Centar za negovanje tradicionalne kulture Abrašević nalazi se u ulici dr Jovana Ristića, osnovan je 2006. godine, pravni je i umetniÄki sledbenik Kulturno-umetniÄkog društva Abrašević osnovanog 1905. godine.
Vodotoranj se nalazi u istoj ulici, pored nadvožnjaka. ZvaniÄno je opisan kao "redak primer industrijske arhitekture sa kraja devetnaestog veka" i predstavlja kulturno dobro - spomenik kulture je od 1997. godine.
IzmeÄ‘u Abraševića i Vodotornja, udaljenih vazdušnom linijom stotinak metara, vodi doslovce staza smeća i zaraze. Ovo ruglo se "održava" već 15-ak godina, tvrde naši sugraÄ‘ani iz neposrednog komšiluka.
Maja prošle godine, u ime 88 sugraÄ‘ana koji su objedinili svoje potpise, udruženje PRVI PRVI NA SKALI dostavilo je gradonaÄelniku Kragujevca Nikoli Dašiću peticiju za trajno uklanjanje divlje deponije na ovoj lokaciji (ispod nadvožnjaka), uz fotografije stanja zateÄenog dan nakon ÄurÄ‘evdana, gradske slave.
DETALJNO: PETICIJA ZA TRAJNO UKLANJANJE DIVLJE DEPONIJE U ULICI JOVANA RISTIĆA (ISPOD NADVOŽNJAKA)
"Trajno rešenje ovog problema bila bi zabrana zabrana vanpijaÄne prodaje na ovoj lokaciji", navedeno je u odgovoru tadašnjeg direktora JKP Šumadija Nemanje Dimitrijevića koji je našem udruženju prosleÄ‘en iz kabineta gradonaÄelnika Dašića.
DETALJNO: ZABRANA VANPIJAÄŒNE PRODAJE - REŠENJE ZA DIVLJU DEPONIJU ISPOD NADVOŽNJAKA, SAGLASNI GRAÄANI I JKP; NA POTEZU JE GRAD
Proteklo je 11 meseci, a stanje nije promenjeno, potvrđuje i video-snimak
Milanke Portić objavljen u
Digitalnom registru zagaÄ‘ivaÄa na teritoriji grada Kragujevca udruženja
Ekomar. Milanka je, inaÄe, jedna od sugraÄ‘anki koja je inicirala peticiju.
VIDEO (0:01:50)
Da na terenu nema boljitka uverili smo se i sami ove i potekle nedelje.
Foto: Druga nedelja aprila 2022.
Foto: Prva nedelja aprila 2022.
Kako bismo u ime zainteresovanih sugraÄ‘ana saznali da li će konaÄno biti ispoštovani zahtevi iz peticije, ponovo ćemo se obratiti kabinetu GradonaÄelnika.
"Vodotoranj u Kragujevcu
Ustanova: Zavod za zaštitu spomenika kulture Kragujevac
Vrsta građe: Nepokretno kulturno dobro
Opis: Vodotoranj u Kragujevcu je podignut radi potreba železnice krajem XIX veka. Lokomotive su se snabdevale vodom prirodnim padom iz vodotornja. SagraÄ‘en je od opeke sa naizmeniÄnim postavljanjem ÄeliÄnih prstenova, spolja i iznutra. Pri njegovom vrhu je formiran rezervoar od opeke, dletovan cementom, poluloptaste forme. Ispod rezervoara je prostor za posluživanje i ložište sa zagrejanom vodom. Uz taj prostor sa spoljnje strane je podignut dimnjak, koji nadvisuje ceo toranj, a zidan je istovremeno sa njim. Objekat je osmougaone osnove, sa dubokim temeljima. Na vrh tornja se dolazi spoljnim, zavijenim stepeništem. Sam vrh je uraÄ‘en kao bondruÄna konstrukcija, ispunjena nutovanim daskama. Krovni pokrivaÄ je lim, a na vrhu krova je osmougaona lanterna. Jedan je od malog broja oÄuvanih objekata ovog tipa u Srbiji i simbol je graditeljkog napretka, kao i razvoja železnice na balkanskim prostorima.
Datum nastanka: Objekat je podignut krajem XIX veka.
Lokacija originala: Kragujevac, Kragujevac
Vlasnik: Država"
Citirani sadržaj je iz
PretraživaÄa kulturnog nasleÄ‘a Republike Srbije.
Ovom prilikom podsećamo na dva predloga udruženja PRVI PRVI NA SKALI dostavljena za izradu Plana razvoja Grada Kragujevca u periodu 2021-2031 koji je objavljen pred kraj prošle godine.
