Već u julu 2014. godine, lobisti iz prehrambene i bioteh-industrije, kao što su COCERAL, FEDIOL i FEFAC, vršili su jake pritiske da se dozvoli uvoz osam GM biljaka za ishranu ljudi i životinja, upozoravajući da će se "desiti velike smetnje u trgovini žitaricama koje će pratiti porast cena ukoliko regulatorna tela EU ne dozvole osam GM useva pre letnje pauze". Biljke o kojima je reč su:
soja BPS-CV127-9 (BASF)
soja DP 305423 (Dupon/Pionir)
soja MON87708 (Monsanto)
kukuruz T25 (BAYER)
pamuk T304-40 (BAYER)
soja MON87460 (Monsanto)
soja MON87705 (Monsanto)
uljana repica GT73 (Monsanto)
Opšte potrebe u proceni rizika od GM biljaka u EU
Zahvaljujući propisima EU (regulacija 178/2002, regulacija 1829/2003 i Direktiva 2001/18), glavni cilj politike EU je da obezbedi visok nivo bezbednosti za potrošače i okolinu. Princip predostrožnosti je namenjen otklanjanju nesigurnosti.
CITATI IZ PROPISA EU
Regulacija 178/2002 "Regulacija o bezbednosti hrane"
"Procena rizika će biti zasnovana na osnovu dostupnih naučnih dokaza i doneta na nezavisan, objektivan način i javno." (Članak 6, 2)
Regulacija 1829/2003 "hrana i hraniva"
Proizvodi dobijeni od GM biljaka "mogu da budu dozvoljeni za zajedničko tržište tek nakon naučne procene koja obuhvata najviše moguće standarde" (Recital 9)
Direktiva 2001/18 "namerno ispuštanje"
Direktiva zahteva procenu "direktnih i indirektnih trenutnih i dugoročnih efekata" GM biljaka na ljudsko zdravlje i okolinu (Aneks 2), u skladu sa principom predostrožnosti." (Članak 1)
Neki od glavnih nedostataka u EFSA-inoj proceni rizika i trenutni proces donošenja odluke u EU
Komparativni pristup (pristup upoređivanja)
EFSA-ino uputstvo je izgrađeno na pretpostavci da rizici od GM biljaka mogu da se uporede sa biljkama dobijenim konvencionalnim putem, i stoga je samo ograničeni skup podataka potreban za procenu rizika. Postoje, na primer, zahtevi za ispitivanja u ishrani i dugoročna istraživanja kako bi se napravila detaljna procena rizika za zdravlje. Zašto je komparativni princip problematičan sa naučne tačke gledišta? Sa tehnološkog i biološkog gledišta konvencionalno razmnožavanje i genetički inženjering su u osnovi različiti. Za razliku od konvencionalnog razmnožavanja, u genetičkom inženjeringu izolovane i tehnički izdvojene DNK strukture se ubacuju u biljne ćelije da bi se postigle specifične funkcije u biljkama tako što se poremete genska regulacija i barijere između vrsta. Izborom komparativne analize povećava se ionako već visok rizik koji prati genetički inženjering (kao što je slučaj sa poremećajima genske regulacije), a to je da negativni efekti ostanu neotkriveni. A ako komparativna analiza ne otkrije bitne razlike, EFSA ne zahteva dalja detaljna ispitivanja na toksičnost, alergene ili razne nutririvne efekte. U tom slučaju se biljke smatraju bezbednim, kao i njihovi konvencionalni parnjaci. U realnosti, biljke se izlažu brzom ispitivanju, a ne detaljnom empirijskom istraživanju.
Ovaj proces koji izvodi EFSA je ništa više od pravljenja sistema kako bi se izbegle detaljnije procene rizika, i to može da bude u interesu industrije, kako bi se zaobišle zakonske obaveze.
