Prvi Prvi na Skali
  • Advertisement

 
 

Ekologija

07.11.2019

Ratko Ristić i saradnici: Male HE derivacionog tipa - beznačajna energetska korist i nemerljiva ekološka šteta

Prvi Prvi na Skali
http://www.vfphysical.rs/ http://www.prviprvinaskali.com/clanci/apeli/za-nedin-oporavak-i-bolju-buducnost.html http://prviprvinaskali.com/clanci/dom/roditelji/amber-alert-da-li-ces-pomoci-ako-znas-da-mozes.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/prestoni-kragujevac.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/sumadija-i-pomoravlje-dusa-srbije.html http://prviprvinaskali.com/strane/donacije-i-sponzorstva.html


Originalni naučni rad
MALE HIDROELEKTRANE DERIVACIONOG TIPA: BEZNAČAJNA ENERGETSKA KORIST I NEMERLЈIVA EKOLOŠKA ŠTETA
Ratko RISTIĆ1), Ivan MALUŠEVIĆ1), Siniša POLOVINA1), Vukašin MILČANOVIĆ1), Boris RADIĆ2)
Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu, Kneza Višeslava 1, 11030 Beograd

1) Odsek za ekološki inženjering u zaštiti zemlјišnih i vodnih resursa-Katedra za bujice i eroziju
2) Odsek za pejzažnu arhitekturu i hortikulturu- Katedra za planiranje i projektovanje u pejzažnoj arhitekturi

REZIME

U skladu sa Nacionalnim akcionim planom za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora u Srbiji je do sada izgraĊeno oko 90 malih hidroelektrana (MHE), dok je planirana izgradnja 850 MHE, dominantno derivacionog tipa, u brdsko-planinskim područjima Srbije, uglavnom, u zaštićenim prirodnim područjima (Nacionalni parkovi, Parkovi prirode, Specijalni rezervati prirode). Srbija je najsiromašnija zemlja Balkana kada su u pitanju autohtone površinske vode, a upravo na ekološki i hidrološki najvrednijim rečicama započelo je sprovođenje masovne gradnje MHE.

Problemi koji su uočeni izgradnjom postojećih MHE zahtevaju hitno preispitivanje procedura za izdavanje dozvola, kako za planirane tako i izgraĊene objekte, uz imperativ zabrane dalje gradnje u zaštićenim područjima. Ukoliko bi se sve planirane MHE izgradile, bilo bi obezbeđeno svega 2-3,5% potreba u energetskom bilansu Srbije na godišnjem nivou, ali bi to značilo da je devastiran najveći deo kvalitetnih vodotokova brdskoplaninskog regiona Srbije. Zbog malog energetskog doprinosa, a fatalnih ekoloških posledica, vlasti u SAD su uklonile više od 1.000 MHE, u periodu 1993-2017.

Slični procesi se odvijaju u Francuskoj, Španiji, Nemačkoj i Švedskoj. Drugi načini proizvodnje energije iz obnovljivih izvora imaju daleko manje negativne efekte na životnu sredinu, a ako bi se gubici Elektroprivrede Srbije (EPS) prilikom prenosa električne energije od proizvođača do korisnika smanjili za samo 2%, bila bi sačuvana količina koja bi eliminisala potrebu za derivacionim MHE.

Ključne reči: male hidroelektrane, derivacioni cevovod, fragmentacija staništa, ekološki održiv protok, zaštita prirode.
 
1. UVOD

Prema Zakonu o energetici [1] Srbija je izradila Nacionalni akcioni plan za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora [2] sa ciljem da se u ukupnoj proizvodnji energije dostigne 27%, upravo iz obnovlјivih izvora (hidro, solarna, biomasa, energija vetra). Cilј je da se smanji zavisnost od fosilnih goriva i zaštiti životna sredina, kroz smanjenje emisije CO2 i drugih gasova koji stvaraju efekat „staklene bašte“. U skladu sa navedenim, u Srbiji je do sada izgrađeno oko 90 malih hidroelektrana (u dalјem tekstu MHE). Planirana je izgradnja 850 MHE, dominantno derivacionog tipa, u brdsko-planinskim područjima Srbije, na vodotokovima koji imaju neravnomeran hidrološki režim, bujičnog su karaktera i nalaze se, uglavnom, u zaštićenim prirodnim područjima (Nacionalni parkovi, Parkovi prirode, Specijalni rezervati prirode).
 
