Ugostitelji u Kragujevcu po Odluci Grada ugrađuji filtere na bazi aktivnog uglja - da li je to dovoljno za čistiji vazduh?

Ugostitelji u Kragujevcu po Odluci Grada ugrađuji filtere na bazi aktivnog uglja - da li je to dovoljno za čistiji vazduh?

Sve više kragujevačkih ugostitelja ugrađuje filtere zbog čistijeg vazduha

Kragujevački ugostitelji od 1. januara ove godine u obavezi su da ugrade filtere na bazi aktivnog uglja koji će sprečiti da neprijatni mirisi od pripremanja hrane završe u vazduhu.

Lokalna samouprava Kragujevca prva je u Srbiji donela takvu odluku i to na inicijativu građana posle dve godine njihovog aktivnog zalaganja za čistiji vazduh u gradu. Proveravali smo kakvo je stanje i da li ugostitelji primenjuju tu odluku.

Zbog brige za zdravlje sugrađana i zaštitu prirode ili zbog zaprećenih kazni sve više kragujevačkih ugostitelja ugrađuje filtere u svojim objektima.

"Od kako je otvorena ćevabdžinica filter postoji", rekao je vlasnik ćevabdzinice Dragan Paunović.

"Ne samo zbog zakonske regulative, nego zato što i meni treba takav odvod jer ne mogu da radim tamo gde su isparenja", rekao je vlasnik pekare Nenad Maksimović.

U uspostavljanju ekoloških standarda Kragujevac prednjači u Srbiji.

"Ekološki filteri važe za ugostiteljske objekte. To su filteri na bazi aktivnog uglja gde se filterima eleminišu neprijatni mirisi. Želimo da sačuvamo opšte zdravlje stanovništva i da budemo pozitivan primer svima", rekao je Dejan Nestorović, predsednik Ekološke radne grupe.

Ekološka udruženja u Kragujevcu pozdravljaju novu odluku, ali ukazuju i na nedostatke. 

"To je insistiranje da samo aktivni ugalj mora da bude obaveza za ugostitelje. Koliko smo videli u ponudama dobavljača takvih filtera, mnogi navode da su potrebni i elektorstatički, da samo u kombinaciji sa tim donosimo rešenje - smanjenje zagađenja", rekao je Dejan Milošević iz Udruženja "Prvi prvi na skali".

Ugostitelji su imali prethodnih šest meseci da ugrade filtere. Za nepoštovanje gradske odluke predviđene su kazne od 60 do 300.000 dinara.

Za koju god vrstu filtera da se odluče ugostitelji, jedno je sigurno, miris roštilja pripremljenog na ćumur, koji kažu nema premca, neće više mamiti kupce u Kragujevcu.

Za više informacija pogledajte video-prilog.

Izvor: B92, TV Prva, 5. 1. 2023

ŠIRI OSVRT PPNS

Odluku o posebnim uslovima za uređenje i opremanje ugostiteljskih objekata uređajima za odvođenje dima, pare i mirisa je objavljena u Službenom listu Grada Kragujevca 3. juna 202. godine.

PRILOG 1: Odluku o posebnim uslovima za uređenje i opremanje ugostiteljskih objekata uređajima za odvođenje dima, pare i mirisa

Sledi osvrt po redosledu sadržaja Odluke.

Član 1. 
ukazuje da se Odlukа odnosi na opremanje uređajima za odvođenje dima, pare i mirisa, kao i drugih neprijatnih emisija.

Tih neprijatnosti ima i van ugostiteljstva, pa bi ovakve odluke morale da budu šireg obuhvata ili da se usvoje i za druge delatnosti koje ugrožavaju javno zdravlje i životnu sredinu.

Pošto je reč o zagađenju, istovremeno bi valjalo pojačati kontrolu ugostiteljstva, baš kao i drugih delatnosti, kako bi se utvrdilo da li sem vazduha zagađuju vodu i zemljište, pre svega izlivanjem otpadnih voda, a posebno van centra grada, i uopšte dalje od gradske zone. Reke, pritoke, potoci na teritoriji Kragujevca postali su kanali otpadnih voda, pa se i na njih odnose "mirisi i druge neprijatne emisije". Pojačanom kontrolom razdvojili bi se savesni ugostitelji od onih koji to nisu.

Član 4. kaže da ugostiteljski objekat mora imati ugrađene filtere na bazi aktivnog uglja, radi eliminacije neprijatnih mirisa.

