Ugrožavanjem akumulacije Gruža ugrožava se opstanak naroda

Osnivač portala xEco – Ekstremna ekologija i jedan od osnivača Nacionalne ekološke asocijacije (NEA) je za Mašinu prokomentarisao stanje na akumulaciji Gruža iz kog se snabdeva 300.000 ljudi.

Iz kragujevačkog vodovoda i ekološkog udruženja Ekomar su nedavno ponovo upozorili na ugroženost akumulacije Gruža, iz koje se vodom snabdeva oko 300.000 ljudi u Kragujevcu, Kniću i Batočini, nelegalnom gradnjom, pesticidima i herbicidima.

„U neposrednoj zoni sanitarne zaštite, kao i u prvoj zoni, prisutna je bespravna gradnja koja je ovih dana doživela vrhunac i koja mora da se zaustavi u svakom smislu. Pored bespravne gradnje, Gružu ugrožavaju nesavesni poljoprivredni proizvođači koji svoje poljoprivredne mašine i opremu peru u akumulaciji i u nju izlučuju velike količine hemijskih proizvoda od herbicida i pesticida“, rekao je za N1 Nebojša Jakovljević, direktor JKP Vodovod i kanalizacija Kragujevac.

Marija Simić Savić iz udruženja Ekomar je objasnila da prekomerni unos fosfata i nitrita iz đubriva podstiče pojavu cijano-bakterija u akumulaciji. Da bi se utvrdilo da li su i u kojoj meri one otrovne, Institut Batut bi morao da uradi toksikološke analize koje do sada nisu rađene.

Monitoring vodnih tela već deceniju sve lošiji

Na ove navode je reagovao i portal xEco – Ekstremna ekologija. Njegov osnivač i jedan od osnivača Nacionalne ekološke asocijacije (NEA) i bivši pomoćnik direktora Agencije za zaštitu životne sredine, Dejan Lekić, je za Mašinu prokomentarisao pad standarda u monitoringu vodnih tela koji zapaža od 2014.

„Ono što je jako bitno je da je Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ koji je nadležan za ispitivanje kvaliteta površinskih voda namenjenih vodosnabdevanju poslednji izveštaj objavio za 2020. godinu“, iako bi trebalo da ih objavljuje svake godine.

Po Lekićevim rečima, može se naći neprekinuti niz Izveštaja od 2012. do 2020. godine. Poslednji je objavljen u oktobru 2021, a nakon toga ih nema. Nema ni objašnjenja.

Pored toga, treba imati u vidu da ni ovi izveštaji ne govore o konkretnim akunulacijama, već o kvalitetu vode u akumulacijama namenjenim vodosnabdevanju u agregiranom smislu, po okruzima. Tako Batutov poslednji izveštaj, iz 2020, izveštava o kvalitetu vode u četiri ispitane akumulacije u Šumadijskom okrugu. No, kako Lekić naglašava: mi ne znamo koje su to četiri, samo da su sve četiri zadovoljavale fizičko-hemijske i mikrobiološke parametre.

ARHIVA PPNS UVIDI U STUDIJU JEZERA BUBANJ I PROSTORNI PLAN AKUMULACIJE GRUŽA

Uvidi u Studiju jezera Bubanj i Prostorni plan akumulacije Gruža
Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ nije jedina institucija zadužena za ispitivanje kvaliteta vode. Tu je i Agencija za zaštitu životne sredine, u čijim izveštajima figuriraju pojedinačne akumulacije. Dok je Batut zadužen za utvrđivanje zdravstvene ispravnosti voda, Agencija je zadužena za utvrđivanje fizičko-hemijskih karakteristika mikrobiološke ispravnosti. „Prvo je čisto zdravstveni kontekst, a ovo je kontekst monitoringa površinski voda“, pojašnjava Lekić.

Iako Agencija objavljuje podatke o tome koja vodna tela je ispitivala, kada je u pitanju akumulacija Gruža ni ovde nećemo naći sveže podatke. Naime, Lekić konstatuje da je Agencija za zaštitu životne sredine je poslednji put ispitivala akumulaciju Gruža u kontekstu kvaliteta površinskih voda davne 2014. godine. Od tada se, kaže, obuhvat monitoringa Agencije za zaštitu životne sredine koja je zadužena za monitoring površinskih voda dramatično smanjuje.

„Agencija radi na minimumu kapaciteta. Oni održavaju samo oko 70 mernih mesta, a akumulacije rotiraju, pa onda svake godine, ako uspeju, urade po neku jednu. Dakle, poslednji put su akumulaciju Gruža radili 2014. Od 2014. godine na dalje, a čak 2012. i 2013. taj obuhvat monitoring kvaliteta površinskih voda u Srbiji je u padu“, konstatuje Lekić.

„Još nije alarmantno“ znači da verovatno jeste

Umesto da monitoring jača, sve slabije se nadziru i akumulacije i druga vodna tela u Srbiji. To nas dovodi u situaciju da od 496 prepoznatih vodnih tela u Srbiji polovina nije ispitana. Lekić u kontekstu razgovora o akumulaciji Gruža naglašava da se do 2011. svake godine ispitivalo po 6-7 akumulacija, dok se danas bazne analize kvaliteta voda rade u svega jednoj do dve godišnje. Kako stvari stoje, JKP ViK Kragujevac može da raspolaže podacima o stanju vode na osnovu analiza na ulasku u vodovod, ali ne i potrebnih analiza samog jezera – bilo onih Batutovih, bilo analiza Agencije.

