JAVNO SAOPŠTENJE POVODOM PREPADA INVESTITORA I NJEGOVIH PLAĆENIKA NA SELO TOPLI DO
Obraćamo se svim državnim institucijama i građanima
Mi, meštani Stare planine i Toplog Dola, udruženi i složni, uz podršku Saveza mesnih zajednica i udruženja Odbranimo reke Stare planine, već 36 dana i noći smo na barikadama odlučni da, bez obzira na različita politička opredeljenja meštana, ne dozvolimo gradnju derivacionih minihidrocentrala u parku prirode Stara planina.
Tražili smo ranije u javnom pismu institucijama da se volja naroda koji živi kraj naših reka i mišljenje najvrsnijih stručnjaka iz oblasti zaštite prirode, ispoštuje. Da se zabrane projekti MHE na teritoriji Stare planine i preispitaju uopšte takvi projekti na svim rekama u Srbiji. Kod nas se na Staroj planini kaže - čovek se drži za reč, a vo za rogove. Uprkos deklarativnim obećanjima Predsednika države i lokalne samouprave niko nije preduzeo konkretne korake da se aktivnost investitora zaustavi.
To pokazuju najnoviji incidenti u opštini Brus, ali još i više prepad investitora na naše selo. Investitor je izvršio prepad na naše selo iz dva pravca noću probijajući se kroz neprohodne šumske puteve uporkos jasno iskazanoj volji meštana. Praćen mnogim pripadnicima obezbeđenja sa kapuljačama izazvao je strah i paniku kod meštana.
Usledio je verbalni, a potom i fizički sukob preplašenih meštana i radnika obezbeđenja koji je jedan od radnika započeo na taj način što je biber-sprejom isprskao po očima nekoliko meštana i jednog pripadnika policije.
U haosu koji je potom nastao bilo je povređenih na obe strane. Samo se prisebnošću naših mladića i policije ovaj incident nije završio većim krvoprolićem i ozbiljnijim povredama, a nezvani gosti su zaštićeni i ispraćeni od kuda su i došli.
Mi, Staroplaninci smo ponosan narod i ni od koga ne tražimo milostinju ili nešto što nam ne pripada. Mi smo svoji na svome, odgovorni prema slavnim precima i našoj deci. Budući da se pokazalo da ne možemo verovati državnim institucijama, u dogovoru sa ostalim organizacijama i slobodnim ljudima koje nas podržavaju, proglašavamo SLOBODNU EKO ZONU TOPLI DO.
Mi uvodimo MORATORIJUM za sve MHE i slične projekte koje narušavaju prirodu i život ljudi na našoj teritoriji. Dozvole za bilo kakvu gradnju u ataru sela će do uvođenja reda davati samo okupljeni narod na Trgu slobodnih reka u konsultaciju najvrsnijih stručnjaka iz oblasti arhitekture i zaštite prirode. Do zakonskog rešavanja ovog pitanja ljudi će biti u pripravnosti, a straže će ostati na našem mostu.
Nama su potrebni putevi jer smo odsečeni od sveta i ulaganja u turizam i stočarstvo koje bi privukle našu decu i kreativne mlade ljude iz Srbije da započnu posao u ovoj oblasti. To su po nama razvojne šanse ove planine.
Još jednom da ponovimo: Nisu nam potrebne naše reke sahranjene u cevima zarad zanemarljive količine kilovata električne energije. Mi smo već na biološkom minimumu! Ne želimo da nam i reka presuši.
Slobodni ljudi, Slobodne reke, Slobodne planine.