Više proizvođača i distributera te opreme ukazuje da su neophodne i dodatne metode uklanjanja mirisa jer je aktivni ugalj tzv. pasivni vid filtriranja, sa manjim efektom, pa se preporučuje "upotreba u kombinaciji sa elektrostatičkim filterom":

Monitoring se ne navodi ovim povodom, kao što postoji praćenje nivoa buke ili monitoring u okviru bezbednosti hrane - primene HACCP sistema u ugostiteljstvu i hotelijerstvu.

Član 5. obavezuje da se filteri moraju menjati na svakih dvanaest meseci, od dana ugradnje.

Jedan distributer naglašava da je kontrola potrebna na tri meseca, uz zamenu po potrebi. Drugi ističe da "posedovanje filtera samo po sebi ne rešava problem ukoliko ih nepravilno i neredovno ne održavate i servisirate".

Isti član preduzetnika čini dužnim da inspektoru stavi na uvid dokaz o postavljanju/izmeni filtera.

U širem kontekstu zagađenja na teritoriji Kragujevca, neki ugostitelj može da se pomisli da je "diskriminisan" spram drugih zagađivača.

Primera radi: da li Energetika danas raspolaže novim filterima kojima bi u slučaju iznuđenog korišćenja uglja i mazuta (usled nedostatka gasa) bilo izbegnuto dojučerašnje iskustvo kuljanja gustog crnog dima sa matične adrese u Pivari?

Kada su Kragujevčani prijavili takav vid zagađenja 31. oktobra 2021. godine, inspekcija je vanredno izašla na teren i utvrdila nezakonitost - Energetika nije obezbedila povremeno merenje preko ovlašćenog pravnog lica, tj. nije posedovala izveštaje o merenju emisije zagađujućih materija u vazduh. To je bilo "utvrđeno činjenično stanje" navedeno u Zapisniku o inspekcijskom nadzoru, dostavljenom udruženju PRVI PRVI NA SKALI.

Detaljnije u arhivi PPNS: ENERGETIKA NE POSEDUJE IZVEŠTAJE O MERENJU EMISIJE ZAGAĐUJUĆIH MATERIJA U VAZDUH - UTVRDILA INSPEKCIJA I NALOŽILA OTKLANJANJE TE NEZAKONITOSTI (FOTO, VIDEO)

Energetika ne poseduje Izveštaje o merenju emisije zagađujućih materija u vazduh - utvrdila inspekcija i naložila otklanjanje te nezakonitosti (FOTO, VIDEO)
Dalje, radi objektivnog sagledavanja učešća svih zagađivača u gradu: da li isto dokazivanje važi i za vlasnike individualnih ložišta? Da li vlasnici svih domaćinstva i stanova koji se greju na čvrst ogrev (ugalj, drva, pelet i dr) redovno čiste svoje dimnjake, dimovodne kanale i kotlove?

Usluge dimničara u Kragujevcu pruža JKP Šumadija. Grad je 2010. godine doneo Odluku o uslovima i načinu obavljanja komunalne usluge delatnosti dimničarskih usluga ("Sl. list grada Kragujevca", br. 9/98, 35/2008 i 29/2010), a članovima 3 i 4 je predviđeno:

  • Čišćenje dimovoda i vađenje čađi iz dimovoda u stambenim zgradama u društvenoj i privatnoj svojini vrši se dva puta godišnje, od čega jednom u vreme grejne sezone.
  • Kontrola funkcionalne ispravnosti dimovoda u stambenim zgradama u društvenoj i privatnoj svojini vrši se jednom godišnje.

PRILOG 2: Odluka o uslovima i načinu obavljanja komunalne usluge delatnosti dimničarskih usluga 


Da li se svi toga pridržavaju, i pružaoci i korisnici usluga? Potrudićemo se da doznamo na adresama nadležnih, a do tada ostaje subjektivna "obrada podataka" na osnovu dubokih udisaja vazduha u gradu ili praćenja aplikacija.