Postavlјa se pitanje šta je cilј izgradnje tolikog broja MHE: realizacija koncepta „energetske sigurnosti“, kroz povećanje kapaciteta za proizvodnju električne energije ili nešto sasvim drugo? Imajući na umu izjavu ministra energetike da će do kraja 2018. godine biti priklјučeno na mrežu čak 250 MW iz postrojenja koja proizvode električnu energiju snagom vetra (vetroparkovi: „Alibunar“, „Kovačica“ i „Čibuk“; dnevni list „Politika“, 31.05.2018.), što je ekvivalent energiji proizvedenoj na 500-600 MHE, jasno je da nema „energetskog“ opravdanja. Gubici EPS (Elektroprivreda Srbije) prilikom prenosa električne energije od proizvođača do korisnika, iznose oko 17%, a ukoliko bi se smanjili za svega 2%, bila bi sačuvana količina energije koja elimiše potrebu za derivacionim MHE!

Planirane i izgrađene MHE u Srbiji imaju instalisanu snagu, uglavnom u opsegu 0,1-0,5 MW, retko više od 1 MW. Koje je obrazloženje za planiranu gradnju više stotina MHE, u svetlu činjenice da bi time bili uništeni najvredniji brdsko-planinski vodotokovi Srbije, mnogi u zaštićenim prirodnim područjima? Ukoliko bi s izgradilo svih planiranih 850 MHE, bilo bi obezbeđeno svega 2-3,5% potreba u energetskom bilansu Srbije na godišnjem nivou, ali bi to značilo da je devastiran najveći deo kvalitetnih vodotokova brdsko-planinskog regiona Srbije. Treba napomenuti da je Srbija najsiromašnija zemlјa Balkana kada su u pitanju autohtone površinske vode (modul oticaja q=5,7 l.s-1.km-2), a upravo na ekološki i hidrološki najvrednijim rečicama započelo je sprovođenje masovne gradnje MHE.
 
2. STANJE U SVETU I REGIONU

U Evropskoj Uniji je izgrađeno oko 23.000 hidroelektrana [3], od čega je oko 91% MHE (21.000). MHE proizvode svega 13% električne energije dobijene snagom vode, dok veće hidroelektrane sa brojčanim učešćem od 9% proizvode čak 87% od ukupne električne energije. Kada se navodi primer Nemačke, ističe se da je izgrađeno čak 7.300 MHE, ali se često izostavlјa podatak da one doprinose sa svega 0,06% u bilansu proizvedene električne energije na godišnjem nivou, sa teškim ekološkim posledicama, pre svega, ugrožavanjem ili potpunim uništenjem živog sveta [4]. Drugi primer je Austrija, gde 2.202 MHE proizvode svega 4% električne energije dobijene snagom vode, dok 417 većih hidroelektrana proizvodi 96% električne energije [5]. Upravo zbog malog energetskog doprinosa, fatalnih ekoloških posledica, vlasti u SAD su uklonile više od 1.000 MHE (uglavnom derivacionog tipa), u periodu 1993-2017. Slični procesi se odvijaju u Francuskoj, Španiji, Nemačkoj i Švedskoj.

Pregrađivanje manjih vodotokova značajno je smanjilo brojnost pojedinih vrsta riba i drugih organizama, tako da je kvalitet više od 70% staništa u EU ocenjen kao „nepovolјan, neodgovarajući ili loš“ [6]. Gotovo 47% evropskih vodotokova nema „dobar ekološki status“, u skladu sa kriterijumima EU Water Framework Directive [7]. Ozbilјne diskusije o celishodnosti korišćnja MHE, pogotovo u brdsko-planinskim područjima, se vode i u Evropskom parlamentu zbog izraženih negativnih, ekoloških efekata, pogotovo u alpskim oblastima Austrije, Nemačke, Francuske i Italije [8]. Najviše primedbi se odnosi na degradaciju ekosistema, smanjenje biodiverziteta, fragmentaciju staništa riba i pojačanu eroziju. Evropska komisija je Rumuniji dala obavezujući nalog da ispita održivost koncepta MHE, jer su u jako kratkom periodu izgradili više od 500 objekata i značajno narušili kvalitet akvatičnih ekosistema u svojim brdsko-planinskim područjima. Predlaže se ukidanje stimulativnih („feed-in”) tarifa koje se primenjuju za energiju proizvedenu u MHE, jer se na taj način stvaraju nejednaki uslovi na tržištu i iniciraju mogući koruptivni procesi, uz malu energetsku korist i nesrazmerno veliku ekološku štetu.
 
Prema Studiji evropskih organizacija koje se bave zaštitom vodotokova [9], osam MHE je izgrađeno u Albaniji, Hrvatskoj i Makedoniji, sredstvima Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Evropske investicione banke (EIB), u periodu 2013-2015. To je dovelo do nestanka ili smanjenja populacija endemskih i zaštićenih vrsta riba, ugrožavanja vodosnabdevanja lokalnih zajednica i intenzivne erozije na pristupnim putevima. Ustanovlјeni su drastični primeri kršenja nacionalnih zakonodavstava i standarda zaštite životne sredine, koje primenjuju međunarodne finansijske institucije, tako da EBRD i EIB preispituju svoju poslovnu politiku za 2018. godinu, po pitanju finansiranja gradnje MHE. Ipak, na Balkanu je planirana izgradnja čak 2.700 objekata, iako je ovaj region već sada jedan od najugroženijih tekućim klimatskim anomalijama, koje između ostalog, dovode do značajno redukovanih proticaja u malovodnim periodima.
 