Meštani sela Topli Do Predsednik MZ Božidar Cvetković Ja ❤️ Topli Do
IZVEŠTAJ O PRIKUPLJENIM I ISPLAĆENIM NOVČANIM SREDSTVIMA ZA PODSTICAJ POVLAŠĆENIH PROIZVOĐAČA ELEKTRIČNE ENERGIJE ZA 2018. GODINU
HIDROELEKTRANE ZAPADNOG BALKANA: KO PLAĆA, KO PROFITIRA? (BENKVOČ, SEPTEMBAR 2019)
PREPORUKA PPNS
Ja sam obavio istraživanje na 46 objekata, od kojih je oko 40 izgrađeno. Proveli smo sate da bismo videli makar jednu jedinu ribu koja se kreće
Sa modulom oticaja od 5,7 litara u sekundi po kilometru kvadratnom, mi smo jedna od siromašnijih regija Evrope
Prema podacima Svetske banke, Srbija godišnje gubi oko 15 procenata električne energije u prenosno-distributivnoj mreži od mesta proizvodnje do potrošača
Martin Dojl, direktor Vodoprivrednog programa Univerziteta Djuk, nazvao je poblem velikog broja malih brana na istom slivnom području „smrću hiljadu rezova“
„Dobio sam sudske tužbe od ljudi koji prave male hidroelektrane. Neki od njih su se našli povređenima i smatraju da je to ugrožavanje njihovog ugleda i časti i traže materijalnu nadoknadu. Idem na sud zbog toga, ali meni to ne predstavlja nikakav problem: ja ću da ispričam ono što pričam svuda i što su činjenice“, kaže profesor Ristić. „Svestan sam da će biti svega i svačega, ali ja ću i na sudu pričati o ovome jer istina ne može da se zaustavi.“
ZAROBLJAVANJE PRIRODNIH RESURSA U PRISUSTVU JAVNIH VLASTI
“Izgradnja malih hidroelektrana u Srbiji može se opisati kao proces zarobljavanja prirodnih resursa u korist partikularnih interesa, dok ostvarenje ciljeva javne politike izostaje, pre svega zbog odsustva odgovornosti.
Zanemarivanje ekoloških i društvenih aspekata je ključno.
Energetska tranzicija i dekarbonizacija se u Srbiji nije dogodila niti postoje pokazatelji koji govore u prilog tome da se ova transformacija energetskog sistema i društva može učekivati u narednim decenijama. Nakon deset godina od početka sprovođenja odredbi Ugovora sa Energetskom zajednicom Srbija nije uspela da poveća udeo obnovljivih izvora energije u bruto finalnoj potrošnji, već je udeo obnovljivih izvora u 2017. bio manji nego u 2009. kao baznoj godini.
Od planiranih 250 MW kapaciteta hidroelektrana snage veće od 10 MW nije izgrađena niti jedna dok je od planiranih 188 MW MHE ukupno izgrađeno 62,9MW*, odnosno 3% ukupne proizvodnje električne energije iz hidropotencijala.”
- U Briselu kažu da pažljivo prate događanja u regionu oko izgradnje i uticaja hidrolektrana malog kapaciteta. Navode da je nedavna studija o ”Regionalnoj strategiji za održivu hidroenergiju na Zapadnom Balkanu” procenila da 50 najvećih hidroelektrana u regionu Zapadnog Balkana proizvodi 95 odsto hidroenergije, a da udeo 200 malih hidroelektrana obezbeđuje tek preostalih 5 procenata.
Evropska komisija zato smatra da bi regionalni projekti na Zapadnom Balkanu trebalo da se fokusiraju na obnavljanje već postojećih velikih hidroelektrana, a da se samo u ograničenom broju slučajeva razmotre velike grinfild opcije (investiranje u potpuno novu kooji tek treba da se preuređuje, bez korišćenja postojeće infrastrukture).