Poseban problem na teritoriji grada na Lepenici predstavlja saobraćaj. Gradske ulice su i delovi magistralnih pravaca, pa teretnjaci svakodnevno krstare kroz najuže gradske jezgro jer su obilaznice višedecenijska prazna obećanja. Učešće saobraćaja u sveukupnom zagađenju (čitaj: trovanju - u skladu sa podacima iz Programa zastite vazduha u Srbiji do 2030 o uticaju na zdravlje zagađujuće materije PM2,5: hronični mortalitet (30+) - slučajevi prevremene smrti: 9.773; bronhitis kod dece starosti od šest do 12 godina - dodatni slučajevi: 22.762) dramatično se uvećava "eksplozijama" u novogradnji koja doprinosi da su gradske ulice sve teskobnije, vozila po ulicama sve sporija, naročito u "špicu", a time zagađenje sve intenzivnije.

Ovaj problem se godinama ne rešava uprkos tzv. dugoročnim i kratkoročnim mera koje svakog meseca potpisuje Institut za javno zdravlje, a objavljuje lokalna samouprava kao Rezultate aerozagadjenja na teritoriji grada Kragujevca:

  • kratkoročne mere - redovno pranje i čišćenje ulica i trotoara u urbanom delu grada, posebno deo grada oko autobuske stanice i samom centru (vlažno pranje); ograničenje kretanja teških kamiona i šlepera u centru grada tokom saobraćajnih špiceva.
  • dugoročne mere - smanjivati broj individualnih ložišta na čvrsta goriva (drvo, ugalj), rad energana sistema centralnog daljinskog grejanja izmeniti; nastaviti uvođenje gasifikacije; ozelenjavanje javnih površina (stvaranjem mini parkova).
Koje mere Instituta se sprovode u delo, koji se izvori zagađenja suzbijaju na teritoriji Kragujevca najbolje znaju sami Kragujevčani.

Mimo ugostitelja koje tretira ova odluka grada, tzv. antropogeni izvori zagađivača vazduha (na osnovu podele Evropske komisije) su:
  • sagorevanje fosilnih i drugih goriva za grejanje u individualnim ložištima i toplanama snage manje od 50 MW
  • sagorevanje fosilnih goriva u proizvodnji električne i toplotne energije – termoelektrane, toplane
  • aktivnosti u industriji i građevinarstvu
  • sagorevanje fosilnih goriva u vozilima u drumskom saobraćaju
  • poljoprivreda
  • prerada nafte i skladištenje naftnih derivata
  • sagorevanje fosilnih goriva u mašinama koje se ne koriste u saobraćaju – građevinske mašine, brodovi, kosačice za travu

Agencija za zaštitu životne sredine Srbije (SEPA) je početkom godine, uz priznanje da danima traje prekoračenje granične dnevne vrednosti koncentracija PM10 suspendovanih čestica u 13 gradova, saopštila: "Na trenutno zagađenje nedvosmisleno utiče upotreba individualnih ložišta i toplana toplotne snage manje od 50MW, koje na godišnjem nivou doprinose ukupnoj emisiji PM10 suspendovanih čestica u udelu od 65%, a PM2,5 suspendovanih čestica u udelu od 80%".

Uzgrednica: u Prostornom planu Republike Srbije, prikazane su ocena kvaliteta vazduha u Kragujevcu: 2014. godine bio je druge kategorije, a od 2015. do 2018. treće - usled prekomernog zagađenja premašenim vrednostima PM10 čestica.

Ako već tako smatraju EU i SEPA, usuđujemo se da pridodamo predlog već napisanoj dugoročnoj meri Instituta. Pošto postoji saglasje između republičkih i lokalnih organa vlasti da je gasifikacija deo rešenja za zagađenje, nužno je drastično uvećanje broja priključaka na gas, a to je moguće samo pratećim subvencionisanje opremanja domaćinstava u svim fazama (počev od izrade projekata, preko nabavke kotlova i grejnih tela, do instalacija) i naposletku najbitnije - znatno smanjenje cena gasa za domaćinstva i privatne stanove. 

Donosioci odluka mogu bez razmatranja da odbiju ovakav predlog - "svetska kriza" je oprobani izgovor decenijama - ali u protivnom sve će ostati prazna priča. Individualna ložišta (dakle, građani, čitaj: poreski obveznici koji već izdvajaju svoja sredstva za budžete i Republike i lokalne samouprave) ostaće predmet prozivanja - "alibi" vlasti i meta podobnih analitičara. Podaci o smrtnim efektima zagađenja, kobnim uticajima na plodnost (loš kvalitet vazduha je jedan od uzroka povećanja neplodnosti i sve veće stope steriliteta) i zdavlje u celini ostaće na savesti tih donosilaca odluka, kao i građana koji su svesni svog "doprinosa", ali su ekonomski onemogućeni da to izmene, dok čitaju vesti o, recimo, subvencijama za kupovinu električnih i hibridnih vozila, izdvajanjima od 120 miliona iz budžeta.