PRVI PREDLOG
NACRT: Tabela 96 - Pregled kulturnih dobara: Spomenici kulture"Vodotoranj, nalazi se pored nadvožnjaka koji spaja centar grada sa naseljem Bresnica. Redak je primer industrijske arhitekture sa kraja devetnaestog veka. Utvrđeno kulturno dobro-spomenik kulture od 1997".
PPNS: To je u opisu, ali nije verna slika o ovog retkog primera koji bi mogao da postane atrakcija. Njegovo stanje je zabrinjavajuće, upitno je da li će da "doživi" naredni Plan (posle 2031). Oko njega, kao i odmah preko pruge, nalazi se jedna od mnogobrojnih divljih deponija, praktiÄno u samom centru grada. Dvostruko dobro bilo bi:
trajno uklanjanje deponije (što je u prioritetima 4 i Mera 4.1.3) i
istovremeno obnavljanje tornja.
U istoj ovoj tabeli je i
Zgrada železniÄke stanice, sagraÄ‘ena
1886. godine. Pošto je to jedna od slabosti iz Plana ("zastarela, gotovo devastirana železniÄka infrastruktura") deo je Mera 2.2.5. Povećanje kapaciteta stacionarnog saobraćaja, kao taÄka 33. predviÄ‘ena je Rekonstrukcija zgrade železniÄke stanice za koju će Železnice Srbije da raspolaže sa 900.000 dinara. To je razlog više da se ovaj deo grada u širem obimu uredi, da se Grad diÄi novom prugom Sobovica-Cvetojevac, ali i oÄuvanom starom.
DrugaÄiji primeri
Vodotoranj u PanÄevu graÄ‘en je pre Prvog svetskog rata, predstavlja nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture. Podignut namenski kao rezervoar za vodu za polivanje ulica, više se ne koristi, vodotoranj je pretvoren u ugostiteljski objekat.
Orlovatski vodotoranj pominje se kao dodatna atrakcija na pruzi Titel-Orlovat, nalazi se takoÄ‘e stotinak metara od železniÄke stanice (predstavljen u informativnom listu AD Železnice Srbije).
U Bazi spomenika kulture u Srbiji zabeležno je sledeće:
"Arheološko nalazište Medijana je predgraÄ‘e antiÄkog Naisa. Nalazila se nedaleko od reke, u blizini termalnih izvora, a prostirala na površini od preko 40 ha. Medijana je izgraÄ‘ena poÄetkom IV veka, u vreme Konstantina Velikog, kao rezidencija u kojoj su boravili rimski carevi prilikom poseta Naisu. Arheološka istraživanja, sprovedena u ovom veku, svedoÄe o veliÄini i raskoši rezidencije na Medijani. Centralni prostor zauzimala je vila sa epistilom koja je zahvatala površinu od 6000m
2, a ukljuÄivala je terme na zapadnoj i manji nimfej na istoÄnoj strani. Zapadno od vile nalazila se žitnica pravougaone osnove, dimenzija 91x27m, dok je južno, na obližnjem uzvišenju, bio sagraÄ‘en
vodotoranj. Luksuzne graÄ‘evine od Ävrstog materijala sa stubovima, dekorisane mozaicima i freskama, koncentrisane su oko vile sa peristilom. To su: vila sa konhama, vila sa ogradnim zidom i vila sa centralnim koridorom. Privredni objekti smešteni su od žitnice na zapad, prema gradu Naisu. Na jugozapadnoj periferiji Medijane bilo je manje seosko naselje sa ureÄ‘enim komunikacijama. Pred kraj IV veka Medijana je teško stradala u požaru, a potpuno je uništena u vreme Hunske najezde 441. Arheološka iskopavanja i konzervatorski radovi traju, sa prekidima, od šezdesetih godina XX veka do sada.
DRUGI PREDLOG
NACRT: Aneks 1 - Održavanje Äistoće; Upravljanje otpadom; Komunalni otpad
PPNS: Izmeniti
Odluku o održavanju Äistoće koja je osnov za postupanje sa otpadom na teritoriji Grada Kragujevca. NovÄanom kaznom u iznosu od
2.500 dinara, koja se naplaćuje
na licu mesta kazniće se za prekršaj odgovorno lice u pravnom licu ili fiziÄko lice, kao
korisnik, ako postupi suprotno odredbama Älana 22. i 26. Odluke.
