U ovom vídeo-klipu, doktor Vong na jednostavan način (i uz ilustracije) objašnjava od čega pojedini pacijenti umiru nakon infekcije virusom kovid-19. To može dodatno da podstakne na povećanu disciplinu i poštovanje mera izolacije i one koji ne pripadaju rizičnim grupama.
Ukratko, iako pripada "poznatoj" porodici virusa, kovid-19 je nov, što znači da ne postoji imunitet protiv njega. Svako ko dođe u kontakt sa virusom biće zaražen i ispoljiće simptome.
Simptomi mogu da budu različiti, počevši od blagih - za koje nije potrebna hospitalizacija i koje ispoljava otprilike 80% zaraženih. Iako su simptomi blagi, niko ne treba da misli da je u pitanju "običan grip". Treba imati u vidu da oko tri odsto i ove populacije podlegne od posledica akutnog respiratornog distres síndroma (ARDS - Acute Respiratory Distress Syndrome). Od preostalog dela, 20% zaraženih moraće najverovatnije da bude smešteno u bolnicu, od čega će polovina morati da bude na intenzivnoj nezi, a od tog dela na intenzivnoj nezi polovina će morati da bude priključena na respirator.
Nema nekog jasnog pravila koje se povezuje sa godinama. Tako ima ljudi koji su sa 40 godina morali da budu hospitalizovani, a takođe i ljudi koji su sa 30 godina, nažalost, preminuli.
Virus se prenosi vazdušnim putem i kontaktom - vako ko iole prati situaciju je upoznat. Koliko dugo može da ostane na površinama je stvar diskusije, ali to je od nekoliko sati do nekoliko dana.
Kada vírus dođe do mukoznog tkiva on se dalje lako širi, te dolazi do pluća. U plućima imamo dva tipa ćelija:
pneumocite tipa 1 - obavljaju proces disanja/razmene gasova
pneumocite tipa 2 - proizvode surfaktante koji omogućavaju alveolama da se skupljaju i šire u procesu disanja.
Ćelije tipa 2 su ciljne ćelije virusa (ćelije koje vírus napada), koje na svojoj površini imaju protein/receptor ACE - Angeotensin Converting Enzyme koji je deo sistema za regulisanje količine tečnosti u organizmu, odnosno krvni pritisak. Inhibitor ovog enzima se koristi u terapiji povišenog krvnog pritiska. To je i razlog što osobe koje imaju povišeni krvni pritisak pripadaju visokorizičnoj grupi.
Nakon ulaska u ćeliju, vírus se reprodukuje, tačnije proizvede hiljade sopstvenih kopija, ćelija umire, a vírus se oslobađa (i napada druge ćelije sa receptorom). Mrtva ćelija izaziva inflamatorni odgovor (imuni odgovor) koji ne može da bude prejak, odnosno da se slabije kontroliše. Zbog toga, alveole se pune tečnošću u kojoj se nalaze različite komponente imunog sistema, kao i ostaci mrtvih ćelija. To se zove upala pluća i počinje da se razvija u donjim delovima pluća.
Kako ova pneumonija zapravo ubija?
Alveole i pluća se pune tečnošću i dok na početku bolesti pluća još mogu da rade, u kasnijim fazama, kako bolest napreduje, sve više tečnosti dolazi u pluća, ona sve teže obavljaju svoju funkciju i pacijent ne može da diše. Dr Vong vrlo jasno ilustruje čitav proces i poredi ga sa davljenjem.
Čak i kad oboleli ima blažu kliničku sliku, on može da oboli od ARDS i premine - otprilike tri odsto. Pri ovome se ne pune samo alveole tečnošću, već se puni i intersticijalni prostor, odnosno tkivo oko alveola.
Proces je veoma brz, tako da treba odmah reagovati. Ključna je blizina, dostupnost lekara koji mogu da intervenišu. Organizam ne dobija dovoljno kiseonika, mišići se umaraju prilikom pokušaja da se uzme vazduh, a od nedostatka kiseonika dolazi do sepse i propadanja organa.
KOMPLETAN VIDEO
Dr Dak Vong je opšti hirurg u Albukerkiju (Novi Meksiko, SAD). Diplomirao je na Texas A&M Health Science Center College of Medicine, u struci je oko 20 godina. Napisao je 15 knjiga iz svoje uže oblasti, hirurgije za redukciju telesne težine. Dr Vong je napravio i seriju edukativnih video-klipova u vezi sa aktuelnom virusnom infekcijom.
Komentara: 0