Dolazimo do ključnih, završnih delova Odluke.

Najpre o trećem poglavlju - Nadzoru. Član 6. određuje da turistički inspektor ima prava, dužnosti i ovlašćenja u skladu sa Zakonom o ugostiteljstvu.

Ovaj nadzor deo je Godišnjeg plana inspekcijskog nadzora za 2023. godinu koji je Grad objavio 30. decembra 2022. godine.

PRILOG 3: Godišnjeg plana inspekcijskog nadzora za 2023. godinu


S obzirom na sve gore pobrojano, nameće se nekoliko pitanja:

  • da li nadzor inspektora ugradnje filtera na bazi aktivnog uglja predstavlja adekvatan monitoring zagađenja vazduha u ugostiteljstvu?
  • ima li gradski inspektorat dovoljno ljudskih i tehničkih kapaciteta da tokom cele godine prati sve ugostiteljske objekte u svim oblastima nadzora (ima ih devet, a jedna se odnosi na odvođenje dima, pare i mirisa)?
  • jesu li inspektori sasvim obučeni i opremljeni da iskontrolišu zagađenje vazduha na terenu i pri korišćenju ovakvih filtera?

Prema podacima iz Godišnjeg plana, iz opisa Inspektorata za zaštitu životne sredine i turizma, poslove inspekcijskog nadzora u Inspektoratu obavljaju četiri gradska turistička inspektora. Oni su, kako piše, "dužni da se pridržava zakonskih procedura uz obavezno korišćenje kontrolnih lista".

PRILOG 4: Kontrolna lista - zaštita vazduha


Među nadležnostima inspektora je kontrola "ispunjenosti propisanih uslova u pogledu uređenja i opremanja uređajima za odvođenje dima, pare i mirisa, kao i drugih neprijatnih emisija i uslova kojima se obezbeđuje zaštita od buke". Kontrola ugostiteljstva će se odvijati svih 12 meseci, a rizik koji nose ovi objekti je definisan kao - visok i srednji.

Planirano je da u toku 2023. godine gradski turistički inspektori vrše i "neplanirane aktivnosti koje se odmah izvršavaju, a odnose se na prijave građana putem primljene elektronske pošte, telefonske prijave i neposredno zapažanje inspektora na terenu. Predstavke građana imaju dejstvo inicijative za pokretanje postupka, a podnosioci tih inicijativa nemaju svojstvo stranke u postupku koji se može pokrenuti na osnovu te inicijative, piše u Planu.

Po "raspodeli raspoloživih dana za sprovođenje inspekcijskih nadzora i službenih kontrola u Sekretarijatu za inspekcijski nadzor i komunalnu miliciju", sekretar Sekretarijata i koordinator poslova inspekcijskog nadzora i komunalne milicije imaju po 217 dana, a glavni inspektor i inspektor za zaštitu životne sredine i turizam imaju po 160 dana za nadzor.

Plan sadrži spisak nadziranih subjekata kod kojih je planiran redovan inspekcijski nadzor u 2023. godini, a vazduh je kao oblast nadzora naveden kod 44  privredna subjekta čiji je stepen rizika podeljen na visok, srednji i nizak, a to su:

  • visok: Energetika (tri nadzora - mart, avgust i decembar)
  • srednji: JKP Šumadija; po dva nadzora - Čar eksport-import; Mlekara Megle; Kuč kompani; Poliagram
  • nizak: Žitoprodukt; Puratos; Predrag Beloica PR; Gomma line; JKP Gradska groblja; Gerontološki centar; Metro; Trnava promet; Studentski centar; Hotel Šumarice; Zavod za zbrinjavanje odraslih "Male pčelice; 21. oktobar; po dva nadzora - JKP Vodovod i kanalizacija i Delta park properties

Na spisku sa niskim rizikom je i 13 benzinskih pumpi: NIS petrol, Gazprom, Eko, OMV, Bebi trans petrol, Eko Vulović, Knez petrol, Kole petrol, Lukoil, Maks petrol, Miletić komerc, Mol i Petrol, kao i osam hladnjača - Klas Mrvić, Zvezda, Budućnost, Agrar coop, Trnava promet, Galija-Grošnica, SZR Mlekar i MPM plus friut.

