U Indoneziji o srpskoj pobuni protiv Rio Tinta

Globalni tematski društveni forum o rudarstvu i ekstraktivnoj ekonomiji (TSF-Rudarstvo) okupio je po drugi put učesnike iz Afrike, Azije, Okeanije, Latinske Amerike, Bliskog istoka i Severne Afrike, Severne Amerike i Evrope. Forum uključuje raznovrsne autohtone i lokalne zajednice, sindikate, udruženja koji se opiru rudarstvu i ekstraktivizmu.

Ovogodišnji forum održan je u indonežanskom gradu Semarangu na ostrvu Java od 16. do 20. oktobra. Na svoje probeleme i načine borbe ukazali su učesnici iz preko 60 zemalja.

Iskustva i borbu protiv invazivnog rudarstva u Srbiji, u ime Saveza ekoloških organizacija Srbije (SEOS), predstavila je Marica Živanović Poljo. O situaciji u našoj zemlji govorile su i Aleksandra Velimanović (Earth Thrive) i Bojana Novaković (Marš sa Drine).

SEOS prenosi da je na kraju skupa usvojena zajednička deklaracija, ostvareni su mnogi kontakti i razmenjena iskustva. Zaključak je jednostavan: samo povezivanje među ljudima, udruživanje snaga i međusobna solidarnost mogu spasiti svet.

Prenosimo u celini obraćanje Marica Živanović Poljo.

"U Srbiji su ljudi ustali i rekli ne rudnicima litijuma, ali i drugim mnogobrojnim problemima. Neću nabrajati metode kompanije i pritiske koje trpimo jer ih svi vrlo dobro osećate na svojoj koži. Pričaću šta smo mi uradili.

Dolazim iz Srbije, iz krovne organizacije SEOS u koju se udružilo šest organizacija sa teritorija gde se u različitim fazama istražuje litijum. Jedno od njih je "Ne damo Jadar", sa teritorije gde već postoji oko 500 bušotina. U mom mestu manja kompanija je uspela da napravi samo dve bušotine. Zajedno sa mnogima smo organizovali velike proteste i blokade puteva i autoputa. Na taj način naterali smo vlast da opozove Zakon o eksproprijaciji. Učestvovali smo u prikupljanju globalne elektronske peticije koju je potpisalo 300.000 ljudi, kao i Narodne inicijative za trajnu zabranu istraživanja i iskopavanja litijuma na teritoriji cele zemlje, koju je svojeručno potpisalo 38.000 ljudi. Vlast krši Zakon odbijajući da je stavi na dnevni red parlamenta. Fizički smo sprečavali geologe da nelegalno ulaze u posede.

ARHIVA PPNS, 2022 PRIKUPLJENO DOVOLJNO POTPISA ZA NARODNU INICIJATIVU PROTIV RUDNIKA LITIJUMA

Prikupljeno dovoljno potpisa za narodnu inicijativu protiv rudnika litijuma
U mom kraju više od godinu dana držali smo strazu na lokaciji predviđenoj za istražnu bušotinu. Baš ispred ulaza u parcelu se prvo pokvario moj auto, pa potom i jedan traktor, a onda se jedna stara mašina nekako tu pojavila. Ukleto mesto! Preduzeli smo sve institucionalne korake, ali i one koji to nisu. Izvršili smo pritisak na vlast da stopira projekat Jadar, mada je očigledno da Rio Tinto nije odustao od projekta.

Pored ovih projekata, ministarstvo rudarstva je dalo ogroman broj istražnih prava ćerkama firmama raznih kompanija na preko 200 lokacija, bez znanja i odobrenja lokalnih zajednica. Sva ta istražna područja se nalaze u naseljenim, plodnim teritorijama ili u netaknutoj prirodi, čak i u zaštićenim prirodnim sredinama.

ARHIVA PPNS, 2023 "SVA REŠENJA" IZDATA ZA ISTRAŽIVANJE LITIJUMA NA TERITORIJI SRBIJE (2004-2022) - IZ MINISTARSTVA ZA UDRUŽENJE PRVI PRVI NA SKALI

’Sva rešenja’ izdata za istraživanje litijuma na teritoriji Srbije (2004-2022) - iz Ministarstva za udruženje PRVI PRVI NA SKALI
Protekle dve godine smo se borili na sve moguće načine, ali smo svesni da će borba trajati i odlučni smo da ne odustanemo. Najdragocenije je udruživanje ljudi koji imaju pozitivnu energiju i čuvaju jedni druge. To isto želimo i sa svim ostalim ljudima u regionu, ali i čitavom svetu gde krupni kapital gazi "malog" čoveka terajući ga da postane ekološki izbeglica ili jeftina radna snaga koja pomaže bogaćenju onih koji su već prebogati.

Svoje saborce smatram savremenim herojima koji pišu istoriju svoje zemlje i sigurna sam da ćemo se svi zajedno izboriti da je sačuvamo za one koji tek dolaze. Znamo da ne damo! Jadar neće pasti!"

O forumu

U novembru 2018. godine Johanesburg je bio domaćin prvog Foruma koji je okupio stotine aktivista iz celog sveta koji se suočavaju sa problemima rudarstva i ekstraktivizma na svojim teritorijama.