3. STANJE U SRBIJI

Proces izgradnje MHE započinje sa pregrađivanjem vodotokova i formiranjem vodozahvatnih građevina (slika 1), posle čega se postavlјaju derivacioni cevovodi (slika 2), prosečne dužine 1-3 km, nekada i čitavih 5km, kojima se voda transportuje do mašinske zgrade sa turbinama, odakle se vraća u vodotok. Gradnja se obavlјa korišćenjem teške mehanizacije, uz potpunu destrukciju rečnog korita i priobalja (slika 3), što ima fatalne posledice po živi svet akvatičnog ekosistema. Tokom malovodnih perioda vlasnici MHE gotovo svu vodu usmeravaju u derivacione cevovode, jer sa većom količinom vode proizvode više energije i ostvaruju veći profit. Na taj način korito ostaje suvo na deonicama i od nekoliko kilometara, što dovodi do potpunog uništenja živog sveta u vodotoku.
 
Prilikom izrade tehničke dokumentacije potrebno je odrediti „biološki minimum“, odnosno „ekološki održiv protok“, koji bi trebalo da obezbedi opstanak akvatičnog ekosistema. U svim projektima za MHE u Srbiji ovaj proticaj se određuje na osnovu primene računa verovatnoće, empirijskih ili statističkih metoda. Međutim, reprezentativan „biološki minimum“, moguće je odrediti tek posle definisanja hidrobioloških karakteristika vodotoka, na osnovu detalјnog monitoringa živog sveta.
 
Ratko Ristic MHE

Slika 1.Vodozahvatna građevina na Crnovrškoj reci (Park prirode “Stara planina”), april 2018.
Slika 2. Derivacioni cevovod u koritu Crnovrške reke (Park prirode “Stara planina”), april 2018.
Slika 3. Teška mehanizacija u koritu Crnovrške reke (Park prirode “Stara planina”), decembar 2017.
 
Monitoring se obavlјa simultanim radom stručnih lica iz oblasti hidrobiologije i hidrometrije, posle čega sledi uspostavlјanje funkcionalne veze između neophodnih uslova za opstanak živog sveta u vodotoku i odgovarajućih nivoa vode (proticaja). Tek posle toga može se determinisati „biološki minimum“, odnosno, „ekološki održiv protok“. Detalјan monitoring akvatičnih ekosistema, pre izrade projektne dokumentacije, nije obavlјen ni za jednu MHE u Srbiji, tako da se postavlјa pitanje reprezentativnosti usvojenih vrednosti „biološkog minimuma“, odnosno, nema dokaza da tako određeni proticaji obezbeđuju uslove za opstanak živog sveta u rečnom toku. Jedan od elemenata tehničke dokumentacije su i Studije o proceni uticaja na životnu sredinu (SPU), koje su uglavnom podrška nameri investitora, odnosno, gotovo sve pokazuju „da nema negativnih uticaja na životnu sredinu i biodiverzitet“, što je netačno. Reprezentativan je primer SPU za MHE „Pakleštica“ na reci Visočici (obrađivač: ECOLogica Urbo, Kragujevac), u kojoj sena strani 69 (podpoglavlјe: 6.2.5.), konstatuje sledeće:

Obzirom na karakteristike Projekta i predmetne tehnologije, uz poštovanje tehničko-tehnoloških mera, uslova nadležnih organa, organizacija i preduzeća i mera zaštite i očuvanja životne sredine, planiranih i projektovanih za predmetni Projekat, može se očekivati da predmetni Projekat neće ugrožavati medijume životne sredine. Na osnovu rezultata Stručnog nadzora, koji je obavio Zavod za zaštitu prirode Srbije (10.07.2017.), utvrđeno je prisustvo jedne strogo zaštićene vrste (potočni rak, Austropotamobius torrentium) i tri zaštićene vrste na planiranom pregradnom mestu. Prema članu 4. Pravilnika o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva (Službeni glasnik RS, br. 5/2010, 47/2011, 32/2016 i 98/2016):...zabranjeno je korišćenje, uništavanje i preduzimanje svih aktivnosti kojima se mogu ugroziti strogo zaštićene divlje vrste i njihova staništa...[10]. Dakle, predmetna SPU ne odražava realno stanje na lokaciji projekta i izrađena je bez elementarnog monitoringa živog sveta reke Visočice. Pored toga, SPU koje se rade u Srbiji za evaluaciju efekata pregrađivanja vodotokova, ni približno ne odražavaju obim i kvalitet sličnih dokumenata koji se rade u svetu (pogledati: Canadian Technical Report of Fisheries and Aquatic Sciences 2784, Clark et al., 2008).
 