Očekivani obim vanrednih inspekcijskih nadzora inspektora za zaštitu životne sredine u domenu zaštite vazduha kod stacionarnih izvora zagađivanja, planiran je na 15% od ukupnog broja nadzora. U Planu još piše da će se inspekcijski nadzor sprovoditi "svakodnevno, kako u kancelariji, tako i na terenu (redovan, vanredan, dopunski, kontrolni i kancelarijski) na teritoriji grada Kragujevca".

Rizici su podeljeni na sledeći način:

  1. neznatan rizik - javno osvetljenje i dekoracija grada, oglasna sredstva na površinama koje nisu javne, ugostiteljski objekti izvan zone stanovanja
  2. nizak rizik - ostavljanje i održavanje spomenika i spomen obeležja, isticanje imena, grba i zastave, isticanje firme i prodaja van trgovinskih objekata
  3. srednji rizik - održavanje parkova i javnih zelenih površina, obezbeđivanje javnog osvetljenja, dimničarske usluge, pogrebna delatnost, upravljanje javnim parkiralištima, komunalni red, radno vreme ugostiteljskih objekata, držanje domaćih životinja, postavljanje manjih montažnih objekata na površinama javne namene
  4. visok rizik - održavanje ulica i puteva, održavanje čistoće na javnim površinama, zoohigijena, upravljanje grobljima i sahranjivanje, upravljanje komunalnim otpadom, trgovina van prodajnog objekta, sportske, kulturne i druge manifestacije
  5. kritičan rizik - prečišćavanje i distribucija vode, prečišćavanje i odvođenje otpadnih voda, održavanje čistoće, komunalno uređenje, uklanjanje snega i leda, snabdevanje toplotnom energijom, neregistrovani subjekti, zauzeća javnih površina bez odobrenja i obavljanje delatnosti od strane neregistrovanih subjekata

U Godišnjem planu postoji odeljak 3.2. INSPEKTORAT ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE I TURIZAM - 3.2.1. Plan Inspektorata u oblasti zaštite životne sredine i procena rizika u inspekcijskom nadzoru. Tu je ponovljeno da poslove inspekcijskog nadzora u Inspektoratu obavljaju četiri gradska turistička inspektora. 

Pravo i dužnost koje ima gradski turistički inspektor navedena su u 18 tačaka, ali ni u jednoj se eksplicitno ne navodi zaštita životne sredine, niti zagađenje vazduha. Kao okvir delovanja u više navrata ističe se Zakon o ugostiteljstvu: 17/2019-34. Taj zakon takođe nijednim članom ne reguliše rad ugostitelja u kontekstu zaštite životne sredine, kvaliteta vazduha, ekologije, monitoringa ili nekih srodnih termina. Isto se odnosi na Zakon o inspekcijskom nadzoru: 36/2015-3, 44/2018-27 (dr. zakon), 95/2018-383.

U ovom dokumentu je tabelarno prikazan ukupan broj ugostiteljskih objekata za smeštaj prema vrsti i podvrsti, sa ukupnim smeštajnim kapacitetima, na području grada Kragujevca, odakle saznajemo da su za nadzor evidentirana 143 ugostiteljska objekta za smeštaj sa ukupno 1.042 smeštajne jedinice i 2.214 individualnih ležaja.

Ovaj odeljak zatvaraju Predlozi za unapređenje rada:

  • U cilju unapređenja rada gradskih turistučkih inspektora, potrebno je nabaviti jedno službeno vozilo, kojim inspektori mogu ići na teren, koje bi bilo raspoloživo bar dva do tri dana u nedelji gradskoj turističkoj inspekciji i nabaviti ličnu opremu inspektora.
  • Takođe, neophodno je organizovanje edukacija inspektora kroz seminare i druge oblike stručnog usavršavanja, kao i kroz razmenu znanja i iskustava sa turističkim inspektorima iz drugih JLS, tako što bi se omogućila poseta drugim gradovima i opštinama i boravak neko vreme na njihovom terenu radi upoznavanja njihovog sistema rada.
Kakvi će rezultati proisteći iz čitavog obima posla malobrojnih inspektora pratićemo tokom godine. 

Prelazne i završne odredbe (Članovi 7, 8. i 9)

Odredbe, kao i prethodni članovi, ne sadrži kaznene mere, tj. novčane kazne. To ovu odluku može da učini nedorečenom, naročito ako se uporedi sa, primera radi, Odlukom o održavanju čistoće ili Odlukom o komunalnom redu, gde se nakon nadzora navode kaznene odredbe. Za uvid u kazne nužno je da ugostitelji posegnu za drugim aktima.

