Vlada Srbije donela je Zaključak prema kom oni koji prenose informacije „neovlašćenih lica“ u vezi sa lečenjem od virusa korona šire dezinformacije i za to mogu odgovarati. Jedini ovlašćeni da daju informacije su predsednica Vlade, kao predsedavajuća Kriznim štabom, i lica koja ovaj štab ovlasti. Pravnici sa kojima je CINS razgovarao smatraju da vanredno stanje ne opravdava mere koje ograničavaju slobodan protok informacija - pogotovo ne one koje se tiču zdravlja ljudi.
Da Dom zdravlja u Inđiji nema nijedan respirator, uprkos zvaničnim podacima da poseduje jedan, čitaoci sajta Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) saznali su jer je direktor ove ustanove novinarki objasnio da je do greške došlo prilikom popisa, kada je umesto inhalatora greškom zabeležen respirator.
Međutim, prema Zaključku Vlade od 28. marta, u budućnosti će otkrivanje informacija u vezi sa lečenjem od korone zavisiti samo od Kriznog štaba koji je Vlada formirala u cilju borbe protiv virusa korona, a na čijem je čelu premijerka Ana Brnabić.
„U uslovima proglašenog vanrednog stanja, apsolutni imperativ je da građani dobiju isključivo proverene i tačne informacije u vezi stanja i posledica zarazne bolesti COVID-19”, navodi se u Zaključku. Ovo, smatra se, može da pruži jedino Krizni štab i lica koja isti ovlaste.
Nadležni u jedinicama lokalne samouprave sve informacije šalju isključivo Štabu, zdravstvene ustanove i radnici informacije o merama koje sami sprovode dostavljaju nadležnom zavodu, odnosno institutu za javno zdravlje, koje te informacije dalje usmeravaju ka Kriznom štabu, navodi se u Zaključku.
Ipak, poslednja tačka Zaključka je privukla najviše pažnje pravnika sa kojima je CINS razgovarao:
Obaveštenja o zdravstvenim merama i drugim informacijama koje se odnose na lečenje bolesti COVID-19 data javnosti od strane neovlašćenih lica ne mogu se smatrati tačnim i proverenim, uz mogućnost primene propisa koji se odnose na odgovornost i pravne posledice za širenje dezinformacija u periodu vanrednog stanja“.
Advokat i nekadašnji Poverenik za slobodan pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić smatra da se ovaj zaključak suprotstavlja Zakonu o slobodnom pristupu informacijama i ovo vidi kao centralizaciju informacija koje javnost mora da ima.
„Informacije koje se tiču ugrožavanja zaštite zdravlja ljudi i životne sredine svrstavamo u kategoriju onih kod koje vlast ne može dokazivati postojanje prečeg interesa da bi mogli da ih ospore”, navodi Šabić.
Čak ni u vanrednom stanju nema osnova da se donese mera kojom bi se ograničio slobodan protok informacija, smatra advokat za medijsko pravo Miloš Stojković.
„Ne može ni krizni štab, ni bilo ko drugi da određuje šta je istinita informacija, a šta nije. Pogotovo što postoji opšta odredba Zakona o javnom informisanju i medijima koje su preuzete iz Ustava, da se slobodan protok informacija ne može ni na koji način ograničavati”, smatra Stojković.
Ključni problem ovakve mere je što će mediji ostati bez relevantnih sagovornika sa lokala, smatra advokat Slobodan Kremenjak.
„Ako mediji nemaju relevantne izvore i sagovornike, neće moći ni da informišu, niti pak da demantuju dezinformacije koje se, svi smo svedoci, šire bez obzira na mere Vlade. I to svakako nije dobro”, rekao je Kremenjak za CINS.
U poslednjoj tački Zaključka navodi se da informacije date od strane neovlašćenih lica nisu tačne i proverene, te se preti primenom „propisa koji se odnose na odgovornost i pravne posledice za širenje dezinformacija“. Iako nije jasno na koje se propise misli, Zaključak nije pogodan da se uredi krivična ili prekršajna odgovornost objašnjava Šabić.
„Zaključkom Vlade se uređuje jedna izuzetno važna oblast na način koji u osnovi u suprotnosti sa redovnim režimom, sa zakonom, pre svega sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama“, smatra Šabić.
Advokat Miloš Stojković kaže da postoji mogućnost da novinar odgovara ako ne postupa u skladu sa zakonom.
„Ipak, ako postupa u skladu sa zakonom, u skladu sa profesionalnim standardima, ne vidim zaista mogućnost da bude pozvan na odgovornost i to pogotovo ne na osnovu zaključka Vlade, znači izvršne vlasti. Odgovornost novinara se utvrđuje u sudskom postupku, tako da u tom smislu ne bih mnogo pridavao pažnju tom Zaključku barem sa pravne tačke gledišta.“
Željko Simić, advokat, smatra da je u pitanju prikriveni atak na slobodu govora.
„Oni šalju prikrivenu preteću poruku medijima i svakome ko bi imao neki stav suprotan zvaničnom stavu“, rekao je Simić.
Iako nisu precizirane pravne posledice ukoliko se Zaključak ne poštuje, Simić smatra da se ukazuje na Krivični zakonik. Tamo se, u članu 343, građani koji iznošenjem ili prenošenjem lažnih vesti izazivaju paniku mogu kazniti zatvorom od tri meseca do tri godine, dok je za novinare zaprećena kazna zatvora od šest meseci do pet godina.
Do objave teksta iz Vlade nismo dobili komentar.
Nadležne institucije ćute na pitanja CINS-a
Iako je cilj ove odluke, kako se navodi, da do građana dolaze samo proverene informacije, iskustvo novinara CINS-a pokazuje da predstavnici Ministarstva zdravlja i Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo ne odgovaraju na pitanja. Tako građani ni danas nemaju potpunu informaciju o broju i stanju respiratora u svojim gradovima.
Teško je poverovati da Krizni štab u Beogradu može bolje da obezbedi tačne informacije sa lokala nego lokalni krizni štabovi ili zdravstvene ustanove, kaže advokat Slobodan Kremenjak.
„Takođe, time što se informacije, pored provere na izvoru, proveravaju i u republičkom Kriznom štabu, njihovo objavljivanje se odlaže, što ozbiljno dovodi u pitanje pravovremenost informisanja javnosti”, zaključuje Kremenjak.
Zaključak je usvojen 28. marta, a u Službenom glasniku je objavljen 31. marta, tri dana kasnije.
Ko je sve u Kriznom štabu
Jedna od mera koje je Vlada Republike Srbije donela u cilju suzbijanja virusa korona bilo je i formiranje Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti COVID-19. Za korukovodioce Kriznog štaba imenovani su predsednica Vlade Ana Brnabić, ministar zdravlja Zlatibor Lončar, direktor Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Sanja Radojević Škodrić i pokrajinski sekretar za zdravstvo Zoran Gojković. Članovi ovog tela su direktori relevantnih instituta i klinika, kao i predstavnici drugih relevantnih tela.
Komentara: 0