RERI: Otvoreno pismo Vučiću; WWF: Zašto peticija za zaustavljanje štetnog Zakona o vodama?

RERI: Otvoreno pismo Vučiću; WWF: Zašto peticija za zaustavljanje štetnog Zakona o vodama?

Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu - RERI i Svetska organizacija za prirodu - WWF juče su pozvali građane Srbije da svojim potpisima podrže peticiju za raspisivanje referenduma o neustavnim i nezakonitim izmenama Zakona o vodama.

Već druge večeri na platformi Kreni-promeni vidljiv je podatak da je preko 37.000 korisnika interneta potpisalo ovu elektronsku peticiju i da broj nastavlja da raste iz sata u sat ka ciljanoj cifri od 100.000 potpisa.

Obratili smo inicijatorima peticije zainteresovani da saznamo koji je njihov naredni potez kada se obezbedi 100.000 elektronskih potpisa građana?

RERI profesionalni tim je odgovori:

- Zahtevaćemo raspisivanje referenduma jer se nadamo da niko ne može da ignoriše razmišljanje 100.000 punoletnih građana ove zemlje samo iz razloga što njihovi potpisi nisu sakupljani fizički. Ovoj vlasti puna su usta demokratije, te se nadamo da neće ignorisati demokratski apel ovolikog broja ljudi da se uključe u odlučivanje o status naših reka i vodnih tokova.

Kakvu težinu ima elektronska peticija u pravnom sistemu Srbije, bilo je naše naredno pitanje:

- U pravnom sistemu Srbije, fizička peticija niti bilo koji drugi vid neposredne inicijative ili odlučivanja nema velikog smisla u faktičkom pogledu. Kao što smo naveli, nadamo se da niko nije spreman da ignoriše apel ovolikog broja ljudi koji su gotovo jednoglasno stali iza ideje zaštite javnih resursa i kolektivnog prava na očuvanje reka i drugih vodotokova u zajedničkoj svojini svih građana Srbije.

Da li je u planu i neposredno prikupljanje potpisa u skladu sa Zakonom o referendumu?

- Razmatramo i ovu mogućnost. Svoje naredne aktivnosti planiraćemo u skladu sa pozitivnim propisima Republike Srbije, interesom njenih građana i narednim potezima organa koji odlučuju o ovim pitanjima uz nadu da i dalje postoji mogućnost da se važeće odluke preispitaju i da i donosioci odluka shvate da je neophodno da za ovakva pitanja poštuju volju građana.

Podsećamo, Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi predviđa da "akt o raspisivanju republičkog referenduma donosi Narodna skupština na predlog najmanje pedeset narodnih poslanika, Vlade ili najmanje 100.000 birača", a "pravo izjašnjavanja na referendumu imaju građani koji u skladu s propisima o izborima imaju biračko pravo i prebivalište na teritoriji za koju se raspisuje referendum".

Kasnije tokom dana obe organizacije imale su svoje objave povodom peticije, prenosimo ih u celosti.

OTVORENO PISMO ALEKSANDRU VUČIĆU, PREDSEDNIKU REPUBLIKE SRBIJE

Zbog čega ne treba potpisati neustavne i nezakonite izmene Zakona o vodama



Poštovani gospodine Vučiću,

U vezi sa neustavnim i nezakonitim Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o vodama („Zakon“), koje je Narodna skupština Republike Srbije usvojila 14. jula ove godine, dan kasnije ste izjavili da ćete iste potpisati, ako su u skladu sa Ustavom Republike Srbije, „svidele Vam se ili ne“, nakon što ih budete pročitali.

Ne sumnjajući u Vaše pravničko znanje i logiku, skrećemo Vam ipak pažnju na činjenice koje su nama sporne u vezi sa usvojenim izmenama zakona, a koje Vam mogu pomoći u proceni da li ovaj zakon treba potpisati ili ne.

1. Kršenje procedure koja je prethodila usvajanju Zakona

Kako se navodi u obrazloženju predloga Zakona, rešenja predložena ovim zakonom bitno ne menjaju odredbe važećeg Zakona o vodama, te u postupku pripreme ovog zakona nije postojala obaveza za sprovođenje javne rasprave u skladu sa članom 77. stav 1 Zakona o državnoj upravi.

