Iskopavanje litijuma uništilo bi poljoprivrednu proizvodnju?
Ukoliko bi zaista došlo do iskopavanja litijuma, oporavak zemljišta trajao bi decenijama, a o poljoprivrednoj proizvodnji stanovništvo bi moglo samo da sanja, bar naredne dve generacije, smatra dr doc. bioloških nauka na Agronomskom fakultetu u Čačku Duško Brković.
Najavljena geološka istraživanja litijuma na teritoriji Požege, Gornjeg Milanovca, potencijalno i Valjeva, ozbiljno zabrinjavaju stanovništvo ovih krajeva, a posledice bi, prema rečima stručnjaka, mogle da se osete i mnogo dalje. Posebno bi, na taj način, bila ugrožena poljoprivreda, samim tim i čitav lanac proizvodnje i na kraju - plodova i namirnica koje konzumiramo.
Akademik Živorad Čeković iz Koštunića, doktor hemijskih nauka koji se celog života bavio istraživanjima, hemijskim reakcijama i sličnim temama, ukazuje da interesovanje za novim nalazištima ovog metala sve više raste u poslednjim decenijama, te da se pretežno koristi za proizvodnju litijumovih baterija, naročito za električne automobile kao i za druge električne uređaje koji rade na baterije. A, zarad te proizvodnje, mogla bi ozbiljno biti ugrožena ona koja je neophodna za opstanak ljudske vrste - poljoprivredna, pa samim tim i prehrambena.
Proces eksploatacije složen i skup
A kako je Srbija, prema rečima našeg sagovornika, treća zemlja u Evropi obogaćena litijumom, strah i bojazan su opravdani.
"Minerali koji sadrže litijum su litijum-natrijum-bor-silikati, koji mogu da sadrže i neke druge metale. U proizvodnji litijuma u obliku karbonata kao sporedan proizvod dobija se i borna kiselina ili boraks, koji se koristi u industriji stakla i nekim drugim industrijskim granama", objašnjava Čeković.
Proces eksploatacije litijuma iz rude je, navodi dalje ovaj akademik, veoma složen, skup i obuhvata prvo flotaciju sirove rude, zatim se koncentrat tretira koncentrovanom sumpornom kiselinom na temperaturi od oko 250 stepeni.
"Za sve ove procese potrebne su ogromne količine vode, tako za dobijanje jedne tone litijum-karbonata potrebno je 500 tona vode."
Sumporna kiselina u rekama
Ukazuje da se koriste ogromne količine vode i sumporne kiseline, a kao otpadni materijali zaostaju kisele otpadne vode, dok se velika količina jalovina od flotacije koja je prethodno tretirana sumpornom kiselinom odlaže, te kao najveće posledice izdvaja zagađenje okoline usled tih procesa.
"Kiše ispiraju ove jalovine i izvlače sumpornu kiselinu koja se izliva u reke i druge vodotokove iz kojih se hvata voda za kućnu upotrebu. Pored toga velike količine otpadnih voda, koje sadrže sumpornu kiselinu, teško se prečišćavaju i najčešće deo tih prljavih voda i sliva se u reke", objašnjava akademik.
Sve to, kaže, dovodi do pretvaranja plodnih predela u pustinje. Sa njim je saglasan i dr doc. bioloških nauka na Agronomskom fakultetu u Čačku Duško Brković. Upoređujući značaj iskopavanja ove rude i razvoj poljoprivrede, zaključio je u razgovoru za naš portal da je reč o neravnopravnom odnosu po više parametara.
"Rudarstvo jeste možda isplativo u pustim krajevima. Ali, u Srbiji koja je relativno naseljena i stanovništvo je i dalje prisutno u svim krajevima, ne možemo govoriti o ovakvim istraživanjima. Posebno ako uzmemo u obzir da nam je poljoprivreda razvijena u svim predelima - i u ravničarskim i u brdsko-planinskim", ukazuje Brković.
Primećuje da sve veći broj proizvođača prelazi sa konvencionalne na organsku proizvodnju koju bi iskopavanje i eksploatacija litijuma uništili. To bi, objašnjava, negativno uticalo na kvalitet zemljišta, proizvodnju plodova i na kraju ono što mi pojedemo.
