat započet je 2019. godine dok je ministar prosvete bio Mladen Šarčević i do danas je dva puta održana proba mature. Prvi put, 2020. godine, rezultati testova bili su veoma loši pa su iz matematike gimnazijalci tačno rešili svega dva od dvadeset zadataka, a drugi put – u aprilu ove godine – rezultati uopšte nisu mogli da se mere.

Na ovogodišnjoj probi, u kojoj je učestvovalo 500 škola i 50.000 učenika, u najvažnijem segmentu testa – pri ocenjivanju – primenjeni su različiti aršini za različite škole jer su nastavnici dobili preporuku da mogu da umanje maksimalan broj poena u zavisnosti od rezultata pojedinačne škole. Tako je dozvoljeno da 30 odsto ostvarenih rezultata na testu za učenike jedne škole može da bude maksimalnih 100 odsto za druge.

Ministarstvo prosvete navodi da je druga proba služila tome da se proveri kvalitet zadataka i procedure, kao i da se učenici i nastavnici upoznaju sa zadacima i načinom sprovođenja državne mature. Iz ministarstva takođe uveravaju da će na pravoj maturi ocenjivanje biti potpuno drugačije – da će biti centralizovano i da će jedan deo zadataka ocenjivati nastavnici a drugi softver.

„To znači da će svi učenici raditi iste testove po predmetima, a da će ocenjivanje testova biti centralizovano i eksterno, odnosno testovi neće biti ocenjivani na nivou škola”, piše u odgovoru ministarstva.

Iako ni ocenjivači, ni učenici ni način ocenjivanja neće biti isti kada matura bude uvedena u sistem, Ministarstvo prosvete tvrdi da je druga proba bila uspešna.

Brnabić bila suvlasnica firme čiji su klijenti lokalne samouprave

Multinacionalna korporacija „Development Alternatives Incorporated“ takođe je prisutna na domaćem tržištu i sprovela je nekoliko reformi poput reforme lokalne samouprave, uz pomoć stranih donacija.

U Srbiji DAI posluje kroz dva predstavništva – američkog „DAI Global LLC“ i austrijskog „DAI Global Austria GmbH & Co KG“.

Zastupnica beogradskog predstavništva „DAI Global LLC“ Danijela Kostić objasnila nam je da oni nisu uključeni u projekat državne mature, već da se taj posao obavlja preko predstavništva „DAI Global Austria GmbH & Co KG“. Iz ovog predstavništva nisu odgovorili na pitanja Pištaljke.

Nekoliko bivših i sadašnjih zaposlenih u kompaniji DAI, uključujući i Danijelu Kostić i premijerku Anu Brnabić, bili su suvlasnici firme „Development consulting group“ (DCG) zajedno sa Robertom Sandbergom, koji je sada pripadnik američkih oružanih snaga. Kako je Krik pisao, DCG je konsultantska kompanija čiji su klijenti međunarodne organizacije i lokalne samouprave. Brnabić je iz vlasništva u DCG-u izašla 2015. godine.

U odgovoru ministarstva navodi se da su u projektu učestvovale sve relevantne institucije, da su formirane 52 radne grupe, da su sprovedene razne obuke i konsultacije, da je državna ustanova Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja uključena u većinu projektnih aktivnosti, a da su predstavnici beogradskog i ostalih univerziteta bili uključeni kao članovi radnih grupa za izradu ispitnih materijala.

Ipak, drugu probu mature propratilo je negodovanje Senata Univerziteta u Beogradu, koji je u aprilu izdao i saopštenje da državna matura ne može imati „adekvatnu ulogu u selekciji kandidata za upis na studije” i jednoglasno predložio prelazni period od tri do četiri godine u kom bi se uporedo sa državnom maturom sprovodio i prijemni ispit.

Prorektor za nauku Univerziteta u Beogradu Branislav Boričić ocenio je za Pištaljku ukidanje prijemnih ispita kao „iracionalno“, jer je dosadašnje iskustvo pokazalo da se rezultati ocena iz srednje škole i uspeh na prijemnom ispitu ne podudaraju. „Nisam pristalica eksperimenata uživo, eksperimenata zbog kojih će stradati neke generacije. To je uvek vezano za patnju nekog dela populacije”, rekao je Boričić i naveo da će zbog lošeg načina rangiranja na stotine studenata u početku nepravedno plaćati studije umesto da budu na budžetu.

Na pitanje čiji je ovo eksperiment, Boričić je naveo: „Ja ne mogu da nagađam, ali ta priča o evropskim projektima je takva da je neko dobio neki novac za realizaciju projekta i sad ga nameće da se realizuje tako i tako. Treba svi sad da ispaštamo zbog toga”.

On kaže da Univerzitet u Beogradu nije učestvovao u projektu ni na jedan način osim što su popunili anketu u vezi sa državnom maturom.

U zvaničnom odgovoru za Pištaljku Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja takođe je naveo da nije direktno učestvovao u realizaciji projekta državne mature. „Zavod sada prati proces realizacije projekta, ali bez mogućnosti odlučivanja o krucijalnim koracima u radu projekta. Konkretno, kada je u pitanju poslednji pilot mature, Zavod je samo štampao i pakovao testove za potrebe projekta, bez uvida i mogućnosti uticaja na sadržaj testova”, piše u odgovoru.

Delegacija EU nije odgovorila na naša pitanja o tome kako je utrošeno 3,9 miliona evra iz fondova EU. Jedini javno dostupan podatak je da je Delegacija EU upravljanje projektom dodelila konzorcijumu inostranih privatnih konsultantskih kuća na čelu sa „Hulla & Co Human Dynamics“. Ova kompanija, iako nepoznata javnosti, već je učestvovala na projektima u Srbiji, između ostalog bila je partner na IPA projektu „Podrška uspostavljanju Agencije za borbu protiv korupcije”. Od 2019. godine ovu firmu je preuzela kompanija Development Alternatives Incorporated (DAI) u kojoj je ranije radila i predsednica Vlade Ana Brnabić.