Tri podvuÄene stavke nisu u interesu zaštite životne sredine, niti pomažu u suzbijanu neÄistoće širom grada, a posebno na lokacijama koje su pretvorene u divlje deponije:
- iznos od 2.500 - potpuno obesmišljavanje kazne
- naplata iskljuÄivo na licu mesta - spreÄavanje nadležnih službi da sankcionišu sve poÄinioce (video-snimci nisu dokaz)
- fiziÄko lice kao korisnik - to bi trebalo da je graÄ‘anin koji koristi usluge JKP, što svakako nije neko ko zaÄ‘e u šumu da izbaci svoje smeće
Deo rešenja, kroz izmenjenu Odluku:
- Povećati kazne, drastiÄno - primer iz Odluke o održavanju Äistoće Grada Novog Sada: "...kazniće se fiziÄko lice novÄanom kaznom u iznosu od 25.000,00 dinara ili kaznom rada u javnom interesu u trajanju od 20 do 240 sati"
- Izostaviti "naplaćuje na lica mesta" - omogućiti naplatu i van mesta kršenja Odluke, koristiti i snimke poput priloženog (u saradnji sa MUP-om lako je utvrditi identitet poÄinilaca, kao u sluÄajevima, na primer, narušavanja javnog reda i mira na sportskim priredbama, fudbalskim ili košarkaškim utakmicama i sl)
PRILOG: PLAN RAZVOJA GRADA KRAGUJEVCA ZA PERIOD 2021-2031
ARHIVA PPNS 🎙
PROMOCIJA ZBORNIKA SANU ’PROJEKAT JADAR - ŠTA JE POZNATO?’ (AUDIO)
OD ZAGAÄENJA DO UNIŠTENJA - ÄŒOVEK, PRIRODA I ODGOVORNOST (36. TRIBINA NIJE FILOZOFSKI ĆUTATI)
SANU: PROJEKAT JADAR - ŠTA JE POZNATO? (APSTRAKTI I SNIMAK NAUÄŒNOG SKUPA)
IZ SANU MINISTARKI - O PROJEKTU JADAR: MNOGO NEDOREÄŒENOSTI O REŠAVANJU VELIKIH PROBLEMA I POGUBNOG UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU
APRIL 2022
- Zmije otrovnice i prva pomoć u sluÄaju ujeda
- Jalovište rudnika litijuma u RaÄ‘evini; Nećemo dozvoliti rudnik
- ÄŒumićanci prijavili divlju deponiju, JKP Šumadija zakasila sa uklanjanjem, neko rešio problem - paljenjem smeća
- Zašto ne možemo "izrudariti" naš put iz klimatske krize
- SANU (Projekat Jadar - šta je poznato?): Petar Bulat - Mogući uticaji na zdravlje stanovništva
- Nedostatak kontejnera veliki problem ÄŒumića - saglasni meštani i mesna zajednica
- Degradacija prostora u okviru projekta Jadar - Ratko Ristić, Ivan Malušević, Petar Nešković, Angelina Novaković, Siniša Polovina, Vukašin MilÄanović
- Prikupljeno dovoljno potpisa za narodnu inicijativu protiv rudnika litijuma
- Crna knjiga: SluÄaj privatizacije Jaroslav ÄŒerni
- U rudniku uglja Soko poginulo osam rudara, 18 je povređeno
MART 2022
- Pištaljka: Vrhovni kasacioni sud na strani uzbunjivaÄa iz RaÄe
- Projekat Jadar: Prikaz zone rudarskih aktivnosti sa potencijalnim mestima uticaja
- Marš sa Drine: Projekat Jadar nastavljen; Rio Tinto: Ne poÄinjemo sa iskopavanjem (VIDEO)
- Promocija zbornika SANU "Projekat Jadar - šta je poznato (AUDIO)
- Tokom peticije u Kragujevcu protiv litijuma: Rešavanje ekoloških problema više ne može i ne sme da Äeka
- Narodna inicijativa za zakonsku zabranu bora i litijuma sprovodi se i u Kragujevcu
- Elaborat za izradu PDG Bešnjaja na ranom javnom uvidu do 7. aprila
- Danas javlja: KragujevÄani Äekaju u redovima da potpišu protiv rudarenja litijuma
- U Kragujevcu održana tribina ’Od ideologije do ekologije’ (VIDEO)
- Nacionalna ekološka asocijacija: Ekološka rezolucija 22
- Od zagaÄ‘enja do uništenja - Äovek, priroda i odgovornost (36. tribina "Nije filozofski ćutati")
- Narodna inicijativa za zakonsku zabranu bora i litijuma sprovodi se i u Kragujevcu
- Algoritam zasnovan na ponašanju pÄela pomaže istraživaÄima da smanje zagaÄ‘enje iz saobraćaja u Kragujevcu
- Pesak iz Sahare, najvećeg izvora prašine, u kišnim kapima i u Srbiji (VIDEO: Španija, Francuska)
- Narodna inicijativa za zakonsku zabranu bora i litijuma na teritoriji Srbije
- RTS najavio redovno izveštavanje o kvalitetu vazduha svakodnevno u 19:20, ali...
