U svom životnom veku, pored raznih stresnih situacija sa kojima smo se susretali, sada smo suočeni sa pandemijom izazvanom virusom kovid-19.
Nevidljiva pretnja je stigla i u naš grad, postaje deo naše svakodnevice i menja je. Na putu suočavanja i prihvatanja prošli smo kroz nekoliko faza. Najjači je strah, iščekivanje, negiranje da će se to nama desiti, potom osećaja da se opasnost približava, pokušavamo se spasiti kupujući sve što mislimo da bi nam pomoglo da preživimo...
Pratimo vesti, danas smo uvereni u jedno, sutra u drugo, pokušavamo iz bujice informacija izvući najlogičnije zaključke i sačuvati sebe i najmilije, učimo. Prizivamo i oslanjamo se na sve što smo uvereni da nam je do sada pomagalo. I postepeno počinjemo da se prilagođavamo, da ne možemo sve kontrolisati, da ne pravimo nepotrebne aktivnosti koje nas dodatno plaše i iscrpljuju, počinjemo da vodimo računa o sebi, strukturiramo prioritete. Ali brinemo i o drugima.
Shvatamo koliko su nam važni, da je snaga u lepoti pomoći drugom, slabom, bolesnom, nemoćnom, da su sevap i milost ono što nas štiti i donosi olakšanje. I nadamo se dobru.
Komentara: 0