Рrof. Ristić: Srbiji namenjuju ulogu moderne kolonije – žrtvovane zemlje

Рrof. Ristić: Srbiji namenjuju ulogu moderne kolonije – žrtvovane zemlje

Profesor Beogradskog univerziteta Ratko Ristić kaže za N1 da istažne radnje u okolini Loznice i Valjeva kada se radi o ispitivanju rezervi litijuma jesu "praktično probni balon za celu Srbiju, jer te rezerve litijuma su prisutne i u Gornjem Milanovcu, na teritoriji Čačka, Požege, Rekovca, Jagodine, i na 60 lokacija je izdato nešto što se zove istražno pravo za litijum i govori se o stotinama hiljada hektara teritorije Srbije koje bi bile eventualno ugrožene tom eksploatacijom.

„Nažalost, forma u kojoj se litijum nalazi u ovim overenim rezervama u Srbiji je u mineralu jadaritu koji je jedinstven kao mineral, ali je najgora moguća forma koja sadrži litijum, bor i neke ostale atraktivne elemente, i hemijsko-tehnološki procesi koji bi se primenili doveli bi do potpune devastacije prostora, jer pre samog procesa bi trebalo ukloniti ogromne površine kvalitetnog zemljišta, šuma, raseliti lokalno stanovništvo, i tu se postavlja i pitanje suvereniteta – ko je nosilac suvereniteta u Srbiji – da li građani i država Srbija ili profitni interesi stranih kompanija“, pita profesor.

On podseća da je pre nekoliko meseci bio skup u Lukovcu kod Valjeva, gde se tokom istražnih radova izlila jedna bušotina, „zagađena je voda, višestruko su povećane koncentracije litijuma, arsena, bora u vodi, došlo je do uginuća stoke i narušavanja zdravlja domaćina u čiji bunar je prodrla ta voda“.

„To je paradigma onog što bi se dešavalo ako bi krenula masovna istraživanja i eksploatacija litijuma“, upozorava on.

Ističe da „treba imati na umu činjenicu da svi iz Evrope koji govore o tome kako Srbija treba da koristi svoje potencijale, Srbiji namenjuju ulogu moderne kolonije, i čak imate jedan artikulisan termin – „žrtvovana zemlja“.

„To koriste brojni evropski političari, a sekretar za unutrašnju trgovinu EU Tijeri Breton govori o tome da Evropa po svaku cenu treba da iskoristi sve svoje potencijale često i na uštrb nekih ekoloških standarda. postavlja se osnovno pitanje zašto bi Srbija pothranjivala industrijske i profitne interese bogatih evropskih kompanija koje isti taj litijum imaju i u Engleskoj, i u Nemačkoj, i u Francuskoj, Finskoj, Portugalu. Zašto Srbija mora da žrtvuje svoj prostor, zdravlje svog stanovništa, svoje prirodne resurse da bi smanjila disbalans u nekom poređenju sa Kinom, kada su u pitanju retki elementi i minerali“, ukazuje Ristić.

Dodaje da misli „da se ovde prelama nešto što je vizija odgovorne državne politike koja je zagledana u budućnost i vrlo lukrativnih, prizemnih i neprimenreno niskih interesa nekih u našoj političkoj nomenklaturu, koji su veoma povezani sa interesima stranih korporacija“.

Narodni pokret „Marš sa Kolubare“ organizovao je u Valjevu celodnevnu ekološku akciju, koja je simbolično nazvana „Druga Kolubarska bitka protiv Euro Litijuma“. Na pet punktova u gradu aktivisti su delili propagandni materijal i razgovarali sa građanima o dosadašnjim geološkim istraživanjima kompanije Euro Litijum Balkan u dolini Kolubare i opasnostima po životnu sredinu u slučaju otvaranja rudnika litijuma i bora. U Valjevu su bili i profesor Ristić i narodni poslanik Aleksandar Jovanović Ćuta.

"Druga Kolubarska bitka": Leci o štetnosti litijuma, doneta i zamućena voda

Narodni pokret "Marš s Kolubare" u sredu je u Valjevu organizovao celodnevnu ekološku akciju simbolično nazvanu "Druga Kolubarska bitka protiv Euro Litijuma".

Na pet punktova u gradu aktivisti ekoloških pokreta delili su propagandni materijal i razgovarali sa građanima o posledicama dosadašnjih geoloških istraživanja kanadske kompanije „Euro litijum Balkan“ u dolini Kolubare i opasnostima po životnu sredinu u slučaju da bude otvoren rudnik litijuma i bora.