- ÄŒista Srbija, a prljava tehnologija. Nešto smrdi - prof. dr ÄŒedo Maksimović (VIDEO)
- Mentalno razgibavanje: Jadar ćete da trujete!?
- Aerozagađenje na teritoriji Kragujevca, novembar-decembar 2021
- Bušotine Rio Tinta otrovale Jadar borom i arsenom, predstavljeno u SANU
- Gama zraÄenje u Braginu (Belorusija) 490nsv, u VinÄi (Beograd) 111nsv
- Akvarijum: Metode nauÄnog vrednovanja netaknutih vodenih staništa
- SEOS u akciji - u Srednjoj Dobrinji skup 6. marta, u Pomoravlju prikupljanje potpisa za zakon o zabrani litijuma
- Savet za borbu protiv korupcije: Izveštaj o privatizaciji Instituta za vodoprivredu Jaroslav ÄŒerni
- ZakljuÄak iz zbornika SANU "Projekat Jadar - šta je poznato?"
- Dok Rio Tinto u Srbiji ispituje osnov ukidanja Projekta Jadar, u Mozambiku kažnjen zbog obmana o rezervama, a na Novom Zelandu otkriveno da nema ugovor o uklanjanju opasnog otpada
FEBRUAR 2022
- Šumska pedagogija u Šumadiji
- Apel RTS-u da dnevno-informise-o-zagadjenosti-vazduha-ili-sledi-masovni-protest-video.html
- SEOS i Kreni-promeni: Potpisima građana i protestima do zakona o zabrani rudnika litijuma (VIDEO)
- SANU: Promocija zbornika "Projekat Jadar - šta je poznato?"
- U Kragujevcu javno raspravljano o proceni uticaja na životnu sredinu rekonstrukcije kotlarnice Energetike
- Rio Tinto za Glas Amerike: Poštujemo odluku Vlade; meštani za DojÄe vele: Rio Tinto ne odustaje (VIDEO)
- Prorektor Ristić povodom prozivke premijerke Brnabić: Dobijao sam sugestije da povedem raÄuna gde, šta i kako govorim
- Pentagonu potrebne veće zalihe litijuma za vojnu industriju; bivša direktorka Rio Tinta u vrhu korporacije Lokhid Martin koja se sastajala sa srpskim firmama u Dubaiju
- Milion stanovnika živi u gradovima gde ne postoji državni monitoring kvaliteta vazduha
- RTS: Vazduh u Srbiji prekomerno zagaÄ‘en, precizne podatke imaće uskoro Kragujevac, Valjevo, OseÄina, Novi Sad, Subotica, Vrbas, Nova Varoš, Prijepolje, Kladovo, Bor, Vranje, Leskovac, Pirot, Niš i ÄŒaÄak (VIDEO)
- Protesti u Portugaliji protiv rudnika litijuma
- Princeza Danica KaraÄ‘orÄ‘ević u kampu SEOS-a: Filip i ja podržavamo naš narod (FOTO, VIDEO)
- SEOS ispred Predsedništva: Treći dan (FOTO, VIDEO)
- SEOS ispred Predsedništva, 12. 2. 2022. (VIDEO)
- Prijavi ekološki problem - rok za rešavanje: sedam dana od dobijanja zahteva
- Radni doruÄak SEOS-a i Kreni-promeni (VIDEO)
- SEOS: Protest za trajnu zabranu istraživanja i eksploatacije bora i litijuma u Srbiji (FOTO, VIDEO)
- Godfri o Rio Tintu u Srbiji: Jadarit "neverovatna" šansa..., nadam se da ova priÄa nije završena
- SEOS: Svi kao jedan - najava protesta ispred Predsedništva (AUDIO)
- Zorana Mihajlović uporno odbija zahteve za pristup zapisnicima Radne grupe za implementaciju Projekta Jadar
- SEOS i- Kreni-promeni: Ne odustajemo do zabrane istraživanja i eksploatacije litijuma i bora (FOTO, VIDEO)
- Galerija PPNS: Srbija nije na prodaju!
