Priče sa dušom: Kako je Suzana napravila prvu reciklažnu mapu Srbije i portal Srda

Nakon završenih studija novinarstva na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, Suzana Obradović je veoma brzo u medijima počela da piše o temama životne sredine. U to vreme u lokalnim samoupravama u Srbiji počeli su da se postavljaju prvi reciklažni kontejneri, najavljivana su reciklažna dvorišta i sve češće se govorilo o značaju investicija u obnovljive izvore energije.

Kako kaže sagovornica Priča sa dušom, iako bi mnoge tadašnje tekstove nažalost i danas mogla da reprizira, ipak nije odustala od tema životne sredine.

S obzirom na to da je tokom desetak godina rada u medijima i tri i po godine saradnje sa reciklažnom industrijom bila u komunikaciji sa svim akterima u oblasti životne sredine – sa firmama, udruženjima, lokalnim samoupravama i institucijama, a i osluškujući potrebe građana, Suzana je uvidela da nema pravih, konkretnih i korisnih informacija iz ove oblasti na jednom mestu.

Sve to joj je govorilo da bi trebalo znanje i iskustvo da usmeri u stvaranje sajta sa sveobuhvatnim, besplatnim informacijama o temama životne sredine i da na taj način da svoj doprinos zajednici.

Tako su nastali portal www.srda.rs i interaktivna mapa „Gde reciklirati“, koje je napravila sa svojim timom. U decembru će obeležiti godinu dana rada.

„Održiv sistem upravljanja otpadom ne postoji u Srbiji, primarna separacija nije razvijena, a reciklira se tek nekoliko procenata ukupno stvorenog otpada.“

„Kada bi odlučili da predaju određeni otpad za reciklažu, građani i firme nisu znali šta da rade sa njim, niti su imali gde da pronađu informaciju.“

„Zbog toga smo želeli da pružimo rešenje za opšte društveno dobro i rešenje koje će doprineti većem stepenu reciklaže i zdravijoj životnoj sredini“, priča Suzana o reciklažnoj mapi na početku Priče sa dušom.

Interaktivna mapa „Gde reciklirati“ obezbeđuje informacije o tome gde možete da predate otpad za reciklažu i koju sakupljačku firmu ili reciklažni centar možete da pozovete da preuzmu otpad.

Na raspolaganju su pretrage prema 24 vrste otpada (baterije, limenke, papir, akumulatori, gume, elektronski i električni otpad…) i prema lokalnim samoupravama u Srbiji.

„Koncept, dizajn i IT rešenje za ovu originalnu mapu osmislio je naš tim. U delu mape „Šta se sakuplja“ su edukativni tekstovi o vrstama otpada koje se recikliraju, a u sekciji „Vesti“ su novosti iz oblasti otpada koje objavljujemo na portalu Srda“, objašnjava Suzana i dodaje da je istraživački deo posla urađen na terenu.

„Mapirali smo Beograd obilazeći lokacije i popisujući tačna mesta kontejnera za reciklažni otpad. Razgovarali smo sa svim lokalnim samoupravama od kojih većina nije postavila kontejnere za ambalažni otpad i kontaktirali smo firme da proverimo koje vrste otpada sakupljaju ili recikliraju. Uskoro nas očekuje popisivanje opština koje su se angažovale ove godine i koje planiraju postavljanje reciklažnih kontejnera, kao i ponovno mapiranje Beograda s obzirom na to da su neki kontejneri povučeni, a da je u toku postavljanje nekoliko stotina podzemnih reciklažnih kontejnera.“

Portal Srda.rs se bavi raznovrsnim temama od energije, otpada, prirode, voda, preko zdravlja i organske hrane, do održivog turizma i mobilnosti.

Na sajtu se mogu pronaći po oblastima složeni zakoni, uredbe i pravilnici u rubrici Eko pravo. Zatim, Eko adresar gde su poslovni podaci o firmama i rubrika Zelena privreda gde su predstavljeni dobri primeri iz zemlje i sveta.

