• 94% svih novih GM biljaka koje su već na tržištu i/ili u komercijalnoj razvojnoj fazi potpadaju u kategoriju NGT-1, odnosno kategoriju za koju Evropska komisija predlaže potpunu deregulaciju
• Modifikovane su: soja, kukuruz, krompir, uljana repica, duvan, paradajz, pirinač, kamelina, pšenica, lucerka, avokado, začinske biljke, pomorandža, jagoda, banana, pamuk, ječam, malina, proso, kasava, kupus, petunija, fizalis, zelena salata, grašak i slačica
• Komesarka EU za zdravlje iznela stav da je poverenje građana u rad Evropske komisije narušeno, upozorila da bi usvajanje izmena zakona ozbiljno uticalo na našu budućnost, stavljajući je u ruke multinacionalnih kompanija koje su vlasnici novih GMO-a
• EU, nekadašnja globalna regulatorna sila koja je primenjivala principe predostrožnosti u cilju zaštite građana i životne sredine, postaje puki pratilac drugih (SAD)
• U uslovima patentiranja (koje ostaje na snazi) i neprimene principa sledljivosti i obeležavanja (koji se poštuju u postojećem zakonu) svi proizvođači potencijalno mogu biti osuđeni u sudskom sporu sa kompanijama vlasnicima tehnologije jer će genetički materijal sigurno cirkulisati u prostoru
• U Srbiji, u slučaju deregulative NGT (GMO) naša poljoprivreda biće u potpunosti kolonizirana – multinacionalne kompanije eksploatisaće prirodne resurse, uništićemo biodiverzitet, a socijalne i ekonomske posledice po lokalno stanovništvo biće nesagledive

Evropska unija se nalazi pred značajnom promenom u svom pristupu genetičkom inženjeringu u poljoprivredi. Postoji mogućnost da većina genetski modifikovanih organizama (GMO) i proizvoda od njih stvorenih na evropskom tržištu više neće morati da bude posebno obeležena, praćena i pojedinačno ocenjivana u smislu rizika, ukoliko predlog Evropske komisije o novoj regulativi za biljke dobijene korišćenjem novih genomskih tehnika (NGT) i njihovih proizvoda za ishranu ljudi i životinja bude usvojen od strane Evropskog parlamenta i Saveta EU.

Evropski sud pravde je 25. jula 2018. godine izjavio da svi proizvodi modifikovani genetičkim inženjeringom pomoću NGT razvijenih posle 2001. godine moraju biti regulisani kao GMO, bez izuzetka. Međutim, Mehanizam za naučne savete (glavni naučni savet Evropske komisije) je brzo intervenisao i već u novembru 2018. godine objavio proglas pod nazivom "Naučna perspektiva o regulativnom statusu proizvoda dobijenih izmenom gena i njenih implikacija na direktivu o GMO"¹ u kojem se ukazuje da "zbog novih naučnih saznanja i nedavnog tehničkog napretka, direktiva o GMO više nije prikladna". Nakon toga je Evropski savet 8. novembra 2019. godine pozvao Komisiju na izmenu zakonodavstva o NGT. Evropska komisija je 29. aprila 2021. objavila Studiju o novim genomskim tehnikama² na osnovu čijih zaključaka je u zvaničnom pismu Portugalu (koji je tada vodio rotirajuće predsedavanje Savetom EU) zatražila da se pokrene proces evropske inicijative izmene propisa u vezi s nekim NGT.

Sledeći korak koji je preuzela Komisija bio je organizovanje ankete u cilju prikupljanja mišljenja evropskih građana, ekonomskih subjekata i različitih organizacija o navedenom predlogu. Prema nekim navodima, elektronsko anketiranje bilo je meta sajber napada, pa je proces nastavljen javnim konsultacijama od 22. aprila do 22. jula 2022. godine. Komisija je objavila rezultate istraživanja javnog mnjenja koji su nedvosmisleno bili u korist njenog predloga - 80% ispitanika je izrazilo podršku promenama u regulativi, dok se 17% izjasnilo protiv. Na osnovu toga, Evropska komisija je objavila predlog regulative (5. jula 2023. godine) koji je bio na uvidu javnosti do 1. septembra 2023. godine. Cilj objavljivanja bio je obaveštavanje Evropskog parlamenta i Evropskog saveta o rezultatima ankete jer će ova tela razmatrati izmenu zakona o GMO u jesen/zimu 2023-2024.

ARHIVA PPNS EVROPSKI SUD PRAVDE, 25. 7. 2018: ОRGANIZMI STVORENI NGT POTPADAJU POD DIREKTIVU O GMO

Novi evropski predlog regulative razlikuje dva slučaja:

1. NGT-1 biljke, koje nova regulativa klasifikuje kao ekvivalentne konvencionalnim biljkama i koje će biti izuzete iz regulative o GMO uz obrazloženje da su sprovedene manje genetske modifikacije u laboratoriji korišćenjem NGT koje se takođe mogu spontano javiti u prirodi ili proizaći iz konvencionalnog procesa selekcije bez dodavanja strane DNK. One nisu podložne proceni zdravstvenih i ekoloških rizika. Iako proizvodi dobijeni iz ovih semena nisu posebno označeni, semena se obeležavaju kako bi se informisao farmer koji ih koristi.
2. NGT-2 biljke, koje su takođe modifikovane korišćenjem NGT-a, ali njihove modifikacije ne ispunjavaju kriterijume za kategoriju NGT-1. NGT-2 biljke podležu odgovarajućim "GMO-sličnim" regulativama koje moraju biti srazmerne modifikovanom svojstvu, ali uključuju procenu sigurnosti i ekoloških rizika.