Jedan od obaveznih građevinskih elemenata na pregradnim mestima za MHE su „riblјe staze”, koje bi trebalo da obezbede kretanje ihtiofaune uzvodno i nizvodno od vodozahvata. Međutim one su uglavnom bez vode, zasute nanosom ili granjem, dakle potpuno nefunkcionalne. Autori ovog članka su proveli više sati na dvadesetak riblјih staza u Srbiji, u gotovo svim vremenskim i hidrološkim uslovima, i doslovce ni jednom nisu uočili bilo koju riblјu jedinku koja je migrirala sa nizvodne na uzvodnu deonicu, niti obrnuto! Međutim, situacija nije bolјa ni u drugim zemlјama: od 212 analiziranih riblјih staza u Nemačkoj, samo 10% ribe uočavaju kao moguću putanju kretanja, a svega 5% ispunjava kriterijume za efikasno kretanje riba [4,11]
 
Slične rezultate pokazuju istraživanja obavlјena u Austriji [12] i SAD [13,14].

Na žalost, dovolјno je pogledati primere Jošaničke reke (padine Kopaonika), Bistrice (okolina Nove Varoši) i Crnovrške reke (Stara planina, na deonici od sela Crni Vrh prema selu Balta Berilovac), da bi se razumele katastrofalne ekološke posledice gradnje MHE u Srbiji. Ono što posebno zabrinjava jeste činjenica da su Jošanička i Crnovrška reka u zaštićenim područjima gde je primarni cilј očuvanje prirodnih vrednosti a ne proizvodnja energije.

Ilustrativan negativan primer takozvanog „planiranja“ je Park prirode „Stara planina“ gde je predviđena izgradnja 58 MHE [15]. Posebno je problematičan primer planirane gradnje MHE „Pakleštica“ na reci Visočici, uprkos kršenju važećih zakonskih odredbi. Naime, jedan od autora ovog rada je kao član Republičke Revizione komisije za projekte od značaja za Republiku Srbiju, utvrdio sledeće:
 
Ministarstvo GSI (građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture) izdalo je Informaciju o lokaciji (broj 350-02-00007/2017-14, od 31.01.2017.), gde se navodi:

...katastarske parcele na kojima je planirana izgradnja nalaze se u okviru II zone zaštite Parka prirode „Stara planina“, pozivajući se, između ostalog, i na Prostorni Plan opštine Pirot [15]. Izdati akt Ministarstva je u suprotnosti sa UREDBOM O UTVRĐIVANјU PROSTORNOG PLANA PODRUČJA PARKA PRIRODE I TURISTIČKE REGIJE STARA PLANINA [16], kojom je za režim zaštite II stepena propisano da je dozvolјena ...rekonstrukcija postojećih objekata suprastrukture u funkciji elektro privrede, vodoprivrede i šumarstva... 

Takođe, UREDBOM O ZAŠTITI PARKA PRIRODE STARA PLANINA [17]. propisano je: ...Na površinama na kojima je utvrđen režim zaštite II stepena zabranjuje se izgradnja....osim rekonstrukcije, dogradnje i održavanja elektroprivrednih, vodoprivrednih i šumarskih objekata. Dakle, u pomenutim Uredbama se ne pominje izgradnja novih elektroprivrednih objekata na lokacijama u režimu zaštite II stepena, kao što je MHE „Pakleštica“ na reci Visočici, naprotiv ističe se zabrana gradnje ovakvih objekata. Umesto da obustavi sve dalјe procedure oko aktivnosti na pripremi tehničke dokumentacije za MHE „Pakleštica“ u skladu sa pomenutim Uredbama, Ministarstvo je potom izdalo Lokacijske uslove (broj 350-02-00007/2017-14, od 28.04.2017).
 
Postavlјa se pitanje kako je moguće da Ministarstvo GSI donosi akte koji su u suprotnosti sa važećim uredbama Vlade Republike Srbije? Takođe, upućeno je otvoreno pismo svim odbornicima skupštine i gradonačelniku grada Pirota (19.02.2018.), povodom netačnih, neodrživih tvrdnji iznetih u Prostornom Planu Grada Pirota. Naglašeno je da bi postupanje po ovom Planu dovelo do destrukcije hidrografske mreže Stare planine sa katastrofalnim, nepovratnim posledicama po životnu sredinu, bez ikakvih koristi za lokalno stanovništvo.