Odnos (interakcija) između GM biljaka i prirode
Razlike koje se mogu uočiti u biljnom sastavu mogu da ukažu na druge promene, utičući na nivo anti-nutritivnih, hormonskih ili imunološki aktivnih supstanci u biljkama. Moguće je da se takve bitne specifične razlike u osobinama biljaka mogu ispitati samo pod posebnim uslovima okoline. Međutim, reakcija sa okolinom u kojoj može doći do uticaja na sastav biljaka, nije sistematski ispitana. Nisu primenjeni ni testovi stresa kojim bi se ispitala funkcionalna stabilnost ubačenih DNK segmenata pod posebnim uslovima. Postoji nekoliko objavljenih radova koji pokazuju da GM biljke ne reaguju na stres kao konvencionalno dobijene biljke. Interakcije između GM biljaka i okoline mogu takođe da prouzrokuju nove rizike ako se, na primer, sadržaj nezdravih jedinjenja se poveća, ili ako biljke postanu podložnije štetočinama.
Ispitivanje uticaja na zdravlje
Ispitivanje uticaja na zdravlje nije zasnovan na ispitivanju otrovnosti na ćelijske kulture, ni na ciljnom ispitivanju na bitnije zdravstvene rizike i na dugotrajnim i multi-generacijskim studijama. Postoji mnogo diskusija i raznih mišljenja u vezi sa efektima koje GM biljke imaju na zdravlje. Već postoje izveštaji o negativnom uticaju na farmske životinje u odgajivačkim uslovima i nekoliko naučnih publikacija koje ukazuju na negativan uticaj na laboratorijske životinje. Na primer, postoje brojne publikacije o efektima na imuni sistem kod sisara. Tako, reakcije imunog sistema su primećene kod riba, svinja, miševa i pacova. EFSA, međutim, i dalje radi po pretpostavci da nisu primećeni nikakvi uticaji na zdravlje i zato ne zahtevaju detaljnija istraživanja.
Merenja aktivnosti gena
EFSA nije zahtevala upotrebu savremenijih tehnologija, kao što je metaboličko profilisanje, iako je nekoliko istraživanja pokazalo da su aktivnost biljnih gena i metabolizam čest slučaj pod uticajem genetičkog inženjeringa.
Za razliku od metoda zasnovanih na mutagenezi, ukrštanju i selekciji, genetički inženjering koristi invazivne metode i tehnička sredstva da pojača specifične biološke funkcije biljaka. Ovo ukazuje da ubačeni genski segment izbegava normalnu gensku regulaciju, i da su novi metabolički putevi ubačeni u biljke, umesto da budu prihvaćeni normalni i već postojeći. Zato uočene promene u genskoj aktivnosti GM biljaka mogu izazvati druge efekte i mogu izazvati drugačije efekte od onih kod konvencionalno dobijenih biljaka. Šta je definisano kao normalna reakcija kod konvencionalnih biljaka, može se shvatiti kao smetnja u genskoj regulaciji kod GM biljaka. Metode kao što su metaboličko profilisanje mogu pomoći da se otkriju uzroci, efekti i potencijalne opasnosti. Ovo je naročito bitno kad god se koriste tehnologije kao što su manipulacije sa RNK (inferencije RNK). One se korist kako bi uticale na gensku regulaciju i smatra se da proizvode biološki aktivne supstance koje mogu proći kroz ceo lanac ishrane.