Naime, članom 77. stav 1 Zakona o državnoj upravi, propisano je da su organi državne uprave dužni da obezbede uslove za učešće javnosti u toku pripreme nacrta zakona, drugih propisa i akata, u skladu sa ovim zakonom. Takođe, u skladu sa članom 77. stav 3 Zakona o državnoj upravi, prilikom otpočinjanja pripreme nacrta zakona kojim se bitno menja pravni režim u jednoj oblasti ili kojim se uređuju pitanja koja posebno zanimaju javnost, ministarstva i posebne organizacije putem svoje internet stranice i portala e-uprave objavljuju i polazni dokument koji sadrži prikaz problema u određenoj oblasti i njihovih uzroka, ciljeve i očekivane efekte donošenja zakona, kao i osnovna načela za uređivanje društvenih odnosa u toj oblasti, uključujući i prava i obaveze subjekata na koje se zakon odnosi (polazne osnove). Shodno tome, a u skladu sa članom 77. stav 6 Zakona o državnoj upravi, Ministarstva i posebne organizacije dužni su da u pripremi nacrta zakona iz stava 3. istog člana sprovedu javnu raspravu.

Kako se Zakonom menja način raspolaganja vodnim zemljištem, te kako javno vodno dobro, predstavlja javnu svojinu zajamčenu članom 86. stav 1 Ustava Republike Srbije („Sl. glasnik RS„, br. 98/2006), to svaka izmena u vezi sa sticanjem prava na javnom vodnom dobru, u kojem je inkorporisan visok stepen javnog interesa, predstavlja bitnu izmenu pravnog režima u jednoj oblasti, kao i pitanja koja posebno zanimaju javnost, u skladu sa članom 77. stav 3 Zakona o državnoj upravi. Imajući sve navedeno u vidu, Predlog je nezakonit iz razloga što predložena rešenja bitno menjaju odredbe važećeg Zakona o vodama i predstavljaju pitanja koja posebno zanimaju javnost, te je u postupku pripreme Predloga postojala obaveza za sprovođenje javne rasprave u skladu sa članom 77. stav 1 i 3 Zakona o državnoj upravi.

2. Nezakonitost i neustavnost člana 10b Zakona

Zakonom o javnoj svojini, kao opštim zakonom kojim se uređuje pravo javne svojine i određena druga imovinska prava Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave i koji se primenjuje na sticanje, vršenje, zaštitu i prestanak prava javne svojine, primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje pravo privatne svojine, ako nešto drugo nije određeno ovim ili drugim zakonom.

U skladu sa članom 4. stav 2 Zakona o javnoj svojini, odredbe posebnih zakona kojima se uređuje režim stvari u javnoj svojini ne mogu biti u suprotnosti sa ovim zakonom.

Na osnovu člana 34. stav 1 Zakona o javnoj svojini, stvari u javnoj svojini mogu se dati u zakup, polazeći od tržišne visine zakupnine za određenu vrstu stvari, u postupku javnog nadmetanja, odnosno prikupljanjem pismenih ponuda. S tim u vezi, stavom 2 istog člana je propisano da izuzetno od stava 1. ovog člana, stvari u javnoj svojini se mogu dati u zakup neposrednom pogodbom, ako je to u konkretnom slučaju jedino moguće rešenje.

Shodno tome, Zakon o javnoj svojini izričito propisuje (samo jedan) izuzetak kada se stvari u javnoj svojini mogu dati u zakup neposrednom pogodbom, te se predmetna odredba ima smatrati imperativnom odredbom, koja ne dozvoljava proširivanje izuzetaka odredbama posebnog zakona, kojim se uređuje režim vode, kao javne svojine, a iz razloga što je zakonodavac prilikom donošenja Zakona o javnoj svojini imao u vidu izuzetan značaj i javni interes predmeta javne svojine i ograničenost sticanja prava na istoj, zbog čega je eksplicitno i uveo zabranu kolizije drugih propisa koji se naknadno donose sa Zakonom o javnoj svojini.

Na ovaj način osporenim delom navedene odredbe Zakona se suspenduje generalno pravilo iz Zakona o javnoj svojini, kojim je izričito propisano na koji način se mogu sticati prava na javnoj svojini, dok se novim izmenama, u suprotnosti sa važećim propisima Republike Srbije, uvodi mogućnost nekonkurentnog i netransparentnog sticanje prava na javnoj svojini i to pravo zakupa putem neposredne pogodbe, i proširuju mogućnosti iz citirane odredbe Zakona o javnoj svojini, kroz uvođenje neposredne pogodbe i u dodatnim slučajevima: i) kada je to propisano posebnim zakonom, ii) direktnim i indirektnim korisnicima budžetskih sredstava, u smislu zakona kojim se uređuje budžetski sistem, kao i iii) radi vađenja rečnih nanosa za potrebe izgradnje objekata od značaja za Republiku Srbiju, izabranom izvođaču radova.

Ovim su direktno prekršene odredbe Ustava Republike Srbije, odnosno, povređeno je načelo jedinstva pravnog poretka utvrđeno odredbama člana 4. stav 1. i člana 194. stav 1. Ustava koji nalaže međusobnu usklađenost pravnih propisa.

