ISTRAŽIVAČKE PRIČE: VAZDUH

Dok građani udišu loš vazduh, rešenja za zagađenje ne daju rezultate

Kako bi obezbedili bolji kvalitet vazduha, opštine i gradovi u kojima je zagađenje previsoko u obavezi su da usvoje plan kvaliteta vazduha i odrede mere kojima će da reše problem. Većina to do danas nije uradila, pokazuju podaci do kojih je došao CINS. Međutim, i u mestima koja imaju ove planove vazduh se zvanično pogoršao, što sagovornici CINS-a različito ocenjuju: ili se mere ne sprovode kako treba ili nema dovoljno novca da se sve mere sprovedu.

„Žao mi je svih koji moraju da ostanu ovde i da se truju“, napisao je krajem avgusta na svom Fejsbuk profilu Dragan Novaković. Time je i obavestio svoje prijatelje da se sa porodicom seli iz Bora.

U ovom gradu Novaković je živeo 15 godina. Za Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) kaže da razlog preseljenja samo jedan – zagađenje vazduha. Ne može da se seti tačnog dana kada su odlučili da se odsele, ali se seća užasnog zagađenja.

„Toliko je zagađenje bilo da nismo mogli da otvorimo prozore uopšte. Ako izađeš napolje udišeš taj zagađen vazduh, jednostavno nije bilo više smisla da se razmišlja da se tu ostaje. (…) Znaš, sve misliš desiće se nešto ponovo, desiće se, neko će da primeti to pa će da stane – ali izgleda da ne.“

Za Bor kaže da je fin grad za život, međutim kad je zagađenje prisutno „sve to pada u vodu“.

Većina ljudi nema alternativu, nema gde da ode, dodaje Novaković:

„Tu su gde su, truju se i šta će. Nemaju drugi izlaz“.

Zvanični podaci potvrđuju da je Bor među najzagađenijim mestima u Srbiji – u ovom gradu kvalitet vazduha je 2019. bio najgore, treće kategorije.

Prema Izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA), u 2019. godini u istoj kategoriji su se našli i Kraljevo, Zaječar, Valjevo, Subotica, Novi Sad, Beograd, Pančevo, Smederevo, Užice, Niš, Požarevac i opštine Kosjerić i Beočin. Većini nije prvi put.

Zbog toga je Zakon o zaštiti vazduha predvideo da ove, ali i druge lokalne samouprave u kojima postoji stalno zagađenje vazduha ili preduzete mere ne daju rezultate, izrade takozvani plan kvaliteta vazduha (PKV). Ovi planovi bi trebalo da sadrže podatke o izvoru zagađenja kao i spisak mera kojima se planira smanjenje zagađenja.

Međutim, prema podacima do kojih je došao CINS, ove planove donelo je manje od polovine gradova i opština koji su imali tu obavezu, a oni koji ih imaju ne beleže poboljšanje u 2019. godini.

Vesna Mitrović, načelnica Odeljenja za zaštitu vazduha i ozonskog omotača u Ministarstvu zaštite životne sredine za CINS je rekla da, iako su lokalne samouprave po zakonu obavezne da izrade planove kvaliteta vazduha, ne postoji jasno propisan rok do kada to moraju da urade. Kako kaže, računa se na savest i potrebu da svaka lokalna samouprava ima što bolji kvalitet vazduha.

„Međutim, praksa je pokazala da nemaju svi istu svest vezano za kvalitet vazduha tako da imate neke lokalne samouprave koje su odmah pristupile i donele planove i sprovode ih do onih koji još uvek nisu, iako su imali obavezu, ili su u nekoj početnoj fazi“, dodaje Mitrović.

Kao negativan primer navodi Grad Smederevo koji je, prema njenim rečima, uradio jako dobar PKV, na koji je dobio saglasnost Ministarstva, ali je dve godine čekao na usvajanje u lokalnim organima. Nakon dve opomene Ministarstva usvojen je u martu 2020, iako je još 2011. zabeležen prekomerno zagađen vazduh u tom gradu.

Uprkos planovima, gradovi i dalje prekomerno zagađeni

Grad Novi Sad usvojio je PKV za period od 2017. do 2021. godine, u okviru kog ima i kratkoročne mere (KAP). Međutim, iako su Novosađani prve dve godine uživali u periodu čistog i umereno zagađenog vazduha, njihov grad se 2019. ponovo našao na listi najzagađenijih, pokazuju podaci SEPA-e.

