Kičmeni stub se sastoji od pršljenova između kojih se nalaze diskusi i mali tzv. facetni zglobovi. Sve ove pršljenove povezuju ligamenti i kratki mišići koji pružaju kičmenom stubu stabilnost, ali i omogućavaju pokretljivost. Povrede najčešće nastaju na mišićima, diskusima ili facetnim zglobovima.
Mladi ljudi sa zdravom kičmom mogu da se povrede suviše naglim pokretima, nekorektnim tehnikama podizanja tereta ili dizanjem preteških tereta, a kod ljudi sa već postojaćim promenama na kičmenom stubu, rizik od povrede je veći.
Pod rečju "povreda" podrazumevam i makro i mikrotraume. Makrotraume su one na koje svi mislimo i koje dovode do ozbiljnijih tegoba i stanja, ali su zapravo mikrotraume takođe bitne jer su to male promene i stresovi na kičmenom stubu koje tokom vremena mogu dovesti do makrotraume ili ozbiljnijih problema.
Dakle, evo nekoliko saveta kojih bi trebalo da se što više pridržavate u aktivnostima svakodnevnog života kako biste što manje smanjili rizik od povrede:
Kada podižete teret, pogotovo teret velike težine, treba da se savijate u kolenima kako biste ga pokupili, a ne da savijate donji deo leđa. Pri ovome, mnogi ljudi greše, podižući predmet putem savijanja u kolenim zglobovima, oni i dalje savijaju donji deo kičmenog stuba i opterećuju ga. Pazite da se ovo ne desi ili da bar bude minimalno. Postoje dva načina - spuštanje u poluklečeći položaj i spuštanje u čučanj. Prilikom čučnja vodimo računa da kolena ne pređu liniju nožnih prstiju da bismo smanjili stres na kolena.
Trudite se da ne dižete preteške terete jer to povećava kompresiju na vaše kičmene pršljenove i dovodi do mikrotrauma na strukturama kičmenog stuba.
Teret držite što bliže sebi, zbog toga što na taj način skraćujete polugu, tj. omogućavate da se vaši mišići leđa što manje opterete.
Prilikom podizanja tereta, ramena treba držati paralelno sa karlicom, ne vršiti menjanje pravca preko ramena već, ukoliko je potrebno, okrenuti se u kukovima, tj. preko karlice.
Kada nosite teret, ukoliko ste u mogućnosti, uvek ga simetrično raspodelite na obe ruke kako bi opterećenje na kičmene pršljenove bilo ravnomerno raspoređeno.
Izbegavajte nagle rotacije kičmenog stuba jer one predstavljaju najrizičniji pokret za povredu diskusa, zbog toga što su vlakna prstena koji se nalazi oko jezgra diskusa postavljena koso, što ih čini najpodložnijim povredama prilikom rotacionih pokreta.
Uvek se trudite da postura vaše kičme bude pravilna - da nijedna krivina kičmenog stuba ne bude prenaglašena, tokom rada za kompjuterom, spavanja, stajanja, itd.
Vežbanjem u svrhu jačanja i istezanja trbušnog zida i leđnih mišića, omogućava se da oni mogu da podnesu veće opterećenje i da se tačka tolerancija na povredu podigne na viši nivo.
Sve ovo je vrlo važno i za mlade i za stare. Za sve uzraste je bitna prevencija povreda i sprečavanje iili usporavanje procesa degeneracije na kičmenom stubu.
Napomena: za specifična oboljenja lokomotornog aparata postoje specifične indikacije i kontraindikacije kada su u pitanju položaji i pokreti što nije tema ovog članka.
Do naše sledeće objave, ukoliko imate neko pitanje iz oblasti fizioterapije javite nam se koristeći kontakt-formu portala PPNS. Sa zadovoljstvom ćemo da odgovorimo.
KORISTAN VIDEO
Prva objava na PPNS: 17. 1. 2015.
Ilustracija: Holistic Medical Therapy, Prehabexercises
Komentara: 0