Ispitivanje rezidua prskanja
Uopšte, odbor u EFSA-i koji je zadužen za GMO prepušta sve što se tiče rizika procene od rezidua koje ostaju nakon prskanja odboru u EFSA-i koji se bavi pesticidima. Ali, postoji nekoliko razloga zašto se pitanje rezidua ne treba izdvajati od procene rizika od GM biljaka koje su otporne na herbicide. Biljke otporne na herbicide treba da prežive delovanje tog herbicida, dok se većina ostalih osuši ubrzo nakon primene. Ostaci glifosata, njegovih metabolita i dodataka se mogu nataložiti (akumulirati) u biljkama otpornim na herbicide i da budu reaktivne zbog dodatne genetičke inferencije. Dalje, herbicidi se prskaju nekoliko puta u toku perioda vegetacije. Ovo znači da obrazac upotrebe i nivo rezidua mogu biti značajno više u odnosu na neotporne (konvencionalne) biljke. Najzad, postoji mnogo studija koje dokazuju da prskanje glifosat-otporne soje može da promeni sastav te soje. Posledično, rezidue i njihove kombinacije su neizbežni činioci biljnog sastava i dovode do specifičnih obrazaca ispoljavanja u lancu ishrane. Zato, kao činioci biljnog sastava, moraju da budu uključeni u procenu rizika od GM biljaka.
Kombinatorni efekat
Nekoliko GM biljaka sa tolerancijom na razne herbicide je predloženo ili odobreno za trgovinu u EU, zbog čega je neophodno odrediti sistematski pristup kako bi se uvideli novi obrasci ispoljavanja, interakcija među supstancama i združeni uticaj na ljudsko i životinjsko zdravlje. Potencijalne interakcije i združeni efekti nastali mešanjem GM biljaka i rezidua poreklom od prskanja, kao i drugih stresora (npr. insekticid BT toksin, toksična jedinjenja, crevne bakterije) nisu uzete u obzir. Trenutno ne postoje zahtevi da se sistematski procene sinergistički, aditivni i akumulirani efekti.
Naučni standard
Većina istraživanja je obavila industrija. Čak i radovi sa recenzijom (ako su uopšte dostupni) često pokazuju povezanost sa industrijom. Postoji jako malo nezavisnih studija. Dalje, naučni standardi industrijskih studija ne zadovoljavaju osnovne naučne standarde, kao što su Dobra laboratorijska praksa, nezavisna kontrola i recenzija radova.
Praćenje (monitoring)
Propisi EU zahtevaju praćenje nakon izlaska na tržište jer procena rizika od GM biljaka uključuje brojne kompleksne probleme, i uvek će biti nekoliko nesigurnosti. Postoje dve kategorije praćenja: praćenje određenog svojstva (obeležavajući specifične razlike) i generalno praćenje.
Praćenje nakon izlaska na tržište GM biljaka je namenjeno praćenju i identifikovanju direktnih ili indirektnih, trenutnih, odloženih ili do tada neotkrivenih efekata na ljudsko zdravlje i okolinu (Direktiva 2001/18). Ali, ni jedno ciljno praćenje nije primenjeno u EU s ciljem da se procene zdravstveni rizici povezani sa konzumiranjem proizvoda dobijenih od GM biljaka. U osnovi, Evropska Komisija je u obavezi da zahteva ovakvo praćenje, ali trenutna praksa praćenja nakon izlaska na tržište nije uslovljena postojećim propisima EU.
HRANIVA
1) Soja BPS-CV127-9
Osobina: otpornost na herbicid imidazolinon.
NEDOSTATAK U EFSA-INOJ PROCENI
Samo je jedno ispitivanje na polju obavljeno u SAD, sa rezultatom da postoje velike razlike u poređenju sa onima rađenim u Brazilu, ukazujući na veliku interakciju genoma i okoline. Prema EFSA-i, masa semena i sadržaj tokoferola (vitamina E) se razlikuju od uporednih vrednosti. Zato EFSA mora da obavi dodatna istraživanja.
Izvršeno je i 90-dnevno subhronično ispitivanje, nije prihvaćeno od EFSA-e zbog nekoliko nedostataka, ali nisu zahtevali novo istraživanje. Zbog toga ne postoji studija o ishrani celom biljkom. Zato EFSA treba da zahteva detaljnija istraživanja koja ispituju moguće promene u sadržaju alergena koji se pojavljuju u soji.