...”Preteruju", smatra Ulrih Ajhelman, „jednostavno preteruju u svemu. Način kako pišu procene uticaja i razgovaraju sa lokalnim zajednicama je tako primitivan da ga je na legalnoj osnovi lako oboriti. Ti procesi se već vode u slučajevima Severne Makedonije i BiH, a SRBIJA JE SLEDEĆA NA REDU”
"Ovde se ne može govoriti o nacionalnom interesu, naprotiv, koncept izgradnje MHE fundamentalno ugrožava sistem zaštite životne sredine, očuvanje biodiverziteta i stabilnost fragilnih ekosistema brdsko-planinskih područja. Problemi koji su uočeni izgradnjom postojećih MHE zahtevaju hitno preispitivanje procedura za izdavanje dozvola, kako za planirane tako i izgrađene objekte, uz imperativ zabrane dalje gradnje u zaštićenim područjima.
Nastavak izgradnje MHE do planiranog broja (850) doveo bi do ozbiljnih ekosistemskih poremećaja, degradacije životne sredine i bio bi indikator nesposobnosti sistema, ali i šire društvene zajednice, da sagledaju autodestruktivnost ove forme ponašanja u javnom životu. To bi, pored ostalog, značilo i uskraćivanje osnovnog ljudskog prava svakom građaninu Republike Srbije, da koristi tokom svog života i sačuva za buduća pokoljenja, jedinstvene prirodne vrednosti Srbije."
Kako bi ispunila obećanje Energetskoj zajednici da će do 2020. godine proizvoditi 27% struje iz obnovljivih izvora, Srbija već godinama ulaže u čistu energiju – između ostalog u izgradnju i rad mini hidroelektrana (MHE).
Nakon što MHE počne sa radom, njen vlasnik postaje povlašćeni proizvođač električne energije pa za otkup struje od države dobija iznos veći od tržišne cene. Taj novac država sakuplja kroz račune za struju građana, koji su od 2013. godine opterećeni posebnom naknadom.
Prema podacima koje je Elektroprivreda Srbije (EPS) nedavno objavila, u 2018. godini za struju iz MHE izdvojeno je 24,9 miliona evra. Na spisku se nalaze i drugi obnovljivi izvori koje država finansira – solarna energija, energija iz biomase, vetra, prirodnog gasa i drugo.
HIDROELEKTRANE ZAPADNOG BALKANA: KO PLAĆA, KO PROFITIRA? (BENKVOČ, SEPTEMBAR 2019)
PREPORUKA PPNS
Ja sam obavio istraživanje na 46 objekata, od kojih je oko 40 izgrađeno. Proveli smo sate da bismo videli makar jednu jedinu ribu koja se kreće
Sa modulom oticaja od 5,7 litara u sekundi po kilometru kvadratnom, mi smo jedna od siromašnijih regija Evrope
Prema podacima Svetske banke, Srbija godišnje gubi oko 15 procenata električne energije u prenosno-distributivnoj mreži od mesta proizvodnje do potrošača
Martin Dojl, direktor Vodoprivrednog programa Univerziteta Djuk, nazvao je poblem velikog broja malih brana na istom slivnom području „smrću hiljadu rezova“
„Dobio sam sudske tužbe od ljudi koji prave male hidroelektrane. Neki od njih su se našli povređenima i smatraju da je to ugrožavanje njihovog ugleda i časti i traže materijalnu nadoknadu. Idem na sud zbog toga, ali meni to ne predstavlja nikakav problem: ja ću da ispričam ono što pričam svuda i što su činjenice“, kaže profesor Ristić. „Svestan sam da će biti svega i svačega, ali ja ću i na sudu pričati o ovome jer istina ne može da se zaustavi.“
ZAROBLJAVANJE PRIRODNIH RESURSA U PRISUSTVU JAVNIH VLASTI
“Izgradnja malih hidroelektrana u Srbiji može se opisati kao proces zarobljavanja prirodnih resursa u korist partikularnih interesa, dok ostvarenje ciljeva javne politike izostaje, pre svega zbog odsustva odgovornosti.
Zanemarivanje ekoloških i društvenih aspekata je ključno.