3. Nezakonitost i neustavnost člana 25. Zakona

Prema Odluci o postavljanju plutajućih objekata na vodnom zemljištu na teritoriji grada Beograda, zahtev za postavljanje plutajućeg objekta može podneti pravno lice, fizičko lice, preduzetnik ili udruženje, koje je vlasnik plutajućeg objekta ili korisnik po osnovu ugovora o zakupu ili drugog ugovora, a kome je u skladu sa zakonom kojim je uređeno davanje u zakup vodnog zemljišta, dato vodno zemljište u zakup.

Trenutno važećim Zakonom o vodama, članom 10b propisano je da se vodno zemljište u javnoj svojini može dati u zakup u postupku javnog nadmetanja ili prikupljanja pismenih ponuda putem javnog oglašavanja.

Faktički, ovim Predlogom se na mala vrata uvodi ozakonjenje nelegalno postavljenih plutajućih objekata, na vodnom zemljištu teritorije grada Beograda.

S tim u vezi, odredbama Zakona bi se retroaktivno derogirale važeće odredbe Zakona o vodama i konvalidiralo nezakonito postavljanje velikog broja plovnih objekata, čime bi bio prekršen i postojeći pravni poredak Republike Srbije, što je u suprotnosti sa članom 197. Ustava Republike Srbije, kojim je propisana zabrana povratnog dejstva zakona i drugih opštih akata.

Kako važeći Zakon o vodama, ne propisuje mogućnost davanja u zakup vodnog zemljišta u javnoj svojini, putem neposredne pogodne, to bi ovim Predlogom retroaktivno bile derogirane trenutno važeće odredbe Zakona o vodama, a usled čega bi vlasnici i korisnici postavljenih plutajućih objekata, koji su predmetne objekte postavili u suprotnosti sa važećim Zakonom o vodama bili privilegovana grupa lica u odnosu na istovrsnu grupu vlasnika i korisnika postavljenih plutajućih objekata, koji su predmete objekte postavili u skladu sa važećim Zakonom o vodama. S tim u vezi, predmetna odredba zakona je u suprotnosti sa članom 21. Ustava Republike Srbije, kojom je propisana zabrana diskriminacije.

Kako su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, predmetna odredba Zakona je u direktnoj suprotnosti sa članom 21. Ustava, iz razloga što se bez opravdanog interesa omogućava privilegovanoj grupi lica sticanje prava na javnom vodnom dobru po posebnoj – privilegovanoj proceduri neposredne pogodbe, koja nije propisana trenutno važećim Zakonom o vodama. Ovim rešenjem bi se umesto transparentnog i konkurentnog postupka javnog nadmetanja ili prikupljanja pismenih ponuda putem javnog oglašavanja, propisalo i ozakonilo pravilo prior tempore, potior iure, čime bi se privatni interes postavio iznad javnog interesa, a što je svakako u suprotnosti sa osnovnim načelima demokratskog uređenja društva i vladavine prava, koja su zagarantovana Ustavom Republike Srbije.

Takođe, ovim putem se uvodi mogućnost neposredne pogodbe u vezi sa davanjem u zakup vodnog zemljišta na teritoriji grada Beograda za već postavljene plutajuće objekte i to do dana stupanja Zakona na snagu. S tim u vezi, plutajući objekti koji su nelegalno postavljeni na vodno zemljište grada Beograda, putem ove odredbe Zakona dobijaju drugu priliku za ozakonjenje i za ispunjavanje „budućih” zakonskih uslova. Takođe, ovakvom odredbom se dovodi do faktičke, a i formalne rezervacije mesta na vodnom zemljištu grada Beograda, za već postavljene plutajuće objekte (splavove), kojom se ograničava sloboda konkurencije, u suprotnosti sa članom 84. stav 2 Ustava Republike Srbije, kojim su zabranjeni akti kojima se, suprotno zakonu, ograničava sloboda konkurencije, stvaranjem ili zloupotrebom monopolskog ili dominantnog položaja.

Na samom kraju, postavlja se pitanje iz kog razloga se privileguje vodno zemljište na teritoriji grada Beograda, u odnosu na celu teritoriju Republike Srbije, na taj način da se proširuju odredbe u vezi sa sticanjem prava na istim? Naime, predmetnom odredbom se uvodi poseban način sticanja prava na zakup na vodnom zemljištu grada Beograda, što dovodi do dvojakog uređenja sticanja prava na zakup vodnog zemljišta na teritoriji Beograda i ostatka teritorije Republike Srbije, čime su za istu vrstu javnog vodnog dobra propisane različite mogućnosti sticanja prava na zakup.