Iz Gradske uprave za zaštitu životne sredine su kao razlog pogoršanja za CINS naveli nepovoljne vremenske uslove koji su, uz povećan saobraćaj, individualna ložišta i spaljivanje strnjike na njivama, doveli do prekoračenja dozvoljenih vrednosti PM10 čestica tokom zime. Uz to objašnjavaju da su sve predviđene mere iz PKV-a realizovane ili je započeta realizacija, da planiraju da dugoročne mere sprovode kontinuirano iz godine u godinu i da će izraditi poseban KAP.

U sličnoj situaciji su i Borani koji su, iako još od 2013. godine imaju Plan kvaliteta vazduha, samo u periodu 2016-2018. disali čist ili neznatno zagađen vazduh, sudeći po podacima SEPA-e. U 2019. ponovo su ušli u treću kategoriju, jer je u centru Bora koncentracija sumpor-dioksida 13 puta bila „opasna po zdravlje ljudi“, o čemu je CINS pisao. Prethodno je borski rudarski basen (RTB) privatizovala kineska kompanija Ziđin Bor Koper, koja je u julu 2020. prvostepeno osuđena zbog zagađenja.

U prvih 15 dana septembra 2020. na istom mernom mestu u šest navrata isto se dogodilo.

Za razliku od Novog Sada, KAP koji bi trebalo da isplanira konkretne mere u slučajevima prekoračenja graničnih vrednosti u Boru još uvek nije usvojen. I dok iz Ministarstva kažu da nisu bili zadovoljni nacrtom tog plana zbog čega su im uputili brojne primedbe, iz Gradske uprave Bora nisu odgovorili na pitanja CINS-a zbog čega se stanje kvaliteta vazduha u tom gradu pogoršalo u 2019. godini i u kojoj je fazi izrada KAP-a.

Stanje kvaliteta vazduha i u ostalim gradovima koji poseduju dugoročan PKV u 2019. je bio treće kategorije.

Ognjan Pantić iz Beogradske otvorene škole (BOŠ) upozorava da je upitno da li je vazduh u Boru i Novom Sadu ranijih godina zaista bio prve kategorije. CINS je ranije pisao da su pojedini gradovi bili označeni kao nezagađeni jer nije bilo dovoljno podataka sa mernih stanica.

Pantić kaže da, ako bismo gledali šta sadrže izrađeni planovi, svakom bi se mogla naći mana, jer nema detaljnih podataka o emisijama, izvorima zagađenja i konkretizovanih mera.

„U nekim od tih planova su samo taksativno neke mere pobrojane bez toga da se tačno vidi ko treba da ih sprovede, u kom vremenskom roku i da li su opredeljena neka finansijska sredstva za to”, dodaje Pantić.

Problem je, smatra, i u tome što se planovi ne sprovode ili, ukoliko se poštuju ali ne daju rezultate, jer se u njima ne targetiraju sektori iz kojih primarno dolazi zagađenje.

Vesna Mitrović podseća da u zakonu piše da svaka lokalna samouprava sprovodi mere u zavisnosti od svojih finansijskih mogućnosti, jer „svaka mera zahteva neku finansijsku podršku“.

Dok Pantić ocenjuje da se sprovođenje mera ne prati dovoljno, iz Ministarstva kažu da svakog proleća pitaju lokal šta je uradio u proteklih godinu dana.

Koristi od mera nema ako je budžet prazan

Užice je jedini grad koji ima i PKV i KAP. Prema rečima rukovodioca Odeljenja za zaštitu životne sredine i održivi razvoj u tom gradu Svetlane Drakul, za njih izrada PKV-a nije bila samo zakonska obaveza već potreba, a sa primenom mera su počeli još pre zvaničnog usvajanja ovog plana.

Naime, kvalitet vazduha u Užicu se meri već 20 godina, ali zbog geografskog položaja već dugo vode borbu sa zagađenjem, konkretno sa previše suspendovanih čestica PM10.

U trenucima kada dođe do prekoračenja štetnih materija primenjuju se mere iz KAP-a, objašnjava Drakul, iako je u Užicu „jako teško“ kratkoročno upravljati aerozagađenjem, za razliku od gradova gde je uzrok zagađenja industrija:

„Ne možete zabraniti ljudima da se greju, ne možete zaustaviti saobraćaj”.

Konkretna mera koja je imala efekat, prema njenim rečima, je odluka Grada da od 15. novembra do 15. februara sve javne kotlarnice koje mogu da koriste gas to i čine, umesto loše alternative – mazuta. Pored toga, Užice sufinansira projekte energetske efikasnosti na individualnim kućama kao što je ugradnja termoizolacije, zamena prozora i kotlova.

Ipak, ona ističe da koristi od mera nema ukoliko novac za njihovo sprovođenje nije obezbeđen:

„Može neki grad doneti (PKV, prim. nov), ali ako je budžet prazan onda ja ne znam kako raditi”.