Izgradnjom i stavlјanjem u funkciju MHE bio bi potpuno poremećen hidrološki režim vodotokova, degradiran predeoni ambijent, sa minornim energetskim koristima. Takođe, pogrešna je i teza da bi izgradnja MHE na Staroj planini pobolјšala uslove za lokalni turizam. Naprotiv, odvratila bi turiste koji i sada dolaze isklјučivo zbog očuvane prirode, čistih reka i zdrave hrane. Sledeća pogrešna teza jeste tvrdnja da bi izgradnja MHE obezbedila električnu energiju za buduće turističke objekte na Staroj planini, što je nemoguće realizovati pomoću MHE (jer proizvode malu količinu energije), već jedino iz jačih energetskih izvora.
 
Upravlјač Parka prirode „Stara planina“ (Šumsko gazdinstvo „Pirot“-JP „Srbijašume“) tražio je (27.12. 2017.) od Ministarstva zaštite životne sredine (MZŽS) preispitivanje uslova Zavoda za zaštitu prirode Srbije i povlačenje date saglasnosti na Studiju o proceni uticaja (SPU) na životnu sredinu. MZŽS je donelo Rešenje o vraćanju na ponovni postupak (23.01.2018.), čime je praktično stavilo van snage datu saglasnost na SPU. Usledila je žalba investitora, upućena Upravnom sudu Republike Srbije, koji u neuobičajeno kratkom roku donosi presudu (17.04.2018.) kojom poništava Rešenje Ministarstva. Postavlјa se pitanje kako je moguće da republička institucija (Upravni sud) donosi presudu, uzimajući u obzir samo argumente investitora, i negira sve valјane argumente resornog Ministarstva, najkompetentnijeg za problematiku zaštite životne sredine?!
 
Stara planina je biser biološke, predeone i geološke raznovrsnosti Evrope, i jedan od najvrednijih očuvanih (još uvek) prirodnih potencijala Srbije. Srce ekosistema Stare planine jeste upravo reka Visočica sa svojim pritokama. Nikako ne treba zaboraviti ni stanovnike Visoka i ostalih delova Stare planine čiji su način života, tradicionalne aktivnosti, verovanja, moralne i kulturne vrednosti, vekovima oblikovani upravo u postojećem prirodnom ambijentu, gde su potoci i rečice žile kucavice te matrice živlјenja i opstajanja. Očuvanje postojećeg prirodnog ambijenta predstavlјa gest podrške preostalom stanovništvu sela Stare planine i
prepostavku za realizaciju aktivnosti na ponovnom oživlјavanju sela kroz etno i eko turizam, obnovu stočarstva i proizvodnju mlečnih proizvoda vrhunskog kvaliteta, organsku povrtarsku proizvodnju i visokofinalizovanu preradu šumskih plodova. U tom kontekstu, bilo kakvo pregrađivanje i derivacija vode za potrebe MHE predstavlјalo bi invazivan, direktan atak na biodiverzitet i uvod u postepenu degradaciju celokupnog ekosistema Stare planine. Na žalost, Skupština Grada Pirota, do danas nije pokrenula inicijativu o izmeni delova Prostornog Plana, u cilјu uklanjanja poglavlјa u kome se predviđa gradnja MHE u okviru zaštićenog područja Parka Prirode „Stara planina“.
 
4. GRADNJA MHE I KONCEPT PRAVEDNOG DRUŠTVA
 
Postavlјa se pitanje ko ima interes da forsira proces gradnje MHE u Srbiji, ako se imaju u vidu navedene činjenice? Izgradnja MHE donosi korist jedino pojedincima i interesnim grupama (investitori i korisnici MHE, proizvoĐači i isporučioci opreme). Investitori su uglavnom privatne kompanije koje imaju jasan interes: od trenutka puštanja MHE u pogon, proizvedena električna energija se isporučuje Elektroprivredi Srbije, koja plaća povlašćenu cenu proizvođačima 10,6-13,93 evrocenti po kilovatčasu proizvedene energije (prema podacima sa sajta Ministarstva rudarstva i energetike [18]), a sve to na kraju ide na teret građana jer se računi za potrošenu električnu energiju opterećuju sa 0,093 dinara po potrošenom kilovat času, u svakom domaćinstvu u Srbiji. Dakle, interesne grupe i pojedinci ostvaruju ogromnu materijalnu korist, nanoseći veliku ekološku štetu, a sve to plaćaju siromašni građani Srbije, kroz račune za utrošenu električnu energiju.