4. Rezime

Iz svega navedenog, potpuno je jasno da su Zakonom prekršene brojne odredbe postojećih propisa Republike Srbije, ali i više članova važećeg Ustava Republike Srbije.

Član 19. Zakona o Predsedniku Republike predviđa da Predsednik Republike može, uz pismeno obrazloženje, vratiti Narodnoj skupštini izglasani zakon na ponovno odlučivanje ako smatra da zakon nije saglasan sa Ustavom ili da je u suprotnosti s potvrđenim međunarodnim ugovorima ili opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava ili da pri donošenju zakona nije poštovana procedura koja je propisana za donošenje zakona ili da zakon ne uređuje neku oblast na odgovarajući način.

Imajući u vidu sve gore navedeno, očekujemo da postupite u skladu sa svojim ovlašćenjima koja proizilaze iz citirane odredbe Ustava i Narodnoj skupštini vratite izglasani Zakon, nakon čega se mora otvoriti javna rasprava i uključiti struka i građani Republike Srbije, kako bi se njihovim vodama upravljalo u njihovom najboljem interesu, a ne kroz „neposredne pogodbe“ iza kulisa i u nečijem partikularnom i lukrativnom interesu.

RERI, 16. 7. 2021.

ZAŠTO PETICIJA ZA ZAUSTAVLJANJE ŠTETNOG ZAKONA O VODAMA?

Слика може припадати језеро и природа

Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) i WWF Adria pokrenuli su 15. jula onlajn peticiju kojom se zahteva da se sporni Zakon o vodama povuče i da se građani o spornom zakonu izjasne na referendumu. Takođe, RERI, WWF i još 40 udruženja zahtevali su, još pre usvajanja ovog Zakona, da se on povuče iz procedure i da se o ovom zakonu povede javna rasprava, kako to i nalažu važeći propisi Republike Srbije.

Peticiju za nešto više od 24 sata podržalo više od 30.000 građana.

Kako Zakon o vodama nije povučen, već je po hitnoj proceduri i gotovo bez ikakve rasprave u Narodnoj skupštini usvojen u sredu 14. jula, odlučili smo da putem onlajn peticije zatražimo podršku građana za održavanje referenduma na kome će se građani Srbije izjasniti da li podržavaju izmene Zakona koje omogućavaju privatizaciju vodnog dobra i legalizaciju korupcije kroz netransparentne procedure zakupa vodnog zemljišta bez javnog nadmetanja - direktnom pogodbom između vlasti i podobnih partnera.

RERI je 12. jula (pre održavanja sednice Narodne skupštine) podneo predstavku Narodnoj skupštini, odnosno Predsedniku Narodne skupštine, resornom odboru i odborničkim grupama u sazivu Narodne skupštine, sa zahtevom da se Zakon o vodama povuče iz procedure, te da se isti vrati na javnu raspravu (koja nije održana), kako bi svi zainteresovani učesnici učestvovali u raspravi. Na navedenu predstavku nismo dobili odgovor.

Stoga smo napravili sledeći korak i pokrenuli peticiju ističući zahtev za sprovođenje referenduma.

Šta želimo da postignemo ovom peticijom?

Ovom peticijom zahtevamo da izmene Zakona o vodama budu pripremljene i usvojene nakon sveobuhvatne javne rasprave u kojoj će učestovati javnost, stručnjaci, udruženja, privreda i svi oni organi i institucije koje će imati obavezu da zakon primenjuju i na čiji rad taj zakon utiče. Ko je od navedenih aktera imao priliku da iznese svoje mišljenje o izmena zakona u javnoj debati? Niko!

Takođe, zahtevamo da se građani Srbije na referendumu izjasne o tome da li pristaju da se vodno zemljište daje u zakup neposrednom pogodbom, bez tendera i javnog nadmetanja, kroz netransparentne procedure koje otvaraju vrata korupciji i nekontrolisanom uništavanju vodnih resursa.

Svesni smo svih ograničenja instrumenata neposredne demokratije u Srbiji i restriktivnih odredbi Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi koje praktično onemogućavaju građane da ovaj demokratski instrument iskoriste u punom potencijalu koji predviđa Ustav Republike Srbije. Svesni smo i da trenutak u kome je zakon upućen Narodnoj skupštini krajnje nepovoljan - leto je i mnogi ljudi su na odmoru. Da li je zbog toga trebalo da pustimo da ovaj Zakon prođe bez reakcije javnosti? Smatramo da nije trebalo da čekamo povoljnije okolnosti već smo odlučili da odmah zatražimo podršku građana Srbije u borbi za očuvanje vodnih resursa i vladavine prava. Na onaj način koji nam je dostupan i koji će nam omogućiti da brzo mobilišemo javnost u odbrani javnog interesa.

