U Srbiji 2030. proizvodnja 600 hiljada tona litijuma i bora - po INEKP-u, zapažaju RERI, NIN, Fonet, N1...

Portal PRVI PRVI NA SKALI ukazao je 23. jula ove godine da se proizvodnja litijuma/bora i drugih povezanih proizvoda nalazi se u predlogu Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana Srbije (INEKP) za period do 2030. godine, "uključujući perspektivu do 2050. godine". Za 2030. je upisana proizvodnja 600kt litijuma, kao i za 2035, 2040, 2045. i 2050. godine, podatak je iz ovog strateškog dokumenta, dostupnog na sajtu Ministarstva rudarstva i energetike (MRE).

ARHIVA PPNS PROIZVODNJA LITIJUMA U SRBIJI JE IZVESNA - PREMA PREDLOZIMA VLASTI (INEKP) I DELA OPOZICIJE (ZAKONI U PROCEDURI OD 4. APRILA)?

Da vlast ne ignoriše perspektive iskopavanja litijuma vidi se i po tome što se on pominje i u Nacrtu Nacionalnog energetskog i klimatskog plana o kojem je Ministarstvo rudarstva i energetike organizovalo javnu raspravu u junu i julu, izjavila je za NIN Hristina Vojvodić iz Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI).

Kako je objasnila, ovaj dokument predstavlja osnov energetske politike svake države koja je ovaj javno-politički dokument prihvatila i jedan je od najvažnijih dokumenata u oblasti energetike i klimatskih promena.

„Iz jedne neupadljive tabele u tom dokumentu saznajemo da Srbija 2030. planira da proizvodi 600.000 tona litijuma/bora i drugih povezanih proizvoda, a očekuje se da ista fizička proizvodnja ostane i do 2050″, ukazala je Vojvodić.

Imajući u vidu da je na snazi Uredba kojom je stavljen van snage prostorni plan područja posebne namene za realizaciju projekta Jadar, ona smatra da se logično postavlja pitanje – na osnovu kojih podataka je Ministarstvo došlo do ovih projekcija?

Ministarstvo ubrzo „razjašnjava“ nedoumice i objašnjava da su podaci prikupljeni od „relevantnih zainteresovanih strana“, ali do danas ostajemo uskraćeni za odgovor koje su to tačno relevantne zainteresovane strane konsultovali, naglasila je Vojvodić.

Dodatnu zabunu unosi činjenica da ni sam Rio Tinto u svojim planovima nije računao na toliku proizvodnju.

Do sada se u javnosti baratalo sa procenama da bi se u okviru projekta Jadar godišnje proizvodilo oko 58.000 tona rafinisanog litijum karbonata za izradu baterija, 160.000 tona borne kiseline i 255.000 tona natrijum sulfata. Sve zajedno, dakle, 473.000 tona.

Znači li to da nadležni računaju da će do 2030. još neko, osim Rio Tinta, početi da eksploatiše litijum? Kome i kakve perspektive otvara eventualno iskopavanje litijuma u Srbiji, koje pominje ministar Momirović.

Kako piše NIN, još veću specifičnu težinu imaju reči Luke Ercega, rodom Kanađanina, poreklom iz Loznice, magistra prava i ekonomije i direktora firme u SAD koja upravlja investicijama.

Tim pre što je do 2013. u SAD vodio firmu za proizvodnju litijuma, o čemu je govorio i za vodeće svetske medije, Njujork tajms, Blumberg i Si-En-Bi-Si, a 2012. je o strateškim mineralima govorio i u američkom Kongresu.

„Projekt Jadar nikad neće moći ekonomski da se nadmeće sa projektima vađenja litijuma iz slane vode, koji se razvijaju širom sveta. Preporučio bih da Srbija istraži stare naftne i gasne izvore, jer su u mnogim takvima nađene ekonomski isplative količine litijuma“, tvrdi Erceg za NIN.

„Ekstrakcija iz slane vode ekonomičnija je i može da podnese pad cena. Ako budemo insistirali na projektu Jadar, on će za nekoliko godina biti ugašen, jer će litijum iz slane vode spustiti cenu. Stizaće sve više takvog iz `litijumskog trougla`, koji čine Argentina, Bolivija i Čile“, predvideo je Erceg.

„Štaviše, litijum za automobilske baterije ne dobija se iz stena, jer takav ima previše nečistoća“, objašnjava Erceg, uz opasku da svi zaboravljaju da litijumske baterije traju deset godina, a da se one posle mogu reciklirati.

ARHIVA PPNS U POTRAZI ZA SMISLOM - RATKO RISTIĆ

„Najveća propuštena šansa“

Osim toga, kako podseća NIN, u martu ove godine, nekako baš u vreme kada je Aleksandar Vučić ponovo vratio u javnost priču o najvećoj propuštenoj šansi, cena litijuma se srozala za 64,22 odsto u odnosu na mart 2022.

Pri tome, svetske agencije kao ključni razlog za takav pad cene ne navode samo slabu tražnju, već obilnu ponudu.

Uprkos tome, srpski zvaničnici nisu promenili svoju priču, kao da računicu i dalje baziraju na rekordnim cenama litijuma.

