Ne preporučujem alternativne načine ishrane i smatram da u našoj ishrani moraju biti zastupljene sve grupe namirnica, kao i da sve namirnice moraju biti pravilno tehnički i termički obrađene. Takođe, mislim da je ishrana bogata namirnicama biljnog porekla veoma korisna, i da ne moramo biti vegetarijanci ili vegani da bi povremeno isprobali i koristi obroka pripremljenih pretežno od ovih namirnica.
Naravno, postoje određena zdravstvena stanja kada je neophodno smanjiti unos nekih namirnica životinjskog porekla, ali nije na odmet povremeno uvesti ovakve obroke i kada nam to nije neophodno. Ono što najviše brine sve vegetarijance i vegane, kao i one koji povremeno odmaraju od mesa ili drugih namirnica životinjskog porekla, je da li i na koji način mogu uneti dovoljno proteina. Naravno da mogu, ali moraju i da se prisete svih faktora koji utiču na iskorišćavnje proteina.
Mahunarke, ili leguminoze, su najpoznatiji izvori bijnih proteina koji su takođe i prilično zastupljeni u ishrani. Na sreću, ima mnogo mahunarki od kojih se lako mogu pripremiti različita jela, pa će vam jelovnik svakako biti raznovrstan. U mahunarke spadaju grašak, boranija, pasulj, sočivo, bob, bamija, soja, naut, kikiriki i može se reći da su jedan od jeftinijih i pristupačnijih izvora proteina. Kako mahunarke nemaju sve esencijalne aminokiseline (metionin), ranije su se kombinovale sa žitaricama u istom obroku, ali kako je potvrđeno da je dovoljno da izvori svih esencijalnih aminokiselina budu zastupljeni tokom dana, ovakve kombinacije više nisu neophodne. U okviru članka Osnovno o proteinima, možete pročitati koje vrste proteina sadrže neke mahunarke, njihovu svarljivost i iskoristljivost.
Većina namirnica sadrži određenu količinu proteina, pa ako se vaša ishrana pretežno sastoji od namirnica biljnog porekla, i ako je zaista raznovrsna, lako možete uneti dovoljnu količinu proteina. Porcija spanaća ili brokolija vam može obezbediti 4-5 grama proteina, a ako tokom dana unesete i dovoljno žitarica, koštunjavog voća i semenki (kinoa, amarant), unećete i potrebnih 46-56 grama (preporučeni dnevni unos proteina).
Ukoliko ipak sebi povremeni dozovljavate obrok koji sadrži ribu, mlečne prerađevine ili jaja, onda zaista nema razloga za brigu. Ono što vam ipak nikako ne preporučujem su industrijski proizvodi biljnog porekla, napravljeni tako da liče na mesne i mlečne prerađevine. Razni burgeri, viršle, odresci, sirevi i biljne pavlake, mogu sadržati mnogo više nepotrebnih masti, i to onih štetnih, suvišnih ugljenih hidrata, aroma, veštačkih boja, natrijuma. Pažljivo čitajte deklaracije ako se ipak odlučite da kupite neki od ovih proizvoda.
Još jednom podsećam da su proteini iz namirnica životinjskog porekla kompletni, da imaju bolju digestibilnost i iskoristljivost od biljnih proteina, kao i da, kada pripremate svoje obroke od mahunarki i žitarica, povedete računa i o pravilnoj pripremi (fitinska kiselina).
Za posetioce portala PPNS: slobodni ste da pošaljete pitanja o ishrani na mejl minavb@gmail.com, rado ću poslati odgovore. Pitajte slobodno, pitajte sve i pitajte stalno, jer svako vaše pitanje, ma koliko lično bilo, drugima može da bude primer kako da pronađu svoj put za bolji osećaj u životu.
Komentara: 0