Zbog toga smo odlučili da pokrenemo onlajn peticiju i prikupimo najmanje 100.000 potpisa, a nadamo se da će ih biti mnogo više. Odlučili smo da postavimo cilj od 100.000 potpisa jer smatramo da samo nedemokratska i autoritarna vlast može sebi da dozvoli da ignoriše glas tolikog broja građana. Taj broj je istovremeno utvrđen kao donja granica za pokretanje narodne incijative. Međutim, mi nismo pokrenuli narodnu inicijativu niti smo građanе koji su spremni da podrže ovu inicijativu pogrešno informisali.

Ustavom Republike Srbije je utvrđeno pravo svakog da podnosi peticije i druge predloge državnim organima, organizacijama kojima su poverena javna ovlašćenja, organima autonomne pokrajine i organima jedinica lokalne samouprave i da od njih dobije odgovor kada ga traži.

Dakle, Ustavom je propisano da svako ima pravo na podnošenje peticije, ali pitanje postupka peticije nije uređeno zakonski. U skladu sa navedenim, podnošenje peticije je legitiman način obraćanja državnim organima, a činjenica da su potpisi prikupljeni putem interneta, ne umanjuju značaj javno iznetog stava građana o određenom pitanju.

RERI i WWF Adria su odlučni da pokrenutu inicijativu sprovedu do kraja, odnosno do ukidanja nezakonitog i neustavnog Zakona o vodama, sprovođenja referenduma i javne rasprave. Tako ćemo odgovorno odgovoriti na zahtev građana i sačuvati integritet svakog glasa podrške koji smo dobili putem onlajn peticije. Borba za javno dobro i vladavinu prava koju smo zajedno sa građanima pokrenuli neće se okončati na internetu, već onda kada Zakon o vodama bude povučen, a novi zakon usvojen uz poštovanje demokratskih procedura.

Osećamo veliku odgovornost prema svakom glasu podrške i svesni smo da svaki izlazak u javnost i pokretanje debate o pitanjima od javnog značaja podrazumeva i izlaganje kritici. Ovim saopštenjem želimo da pružimo dodatne informacije svim dobronamernim građanima i udruženjima koja su nam postavila pitanje o krajnjem ishodu ove inicijative.

Hvala svima koji su nas podržali i koji će nas podržati u narednim danima!

WWF, 16. 7. 2021.

Foto: Skupština Srbije; WWF Adria

Donacija za udruzenje PRVI PRVI NA SKALI 2020

PRILOZI PPNS

PREDLOGA ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O VODAMA

ZAKON O VODAMA, PRETHODNI

PREPORUKA PPNS

IZ SANU MINISTARKI - O PROJEKTU JADAR: MNOGO NEDOREČENOSTI O REŠAVANJU VELIKIH PROBLEMA I POGUBNOG UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU

OTPAD U LEPENICU NELEGANO ODLAGAO MARKO TRANS CARGO U VLASNIŠTVU GORANA KOJOVIĆA - POTVRDILO MINISTARSTVO (FOTO, VIDEO)

ARHIVA PPNS

DREN: EKOLOGIJA 

JUL

  • Pištaljka: Država Savezu vinara platila 12 miliona za informacije sa Vikipedije
  • Zakon o potvrđivanju ugovora o zajmu ’Projekat daljinskog grejanja u Kragujevcu’, između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj
  • Zahtev: Hitno povlačenje neustavnog Predloga Zakona o izmenama i dopunama Zakona o vodama iz skupštinske procedure
  • Birn: Iz diplomatske depeše - Jadar 2
  • Procena uticaja na životnu sredinu potrebna Belkalu za prečišćavanje otpadnih voda; za projekte Telekoma i A1 ne treba, čeka se odluka za Bekis Osiride
  • Kragujevac prodaje parcele u centru i zonama Servis 2 i Feniks
  • Odbranimo rijeke Balkana - usvojen osnivački akt (VIDEO)
  • Ugovorena zamena kotlova u Energetici, ubrzo studija o 40 hiljada tona pepela
  • RTK: Grad Kragujevac potpisao ugovore sa ekološkim udruženjima
  • Grad Kragujevac i udruženja potpisali ugovore za projekte u oblasti zaštite životne sredine
  • Forum Poverenika: Koliko su građanima dostupne informacije o zaštiti životne sredine u Srbiji?
  • JKP Šumadija pripala nagrada "brend lider"

JUN (22)