Kao da je i vreme i sve drugo stalo. Sve osim nastojanja da se ponovo oživi bajka o ekonomskim efektima koje bi Srbija imala, ako bi Vlada odlučila da promeni svoj stav i ipak omogući iskopavanje litijuma, zaključuje NIN.

ARHIVA N1: I posle dve godine isto: Meštani strepe da je na Rio Tinto stavljen ipak zarez, 27. 8. 2023.

I posle dve godine isto: Meštani strepe da je na Rio Tinto stavljen ipak zarez
Među ekološkim aktivistima koji blokiraju most Gazela su i predstavnici organizacije Ne damo Jadar. Upravo zbog pritiska javnosti i blokade Gazele januara 2021. godine, Vlada Srbije je donela odluku kojom je formalno prekinut projekat međunarodne kompanije Rio Tinto za eksploataciju litijuma u Gornjim Nedeljicama. Dok predsednik Srbije gotovo u svakom nastupu ističe da je ta odluka bila pogrešna, građani koji se eksploataciji litijuma protive, strepe da tačka na "Rio Tinto" nije stavljena, kako je to najavila predsednica vlade.

Gornje Nedeljice – mesto na kojem je planiran rudnik. Ova slika iz 2021. godine se nije mnogo promenila ni danas. Napuštene kuće koje je kompanija Rio Tinto otkupila u Gornjim Nedeljicama još nisu srušene.

„Evo ja tražim od Rio Tinta, dok ništa dalje nisu dobili, ‘ajde bre ljudi srušite ove kuće. Srušite te kuće koje pripadaju vama, koje su opasnost za svakog ko prođe. Zamislite oluja neka, padne greda na glavu, svi crepovi padaju bilo kome na glavu. Ruglo opšte. To je u vašem vlasništvu, pa sklonite taj šut odatle“, poručio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Rušenje kuća su tražili meštani doline Jadra još tokom prošle godine. Strahuju, ipak, da li će rušenje biti izvršeno zbog bezbednosti stanovništva ili za potrebe rudnika.

„Kako treba građevinska dozvola da se kuća napravi, tako treba građevinska dozvola i projektna dokumentacija za rušenje kuća. I najbitnije pitanje – gde bi oni odlagali. Oni su planirali da u našem selu prave deponiju građevinskog i štetnog otpada. Mi smo se tome naravno usprotivili i ponovo smo poslali dopis gradskoj upravi, oni nama neće da dostave dokumentaciju“, kaže Zlatko Kokanović iz udruženja Ne damo Jadar.

Formalno je Vlada Srbije stavila tačku na Rio Tinto, ali se u realnosti, tvrdi Kokanović, nije mnogo toga promenilo. Rio Tinto je, kaže, u ovoj godini imao dve transakcije, uz opravdanje da je kupovina započeta pre ukidanja uredbe.

„Premijerka je rekla da je na taj projekat stavljena tačka, a mi smatramo da nije tačka, nego da je stavljena zapeta“, navodi Kokanović.

Dodaje da „jedino što su uradili, vratili su zemljište iz građevinskog u poljoprivredno, jer su ga oni i sami preko noći bili pretvorili u građevinsko“.

Da odustajanje od eksploatacije litijuma u Srbiji smatra lošom odlukom predsednik Srbije ne krije, već ističe u svakom javnom nastupu.

„Nadam se da će (nemački kancelar Olaf) Šolc imati dovoljno vremena da pogleda poziciju Srbije pa će jednog dana neka pametna vlada i neki pametni predsednik da promene politiku i oko litijuma“, kazao je Vučić.

Ukoliko bi se, dodaje Vučić, uključile nemačke kompanije ali i garantovao najčistiji vazduh.

„Verovatno je u jednom trenutku i srpskim vlastima palo na pamet da probaju da privole nekog i neke ozbiljnije fabrike pored tog nalazišta litijuma. Ali mi o tome ništa drugo nismo čuli osim nekih fantaziranja predsednika Vučića, pominjanja silnih milijardi koje bi došle u Srbiju ako bi se pojavila fabrika automobila, ali to nažalost nikad nismo konkretnije čuli“, ocenjuje novinar Dojče velea Nemanja Rujević.

Nemačka, koja sprema ekološku ekploataciju litijuma u svojoj zemlji zainteresovana je i za to šta se dešava sa ovom rudom u Srbiji.

„I ja ne verujem da Nemci ili bilo ko drugi donosi tu čarobni štapić da rudnik ne bude rudnik nego da bude rasadnik biljaka, prosto to mi deluje nemoguće“, navodi Rujević.

Razumljiva je, kaže, borba meštana Gornjih Nedeljica ali je, veruje, cela priča oko litijuma u Srbiji previše ispolitizovana.

ARHIVA PPNS LIČNI STAVOVI AKADEMIKA O PROJEKTU JADAR RIO TINTA: VLADICA CVETKOVIĆ, NENAD KOSTIĆ, BOGDAN ŠOLAJA

Lični stavovi akademika o projektu Jadar Rio Tinta: Vladica Cvetković, Nenad Kostić, Bogdan Šolaja
Foto: Emilija Jovanovi/Beta; LDK Consultants
Izvor: N1, 9. 9. 2023.