Reka na Novom Zelandu dobila je jednaka prava kao i ljudsko biće. Lokalno maorsko pleme Vanganui na Severnom ostrvu borilo se za priznanje svoje reke kao svog pretka već 140 godina.
Glavni pregovarač Vanganui plemena, Džerard Albert, rekao je kako su ovu reku oduvek smatrali živim bićem.
Novi status Vanganui reke znači da će, ako je neko na neki način ošteti, za taj čin odgovarati kao da je oštetio samo pleme. Odsad su reka i pleme jednaki.
Dva čuvara će odsad biti odgovorna za čuvanje vanganui reke, jedan na izvoru, a jedan na ušću, javlja Gardijan.
Albert kaže kako sva maorska plemena smatraju sebe delom svemira, jednakima planinama, rekama i morima.
Ovaj novi zakon predstavlja i njihov pogled na svet i mogao bi da postane presedan i za druga maorska plemena koja žele da slede primer plemena Vanganui.
Neobični sudski slučaj: Još dve reke dobile ista prava kao ljudi
Nakon što je Novi Zeland prošle nedelje reku Vanganui proglasio „živim bićem“, dve indijske svete reke su takođe dobile ista prava kao ljudi. Evo koje reke su u pitanju.
Prošle nedelje Novi Zeland je napravio istorijsku odluku kad je parlament formalno priznao reku Vanganui kao živo biće dajući joj tako ista prava kao i lokalnom plemenu Vanganui ivi koje živi na obalama ove reke. Ova odluka je ishod pravne bitke koja se vodi od 1870-ih godina, čineći ovaj sudski proces najdužim u istoriji Novog Zelanda.
Nakon ove neobične odluke Novog Zelanda, vlasti Indije su reke Gang i Jamunu proglasile takođe živim bićima, čime su i one dobile iste benefite i zaštitu kao ljudi. To znači da svako ko bude zagađivao ili oštetio reku na bilo koji način biće pravno gonjen i sudiće mu se. Ovi vodeni tokovi će dobiti zaštiti zakonske staratelje, koji će štiti i delovati na ovim rekama.
Whanganui Journey, New Zealand (Great Walks Episode 3 of 9)
ZAROBLJAVANJE PRIRODNIH RESURSA U PRISUSTVU JAVNIH VLASTI
“Izgradnja malih hidroelektrana u Srbiji može se opisati kao proces zarobljavanja prirodnih resursa u korist partikularnih interesa, dok ostvarenje ciljeva javne politike izostaje, pre svega zbog odsustva odgovornosti.
Zanemarivanje ekoloških i društvenih aspekata je ključno.
Energetska tranzicija i dekarbonizacija se u Srbiji nije dogodila niti postoje pokazatelji koji govore u prilog tome da se ova transformacija energetskog sistema i društva može učekivati u narednim decenijama. Nakon deset godina od početka sprovođenja odredbi Ugovora sa Energetskom zajednicom Srbija nije uspela da poveća udeo obnovljivih izvora energije u bruto finalnoj potrošnji, već je udeo obnovljivih izvora u 2017. bio manji nego u 2009. kao baznoj godini.
Od planiranih 250 MW kapaciteta hidroelektrana snage veće od 10 MW nije izgrađena niti jedna dok je od planiranih 188 MW MHE ukupno izgrađeno 62,9MW*, odnosno 3% ukupne proizvodnje električne energije iz hidropotencijala.”
- U Briselu kažu da pažljivo prate događanja u regionu oko izgradnje i uticaja hidrolektrana malog kapaciteta. Navode da je nedavna studija o ”Regionalnoj strategiji za održivu hidroenergiju na Zapadnom Balkanu” procenila da 50 najvećih hidroelektrana u regionu Zapadnog Balkana proizvodi 95 odsto hidroenergije, a da udeo 200 malih hidroelektrana obezbeđuje tek preostalih 5 procenata.
Evropska komisija zato smatra da bi regionalni projekti na Zapadnom Balkanu trebalo da se fokusiraju na obnavljanje već postojećih velikih hidroelektrana, a da se samo u ograničenom broju slučajeva razmotre velike grinfild opcije (investiranje u potpuno novu kooji tek treba da se preuređuje, bez korišćenja postojeće infrastrukture).
...”Preteruju", smatra Ulrih Ajhelman, „jednostavno preteruju u svemu. Način kako pišu procene uticaja i razgovaraju sa lokalnim zajednicama je tako primitivan da ga je na legalnoj osnovi lako oboriti. Ti procesi se već vode u slučajevima Severne Makedonije i BiH, a SRBIJA JE SLEDEĆA NA REDU”
"Ovde se ne može govoriti o nacionalnom interesu, naprotiv, koncept izgradnje MHE fundamentalno ugrožava sistem zaštite životne sredine, očuvanje biodiverziteta i stabilnost fragilnih ekosistema brdsko-planinskih područja. Problemi koji su uočeni izgradnjom postojećih MHE zahtevaju hitno preispitivanje procedura za izdavanje dozvola, kako za planirane tako i izgrađene objekte, uz imperativ zabrane dalje gradnje u zaštićenim područjima.
Nastavak izgradnje MHE do planiranog broja (850) doveo bi do ozbiljnih ekosistemskih poremećaja, degradacije životne sredine i bio bi indikator nesposobnosti sistema, ali i šire društvene zajednice, da sagledaju autodestruktivnost ove forme ponašanja u javnom životu. To bi, pored ostalog, značilo i uskraćivanje osnovnog ljudskog prava svakom građaninu Republike Srbije, da koristi tokom svog života i sačuva za buduća pokoljenja, jedinstvene prirodne vrednosti Srbije."
Komentara: 0