2) Soja DP 305423
Osobina: sastav ulja promenjen interferencijom RNK i otpornost na herbicide koji inhibiraju acetolaktatnu (sirćetno-mlečno kiselinsku) sintezu.
NEDOSTATAK U EFSA-INOJ PROCENI
Manipulacije sa RNK mogu da dovedu do biološki aktivnih supstanci koji mogu da prođu kroz ceo lanac ishrane i utiču na ljude i životinje koji konzumiraju tu hranu. Neophodno je sprovesti metabolička i genetička ispitivanja jer do sada nisu sprovođena.
Za procenu rizika od ovih biljaka neophodno je odrediti nivo izmenjene RNK i proceniti njenu strukturu, ali nije bilo takvih ispitivanja do sada.
Rezultati jednog istraživanja na polju (u SAD 2011.) su baza za komparativno poređenje. Ispitivanje je pokazalo značajne razlike u nekoliko jedinjenja između soje 305423 i njenih izogenih delova, kao i nekoliko drugih sojeva soje. Potrebno je više ispitivanja na poljima u raznim klimatskim regionima da bi se ispitale interakcije genoma i okoline.
Ne postoje pouzdani podaci koji pokazuju uticaj na zdravlje ljudi i životinja koji su konzumirali proizvode ovih biljaka.
3) Soja MON87708
Osobina: otporna na herbicid DIKAMBA (DICAMBA).
NEDOSTATAK U EFSA-INOJ PROCENI
Rezultati komparativne analize pokazuju da se nekoliko krajnjih tačaka koje su merene veoma razlikuju, ali ovo nije dalje istraživano.
Ne postoji procena interakcija između biljnih komponenti kao što su imunološke ili anti-nutritivne, hormonski ili imunološki aktivne supstance sa reziduama poreklom od prskanja. Ovi rezultati obuhvataju i supstance kao što su formaldehid. Rezultat 90-dnevne studije o ishrani ovim biljkama je pokazalo nekoliko promena u dva od četiri grupe hranjenih GM biljaka.
Treba zahtevati detaljnije i dugotrajnije ispitivanje soje MON87708 i njen uticaj na zdravlje ljudi i životinja.
4) Kukuruz T25
Osobina: otporan na herbicid glufosinat
NEDOSTATAK U EFSA-INOJ PROCENI
Značajne promene u biljnom sastavu i ispoljavanje ubačenih gena zavisne su od interakcija sa okolinom, ali nisu dalje istraživane. Ispitivanja ishrane ovim biljkama koje je trebalo da ispita uticaj na zdravlje je odbačen zbog fundamentalnih mana u samoj postavci.
5) Pamuk T304-40
Osobina: otporan na herbicid glufosinat i proizvodi insekticidni BT protein (Cry1AB).
NEDOSTATAK U EFSA-INOJ PROCENI
Biljni sastav se značajno razlikuje od konvencionalnog parnjaka, ali nisu zahtevana dalja istraživanja. Ispitivanje ishrane ovim biljkama koje je sproveo Bajer su odbačena zbog mana u postavci studije, a EFSA nije zahtevala nova istraživanja.
6) Kukuruz MON87460
Osobina: Otporan na sušu i antibiotike.