Ovde se ne može govoriti o nacionalnom interesu, naprotiv, koncept izgradnje MHE fundamentalno ugrožava sistem zaštite životne sredine, očuvanje biodiverziteta i stabilnost fragilnih ekosistema brdskoplaninskih područja. Problemi koji su uočeni izgradnjom postojećih MHE zahtevaju hitno preispitivanje procedura za izdavanje dozvola, kako za planirane tako i izgrađene objekte, uz imperativ zabrane dalјe gradnje u zaštićenim područjima. Nastavak izgradnje MHE do planiranog broja (850) doveo bi do ozbilјnih ekosistemskih poremećaja, degradacije životne sredine i bio bi indikator nesposobnosti sistema ali i šire društvene zajednice, da sagledaju autodestruktivnost ove forme ponašanja u javnom životu. To bi, pored ostalog, značilo i uskraćivanje osnovnog lјudskog prava svakom građaninu Republike Srbije, da koristi tokom svog života i sačuva za buduća pokolјenja, jedinstvene prirodne vrednosti Srbije. Apsurdno je da tako nešto finansijski podržava čitavo društvo, nametnutom obavezom da sva domaćinstva plaćaju naknadu za proizvodnju energije iz obnovlјivih izvora, o čemu građani nisu ni imali priliku da se izjasne.

Dakle, gradnja MHE nije nacionalni interes, naprotiv, time se fundamentalno narušava koncept zaštite životne sredine i ugrožava tradicionalan način života lokalnog stanovništva.
 
5. UMESTO ZAKLЈUČAKA
  • Preispitati važeće odredbe Zakona o energetici i Nacionalnog akcionog plana za proizvodnju energije iz obnovlјivih izvora;
  • Zabraniti gradnju MHE u zaštićenim prirodnim područjima RS;
  • Ukinuti ekonomske podsticaje za električnu energiju proizvedenu u MHE derivacionog tipa;
  • Ostvariti dosledno poštovanje i supremaciju Zakona o zaštiti prirode u odnosu na Zakon o planiranju i izgradnji, kada su u pitanju zaštićena prirodna područja;
  • Obezbediti mehanizam za poštovanje hijerarhije prostorno-planskih dokumenata;
  • Ukloniti iz prostorno-planskih dokumenata za zaštićena područja sve lokacije za gradnju MHE;
  • Uvesti obavezu izrade SPU za sve MHE, bez obzira na instalisani kapacitet, i lokaciju (zaštićena ili nezaštićena područja);
  • Uvesti obavezu direktnog pozivanja (obaveštavanja) upravlјača zaštićenih prirodnih dobara na javne rasprave povodom izrađenih SPU, sa obaveznom dostavom integralne verzije SPU najmanje 30 dana pre javne rasprave;
  • Onemogućiti izdavanje uslova zaštite prirode bez saglasnosti upravlјača zaštićenih prirodnih dobara i Ministarstva zaštite životne sredine;
  • Propisati adekvatnu metodologiju za utvrđivanje „biološkog minimuma“, odnosno, „ekološki održivog protoka“;
  • Proširiti ovlašćenja, kapacitet i dignitet inspekcijskih službi i značajno pooštriti kaznene mere za nepoštovanje propisa; o Eksplicitno zabraniti postavlјanje derivacionih
  • cevovoda u minor korita vodotokova;
  • Obezbediti efikasan mehanizam kontrole ispuštanja biološkog minimuma na izgrađenim objektima;
  • Preispitati sve do sada izdate dozvole za gradnju MHE, u cilјu utvrđivanja zakonitosti sprovedenih procedura;
  • Obezbediti učešće lokalnog stanovništva u procesu izdavanja uslova, mišlјenja, saglasnosti i dozvola, koje se tiču MHE.
LITERATURA