- Protest: Srbija nije na prodaju - Kragujevac, 8. febuar
- 1990: Efektna opomena - Crni list Kristalu
- SEOS i Kreni-promeni nastavljaju proteste do donošenja zakona o zabrani istraživanja i ekspolatacije bora i litijuma u Srbiji (VIDEO)
- NauÄnici i struÄnjaci narodnim poslanicima: Zabranite zakonom istraživanje i rudarenje bora i litijuma u celoj Srbiji
- "Srpski Amazon" saÄuvan od MHE (Nera - jedina planinska reka Vojvodine)
- SEOS i Kreni-promeni saglasni: Jedini zahtev - zabrana istrživanja i iskopavanja litijuma i bora na teritoriji Srbije
- Rio Tinto objavio izveštaj o ’kulturu maltretiranja, uznemiravanja i rasizma’ u ovom rudarskom gigantu
- Sindikat nauke Srbije: Za dostojanstven rad u nauci
JANUAR 2022
- Dejan Lekić, Bojan Simišić: Ne politizujemo, borimo se za živu glavu
- Rudnici kulture: Bor i Majdanpek (VIDEO)
- Zašto je važno da se uvede zabrana iskopavanja litijuma i bora na teritoriji cele Srbije
- Advokat Sreten ÄorÄ‘ević: Rio Tinto govorio neistine
- SEOS: Predlog zakona o zabrani istraživanja i eksploatacije litijuma i bora na teritoriji Republike Srbije, sa obrazloženjem
- SEOS: Predlog zakona i pitanja za Vladu Srbije
- Tadić: Bili su dobrodošli! Niko neće Rio Tintu, koji je ogromna kompanija, reći 2001..., 2012. ni sada - niste dobrodošli! (VIDEO)
- Protest: Nije kraj - Loznica, 22. 1. 2022. (VIDEO)
- I Službeni glasnik objavio Uredbu o prestanku važenja Prostornog plana za realizaciju "Projekta Jadar"
- Objavljena Uredba o prestanku važenja Prostornog plana za realizaciju projekta Jadar
- Rio Tinto brine - za "naše aktivnosti i naše ljude u Srbiji"
- Naled, Kanada Fond i Breakthrough doo - inicijatori ubrzanog donošenja novog zakona o rudarstvu 2014.
- Vlada ukinula prostorni plan za Jadar
- Dejan Lekić za CINS: Skoro milion i po graÄ‘ana u većim mestima ne zna kakav vazduh diše
- SEOS: Nastavlja sa blokadama - nećemo rudnik litijuma, moratorijum nas ne zanima
- Rio Tinto odlaže plan proizvodnje u Srbiji za 2027, uslov: odobrenja i dozvole Vlade
- Brnabić: LiÄno ću se ukljuÄiti u realizaciju projekta (2018); Rio Tinto ne mora da bude u Srbiji (2022)
- Dok je projekat Rio Tinta zaustavljen u blizini Feniksa, ambasador Godfri: Litijum je ogromna korist za Srbiju
- Manojlović: Ne plaća se odšteta ako se ukine Prostorni plan; ÄorÄ‘evi: Tehnologija Rio Tinta opasna po životnu sredinu
- VuÄić o Rio Tintu: Šta mislite da je neko na lepe oÄi dobio istražna prava bez-dinara? Dinara nam nisu platili!
- Ima li posledica za Rio Tinto zbog neobjavljivanja studije u 2021. o proceni uticaja na životnu sredinu, najavljene na sastank sa VuÄićem i u izjavama A. Brnabić
- Da li ste za utvrđivanje akta o promeni Ustava Republike Srbije? NE!
- Prof. Zoran Stevanović, geolog: Država ima pravo da ne odobri kopanje litijuma
- Rio Tinto kao metafora: BDP i statistiÄke iluzije
- Prorektor Ristić: Izaći ću na referendum i zaokružiti NE
- Agelast: Rio Tinto - dr Dragana ÄorÄ‘ević, dr Ljiljana Tomović i Sreten ÄorÄ‘ević
- Budimo pametni, saÄuvajmo to što imamo - Jovan Memedović (Sasvim prirodno: Gladni turista)
- Projekat Rio Tinta u Srbiji štite potpisi Svilanovića (2004) i VuÄića (2021) na meÄ‘unarodnim ugovorima sa Ujedinjenim Kraljevstvom?
STRANICA KOJA SE ÄŒUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM
PODRŽI PPNS!
MIHAJLO PUPIN
ARÄŒIBALD RAJS
Komentara: 0