"Zaboravite na poljoprivredu posle litijuma"
Ukoliko bi eksploatacija ovog metala zaživela, Brković smatra da ne bismo ni mogli da razgovaramo o poljoprivredi, jer iza nje ostaje zemljište koje uopšte nije pogodno za uzgoj bilo čega.
"Počevši od teških metala, nepoželjnih sulfata, određenih nitrata došli bismo do hrpe kancerogenih supstanci. Ne može se proizvesti zdrava hrana jer biljka gubi iz supstrata ono što je njoj potrebno kroz mineralnu materiju i apsorbuje sve to što je u podlozi, tako da će se sve to akumulirati u podu ili bilo kom delu biljke koji se koristi."
Dalje bi se, dodaje, to odrazilo i na stočarsku proizvodnju jer bi se životinje hranile upravo biljkama proizvedenim na taj način.
Ukoliko bi zaista došlo do pomenutih iskopavanja, oporavak zemljišta trajao bi decenijama, a o poljoprivrednoj proizvodnji stanovništvo bi moglo "samo da sanja", bar naredne dve generacije, smatra naš sagovornik.
"Ako bi istraživanja trajala 10 godina, već bi došlo do disbalansa. Zatim, sama eksploatacija od 10 do 20 godina. Siguran sam da iza toga minimum 50 godina ne mogu ni približno ekološki faktori da se vrate u normalu. Čak i da se svi parametri zadovolje, opet sam siguran da to ne bi bilo kvalitetno zemljište za agrar bar dve generacije", objašnjava Brković.
Delaj lokalno
Radijus štetnosti kretao bi se, ukazuje, između 150 i 200 kilometara.
"Sigurno je nekoliko desetina kilometara direktno ugroženo, a indirektno bar 150km u krugu oko mesta iskopavanja", navodi sagovornik Agrokluba.
Iz svega navedenog, napominje da treba problem posmatrati globalno, a delovati lokalno.
"Ako zagadite manje reke, zagadićete i veće u koje se one ulivaju."
A osim na uzgoj žitarica, povrtarstkih i voćarskih kultura, kao i samo stočarstvo, zagađenost okoline, vode, vazduha i zemljišta do kojeg bi moglo doći, uticalo bi i na raseljavanje preostalog stanovništva i devastaciju čitavih krajeva, smatraju naši sagovornici.
Nacionalna ekološka asocijacija pokrenula aplikaciju za praćenje kvaliteta vazduha
Inicijativa za Požegu: Nepotpuni odgovori Ministarstva o planiranim geološkim istraživanjima litijuma
Eksploatacija litijuma uzrokuje enormno uništavanje životne sredine
Čišćeno jezero Bubanj u akciji Zavrni rukave
O litijumu u Prostornom planu projekta Jadar iz 2019.
Dr Milica Tomašević: Rio Tinto nam nije potreban - ako Srbija ima novca neka uloži u poljoprivredu
Ukloni divlju deponiju - aplikacija za prijave nelegalno bačenog otpada
Kragujevac izdvaja pet miliona za ’energetsku tranziciju’ domaćinstava
Zavrni rukave 3: Akcija čišćenja jezera Bubanj
Lasta - dokumentarni film, RTV Vojvodina
Ocena kvaliteta vazduha u Republici Srbiji, 2010-2018
Siokovčani povodom dolaska Jadar litijumu: Branićemo svoju zemlju!
Ko to tamo buši, po Levču?
Ekomar i Energetika - kandidati za Zeleni i Crni list
Rio Tinto, Loznica i litijumska groznica
Litijum u Gornjem Jadru - belo zlato ili ekološka bomba
Sistematska deratizacija počinje 19. aprila
Projekat Rekovac - litijumska groznica, posred plodne zemlje
Nacrti planova za kvalitet vazduha u Kragujevcu na javnom uvidu do 4. maja
Ratko Ristić: Zaštita životne sredine mora da bude pitanje pozicije, opozicije i svih građana
Vrt u boci - zasađen ’60, zapečaćen ’72, nastavio da raste i 40 godina nakon poslednjeg zalivanja
Ne bacajte žar u kontejnere!