[1] Službeni glasnik Republike Srbije: Zakon o energetici, br. 145., 2014.
[2] Republika Srbija, Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine: Nacionalni akcioni plan za korišćenje obnovljivih izvora energije Republike Srbije (U skladu sa obrascem predviđenim Direktivom 2009/28/E3-Odluka 2009/548/E3), 2013.
[3] EU Commission: Guidance document on hydropower development and Natura 2000, 2015.
[4] Eichelmann U., Scharl A.: Remove the Dams–Free our Rivers, Concept paper, Riverwatch and the Manfred-Hermsen-Stiftung, 2017.
[5] Habersack, H., Wagner, B., Hauer, C., Jäger, E., Krapesch, G., Strahlhofer, L., Volleritsch, M., Holzapfel, P., Schmutz, S., Schinegger, R., Pletterbauer, F., Formayer, H., Gerersdorfer, T., Pospichal, B., Prettenthaler, F., Steiner, D., Köberl, J., Rogler, N.: DSS_KLIM:EN: Entwicklung eines Decision Support Systems zur Beurteilung des Wechselwirkungen zwischen Klimawandel, Energie aus Wasserkraft und Ökologie. Endbericht. Studie im Auftrag der Kommunalkredit Austria AG, gefördert vom Klima-und Energiefonds. Wien, 132 S., 2011.
[6] European Environment Agency: State of nature in the EU Results from reporting under the nature directives 2007–2012 Technical report No 2/2015. ISSN 1725-2237, 2012.
[7] European Environment Agency: European waters–assessment of status and pressures, EEA Report No. 8/2012. ISSN 1725-9177, 2012.
[8] European Parliament Forum on Recreational Fisheries and Aquatic Environment: REPORT How Green is Hydropower? The impact of hydropower on EU’s rivers and the implementation of the Water Framework Directive, 2015.
[9] RiverWatch, CEE Bankwatch Network, и EuroNatur: Financing for hydropower in protected areas in Southeast Europe: 2018 update, March 2018.
[10] Službeni glasnik Republike Srbije: Pravilnik o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva, br. 5, 2010; br. 47, 2011; br. 32, 2016 i br. 98, 2016.
[11] https://www.lachsverein.de/
[12] Zitek, A., Haidvogl, G., Jungwirth, M., Pavlas, P., Schmutz, S.: Ein ökologisch -strategischer Leitfaden zur Wiederherstellung der Durchgängigkeit von Fließgewässern für die Fischfauna in Österreich. AP5 des MIRRProjektes, Endbericht. Studie im Auftrag von Lebensministerium und Land Niederösterreich. 138, 2007.
[13] Brown, J. J., Limburg, E. K., Waldman R. J., Stephenson, K., Glenn, P. E., Juanes, F., Jordaan A.: Fish and hydropower on the U.S. Atlantic coast: failed fisheries policies from half‐way technologies, A journal of the Society for Conservation Biology Conservation Letters, Volume 6, Number 4, July/August, 2013.
[14] Noonan, J. M., James, W. A. G., Jackson, C. D: A quantitative assessment of fish passage efficiency, Fish and Fisheries 13 (4) 450, DOI:10.1111/j.1467-2979.2011.00445.x, 2012.
[15] Službeni list Grada Niša: Prostorni plan Opštine Pirot, br. 42., 2011.
[16] Službeni glasnik Republike Srbije: Prostorni plan područja Parka prirode i turističke regije Stara planina, br. 115, 2008.
[17] Službeni glasnik Republike Srbije: Uredba o zaštiti Parka Prirode "Stara planina", br. 23, 2009.
[18] http://www.mre.gov.rs/latinica/faq-energetskaefikasnost-obnovljivi-izvori.php.
 
Redigovano 5. 11. 2017.



Foto: R. R.
Izvor: Vodoprivreda


PREPORUKA PPNS 

SMERNICE ZA ODRŽIVO PLANIRANJE I UPRAVLJANJE SLIVNIM PODRUČJIMA MALIH HIDROELEKTRANA U ZAŠTIĆENIM PRIRODNIM DOBRIMA - RUKOVODILAC IZRADE PROJEKTA DR RATKO RISTIĆ, REDOVNI PROFESOR (ZAVRŠNI STRUČNI IZVEŠTAJ)



JELKA CRNOBRNJA-ISAILOVIĆ: MHE - OPASNOST ZA VODOZEMCE I GMIZAVCE



SIMPOZIJUM SANU: UTICAJ MALIH HIDROELEKTRANA NA ŽVOTNU SREDINU


DAN UŽIVO, N1: PROFESOR RISTIĆ: MHE PRAVE MALO ENERGIJE, A PROUZROKUJU VELIKU ŠTETU

IZVEŠTAJ O PRIKUPLJENIM I ISPLAĆENIM NOVČANIM SREDSTVIMA ZA PODSTICAJ POVLAŠĆENIH PROIZVOĐAČA ELEKTRIČNE ENERGIJE ZA 2018. GODINU



HIDROELEKTRANE ZAPADNOG BALKANA: KO PLAĆA, KO PROFITIRA? (BENKVOČ, SEPTEMBAR 2019)

  • Ja sam obavio istraživanje na 46 objekata, od kojih je oko 40 izgrađeno. Proveli smo sate da bismo videli makar jednu jedinu ribu koja se kreće
  • Sa modulom oticaja od 5,7 litara u sekundi po kilometru kvadratnom, mi smo jedna od siromašnijih regija Evrope
  • Prema podacima Svetske banke, Srbija godišnje gubi oko 15 procenata električne energije u prenosno-distributivnoj mreži od mesta proizvodnje do potrošača
  • Martin Dojl, direktor Vodoprivrednog programa Univerziteta Djuk, nazvao je poblem velikog broja malih brana na istom slivnom području „smrću hiljadu rezova“

„Dobio sam sudske tužbe od ljudi koji prave male hidroelektrane. Neki od njih su se našli povređenima i smatraju da je to ugrožavanje njihovog ugleda i časti i traže materijalnu nadoknadu. Idem na sud zbog toga, ali meni to ne predstavlja nikakav problem: ja ću da ispričam ono što pričam svuda i što su činjenice“, kaže profesor Ristić. „Svestan sam da će biti svega i svačega, ali ja ću i na sudu pričati o ovome jer istina ne može da se zaustavi.“

SMRT HILJADU REZOVA - VELIKI BROJ MALIH BRANA NA ISTOM SLIVNOM PODRUČJU

ZAROBLJAVANJE PRIRODNIH RESURSA U PRISUSTVU JAVNIH VLASTI
 
“Izgradnja malih hidroelektrana u Srbiji može se opisati kao proces zarobljavanja prirodnih resursa u korist partikularnih interesa, dok ostvarenje ciljeva javne politike izostaje, pre svega zbog odsustva odgovornosti.
 
