Od 1991. godine, na inicijativu Svetske zdravstvene organizacije i Međunarodne dijabetološke federacije, svakog 14. novembra se obeležava Svetski dan borbe protiv dijabetesa. Prošle godine započeta je trogodišnja kampanja usmerena na prevenciju dijabetesa i promovisanje zdravih stilova života. Kako broj obolelih konstantno raste, i kako mnogo slučajeva zbog blagih i neprimetnih simptoma prolazi neopaženo, veoma je važno da se podsetimo koliko je pravilna ishrana važna za sprečavanje nastanka dijabetesa, i koliko je važna kao deo terapije.
U subotu 14. novembra, ovaj dan se obeležava brojnim akcijama koje promoviši zdrave načine života, i podsećaju koliko je prevencija važna, a ja ću vas podsetiti da je potrebno da samo mal promenite navike u ishrani.
U ishrani dijabetičara moraju biti zastupljeni svi hranljivi i zaštitni sastojci, ishrana mora biti raznovrsna i mora se voditi računa o unosu ugljenih hidrata. Preporučeni unos proteina kod dijabetičara je 0,8 do 1g na kilogram telesne mase, što čini 15-20 odsto od ukupnog dnevnog energetskog unosa. Pacijenti kod kojih je prisutno oštećenje bubrega moraju ograničiti unos proteina na 0,8g na 1kg telesne mase. Prednost se daje proteinima iz namirnica životinjskog porekla, pa je neophodno u ishrani koristiti dovoljne količine crvenog i živinskog mesa, ribe, jaja i mlečnih proizvoda. Naravno, i namirnice biljnog porekla su izvor proteina, ali ne sadrže sve aminokiseline, i značajno povećavaju količinu unetih ugljenih hidrata. Masti su izvor energije i zaštitnih materija (liposolubilni vitamini). Dijabetičari mogu koristiti sve masnoće, ali se kao i kod zdravih ljudi, prednost daje biljnim uljima, pre svega maslinovom.
Prekomeran unos transmasti je kod svih kategorija stanovništva nepoželjan, pa je i kod dijabetičara neophodno svesti ih na najmanju moguću meru ili potpuno eliminisati iz ishrane. Margarin, razni industrijski namazi i sosevi, grickalice, krekeri i brojni konditorski proizvodi se moraju izbegavati, ne samo zbog nepoželjih masnoća, već i zbog suvišnih ugljenih hidrata koje neke od nabrojanih namirnica sadrže. O ugljenim hidratima, odnosno šećerima, smo već govorili. Takođe, pominjali smo i glikemijski indeks, biljna vlakna, pa je to na neki način bio uvod u priču o dijabetesu i ishrani dijabetičara. U ishrani dijabetičara, ali i u ishrani svih kategorija stanovništva, pretežno moraju biti zastupljeni složeni ugljeni hidrati.
Energetska vrednost dnevnog obroka dijabetičara, zavisi od procene stanja ishranjenosti organizma. Ukoliko je dijabetičar gojazan, neophodno je izvršiti redukciju energetskog unosa, kako bi se regulisala telesna masa. Isplanirani dnevni obrok bi trebalo da se sastoji iz 5-6 manjih obeda. Obroke treba uzimati u pravilnim razmacima, uglavnim u isto vreme, i obroci se ne smeju preskakati. To je veoma važno za izbegavanje pada ili naglog skoka šećera u krvi.
Unos ugljenih hidrata mora biti strogo kontrolisan. Pričali smo o skrivenim šećerima, pa samo koristim priliku da podsetim da šećera ima možda baš u onim proizvodima u kojima ih ne očekujete. I u ovom slučaju, unos tečnosti je veoma važan. Naravno, prednost se uvek daje vodi, dok je voćne i gazirane sokove i alkoholna pića potrebno izbegavati.
Broj obolelih od dijabetesa konstantno raste, pa ćemo ove preporuke često ponavljati. Kao što i sami vidite, potrebno je napraviti male izmene u navikama, a ja se nadam da ćemo jednog dana ponovo imati savetovališta za dijabetes u primarnoj zdravstvenoj zaštiti.
* * *
Za posetioce portala PPNS: slobodni ste da pošaljete pitanja o ishrani na mejl minavb@gmail.com, rado ću poslati odgovore. Pitajte slobodno, pitajte sve i pitajte stalno, jer svako vaše pitanje, ma koliko lično bilo, drugima može da bude primer kako da pronađu svoj put za bolji osećaj u životu.
Komentara: 0