U ovu ekološku akciju uključili su se i meštani sela Lukavac čiji su bunari zagađeni, a voda zbog povećane koncentracije bora i litijuma više nije za upotrebu.

„U međuvremenu ništa se nije promenilo. Doneo sam vodu iz svog bunara da građani Valjeva vide kako je i dalje zamućena. Moja kuća je oštećena, voda iz bunara vidite kakva je! Gradsku vodu nam ne daju, ova opština nam ne da vodu“, kaže Cvetko Jovanović iz tog sela.

„Ja u Lukavcu imam plantažu borovnice i lešnika od tri i po hektara. Od 2014. godine sam u Lukavcu otpočeo taj biznis i do 2020. godine nisam imao problema sa ispravnošću vode u mojim bunarima. Obraćao sam se više puta kompaniji Euro Litijum Balkan da mi odgovore na moje činjeničko stanje – da li su uzrok tome, apsolutno nisam imao nikakav odgovor od njih“, navodi Branko Arbajter.

Svi oni u Evropi koji govore kako Srbija treba da koristi svoj potencijal, Srbiji namenjuju ulogu moderne kolonije ili žrtvovane zemlje, rekao je u Valjevu profesor beogradskog univerziteta Ratko Ristić.

„To koriste brojni evropski političari, a sekretar za unutrašnju trgovinu Evropske unije govori o tome da Evropa, po svaku cenu, treba da iskoristi sve svoje potencijale često i nauštrb nekih ekoloških standarda. Postavlja se osnovno pitanje zašto bi Srbija pothranjivala industrijske i profitne interese bogatih evropskih kompanija ako isti taj litijum imaju i u Engleskoj, i u Nemačkoj i u Francuskoj i u Finskoj i Portugaliji? Zašto Srbija mora da žrtvuje svoj prostor, zdravlje svog stanovništva, svoje prirodne resurse da bi smanjila disbalans u nekom poređenju sa Kinom, kada su u pitanju retki elementi i minerali“, navodi profesor Ristić.

Advokat Sreten Đorđević, pravni zastupnik Narodnog pokreta „Marš sa Kolubare“, rekao je da današnja praksa u svetu pokazuje da se sve rudarske kompanije najviše plaše organizovanog naroda. „Ne u formi političkih udruženja, nego u jednoj provizornoj formi koju je teško omeđiti, gde je teško iskazati pun koruptivni potencijal. Organizovani narod sa paralelno pravnim aktivnostima radi sprečavanja takvih aktivnosti“, naveo je.

U današnjoj ekološkoj akciji „Druga Kolubarska bitka protiv Euro Litijuma“ učestvovali su aktivisti brojnih ekoloških pokreta širom Srbije. Podsetimo, na današnji dan otpočela je čuvena Kolubarska bitka u Velikom ratu.

Milena Kuzmanović
Izvor: N1, 16. 11. 2022. 




ARHIVA PPNS "RUDARSKA INDUSTRIJA JE GLAVNI IZVOR ZAGAĐENJA ZEMLJIŠTA NA ZAPADNOM BALKANU" - ZAJEDNIČKI ISTRAŽIVAČKI CENTAR EVROPSKE

’Rudarska industrija je glavni izvor zagađenja zemljišta na Zapadnom Balkanu’ - Zajednički istraživački centar Evropske komisije

PREPORUKA - EKSKLUZIVNO NA PPNS SANU:
PROMOCIJA ZBORNIKA "PROJEKAT JADAR - ŠTA JE POZNATO?" (VIDEO)

SANU: Promocija zbornika ’Projekat Jadar - šta je poznato?’ (VIDEO)

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANATVITERINSTAGRAM 

PODRŽI PPNS!

Print Friendly and PDF

Komentara: 3

  • Nenad
    17.11.2022

    Uvidom u bazu podataka na sajtu Ministarstva rudarstva i energetike dolazi se do podatka da je u Srbiji izdato 6 (i slovima: ŠEST) istražnih odobrenja za litijum. Ali šta je jedna nula više ili manje, nula ionako označava "ništa"... Sramota je da jedan profesor i dekan fakulteta Univerziteta ovoliko laže, pardon - preteruje.

  • Шумадинка
    17.11.2022

    И шест одобрења (а може и мање) је сасвим довољно за потврду професорове тврдње да нам Србију претварају у колонију. Један пројекат Јадар је довољан.

  • Dragana
    17.11.2022

    Jujujuju, belosvetski lažovi kažu da profesor laže. Profesor je od umora napravio lapsus ali šuplje cevi bez suštine samo to i love. Profesoru ne možete ni do članka da priđete.

Dodaj komentar

Facebook komentari