  • Kragujevac izrađuje Plan detaljne regulacije Bešnjaje
  • I MHE Tošovići kod Raške bez uslova zaštite prirode
  • Forum: Treba li Srbiji rudnik litijuma?
  • Kragujevac potpisao Ugovor o sufinansiranju programa energetske sanacije
  • Požar na deponiji u Jovanovcu pod kontrolom
  • Zavrni rukave - Košutnjak, 27. jun
  • Šta misle Kragujevčani: Ko zagađuje Kragujevac?
  • Iz SANU ministarki - o projektu Jadar: Mnogo nedorečenosti o rešavanju velikih problema i pogubnog uticaja na životnu sredinu
  • Anketa: Ko zagađuje Kragujevac?
  • Crvena linija: Zelena energija i MHE u regionu
  • Zajača, 2021: Šta ostaje posle rudnika? (VIDEO)
  • Rio Tinto: Proizvodnja baterija nije u portfoliju naše kompanije - ne proizvodimo ih nigde u svetu
  • Jelisaveta Vasilić: Završena je privatizacija društvene svojine, ne smemo da dozvolimo privatizaciju javne svojine
  • Letnji dnevni kamp - Botanička bašta 2021
  • Gradonačelnik G. Milanovca: Šta će istraživanjem biti ugroženo? EU Suvoborska greda: Moramo Vas uputiti na greške, namerne napade i neistine
  • Velika povelja ’Zelena planeta’ posthumno prof. dr Slobodanu Jovanoviću (1955-2021)
  • Prof. Ratko Ristić o politici, Rio Tintu i tome čiji je čovek
  • Prof. Ristić: Iskopavanje litijuma forsiraju ’zapadni prijatelji’, banda predatora i sebičnjaka
  • Jadar risorsiz (Australija) cilja Rekovac za istraživanje litijuma, angažuje bivše menadžere Rio Tinta i sa Balkana
  • Kragujevac - grad bez zagađivača?
  • Kvalitet vazduha u Srbiji: Od merenja ka merama - sporna ocena u slučaju Kragujevca
  • Uručena priznanja ’Zeleni’ i ’Crni list’ za 2020. godinu
  • Naučno-informativni skup u Koštunićima o rudnicima litijuma
MAJ (28)
  • Zmije otrovnice i prva pomoć u slučaju ujeda
  • Kragujevac na vodi - Marka Žvaka (VIDEO, 6:47)
  • Pitanja i odgovori sa sajta ministarstva povodom Programa energetske sanacije zgrada, kuća i stanova koji sprovode lokalne samouprave
  • Izdavanje upotrebne dozvole, shodno Zakonu o planiranju i izgradnji
  • Kragujevac doneo Pravilnik za mere energetske tranzicije, sledi javni poziv
  • Evropski dan parkova obeležen i u Kragujevcu
  • Zavrni rukave: Košutnjak, 30. maj
  • Preliminarno: Kragujevac finansira 15 projekata u oblasti zaštite životne sredine u 2021.
  • Otpad u Lepenicu nelegano odlagao Marko trans cargo u vlasništvu Gorana Kojovića - potvrdilo Ministarstvo (FOTO, VIDEO)
  • Memedović: Zapustili smo sami sebe! (VIDEO)
  • Svetski dan pčela - 20. maj
  • Zabrana vanpijačne prodaje - rešenje za divlju deponiju ispod nadvožnjaka, saglasni građani i JKP; na potezu je Grad
  • Mihajlović (18. 5): Istražne bušotine nisu bile predviđene u Topoli; Rešenje Ministarstva (26. 4): Istražni prostor nalazi se na teritoriji Ljiga, Gornjeg Mianovca i Topole
  • Zašto su kompanije Ziđin i Linglong iznad zakona Srbije
  • Energetikа prelazi na gas i sanira pepelište, konačno!
  • Ministarstvo odobrilo istraživanja PD Jadar litijum na pet područja: Rekovac, Ursule, Siokovac, Pranjani i Dobrinja
  • BIRN: Lepenski Vir - betonom na neolit
  • Dugorepi svračak (Lanius nubicus) - nova vrsta ptica u Srbiji
  • Peticija za trajno uklanjanje divlje deponije u ulici Jovana Ristića (ispod nadvožnjaka)
  • Prodaće i kišu (Even the Rain, Tambien La Lluvia)
  • Ekomar: Čuva se jezero od ’Kragujevca na vodi’, slede nove inicijative
  • Da iskopamo kompletnu Rađevinu i premestimo je negde drugde?
  • Vladimir Stevanović: Očuvana priroda je i lična karta Srbije, mora da bude prioritetna briga države
  • O ubijanju srpskih šuma - prof. Ratko Ristić i prof. Zdravko Popović
  • Prof. Ristić: Projekat Jadar vodi ka degradaciji predela; Neophodna stroga kontrola rada Ministarstva
  • U Rekovcu odobreno istraživanje litijuma još 2017, Rekovčani to saznali tek 2021. - i pobunili se
  • Naučno-stručni skup "Projekat Jadar - šta je poznato?"
  • Pitanja iz Srbije i nemušti odgovori direktora Rio Tinta na skupštini akcionara (VIDEO)

