Sindrom karpalnog tunela (kao i sindrom tarzalnog tunela o kome sam već pisala, a koji se ređe javlja), spada u kompresivne neuropatije, što znači da nastaje zbog pritiska na nerv. U ovom slučaju, to je n. medianus.

Karpalni tunel se u nalazi na palmarnoj (dlanskoj) strani carpus-a (gornji deo šake). Sastoji se iz sulcus carpi (žleba) i retinaculum flexorum-a (mekotkivne strukture koja preko tog žleba prelazi). Prevalenca se procenjuje da je 2-4 odsto odrasle populacije, najčešće se javlja u dobi između 30. i 60. godine, dok se kod žena javlja 2 do 5 puta češće.

Kroz ovaj tunel prolazi devet tetiva mišića fleksora (koje nisu na slici) i nervus medianus. Nervus medianus inerviše mišiće fleksore prednje strane podlakta (osim m. flexor carpi ulnaris-a i ulnarnog dela m. flexor digitorum profundus-a) i mišiće tenara, a senzorne informacije šalje (omogućava osećaj dodira, temperature, itd.) iz lateralnog dela šake, palmarne strane prvog, drugog, trećeg i polovine četvrtog prsta.

Pošto je karpalni tunel uzak, otoci tetiva koji kroz njega prolaze, tumori, povrede u tom predelu, itd, mogu lako dovesti do kompresije nerva medianusa. Isto tako, to mogu biti i bolesti koja dovode do poremećaja metabolizma tečnosti (pa se javlja otok koji pritiska nerv), kao što su bolesti bubrega, hipotiroidizam, trudnoća, itd. Isto tako, kod bolesti koja rezultiraju zapaljenjem, kao što su sistemski lupus eritematozus, reumatoidni arthritis, infekcije, itd.

Uzročnici ovog sindroma su mnogobrojni, a često i nepoznati. Veoma je bitno da znamo šta je izazvalo ovaj sindrom zbog vrste njegovog lečenja. Na primer, ako je trudnoća u pitanju, nećemo ga rešavati hirurškim putem, jer je obično sam porođaj dovoljan da se ovaj problem reši.

Simptomi su peckanje, trnjenje, žarenje, slabost sa atrofijom mišića (koji obično dolaze kasnije) u šaci i prstima, koji se mogu širiti ka podlaktu i ramenu. Svi ovi simptomi ili njihova kombinacija se obično javljaju u prva tri i polovini domalog prsta. Dakle, značajan pokazatelj da pacijent ima sindrom tarzalnog tunela je to ako u malom prstu ne oseća navedene simptome.

Dijagnostikuje se pomoću anamneze (o primarnim bolestima, povredama, načinu života, itd), prepoznavanja odgovarajućih simptoma, ultrazvukom i NMR (koji najbolje mogu prikazati kompresivne sindrome), specifičnim fizikalnim testovima i elektrodijagnostičkim testom.

Kod fizikalnih testova, imamo sledeće: gubitak osećaja i bol na mestu gde nervus medianus kreće ka prstima, gubitak dve-tačke diskriminacije (da se razlikuju dodiri na dva mesta, ovo je kasniji simptom sindroma) i slabost palca.

Testovi koji imaju za cilj da provociraju simptome su:

• Falenov test - obe šake su savijene u ručnim zglobovima, i dodiruju se zadnjim (dorzalnim) stranama. Nadlaktice i podlaktice su u visini ramena. Falenov znak je pozitivan ukoliko tokom 30 sekundi ovakvog položaja dolazi do pojave simptoma.
• Tinelov znak - podlaktica sa šakom čiji dlan gleda na gore, su oslonjeni na podlogu. Ispitivač lagano, prstom, "kucka" na mestu gde n. medijanus ulazi u karpalni kanal. Tinelov znak je pozitivan ukoliko dolazi do javljanja simptoma
• Test pritiskom – pritisak se održava u predelu karpalnog tunela 30 sekundi, ako se simptomi pojave, to je znak da je verovatno u pitanju SCT. 
• Test stezanja - koristi se manžetna za naduvavanje, kojom se vrši pritisak (steže se) n. medianus i proizvode se simptomi. 
• Test elevacije ruke – pacijent drži ruku iznad glave oko dva minuta, što može proizvesti simptome. Ovaj test pruža verodostojne informacije u kombinaciji sa Tinelovim i Falenovim testom.

Što se tiče lečenja, ono može biti konzervativno i hirurško. U zavisnosti od težine oštećenja i od toga koliko konzervativno lečenje daje efekte.

Konzervativno lečenje se sastoji od kortiskosteroidnih injekcija, udlage za ručni zglob ili ultrazvuka (koji omogućava talasima, koji se pretvaraju u toplotu, da se otvore krvni sudovi u oštećenom tkivu i omoguće dotok kiseonika).

Za posetioce portala PPNS: do naše sledeće objave, ukoliko imate neko pitanje o sindromu karpalnog tunela ili uopšte iz oblasti fizioterapije - javite nam se koristeći kontakt-formu portala PPNS ili pošaljite komentar ispod članka. Odgovorićemo sa zadovoljstvom.

Autor: Mirjana Pavlović
Izvor: Fizioterapija