Za resetovanje koncepta zaštite prirode: identifikacija svih zagađivača, uzurpatora zaštite životne sredine, rigorozna kaznena politika, osnaživanje inspekcije, životvoran dijalog sa lokalnim stanovništvom
Ljubivoje Ršumović - Protest
Ekološki ustanak - Narodna skupština, 10. april
MART (26)
Zašto sam smenjen sa mesta načelnika u Agenciji za zaštitu životne sredine - Dejan Lekić za CINS
Zaštita jezera Bubanj - od projekta Ekomara do inicijative Grada
Zarada drvne industrije ispred prirodnih plavnih šuma
Prodaće i kišu (Even the Rain, Tambien La Lluvia)
Koka-kola godišnje proizvede 100 milijardi plastičnih flaša - petinu ukupnog broja u svetu
Takmičenje na Univerzitetu u cilju zaštite životne sredine
Energetika u Kragujevcu gasi kotlove na ugalj, priključuje se na gas
Grinpis: Valjevo treći najzagađeniji grad u Evropi, u prvih 20 u 2020. i Kosjerić, Niš, Užice, Čačak i Kragujevac
Registar izvora zagađivanja u Kragujevcu
FOTO: Ilićevsko groblje na Košutnjačkom brdu
Energetika Kragujevac, 12. 3. 2021. (16:00-16:30)
Privremena mera: Agencija da odmah vrati na posao Milenka Jovanovića
Dašić: Biće zatvoren i preseljen pogon Dorado koji zagađuje vazduh
Utisak nedelje, 7. 3. 2021: Aleksandar Jovanović Ćuta, Milenko Jovanović, Miroslav Mijatović
Kvalitet vazduha u Kragujevcu, 8. 3. 2021. (8:00)
Grošnica (Kragujevac), 6. mart 2021: Bacanje smeća gde ne treba
Sirovi lignit - jedan od ključnih uzročnika zagađenja vazduha u Srbiji
FOTO: Ispred groblja u Beloševcu nema kontejnera, ali uvek ima smeća
Loš kvalitet vazduha je jedan od uzroka povećanja neplodnosti i sve veće stope steriliteta
Otadžbina te zove - da očistiš reku Peštan (Rudovci)
Kragujevcu odobreno preko 2,4 miliona za smanjenja zagađenja poreklom iz individualnih izvora, a zahtev za pošumljavanje nije uzet u razmatranje
Iz budžeta Kragujevca 9,7 miliona dinara za zaštitu životne sredine
Zaustavljeno izlivanje fekalija iznad Šumaričkog jezera, nakon prijave građana
Skoro dva miliona evra za MHE povezane sa Nikolom Petrovićem
Deponija nastajе u ulici Nikole Vujačića (MZ Vinogradi)
Deponija u Kragujevcu - pre i posle čišćenja (februar 2021)
FEBRUAR (15)
Izlivanje fekalne kanalizacije u Šumaričko jezero!
Konkurs za finansiranje projekata u oblasti zaštite životne sredine u Kragujevcu 2021.
Krčena nepotrebna vegetacija u Spomen-parku, saniran deo ograde oko Kreativnog parka
Ministarstvo kulture nema nameru da menja status Prirodnjačkog muzeja
Zbirku pliocenskih biljaka sa lokaliteta Ilina Voda 1930. sakupio i poklonio Prirodnjačkom muzeju dr Igor Rudski, profesor kragujevačke Gimnazije
Prirodnjački muzej uskoro gubi status značajne samostalne nacionalne ustanove kulture koji traje 125 godina
Đubre u blizini Lučnog mosta broj 2 - Kragujevac, 16. 2. 2021.
Pošumljavanje u Srbiji - Izveštaj DRI 2020
U Srbiji se seku i šume pod zaštitom države (FOTO, VIDEO)
RERI: Zagadi pa vladaj - Milenko Jovanović
Trg vojvode Putnika biće preuređen, deo Pešačke zone se transformiše
Zeleni pojas kod Grudnog odeljenja biće obnovljen novim sadnicama
Komentara: 0