APRIL (26)

  • Zaboravite na poljoprivredu posle litijuma - saglasni Akademik Živorad Čeković i dr doc. Duško Brković
  • Nacionalna ekološka asocijacija pokrenula aplikaciju za praćenje kvaliteta vazduha
  • Inicijativa za Požegu: Nepotpuni odgovori Ministarstva o planiranim geološkim istraživanjima litijuma
  • Eksploatacija litijuma uzrokuje enormno uništavanje životne sredine
  • Čišćeno jezero Bubanj u akciji Zavrni rukave
  • O litijumu u Prostornom planu projekta Jadar iz 2019.
  • Dr Milica Tomašević: Rio Tinto nam nije potreban - ako Srbija ima novca neka uloži u poljoprivredu
  • Ukloni divlju deponiju - aplikacija za prijave nelegalno bačenog otpada
  • Kragujevac izdvaja pet miliona za ’energetsku tranziciju’ domaćinstava
  • Zavrni rukave 3: Akcija čišćenja jezera Bubanj
  • Lasta - dokumentarni film, RTV Vojvodina
  • Ocena kvaliteta vazduha u Republici Srbiji, 2010-2018
  • Siokovčani povodom dolaska Jadar litijumu: Branićemo svoju zemlju!
  • Ko to tamo buši, po Levču?
  • Ekomar i Energetika - kandidati za Zeleni i Crni list
  • Rio Tinto, Loznica i litijumska groznica
  • Litijum u Gornjem Jadru - belo zlato ili ekološka bomba
  • Sistematska deratizacija počinje 19. aprila
  • Projekat Rekovac - litijumska groznica, posred plodne zemlje
  • Nacrti planova za kvalitet vazduha u Kragujevcu na javnom uvidu do 4. maja
  • Ratko Ristić: Zaštita životne sredine mora da bude pitanje pozicije, opozicije i svih građana
  • Vrt u boci - zasađen ’60, zapečaćen ’72, nastavio da raste i 40 godina nakon poslednjeg zalivanja
  • Ne bacajte žar u kontejnere!
  • Za resetovanje koncepta zaštite prirode: identifikacija svih zagađivača, uzurpatora zaštite životne sredine, rigorozna kaznena politika, osnaživanje inspekcije, životvoran dijalog sa lokalnim stanovništvom
  • Ljubivoje Ršumović - Protest
  • Ekološki ustanak - Narodna skupština, 10. april

MART (26)

  • Zašto sam smenjen sa mesta načelnika u Agenciji za zaštitu životne sredine - Dejan Lekić za CINS
  • Zaštita jezera Bubanj - od projekta Ekomara do inicijative Grada
  • Zarada drvne industrije ispred prirodnih plavnih šuma
  • Prodaće i kišu (Even the Rain, Tambien La Lluvia)
  • Koka-kola godišnje proizvede 100 milijardi plastičnih flaša - petinu ukupnog broja u svetu
  • Takmičenje na Univerzitetu u cilju zaštite životne sredine
  • Energetika u Kragujevcu gasi kotlove na ugalj, priključuje se na gas
  • Grinpis: Valjevo treći najzagađeniji grad u Evropi, u prvih 20 u 2020. i Kosjerić, Niš, Užice, Čačak i Kragujevac
  • Registar izvora zagađivanja u Kragujevcu
  • FOTO: Ilićevsko groblje na Košutnjačkom brdu
  • Energetika Kragujevac, 12. 3. 2021. (16:00-16:30)
  • Privremena mera: Agencija da odmah vrati na posao Milenka Jovanovića
  • Dašić: Biće zatvoren i preseljen pogon Dorado koji zagađuje vazduh
  • Utisak nedelje, 7. 3. 2021: Aleksandar Jovanović Ćuta, Milenko Jovanović, Miroslav Mijatović
  • Kvalitet vazduha u Kragujevcu, 8. 3. 2021. (8:00)
  • Grošnica (Kragujevac), 6. mart 2021: Bacanje smeća gde ne treba
  • Sirovi lignit - jedan od ključnih uzročnika zagađenja vazduha u Srbiji
  • FOTO: Ispred groblja u Beloševcu nema kontejnera, ali uvek ima smeća
  • Loš kvalitet vazduha je jedan od uzroka povećanja neplodnosti i sve veće stope steriliteta
  • Otadžbina te zove - da očistiš reku Peštan (Rudovci)
  • Kragujevcu odobreno preko 2,4 miliona za smanjenja zagađenja poreklom iz individualnih izvora, a zahtev za pošumljavanje nije uzet u razmatranje
  • Iz budžeta Kragujevca 9,7 miliona dinara za zaštitu životne sredine
  • Zaustavljeno izlivanje fekalija iznad Šumaričkog jezera, nakon prijave građana
  • Skoro dva miliona evra za MHE povezane sa Nikolom Petrovićem
  • Deponija nastajе u ulici Nikole Vujačića (MZ Vinogradi)
  • Deponija u Kragujevcu - pre i posle čišćenja (februar 2021)