Na stranici Akcije je kalendar sa najavama dešavanja. Redakcija Srde priprema i sedmični elektronski bilten sa izabranim tekstovima sa portala koji četvrtkom šalje čitaocima na mejl.

Zaštitni znak portala je devojčica Srda – sinonim za sve nas u vreme kad smo bili mali i kad smo učili da je naša priroda čista i zdrava.

„Vremenom je vazduh dobio boju i miris, reke nisu plave, a otpad je svuda. Srda je sinonim i naše budućnosti, naše dece, i budućih generacija“, poručuju iz redakcije istoimenog sajta.

„Devojčica je dobila nadimak Srda jer se srdi na negativne pojave u okolini, a mi odrasli treba da se naljutimo, najpre na sebe, i da se zapitamo koje su naše vrednosti. Srda je tu da nas informiše, edukuje i podstakne da zajedno napravimo značajne korake ka boljem okruženju“, kaže Suzana, koja je i sama okrenuta ka prirodi od detinjstva.

„Živeli smo u Valjevu, ali su roditelji sestru i mene vikendima vodili na izlete u prirodu u okolini grada. Kod nane na selu sam provodila letnje raspuste. Nana i ja smo išle u šumu po drva da ložimo furunu u kojoj je nana pekla hleb i posebne lepinjice za mene, hranile smo kokoške i patke, čuvale ovce, brale maline, kuvale džem od kajsija na smederevcu, nasađivale kokoške da stignu pilići, prele vunu da nana isplete džempere, išle smo na vašare… “, seća se Suzana i dodaje da i danas voli da je u prirodi – da šeta u rezervatima prirode kao što su Carska bara, Deliblatska peščara, Slano kopovo, Obedska bara, Koviljsko-petrovaradinski rit, kao i u šumama, selima, vetroparkovima.

„U sezoni meda, ja sam na divnom mestu među pčelama, u okolini Valjeva, gde pomažem roditeljima oko pčelinjaka. Jedna od prednosti preduzetništva je raspolaganje vremenom – što ujutru mogu da obavim jedan deo posla, u toku dana da vrcam med, a predveče da nastavim da radim uz pogled na žute ruže, na Medvednik u daljini i na zalazak sunca.“

U stvaranju sajtova Srda i Gde reciklirati učestvovao je, kako kaže Suzana, mali ali inspirisan tim.

„Veoma sam zahvalna mom mužu, sestri i roditeljima, jer bez njihove pomoći i podrške ovoga ne bi bilo. Na početku kreiranja sajtova ostvarila sam lepu saradnju sa ilustratorkom koja je oživela devojčicu Srdu. A kada je portal počeo da radi timu su se pridružili novinarke i novinari.“

Suzana kaže da ulažu mnogo energije kako bi pružili tačne i korisne informacije čitaocima.

„Problemi u životnoj sredini su veliki i samo se gomilaju, uz to treba i opstati na današnjem medijskom tržištu. Nekim danima sve deluje besmisleno. Onda zazvoni telefon i neko pita „Je l’ to Srda?“ i kaže da je samo na našem sajtu ili mapi pronašao informaciju, i želi da nam se zahvali. To mi daje novi elan da nastavim“.

„Životna sredina je danas bukvalno na nama građankama i građanima i ona neće biti zdrava i čista ako je ne odbranimo. Trebalo bi što pre svi da shvatimo – da svako od nas treba da se potrudi da da svoj doprinos, a možemo mnogo, samo ako radimo udruženim snagama. Prava informacija je korak ka daljoj angažovanosti. Zato pratite Srdu“, poručila je Suzana.

Srdu na internetu pronađite ovde, a mapu pogledajte na ovom linku. Srda je i na instagramu, zapratite je ovde.

Foto: Srda
Tekst: Nenad Blagojević

Izvor: Priče sa dušom, 22. 10. 2022.

ARHIVA PPNS: WWF: EVROPSKE VLADE, KORPORACIJE
I INVESTITORI ZATVARAJU OČI PRED RIZICIMA OD NESTAŠICE VODE