Savo ne zna za Norvešku, a Brnabić za Norveški državni penzioni fond?

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić objavila je na mreži X (bivši Tviter) u nedelju pre podne:

Pita Savo Manojlović u kojoj to zemlji narod živi dobro od rudarenja. Savo nikada nije čuo za Norvešku. Rokfeler fond da mu plati putovanje u ovu zemlju da nauči nešto, vidi Norwegian oil fond i najjači penzioni fond na svetu napravljen na "crnom zlatu".

Direktor kampanja pokreta "Kreni-Promeni" Savo Manojlović poručio je premijerki Ani Brnabić da "kopanje litijuma u naseljenim mestima nije isto što i vađenje nafte na dalekom moru".

U saopštenju Kreni-Promeni Manojlović je odgovorio:

„Kopanje litijuma u naseljenim mestima nije isto što i vađenje nafte na dalekom moru. Imamo najnižu rudnu rentu, najgore ekološke standarde, a profit iznose stranci“.

Tim strancima, dodao je, predat je aerodrom „Nikola Tesla“ u Beogradu.

„Strancima ste predali aerodrom, tamo je haos, a pričate o ekološkom vađenju litijuma! Približavamo se Nigeru i Kongu gde narod živi loše, a stranci i kompanije sastavljaju Vladu“, poručio je Manojlović.

On je podsetio premijerku da „Norveška ulaže u obnovljivu energiju, tehnologiju i znanje“.

„A vama najobrazovaniji beže iz zemlje. Videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla noge“, izjavio je Manojlović, a saopštio Kreni-Promeni.

Na objavu Ane Brnabić usledila je lavina komentara, evo nekoliko:

Nikola Sretenović: Planirate da dignete rudnu rentu sa 3% na 72%?
SM® E©onomist: Ana, idite vi do Norveške, pogledajte regulativu u oblasti životne sredine, njihove institucije, nivo odgovornosti prema građanima u upravljanju industrijom "crnog zlata i plavog gasa", ekološku svest od članova Vlade do poslednjeg građanina, sistem obrazovanja o ovoj temi... E pa, biće vam jasno zašto vam ovde niko ne veruje kad govorite o Rio Tintu i nekakvim našim strateškim interesima.
Nikola Vujadinović: Norveška ima ostavljenih 700 milijardi evra za budućnost dece, koje ne sme da se diraju do 2050 godine. Šta ste vi ostavili za decu za 11 godina? Zadužili, rasprodali, podelili, usadili mržnju, deca nam se leče SMS-om itd. Žao mi je što ste naša vlast, a ne nekog našeg neprijatelja.
Vesna: Ja počinjem da sumnjam da si ti išla i u osnovnu, majke mi! Tu se već savlada poređenje po nekoliko kriterijuma. Na primer - koliko plodne zemlje ima Norveška, koliko Srbija, kolika je gustina naseljenosti, kolika je rudna renta, ko ima koristi od ’rudarenja’ i šta je rudarenje!
Aleksandar Nikolić: Čale, vađenje nafte iz mora, tako što zabijete cev duboko u dno mora i izvlačite naftu i rudarenje i prerada litijuma, uništavanje plodnog zemljišta, trovanje reka i jezera nije isto. Igrate na kartu da u Srbiji ima jedva 20% iole obrazovanih. Ne vređajte inteligenciju.
Elio: Herr Brnabić, da li znate da Norveška svu naftanu/gas industriju i svu dobit drži u svojim rukama?
Danilo Čalija: Imam par pitanja za tebe, gospođice Brnabić, na koje, naravno, nikada nećeš dati odgovor. Ne zato što ne znaš, nego zato što znaš. 1. Da li Norveška rudari litijum? 2. Koja država u EU rudari litijum? 3. Koliko smo tona zlata su iskopali Kinezi i koja je naša zarada od toga?
Alf: Ako Savu Miloševiću Rokfeler plati put u Norvešku, mogao bi i tebi Soroš, pa da vidiš kako žive ljudi u Norveškoj, a kako živimo mi u Srbiji i kakvi su tamo ekološki standardi, a kakvi kod nas. Kao što se Zimbabve obogatio od dijamanata, tako ćemo i mi od RT. Jbg, ostaćeš bez provizije.

Iz arhive PPNS

Podsećamo ovim povodom, Norveški državni penzioni fond povukao je investicije (19 miliona dolara) iz Friporta 2006. godine, odnosno, 786 miliona dolara iz RT (2008. godine), zbog neetičkog poslovanja i kontinuirane ozbiljne štete po životnu sredinu i nespremnosti da poboljšaju upravljanje zaštitom životne sredine.

Ovo je istakao prof. dr Ratko Ristić na naučno-stručnom skupu "Projekat Jadar - šta je poznato" održanom u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti 6. i 7. maja 2021. godine.

Detaljnije: ZABRINJAVAJUĆI PROJEKTI SPRAM "RUŽIČASTE PREZENTACIJE ISKUSTAVA RIO TINTA U SVETU" - IZ PREDAVANJA PROF. DR RATKA RISTIĆA U SANU (6. MAJ 2021)

Zabrinjavajući projekti spram ’ružičaste prezentacije iskustava Rio Tinta u svetu’ - iz predavanja prof. dr Ratka Ristića u SANU (6. maj 2021)

Balkanska istraživačka mreža (BIRN) pisala je takođe 2021. godine o reputacijskim repovima Rio Tinta koji je širom sveta često bio na meti kritika, a naveden je i slučaj iz Norveške.

Norveški državni stabilizacijski fond je 2008. godine prodao svoj celokupni udeo u Rio Tintu od 850 miliona dolara, navodeći da je kompanija odgovorna za ekološku štetu u Indoneziji. Vlada se žalila da je rudnik Grasberg, koji je 40 procenata u vlasništvu Rio Tinta, ispustio „vrlo velike količine” rudarskog otpada direktno u prirodni rečni sistem.