FEBRUAR (15)

  • Izlivanje fekalne kanalizacije u Šumaričko jezero!
  • Konkurs za finansiranje projekata u oblasti zaštite životne sredine u Kragujevcu 2021.
  • Krčena nepotrebna vegetacija u Spomen-parku, saniran deo ograde oko Kreativnog parka
  • Ministarstvo kulture nema nameru da menja status Prirodnjačkog muzeja
  • Zbirku pliocenskih biljaka sa lokaliteta Ilina Voda 1930. sakupio i poklonio Prirodnjačkom muzeju dr Igor Rudski, profesor kragujevačke Gimnazije
  • Prirodnjački muzej uskoro gubi status značajne samostalne nacionalne ustanove kulture koji traje 125 godina
  • Đubre u blizini Lučnog mosta broj 2 - Kragujevac, 16. 2. 2021.
  • Pošumljavanje u Srbiji - Izveštaj DRI 2020
  • U Srbiji se seku i šume pod zaštitom države (FOTO, VIDEO)
  • RERI: Zagadi pa vladaj - Milenko Jovanović
  • Trg vojvode Putnika biće preuređen, deo Pešačke zone se transformiše
  • Zeleni pojas kod Grudnog odeljenja biće obnovljen novim sadnicama
  • Ekološki bilten Kragujevca (novembar-decembar 2020)
  • Molba savesnih: Ne hranite patke i labudove hlebom i pekarskim proizvodima
  • Godišnji plan inspekcijskog nadzora u Kragujevcu 2021.

JANUAR (25)

  • Aerozagađenja na teritoriji Kragujevca, decembar 2020.
  • Zagađivač plaća. Zaista?
  • Ubijanje reke: Krivaja, Bačka Topola (20. 1. 2021)
  • Digitalni registar zagađivača u Kragujevcu: Prijave građana u 2020.
  • Kvalitet vazduha: Kragujevac, 21. 1. 2021. (21:00)
  • Povodom zagađenja Lepenice: MUP identifikovao počinioca, istraga u toku
  • Objavljen program istraživanja i kontrole životne sredine na teritoriji Kragujevca u 2021.
  • Most na reci Lepenici (Cvetojevac, Kragujevac), 18. 1. 2021.
  • Aerozagađenja na teritoriji Kragujevca - novembar 2020.
  • Republički inspektor podneo prijave zbog odlaganja otpadnog mulja u Lepenicu
  • Izručivanje otpada u Lepenicu pored mosta na ulasku u Cvetojevac (VIDEO)
  • Plan kvaliteta vazduha u Beogradu (2016-2020)
  • Kineski radnici u Rakiti štrajkоvali, pa odustali nakon pritisaka poslodavca
  • U Agenciji za zaštitu životne sredine smenjen i Dejan Lekić, načelnik od osnivanja
  • Klima 101: Istraživanje ’Kako građani vide problem zagađenog vazduha u Srbiji?’
  • Pogrešne koordinate merne stanice Kragujevac na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine
  • Prostor za automobile biće prepolovljen, a pešačke staze sa drvoredima prostiraće se na 1,9km - u Parizu
  • Energetika i Gradska uprava Kragujevac među 10 najvećih dužnika za struju
  • Udruženja građana - društveni uticaj bez dovoljno podrške
  • Srpski olimpijac Čaba Silađi čistio Divčibare od smeća
  • Međunarodni popis ptica vodenih staništa 2021.
  • Počelo čišćenje otpada na Drini, pomoći će i EPS
  • Otpad kao pretnja proizvodnji hidroelektrane Višegrad
  • Fotografski priručnik za raspoznavanje labudova (Cygnus sp) u Srbiji
  • Stara Planina, prvi deo (Sasvim prirodno)

DETALJNO

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANATVITERINSTAGRAM 

ARHIVA PPNS

DREN

ROKENROLER

RADION

MIHAJLO PUPIN

ARČIBALD RAJS

Print Friendly and PDF

Komentara: 0

Dodaj komentar

Facebook komentari