NEDOSTATAK U EFSA-INOJ PROCENI
Biljka sadrži segment DNK koji utiče na otpornost na antibiotike. Bez obzira što je bilo moguće u ovom slučaju, taj DNK segment nije odstranjen iz biljaka. Međutim, Direktiva EU 2001/18 zahteva izbacivanje ove zastarele tehnologije sa antibioticima jer može imati neželjene efekte. Kako DNK segment zadužen za otpornost na sušu funkcioniše, nije detaljno objašnjeno. Biljke proiizvode dodatni protein (CSPB) koji se inače nalazi u bakterijama koje su izložene stresu, kao što je recimo hladni šok. Ovaj novi protein se konstantno proizvodi u svim biljnim tkivima tokom cele vegetacije. Ovi efekti u biljkama izgleda da su zavisni od specifičnih uslova okoline. Biljke su pokazale nekoliko neplaniranih promena u pogledu sastava. Da bi se procenili ti neplanirani efekti i rizici koji ih prate, neophodno je da se razumeju načini delovanja ovih proteina. Međutim, EFSA je mišljenja da ispitivanje ovih detalja nije neophodno sve dok se ti neplanirani efekti ne dokažu. Kukuruz je takođe testiran u 90-dnevnoj studiji ishrane ovom biljkom, prilikom čega su pokazani neki štetni efekti, kao što je smanjenje mase nekih organa, što EFSA ne smatra bitnim. Studiji je mana to što je ishrana kontrolne grupe kontaminirana GM kukuruzom. Iako nije napomenuto, veoma je moguće da je i GM soja bila deo ishrane. Ali, kao rezultat je pokazano da specifični efekti koje uzrokuje GM kukuruz MON87460 mogu biti zamaskirani.
7) Soja MON 87705
Osobina: sastav ulja je promenjen RNK interferencijom; rezistentnost na herbicid glifosat.
NEDOSTATAK U EFSA-INOJ PROCENI
Interferencija RNK je kompleksan proces koji može dovesti do biološki aktivnih supstanci koje se prenose kroz ceo lanac ishrane i reaguje sa ljudima i životinjama koje konzumiraju te biljke. Za procenu rizika od ovih biljaka, neophodno je izmeriti nivoe promenjene RNK i proceniti njenu strukturu. Ali takve studije nisu sprovedene.
Nekoliko značajnih razlika je uočeno u sastavu i poljoprivrednim performansama. Ove razlike su po EFSA-i nebitne. EFSA se poziva na reference i istorijske podatke iz ILSI baze podataka, za koju se zna da je nepouzdana.
90-dnevna studija o ishrani ovom biljkom je obavljena sa obezmašćenim brašnom soje. Time osobine zrna (sastav ulja) koje je genetički modifikovano nisu testirane. Zato, nikakav zaključak se ne može izvući o potencijalnim efektima na zdravlje konzumiranjem celog zrna ili ulja dobijenog iz zrna.
EFSA-ine preporuke o alergenima govori o potrebi za detaljnim ispitivanjima rizika za bebe i osobe sa oštećenim digestivnim funkcijama. "Kao specifičan rizik od potencijalnih alergena GM proizvoda kod beba, kao i osoba sa oštećenim digestivnim funkcijama (npr. starih osoba, ili osoba koje koriste lekove protiv gorušice), trebalo bi razmotriti i uzeti u obzir različitu fiziologiju varenja i osetljivost prema alergenima u ovoj podpopulaciji". Međutim, ovi rizici su skrajnuti u toku EFSA-ine procene rizika.
8) Uljana repica GT73
Osobina: otporan na herbicid glifosat, sa dva različita enzima.
NEDOSTATAK U EFSA-INOJ PROCENI
EFSA nije tražila nova ispitivanja GT73, već je zasnovala svoju odluku najviše na studijama starim 10-20 godina. I pored dosta bitnih otkrića u vezi sa sastavom i ishranom ovom biljkom, mnogo više istraživanja je potrebno pre donošenja zaključka o bezbednosti ovog proizvoda. Dalje, EFSA nije uzela u obzir pravi preteći potencijal perzistentnosti i invazivnosti GM biljaka koje će se pojaviti usled prosipanja. Rezidue nastale nakon prskanja herbicidom nisu procenjene.
Zaključak
Procena rizika ne poštuje zakonske potrebe i ne omogućava dovoljno pouzdanih zaključaka u vezi sa bezbednošću ovih proizvoda. Zbog toga ove GM biljke ne smeju biti dozvoljene.
Prevod: Bogdan Cekić Autor: Kristof Ten i Andreas Bauer-Panskus Izvor: testbiotech.org Foto: Fotolia
Komentara: 0