„Zašto ovo govorim? Ovo govorim jer direktor JKP Vodovod i kanalizacija Kragujevac kaže da je situacija ‘ozbiljna ali nije još alarmantna’. Mi svi znamo da ljudi koji upravljaju vodoprivrednim preduzećima, u ovom slučaju javnim komunalnim preduzećem, neće nikad koristiti najjače reči kako bi opisali stanje u kome se nalaze. Tako da ako on kaže da je situacija ozbiljna, ali nije alarmantna, ja smatram da je vrlo verovatno već sada alarmantna“, smatra naš sagovornik.

Kada je sam monitoring u pitanju, nikakvi zakoni nisu prekršeni. Kako objašnjava Lekić:

„Program monitoringa površinskih voda koji radi Agencija za zaštitu životne sredine propisuje Direkcija za vode. Oni su svesni nedostatka finansijskih sredstava i jednostavno prilagođavaju obuhvat tog monitoring onim sredstvima koja su na raspolaganju“.

Dozvoljavanjem gradnje na vodoizvorištima se podstiče kriminal

Ako u pogledu nedostatka ispitivanja stanja voda nije došlo do kršenja zakona, nema sumnje da ih krše bezobzirni vlasnici vikendica i turističkih objekata nadomak jezera, kao i poljoprivrednici koji buduću pijaću koriste kao besplatnu tehničku vodu.

Lekić podseća na to da Pravilniku o načinu određivanja i održavanja zona sanitarne zaštite izvorišta vodosnabdevanja iz 2008. godine, koji je važeći pravilnik, razlikuje Zonu I akumulacije površinske vode koja se prostire 10 metara u horizontalnoj projekciji u odnosu na površinu vode i Zonu II akumulacije površinske vode koja obuhvata sve do udaljenosti od 500m od granica Zona I. Na rastojanju od 510m od te površine vode, po članu 28:

U zoni II ne mogu se graditi ili upotrebljavati objekti i postrojenja, koristiti zemljište ili vršiti druge delatnosti, ako to ugrožava zdravstvenu ispravnost vode na izvorištu, i to:

izgradnja ili upotreba objekata i postrojenja, korišćenje zemljišta ili vršenje druge delatnosti iz člana 27. ovog pravilnika; (to je čitav niz postrojenja, to su opasnija postrojenja podzemno i nadzemno skladištenje opasnih materija itd)
stambena izgradnja;
upotreba hemijskog đubriva, tečnog i čvrstog stajnjaka;
upotreba pesticida, herbicida i insekticida;
uzgajanje, kretanje i ispaša stoke;
kampovanje, vašari i druga okupljanja ljudi;
izgradnja i korišćenje sportskih objekata;
izgradnja i korišćenje ugostiteljskih i drugih objekata za smeštaj gostiju;
produbljivanje korita i vađenje šljunka i peska;
formiranje novih grobalja i proširenje kapaciteta postojećih.

ARHIVA PPNS SRPSKO NACIONALNO PITANJE DANAS - PROF. DR RATKO RISTIĆ

„Dakle ovde se o radi o jednoj vrsti elementarnog ugrožavanja opstanka ovog naroda“, smatra Lekić.

Marija Simić Savić iz Ekomara za Mašinu komentaripe da je upravljanje akumulacijama za vodosnabdevanje u Srbiji otežano time što se nadležnosti velikog broja institucija preklapaju, a odgovornost ne preuzima niko. Akumulacije Gruža se celom svojom površinom nalazi na teritoriji opštine Knić, ali to u praksi situaciju čini još komplikovanijom, umesto da je pojednostavi. Po njenim rečima, trenutno je u izradi PPPN Gruža koji bi trebalo da definiše namenu prostora oko akumulacije i dao osnovu za uvođenje reda u u trenutni haos koji vlada na akumulaciji.

„Mi moramo da razumemo ovde šta se događa. Ovo objekti koji su izgrađen na obali vodoizvorišta, to je zabranjeno sa kog god hoćemo aspekta. Prvo, ta parcela ne postoji. Niko ne može da izda dozvolu za gradnju na parceli koja ne postoji. Ne možeš da dobiješ priključak za vodu i struju, kako ćeš da dobiješ kad nemaš građevinsku dozvolu. Ako si ikad prošla pored tog jezera, pored njega je bila žičana ograda. Dakle ta žičana ograda tu stoji sa nekim razlogom. Dakle, neko je krenuo da žmuri. Nije to od juče. Što nije razlog da mi danas kažemo: ‘Aha, pa pošto te neko kršenje zakona dugo traje, mi ćemo sada da to legalizujemo’. Dakle, ta vrsta stvaranja neravnopravnosti među građanima ove zemlje me stalno žesti. Na neki način se glorifikuje i verifikuje klasičan lopovluk i klasičan kriminal. A ovo je klasičan kriminal“, ocenjuje naš sagovornik.

Svaka sličnost sa Makišem, Savskim nasipom i drugim vodoizvorištima je, čini se, sistemska.

„Ovo bi u nekim ozbiljniim vremenima moglo da se nazove mnogo teže. Jedno je kad čovek uđe banku i ukrade nešto: ukrao je neki novac iz banke i policija ga je uhapsila. Ali, ovo što se dešava sa vodoizvorištima, to znači da je čovek ukrao danas, i krašće svaki sledeći dan“, zaključuje Lekić.

Foto: Geograf208, Wikimedia Commons
I. K.
Izvor: Mašina