Uz to, pobrojani su još neki primeri koji Rio Tinto čine zloglasnim:

Pravni centar za ljudska prava sa sedištem u Melburnu u svom izveštaju za 2020. naveo je da je kompanija kriva za višestruka kršenja ljudskih prava u Papui Novoj Gvineji, gde je Rio Tinto prethodno upravljao rudnikom Panguna na ostrvu Bugenvil.
Britanski Fajnenšl Tajms pisao je da je Rio Tinto pregovarao sa britanskom Kancelarijom za sprečavanje prevara o mogućem dogovoru kako bi se izbeglo krivično gonjenje zbog navodnog podmićivanja 2011. godine u kupovini udela u rudniku metalne rude Simandou u Republici Gvineji.
Bivši direktor kancelarije Rio Tinto u Šangaju i trojica kineskih uposlenika 2010. su osuđeni za uzimanje više od 14 miliona dolara mita od kineskih čeličana tokom napetih pregovora o kopanju železne rude 2009. godine.
U 2013. godini mongolski stočari su tvrdili da je proširenje rudnika bakra i zlata Rio Tinta u pustinji Gobi vredno pet milijardi dolara ugrozilo jedinstvenu životnu sredinu njihovog područja i snabdevanje svežom vodom.
Američke vlasti 2017. godine optužile su Rio Tinto za prevaru u poslu sa ugljem u Mozambiku, kada je kompanija, navodno, prikrila pravu vrednost posla.
U maju 2020. Rio Tinto je uništio sveto aboridžinsko mesto u klisuri Jukan, u zapadnoj Australiji, pećine stare 46.000 godina koje se smatraju značajnim istraživačkim arheološkim nalazištem. Nakon pritiska javnosti, kompanija se izvinila, a nekoliko menadžera kompanije je u međuvremenu podnelo ostavke.
Aktivisti za ljudska prava i zaštitu životne sredine optužili su kompaniju da zagađuje izvore vode i oko njenog rudnika na Madagaskaru. Rio Tinto je priznao zagađenje, ali je negirao da je ono povezano sa njima, najavivši sopstvenu istragu.

Detaljnije: PACIFIKACIJA PROTESTA I OTVARANJA RUDNIKA RIO TINTA - INTERES MEĐUNARODNIH FINANSIJSKIH INSTITUCIJA, BRITANIJE, SAD, AUSTRALIJE, NEMAČKE...

Pacifikacija protesta i otvaranja rudnika Rio Tinta - interes međunarodnih finansijskih institucija, Britanije, SAD, Australije, Nemačke...

Iz arhive Rojtersa i Forbsa

Rojters je objavio 2008. godine da je Norveški fond odbacio Rio Tinto iz etičkih razloga.

Norveški državni fond prodao je svoj udeo od 850 miliona dolara u rudarskoj grupi Rio Tinto, okrivljujući je za ekološku štetu u Indoneziji, saopštila je vlada.

Ministarstvo finansija isključilo je kompaniju iz norveškog fonda od 375 milijardi dolara, prodavši u prvoj polovini 2008. nešto više od pola procenta udela u Rio Tintu koji je na kraju 2007. vredeo 4,85 milijardi kruna (855,5 miliona dolara), rekli su zvaničnici.

Norveški državni penzioni fond - Global, poznat kao „naftni fond“, investira u skladu sa etičkim smernicama koje je postavila vlada. U prošlosti je isključivao kompanije koje proizvode nuklearno oružje ili kasetnu municiju i one za koje se smatralo da su izazvale štetu po životnu sredinu ili da su zloupotrebile radnička ili druga ljudska prava.

Fond prebacuje norveško bogatstvo nafte i gasa u strane akcije i obveznice. To je najveći evropski investitor u kapital i drži u proseku preko 1 odsto evropskih akcija.

Ministarka finansija Kristin Halvorsen rekla je da se problemi sa Rio Tintom tiču zajedničkog preduzeća sa Freeport McMoRan, grupom koju je fond isključio 2006. godine, u njihovom rudniku Grasberg u Indoneziji.

Rio Tinto poseduje 40 odsto rudnika bakra i zlata, kojim upravlja Freeport McMoRan, rekao je portparol Rio Tinta.

„Ne želimo da doprinesemo ozbiljnoj šteti po životnu sredinu“, rekao je Halvorsen na konferenciji za novinare.

„Rudnik Grasberg ispušta veoma velike količine jalovine direktno u prirodni rečni sistem; otprilike 230.000 tona ili više dnevno“, navodi se u saopštenju Ministarstva finansija i dodaje da ne predviđa nikakvu promenu.

Rečeno je da će se deponovanje jalovine povećati i da njegovi vlasnici smatraju da je rudnik profitabilan do 2041. godine.

Portparol Rio Tinta Nik Koban rekao je: „Imamo primerne rezultate u pitanjima životne sredine, u stvari vodeći smo u svetu. Njima se daje najviši prioritet u svemu što radimo. Trenutni sistem jalovine je nesumnjivo najprikladniji, s obzirom na velike količine padavina i seizmički nestabilnu geologiju u ovoj oblasti. Freeport zaista ima veoma visoke standarde i optužbe koje se iznose nisu tačne“.

Tek 2019. godine Norveški fond (Izvršni odbor Norveške centralne banke Norges Bank) ukinuo je zabranu ulaganja njihovog državnog fonda u Rio Tinto jer je ova korporacija prodala svog udeo u rudniku, pisao je Forbs.

Foto: Danas; RTS
Obrada: Prviprvinaskali.com