Energetska tranzicija i dekarbonizacija se u Srbiji nije dogodila niti postoje pokazatelji koji govore u prilog tome da se ova transformacija energetskog sistema i društva može učekivati u narednim decenijama. Nakon deset godina od početka sprovođenja odredbi Ugovora sa Energetskom zajednicom Srbija nije uspela da poveća udeo obnovljivih izvora energije u bruto finalnoj potrošnji, već je udeo obnovljivih izvora u 2017. bio manji nego u 2009. kao baznoj godini.
Od planiranih 250 MW kapaciteta hidroelektrana snage veće od 10 MW nije izgrađena niti jedna dok je od planiranih 188 MW MHE ukupno izgrađeno 62,9MW*, odnosno 3% ukupne proizvodnje električne energije iz hidropotencijala.”
- U Briselu kažu da pažljivo prate događanja u regionu oko izgradnje i uticaja hidrolektrana malog kapaciteta. Navode da je nedavna studija o ”Regionalnoj strategiji za održivu hidroenergiju na Zapadnom Balkanu” procenila da 50 najvećih hidroelektrana u regionu Zapadnog Balkana proizvodi 95 odsto hidroenergije, a da udeo 200 malih hidroelektrana obezbeđuje tek preostalih 5 procenata.
Evropska komisija zato smatra da bi regionalni projekti na Zapadnom Balkanu trebalo da se fokusiraju na obnavljanje već postojećih velikih hidroelektrana, a da se samo u ograničenom broju slučajeva razmotre velike grinfild opcije (investiranje u potpuno novu kooji tek treba da se preuređuje, bez korišćenja postojeće infrastrukture).
...”Preteruju", smatra Ulrih Ajhelman, „jednostavno preteruju u svemu. Način kako pišu procene uticaja i razgovaraju sa lokalnim zajednicama je tako primitivan da ga je na legalnoj osnovi lako oboriti. Ti procesi se već vode u slučajevima Severne Makedonije i BiH, a SRBIJA JE SLEDEĆA NA REDU”
"Ovde se ne može govoriti o nacionalnom interesu, naprotiv, koncept izgradnje MHE fundamentalno ugrožava sistem zaštite životne sredine, očuvanje biodiverziteta i stabilnost fragilnih ekosistema brdsko-planinskih područja. Problemi koji su uočeni izgradnjom postojećih MHE zahtevaju hitno preispitivanje procedura za izdavanje dozvola, kako za planirane tako i izgrađene objekte, uz imperativ zabrane dalje gradnje u zaštićenim područjima.
Nastavak izgradnje MHE do planiranog broja (850) doveo bi do ozbiljnih ekosistemskih poremećaja, degradacije životne sredine i bio bi indikator nesposobnosti sistema, ali i šire društvene zajednice, da sagledaju autodestruktivnost ove forme ponašanja u javnom životu. To bi, pored ostalog, značilo i uskraćivanje osnovnog ljudskog prava svakom građaninu Republike Srbije, da koristi tokom svog života i sačuva za buduća pokoljenja, jedinstvene prirodne vrednosti Srbije."
Kako bi ispunila obećanje Energetskoj zajednici da će do 2020. godine proizvoditi 27% struje iz obnovljivih izvora, Srbija već godinama ulaže u čistu energiju – između ostalog u izgradnju i rad mini hidroelektrana (MHE).
Nakon što MHE počne sa radom, njen vlasnik postaje povlašćeni proizvođač električne energije pa za otkup struje od države dobija iznos veći od tržišne cene. Taj novac država sakuplja kroz račune za struju građana, koji su od 2013. godine opterećeni posebnom naknadom.
Prema podacima koje je Elektroprivreda Srbije (EPS) nedavno objavila, u 2018. godini za struju iz MHE izdvojeno je 24,9 miliona evra. Na spisku se nalaze i drugi obnovljivi izvori koje država finansira – solarna energija, energija iz biomase, vetra, prirodnog gasa i drugo.
Komentara: 0