Insulinska rezistencija je problem o kom se sve više priča, i sa kojim se, na žalost, sve više žena susreće. Procene su da oko 25% stanovništva SAD pati od ovog sindroma, a da je procenat žena u menopauzi koje se sa ovim bori, daleko veći.
Kako nastaje insulinska rezistencija
Kako je naš organizam naviknut na ishranu bogatu žitaricama, povrćem, mesom, ishrana koja obiluje prerađenim namirnicama je modernom čoveku donela je mnogo problema. Kada dnevni jelovnik obiluje ugljenim hidratima, i to onim koji se brzo resorbuju (prosti šećeri), organizam mora da reaguje tako što poveća lučenje insulina, i na taj način kontroliše nivo šećera u krvi. Najvažniji zadatak insulina je da olakša ulazak glukoze u ćelije, koje je zatim koriste kao gorivo. Kada ćelije zadovolje svoje potrebe za glukozom, višak se zatim skladišti kao glikogen u jetri i mišićima, a ako glukoze još ima u krvi, onda se zahvaljujući insulinu, skladišti u masnim ćelijama.
Ako je ishrana bogata ugljenim hidratima konstantna, a najčešće jeste, ćelije organizma se od viška glukoze brane smanjenjem broja insulinskih receptora, ili njihovom neosetljivošću. Hiperinsulinemija i hiperglikemija utiču na brojne promene u organizmu, mada je najveća pretnja nastanak šećerne.
Osim što postoji mogućnost nastanka šećerne bolesti, insulinska rezistencija utiče i na metabolizam masti i remeti nivo hormona u krvi, što posebno pogađa žene. Kada ćelije ne apsorbuju višak šećera, jetra sav suvišni šećer pretvara u mast i skladišti u potkožnom masnom tkivu, ili u masnom tkivu u trbušnoj duplji (visceralna mast). S obzirom da je nastala insulinska rezistencija, ćelije u tom slučaju ne dobijaju dovoljno glukoze, pa se javlja iscrpljenost organizma, i ona svima poznata neverovatna potreba za slatkišima. Može se reći da su prvi znaci insulinske rezistencije baš ti - gojenje, popodnevni umor i iscrpljenost, i potreba za slatkim.
Ovde moram da se osvrnem na ono što čujem od mnogih, a to je osluškivanje potreba organizma. Mnogo se ljudi vodi upravo time - potrebama svog organizma (kad im se jede slatko, slano, kiselo, oni to i uzimaju), a nisu ni svesni da često baš to što im organizam traži, može da bude znak da nešto nije u redu, i da moraju drugačije da reaguju.
Ono što dodatno ženama komplikuje ovo stanje, je to što su lipociti male fabrike estrogena. Višak estrogena dalje uzrokuje dodatno skladištenje masti i nastanak rane menopauze. Takođe, insulinsku rezistenciju prati i sindrom policističnih jajnika, za koji je karakteristično prisustvo cističnih folikula u kori jajnika, menstrualni ciklusi bez ovulacije, neplodnost.
Svako od nas može postati insulinski rezistentan, pa čak i oni koji nisu gojazni. Što više jedemo rafinisanu i industrijski tretiranu hranu, to nam treba više insulina da je razložimo. Što je više insulina u krvotoku, to ćelije sve manje na njega reaguju.
Posebna pažnja obraća se na osobe koje imaju faktore rizika za razvoj insulinske rezistencije.
To su:
gojazne osobe sa BMI › 25 (body mas index)
muškarci sa obimom struka 102cm i žene sa obimom struka 89cm
osobe preko 40 godina
osobe koje imaju bliske članove porodice koji boluju od dijabetesa tipa II, visokog krvnog pritiska ili ateroskleroze
osobe koje imaju gestacijski dijabetes
osobe koje imaju visoki krvni pritisak, visok nivo triglicerida, nizak nivo HDL holesterola
osobe koje imaju policistične jajnike
Ukoliko se insulinska rezistencija potvrdi, terapija koja se primenjuje ima dva cilja - da smanji nivo insulina i da poveća osetljivost ćelija. Ovo je moguće ostvariti samo uz potpunu promenu načina života i ishrane, i uz pravilnu terapiju. Medikamentoznom terapijom se neću baviti, ali bih da vam skrenem pažnju na promenu navika.
Promena navika zavisi od toga koliko dugo imate ovaj problem, i koliko drugih poremećaja je izazvao. Ono što je najvažnije je da promenite svoju ishranu, a da li će vam biti potrebno isključivanje ugljenih hidrata iz ishrane, i koliko treba da traje, trebalo bi da odredi vaš lekar.
Kada se vaš organizam oporavi, i insulinski receptori na ćelijama počnu da funkcionišu, ovo ne znači da se možete vratiti starom načinu ishrane koji vas je i doveo do rezistencije. Promene navika moraju biti permanentne, mada tvrdim da i nećete želeti da se vratite na staro kada otkrijete sve mogućnosti zdravije ishrane. Veoma je važna i fizička aktivnost, pa se preporučuje bar šetnja, ako niste u mogućnosti da se rekreativno bavite nekim sportom.
* * *
Za posetioce portala PPNS: slobodni ste da pošaljete pitanja o ishrani na mejl minavb@gmail.com, ili služeći se kontakt-formom sajta Tvoj nutricionista - rado ću poslati odgovore. Pitajte slobodno, pitajte sve i pitajte stalno, jer svako vaše pitanje, ma koliko lično bilo, drugima može da bude primer kako da pronađu svoj put za bolji osećaj u životu.
Komentara: 0