Forum je nastao kao kolektivno učenje tokom dana održavanja. Predstavljanjem različitih priča o borbi i otporu, posebno u većinskom svetu globalnog juga, na Forumu se pojavila zajednička nit - korporacije i države su nekažnjene zbog svojih negativnih praksi prema ljudima i planeti.

На слици може бити: 1 особа и текст који гласи „THEMATIC SOCIAL FORUM ON MINING AND THE TRACTIVI ECONOMY When we are speaking about green minerals, for us our critical mineral is water. We want them to stop polluting water and make it accessible to all Georgine Kengne (Cameroon)“
Jedan od ključnih ishoda ovog procesa bila je ideja o međunarodnoj kampanji koja će pomoći da učesnici ostanu povezani, što je rezultiralo pojavom međunarodne vodilje "Pravo da se kaže ne".

Zajednice širom sveta grade otpor oko "prava da se kaže ne", prihvatajući tradicionalne i alternative sisteme znanja u izgradnji sveta izvan rudarstva i ekstraktivizma. Nedavne pobede u ovoj borbi ostvarene su blokiranjem više rudarskih projekata, uključujući: El Salvador, Gvatemalu, Kolumbiju, Brazil, Južnu Afriku, Indoneziju, Filipine, Indiju i region Mekonga, u kojima je "pravo da se kaže ne" postalo centralno u kolektivnoj borbi i pobuni.

На слици може бити: 1 особа и текст који гласи „THEMATIC SOCIAL FORUM ON MINING AND THE TRACTIVI ECONOMY Coono rang, Indonesia Should the mining companies not stop their colonial acts, the Saami people will resist Janne Hirvasvuopio (Sápmi, Finland)
Umreženi, učesnici Foruma se zalažu za zaštitu zemljišta, voda, života i sredstava za život, ali često ostaju nevidljivi. Oni koji su direktno ugroženi od rudarskih projekata mogu razotkrivaju kapitalističku i ekstraktivnu logiku u kojoj trenutno živimo.

Tako ukazuju da kapitalistički oblik proizvodnje na koji je usredsređeno trenutno rudarstvo i vađenje ruda dovodi do mnogih kriza sa kojima se suočavamo.

Kratkoročno razmišljanje u ime razvoja i ekonomskog rasta je veoma štetno za lokalni, regionalni i nacionalni razvoj ljudi i planete, posebno s obzirom na vađenje neobnovljivih prirodnih bogatstava.

Можда је графика на којој је 1 особа и текст који гласи „THEMATIC SOCIAL FORUM ON MINING AND THE XTRACTIVE ECONOMY There has never been a time the deception of extractivism has been so laid bare. We now know very clearly before the mining project starts that 3-5 years down the line there will be displacement, that the water and land will be polluted Farai Maguwu (Zimbabwe)
Takozvano "ubrzano praćenje" kompanija za povećanje rudarskih i ekstraktivističkih projekata širom sveta nije pravilno procenjeno kroz uticaj i nepovratne štete nametnute teritorijama i ljudima.

Intenzivni procesi vađenja ruda utiču na migracije, uzrokuju bujanje i dezorganizaciju gradova, povećavaju nezaposlenost i nasilja, posebno među mladima.

Korporacije vrlo brzo napuštaju teritorije ostavljajući toksično nasleđe i bez stimulisanja ekonomske diversifikacije kako bi osigurale buduću samodovoljnost.

На слици може бити: 1 особа и текст који гласи „THEMATIC SOCIAL FORUM ON MINING AND THE XTRACTIVE ECONOMY Dulu desa masih tenang dan tentram. Air laut bisa dijadikan bahan makanan (garam). Tetapi kini menjadi limbah udara, limbah darat, serta limbah laut Marselina Ukene (Maluku Utara)“
Poremećaj sredstava za život i lokalnih lanaca snabdevanja negativno utiču na snabdevanje ekološkim dobrima i uslugama neophodnim za zdrav kvalitet života.

Lokalne i tradicionalne privredne aktivnosti, društveno-produktivna i kulturna namena koje zajednice daju teritoriji, kao i oblasti od značaja za životnu sredinu, često su nekompatibilne sa rudarskim i rudarskim aktivnostima i uticajima koji su povezani sa takvim razvojem.

Stotine lokalnih aktivnosti koje obezbeđuju rad i sociokulturnu reprodukciju lokalnih grupa postaje nemoguće realizovati tokom procesa istraživanja i eksploatacije rudarskih i ekstraktivističkih aktivnosti.

Можда је графика на којој је 1 особа и текст који гласи „THEMATIC SOCIALFORUM ON MINING AND He EXTRACTIVE ECONOMY PRESS CONFERENCE RODRIGO DE CASTRO AMÉDÉE PÉRET We are pushing strongly for the communities in the sense of the right to say no, and resisting destructive mining, destructive process, and the justification that we need to do more mining SA AA AA TODOS @tsfmining“
Organizatori Foruma veruju da je hitno potrebno priznati i uspostaviti teritorije oslobođene od rudarstva i ekstraktivizma. Reći NE rudarstvu znači reći DA višestrukim zamislima i alternativama proizvodnje i sociokulturne raznovrsnosti, ekosistema i biodiverziteta.

To znači da se voda, hrana, zemlja, teritorija i šume koje obezbeđuju život zaštite i čuvaju za generacije koje dolaze.