Takođe, neke mere gradovi ne mogu sami sprovesti. Tako se u dugoročnom planu Užica nalazi i izgradnja obilaznice. Međutim, to je pitanje državnog puta i takvu meru Grad može samo inicirati.

Vesna Mitrović iz Ministarstva kaže da lokalna samouprava ne može sama sve da uradi (poput isključivanja pogona u fabrici koja zagađuje, prim. nov), već treba da napravi mehanizam u kome će koordinirati sve aktere poput inspekcije i zagađivača, koji će dovesti do poboljšanja. Pravo da na neko vreme obustavi neku radnju, ukoliko ne postoji drugi način za smanjenje zagađenja, ima samo inspektor:

„Da li je to pretovar-utovar, da li je to kotlarnica, vi morate prvo da nađete ko je uzročnik i tu radnju da obustavite dok vam se ne dokaže suprotno. Inspektor izda rešenje, obustavlja se proces korišćenja tog i tog goriva, dok se ne dokaže da granična vrednost nije zadovoljila uredbu o graničnim vrednostima“.

EU opominje na nedostatak planova

Evropska komisija (EK) u svojim izveštajima o napretku Srbije, u delu koji se odnosi na životnu sredinu i klimatske promene, već godinama prati stanje kvaliteta vazduha. Komisija je u više navrata primetila da samo neki gradovi sa prekomerno zagađenim vazduhom imaju usvojene PKV, i ukazala da i drugi treba da ih izrade. U poslednjem izveštaju za 2019, s početka oktobra, navode da, iako su zakoni u Srbiji usklađeni sa načelima Evropske unije, treba da se ubrza njihovo sprovođenje i sprovođenje planova za kvalitet vazduha. Takođe, kao prioritet EK ističe rešavanje zagađenja iz Termoelektrane Kostolac B, o kojoj je CINS ranije pisao.

PKV ima samo šest gradova

Od 13 gradova i opština koji treba da imaju PKV, sedam nema, pokazuju podaci Ministarstva za zaštitu životne sredine. Ovaj plan su usvojili Beograd, Novi Sad, Pančevo, Bor, Smederevo i Užice, a u postupku izrade, kako su javili Ministarstvu zaštite životne sredine, su Subotica, Niš, Sremska Mitrovica, Valjevo, Kraljevo, Kragujevac i Kikinda.

Svi osim Kikinde su ranijih godina označeni kao gradovi sa prekomerno zagađenim vazduhom što znači da je PKV za njih zakonska obaveza.

Obavezu ima i Opština Kosjerić koja se prvi put našla u trećoj kategoriji 2011. Nakon poboljšanja 2013. i 2014. usledile su godine u kojima nije bilo dovoljno podataka o kvalitetu vazduha, a onda se, 2018, Kosjerić vratio u najgoru, „ljubičastu zonu”, gde je ostao i 2019. godine. Ova opština se još nije izjasnila da li je u postupku izrade PKV-a.

Zaječar, Požarevac i Beočin još uvek nemaju obavezu da izrade PKV, jer su se na listi najzagađenijih mesta prvi put našli 2019, u godišnjem izveštaju SEPA-e o stanju kvaliteta vazduha.

Pored PKV potrebne i brže mere

Pored PKV, mesta u kojima postoji opasnost da će nivoi zagađujućih materija prekoračiti jednu ili više koncentracija opasnih po zdravlje ljudi su u obavezi da donesu i kratkoročni akcioni plan (KAP), kako bi brzo reagovali i smanjili zagađenje.

KAP može biti sastavni deo PKV ili zaseban dokument, a donosi se zbog planiranja i sprovođenja hitnih mera koje brzo mogu da dovedu do poboljšanja kvaliteta vazduha.

„Ako imamo neku vanrednu situaciju, u smislu jako velikog zagađenja, to je neka mera koja će moći tog trenutka da se primeni. Ona ne može dugotrajno da se primenjuje i iz tog razloga su te kratkoročne mere usredsređene, odnosno odvijaju se vezano za oblast saobraćaja, vezano za oblast industrije i gradnje, odnosno izgradnje“, objašnjava za CINS Vesna Mitrović.

KAP kao zaseban dokument trenutno poseduje samo Užice, dok Beograd, Pančevo, Novi Sad i Smederevo kratkoročne mere sadrže u PKV-u. U postupku izrade ovih planova trenutno su Novi Bečej, Beočin, Kladovo, Kruševac, Bor, Kraljevo, Sombor i Kragujevac.

Koliko gradova i opština ima planove kvaliteta vazduha:

Jovana Tomić
Izvor: CINS, 15. 10. 2020.