Zapaljenje dušnika i bronhija se javlja vrlo često, bilo kao samostalno oboljenje ili usled loših higijenskih uslova držanja i nege (prašina, larve parazita, strana tela...) koja slabe otpornost organizma i stvaraju preduslove za dejstvo virusa, bakterija i gljivica i parazita. Zavisno od lokalizacije i raširenosti, može biti zahvaćen gornji deo bronhijalnog stabla sa dušnikom ili su zahvaćeni i terminalni delovi bronhijalnog tubusa.

Dugotrajna zapaljenja bronhija kao i česta ponavljanja štetnog delovanja različitih noksi, prelaze lako u hroničan tok.

Sluzokoza dušnika i bronhija je odbrambena barijera organizma jer poseduje trepljasti epitel, veoma je dobro vaskularizovana, ima zaštitnu sluz, izraženu regeneracionu sposobnost epitelnih ćelija i, naravno, urođeni refleks kašlja kao osobina živog organizma.

SIMPTOMI

Inicijalni simptom traheobronhitisa je kašalj, koji je u početku suv, bolan, čest, a posle nekoliko dana postaje vlažan, manje bolan i dubok. Temperatura je povišena, životinja gubi apetit jer ne može da guta, apatična je, uz uporan kašalj javlja se i refleksni nadražaj za povraćanjem i to je obično beo penušav sadržaj uz prisutno otežano i ubrzano disanje. Iz nozdrva se cedi gnojav sadržaj koji može imati i primese krvi. Sluzokoža je zapaljena, zacrvenjena sa sitnim krvarenjima i otečena.

I kod hroničnog toka dominantan simptom je kašalj i to više kod traheitisa nego kod bronhitisa. Kod srčane insuficijencije dolazi i do zastoja krvi u plućima. U hroničnom toku sluzokoža je takođe zadebljala i zacrvenjena i pokrivena sekretom. Na površini se nekad vide polipozna bujanja. Usled bujanja sluznice i pojačane sekrecije, dolazi do sužavanja vazdušnih kanala, a samim tim i do ubrzanog i otežanog disanja.

DIJAGNOZA

Dijagnozu postavljamo na osnovu izraženih kliničkih simptoma. Auskultacijom (slušanjem pomoću stetoskopa) može se čuti pooštreno vezukularno disanje zbog difuznog zadebljanja zida bronhijalnog stabla, a takođe i krupni suvi, pa zatim vlažni ronhi. Na terminalnim završecima bronhijalnog tubusa čuju se krepitirajući ronhi.

Pri dobroj i kvalitetnoj brizi i nezi i adekvatnom terapijskom tretmanu, akutni traheobronhitis se može uspešno sanirati za oko 10-tak dana. Drugačija je situacija kod hroničnog toka jer je on obično izražen kod starijih životinja kod kojih je inače narušen imunološki status, i ovaj tok je obično praćen i srčanom insuficijencijom.

TERAPIJA

Omogućiti ljubimcu, ukoliko ne živi u stanu, smeštaj u čistoj i umereno zagrejanoj prostoriji. Delovati simptomatski, što podrazumeva antipiretike, antibiotike uz potpornu terapiju koja pak podrazumeva vitamine za podizanje otpornosti, ali i antitusike, ekpertoranse i spazmolitike.

Kod hroničnog toka, pored pomenutih medikamenata, treba uključiti i kortiko preparate.

Do sledeće objave, za sve što vas interesuje o traheobronhitisu ili o domaćim životinjama, ljubimcima - javite se, iskoristite kontakt-formu portala PPNS ili mejl milan.miki.bojovic@gmail.com.

Ilustracija: petcarerx.com
DVM Miki Bojović