Zanemarivanje ekoloških i društvenih aspekata je ključno.
 
Energetska tranzicija i dekarbonizacija se u Srbiji nije dogodila niti postoje pokazatelji koji govore u prilog tome da se ova transformacija energetskog sistema i društva može učekivati u narednim decenijama. Nakon deset godina od početka sprovođenja odredbi Ugovora sa Energetskom zajednicom Srbija nije uspela da poveća udeo obnovljivih izvora energije u bruto finalnoj potrošnji, već je udeo obnovljivih izvora u 2017. bio manji nego u 2009. kao baznoj godini.
 
Od planiranih 250 MW kapaciteta hidroelektrana snage veće od 10 MW nije izgrađena niti jedna dok je od planiranih 188 MW MHE ukupno izgrađeno 62,9MW*, odnosno 3% ukupne proizvodnje električne energije iz hidropotencijala.”
 


- U Briselu kažu da pažljivo prate događanja u regionu oko izgradnje i uticaja hidrolektrana malog kapaciteta. Navode da je nedavna studija o ”Regionalnoj strategiji za održivu hidroenergiju na Zapadnom Balkanu” procenila da 50 najvećih hidroelektrana u regionu Zapadnog Balkana proizvodi 95 odsto hidroenergije, a da udeo 200 malih hidroelektrana obezbeđuje tek preostalih 5 procenata.

Evropska komisija zato smatra da bi regionalni projekti na Zapadnom Balkanu trebalo da se fokusiraju na obnavljanje već postojećih velikih hidroelektrana, a da se samo u ograničenom broju slučajeva razmotre velike grinfild opcije (investiranje u potpuno novu kooji tek treba da se preuređuje, bez korišćenja postojeće infrastrukture).

...”Preteruju", smatra Ulrih Ajhelman, „jednostavno preteruju u svemu. Način kako pišu procene uticaja i razgovaraju sa lokalnim zajednicama je tako primitivan da ga je na legalnoj osnovi lako oboriti. Ti procesi se već vode u slučajevima Severne Makedonije i BiH, a SRBIJA JE SLEDEĆA NA REDU”

AJHELMAN: MHE - NAJBOLJI NAČIN ZA KORUPCIJU I PRAVLJENJE NOVCA


Kako bi ispunila obećanje Energetskoj zajednici da će do 2020. godine proizvoditi 27% struje iz obnovljivih izvora, Srbija već godinama ulaže u čistu energiju – između ostalog u izgradnju i rad mini hidroelektrana (MHE).

Nakon što MHE počne sa radom, njen vlasnik postaje povlašćeni proizvođač električne energije pa za otkup struje od države dobija iznos veći od tržišne cene. Taj novac država sakuplja kroz račune za struju građana, koji su od 2013. godine opterećeni posebnom naknadom.

Prema podacima koje je Elektroprivreda Srbije (EPS) nedavno objavila, u 2018. godini za struju iz MHE izdvojeno je 24,9 miliona evra. Na spisku se nalaze i drugi obnovljivi izvori koje država finansira – solarna energija, energija iz biomase, vetra, prirodnog gasa i drugo.

EPS I FIRME KUMA PREDSEDNIKA DOBILI NAJVIŠE NOVCA ZA MHE U 2018.

 

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI KRAGUJEVAC FB STRANATVITERINSTAGRAM

PRVI PRVI NA SKALI Podrska PPNS

ARHIVA PPNS

PRVI PRVI NA SKALI Udruzenje osnovano

DREN

DOM

POTROŠAČI

PRVI PRVI NA SKALI Sadrzaj O GMO

● O GMO ● Roba bez GMO ● Foto ● Video (O GMObez prevoda) ● Članci (domaći medijistrani mediji) ● Dokumenti (domaći izvoristrani izvori) ● Svet ● Evropa ● Srbija ● Gradovi-opštine ● Kragujevac bez GMO ● M. M. Ševarlić

KRAGUJEVAC BEZ GMO FB GRUPA
SRBIJA BEZ GMO FB STRANA 

Print Friendly and PDF

Komentara (0)



Dodaj komentar