Kad smo već počeli da pominjemo supernamirnice, moramo da se podsetimo i borovnice koja je prava zvezda među izvorima antioksidanasa i fitonutrijenata. Ne samo to, borovnica ima i nizak glikemijski indeks, divnu aromu i slatko kiseli ukusa, pa je odličan dodatak mnogim poslasticama i jelima.
Borovnice pripadaju rodu Ericaceae, i ovoj u grupi (Vaccinium genus) ima više različitih vrsta borovnica koje se razlikuju po veličini žbuna i ploda. Različite vrste borovnica potiču iz različitih delova sveta, pa tako one koje rastu na višim žbunovima potiču iz Severne Amerike, dok niže sorte potiču iz Evrope. U Evropi je tek u 20. veku počela masovnije da se gaji, a SAD su najveći proizvođač i izvoznik ovog voća.
Borovnice je najbolje koristiti sveže, neoštećene, i oprane neposredno pred posluživanje. Mogu se čuvati u firžiderima oko 3 dana, ali ako želite da sačuvate neku veću količinu borovnica, slobodno ih zamrznite. Istraživanja su pokazala da nakom zamrzavanja i čuvanja na -17°C u periodu 3-6 meseci, nije bilo značajnog smanjenja u količini fitonutrijenata koje ovo voće sadrži.
Već sam rekla, ali moram da ponovim, borovnice ne samo da nemaju mnogo kalorija (57 kcal na 100g namirnice), već imaju i niži glikemijski indeks (40) pa su savršene i za low carb dijete.
Da bi vam bilo jasnije koliko su borovnice važan izvor fitonutrijenata, nabrojaću one koji su najznačajniji:
Visok sadržaj antioksidanasa u borovnicama je izuzetno koristan za čitav organizam (smanjenje lošeg uticaja oksidativnog stresa, prevencija oštećenja retine oka, prevencija malignih bolesti, regulacija glikemije…). Ipak, najveći značaj ima u prevenciji kardiovaskularnih bolesti i inflamacije. Povoljno utiču na krvne sudove, utiču na regulaciju nivoa holesterola u krvi, a novija istraživanja su pokazala i uticaj na nivo azot-oksida, jednog od važnih faktora u smanjenju inflamacije i agregacije trombocita.
Važno je istaći i značaj borovnica u prevenciji demencije. U okviru jedne studije o demenciji, tokom 12 nedelja je starijim sugrađanima svakodnevno servirano dve ili dve i po čaše soka od borovnica (za jednu čašu soka korišćeno je 300g borovnica). Nakon 12 nedelja, primećeno je da su ispitanici bolje rešavali dva različita testa i da im se pamćenje popravilo. Ovo poboljšanje se povezuje sa zaštitom neurona od štetnih uticaja koje oksidativni stres ima na njih.
Totalni antioksidativni kapacitet borovnica je 5562 TE.
Borovnice imaju visok sadržaj vitamina C, E i A, a sadrže i vitamine B kompleksa (niacin, riboflavin, pantotensku kiselinu, piridoksin, folate).
Od minerala sadrži kalijum, mangan, bakar, gvožđe i cink.
I sa borovnicama moramo da budemo oprezni ako imamo problema sa gomilanjem oksalne kiseline, mada kada pomislim na sve koristi koje imam od borovnica, potpuno zaboravim na oksalnu kiselinu.
Najbolje su sveže, ali i u smrznutim borovnicama su svi korisni sastojci dobro očuvani. Koristite ih kad god možete, tokom cele godine.
Za posetioce portala PPNS: slobodni ste da pošaljete pitanja o ishrani na mejl minavb@gmail.com, rado ću poslati odgovore. Pitajte slobodno, pitajte sve i pitajte stalno, jer svako vaše pitanje, ma koliko lično bilo, drugima može da bude primer kako da pronađu svoj put za bolji osećaj u životu.
Komentara: 0