Zainteresovanoj javnosti preostaje da pomno prati sprovođenje Odluke, očekujući da će rad ugostitelja biti savestan, rad inspektora transparentan, a obaveštavanje javnosti redovno.

PS: Kragujevčanima će uskoro biti dat na javni uvid Program zaštite životne sredine na teritoriiji Kragujevca za period do 2033. godine u kojem je jednom od značajnijih poglavlja - vazduh. Zakon predviđa da uvid traje 30 dana, a za to vreme svi građani će moći da dostave svoje predloge, primedbe, sugestije. Naknadno detaljnije na PPNS...

Snimci ekrana: Prva TV
D. M. M. - PPNS 

ARHIVA PPNS "RUDARSKA INDUSTRIJA JE GLAVNI IZVOR ZAGAĐENJA ZEMLJIŠTA NA ZAPADNOM BALKANU" - ZAJEDNIČKI ISTRAŽIVAČKI CENTAR EVROPSKE

’Rudarska industrija je glavni izvor zagađenja zemljišta na Zapadnom Balkanu’ - Zajednički istraživački centar Evropske komisije

PREPORUKA - EKSKLUZIVNO NA PPNS SANU:
PROMOCIJA ZBORNIKA "PROJEKAT JADAR - ŠTA JE POZNATO?" (VIDEO)

SANU: Promocija zbornika ’Projekat Jadar - šta je poznato?’ (VIDEO)

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANATVITERINSTAGRAM 

PODRŽI PPNS!

Print Friendly and PDF

Komentara: 0

Dodaj komentar

Facebook komentari

Anketa

Da li ste protiv GMO u Srbiji?

Ostale ankete
https://www.facebook.com/stop.gmo.srbija/ https://ekologijakragujevac.rs/ https://www.facebook.com/groups/543555452379413/ https://www.facebook.com/PrviPrviNaSkali/ https://www.facebook.com/savez.slepihkragujevac http://www.pmf.kg.ac.rs/botanicka_basta/index.html https://ckkg.org.rs/ http://www.pozoristezadecu.com/ https://www.okvirzivota.org.rs/ http://vrabac.rs/ https://www.ijfk.info/ https://joakimfest.rs/ http://www.conviviummusicum.com/sr/ http://www.nbkg.rs/index.html https://telok.org.rs/ https://aiesec.org.rs/lokalna-kancelarija-kragujevac/ https://www.facebook.com/profile.php?id=100064845214187 https://www.spdradnickikragujevac.com/ https://www.facebook.com/konamtrujedecu/ http://www.drustvosrpskihdomacina.org.rs/ https://www.facebook.com/PrviPrviNaSkali/ https://www.facebook.com/Pupinizacija-582808185210353/ https://sveoarheologiji.com/ https://prviprvinaskali.com/clanci/dren/ekologija/mali-vodeni-ekosistem-u-botanickoj-basti-realizovan-projekat-ug-svetli-horizonti.html http://www.pekgora.org/ http://fondacijarsum.org/ http://www.vfphysical.rs/ http://www.milutinstefanovic.com/ http://nevenaignjatovic.com/ http://www.ipsport.net/ http://marepannoniumgarden.blogspot.rs/-i-dupont.html http://www.epodzaci.org/ http://www.prvagimnazija.edu.rs/index.php/nastava/van-nastave/sopce https://www.pasarela.rs/o-nama/ http://zoran-spasojevic.blogspot.com/ http://www.audioifotoarhiv.com/ http://www.littlelighthouse.net/ http://kozmicbluesemisija.blogspot.com/ https://www.facebook.com/groups/ZoranModli https://www.facebook.com/groups/131568206482/ https://www.facebook.com/stop.gmo.srbija https://prviprvinaskali.com/clanci/recju/autori-ppns/aleksandra-ninkovic-tasic/mihajlo-i-pupin-sa-pasnjaka-do-naucenjaka.html https://prviprvinaskali.com/clanci/slikom/glagoljanja/arcibald-rajs-o-budzaklijskoj-politici.html https://prviprvinaskali.com/clanci/podrska-ppns/podrzi-rad-ug-prvi-prvi-na-skali-donacijom-na-racun-1504516749.html