Nekoliko profesionalnih organizacija - Euroseeds, Špansko udruženje za bioindustriju ASEBIO (Španijia je preuzela predsedavanje Evropskom unijom od 1. jula 2023. godine) i Francuska unija proizvođača semena UFS je sa oduševljenjem pozdravilo stvaranje kategorije NGT-1 biljaka.

Da nije svim organizacijama i građanima EU predlog Komisije po volji postalo je očigledno na Desetoj konferenciji „Evropa bez GMO“ održanoj u Briselu 6. i 7. septembra 2023. godine. Među brojnim panelistima posebno su se istakli: Leonore Gewessler, ministarka za klimatske akcije, životnu sredinu, energiju, mobilnost, inovacije i tehnologiju Republike Austrije; Anka Dobslaw, državna sekretarka u Ministarstvu za životnu sredinu, energiju i zaštitu klime Donje Saksonije (Nemačka); Georg Scheitz, potpredsednik okruga Starnberg, Bavarska; Stella Kyriakidis, komesarka EU za zdravlje; Ricarda A. Steinbrecher, biolog i molekularni genetičar, član upravnog odbora Evropske mreže naučnika za društvenu i ekološku odgovornost (ENSSER), uključena u procese koje vode Ujedinjene nacije (UN), posebno Kartagena Protokol o biološkoj sigurnosti, član međunarodnih stručnih grupa za procenu rizika od GMO-a i za sintetičku biologiju; Margaret Engelhard, predstavnica Savezne Agencije za zaštitu prirode, naučne institucije nemačke vlade koja pruža stručnu i naučnu pomoć Saveznom ministarstvu za životnu sredinu, zaštitu prirode, nuklearnu bezbednost i zaštitu potrošača; Christophe Clergeau, član Evropskog parlamenta; Magda Stoczkiewicz, Greenpeace Evropa; Pat Thomas, Beyond GM; Georg Buchholz, advokat iz Berlina; Michelle Habets, naučni savetnik u Institutu Rathenau (Holandija); Fabrizio Fabbri, Evropska zajednica potrošačkih kooperativa; Bernard Lignon, IFOAM Evropa; Tilly Metz, članica Evropskog parlamenta iz Luksemburga; Corinne Lepage, advokat, doktor pravnih nauka, bivša ministarka za životnu sredinu i članica Evropskog parlamenta iz Francuske; Erika Olsson, predsednica švedske Asocijacije organskih poljoprivrednika; Isabel Sommer, Savez za genetičko inženjering Švajcarske; Martin Häusling, član Evropskog parlamenta; Sarah Wiener, članica Evropskog parlamenta i Grupe Zelenih/Evropske alijanse; Benedikt Haerlin, Nemačka fondaciju za budućnost poljoprivrede, koordinator evropske inicijative "Sačuvajmo naše seme".

Leonore Gewessler je istakla da je predložena deregulacija GMO skopčana sa brojnim rizicima, da negira princip predostrožnosti EU³ i vodi ka značajnim gubicima u GMO-slobodnoj poljoprivrednoj proizvodnji, da proizvođačima i potrošačima oduzima pravo na informisan i slobodan izbor i da ugrožava sprovođenje mera koegzistencije⁴. Na direktno pitanje iz publike („Koje korake konkretno preuzimaju evropski političari kako bi sprečili usvajanje ovog štetnog zakona?“) ministarka je odgovorila da se nalaze pod pritiskom predsednika Španije koji želi da se proces usvajanja novog zakona završi vrlo brzo, da imaju vrlo bitnu sednicu u narednoj sedmici (11-17 septembar), da su naredni meseci ključni u borbi protiv deregulacije GMO i da će se i potruditi da do toga ne dođe.

Anka Dobslaw je naglasila da se Donja Saksonija (Niedersachsen) kao jedan od najvećih i najvažnijih poljoprivrednih regiona u Nemačkoj pridružila grupi od 16 nemačkih saveznih država koje su proglasile zabranu ili su ograničile komercijalnu upotrebu GMO na svojim teritorijama 2013. godine⁵. S obzirom da je tim inicijativama GMO proizvodnja zabranjena na oko milion hektara poljoprivrednog zemljišta u Nemačkoj, predlog Zakona o NGT (GMO) nije prihvatljiv za njih iz brojnih razloga.

Georg Scheitz je izneo stavove usaglašene sa stavovima prethodnika i istakao da će se u narednom periodu u Nemačkoj, kao način borbe protiv izmene zakonodavstva o GMO, potruditi da motivišu još veći broj okruga da se uključe u GMO-free inicijative.


^{Foto: Georg Scheitz}

Komesarka EU za zdravlje Stella Kyriakidis je iznela stav da je poverenje građana u rad Evropske komisije narušeno, upozorila je da bi usvajanje izmena zakona ozbiljno uticalo na našu budućnost, stavljajući je u ruke multinacionalnih kompanija koje su vlasnici novih GMO-a. Ujedno je istakla besmisao tvrdnje Evropske komisije da će novi GMO doprineti smanjenju upotrebe pesticida u poljoprivredi i izrazila nadu da će nadležna tela uzeti u razmatranje moguće posledice koje sa sobom nose izmene zakona.

Ricarda A. Steinbrecher, biolog i molekularni genetičar je ukazala na neodgovorni i nenaučni pristup Komisije, činjenicu da svaki proces koji se pokreće novim tehnologijama može izazvati mutacije, te da deregulacija NGT-1 kategorije biljaka praktično znači deregulaciju svih GMO!


^{Foto: Ricarda Steinbrecher}

Navedenu tvrdnju potkrepila je dokazima Margaret Engelhard koja je prezentovala rezultate istraživanja grupe autora sumiranih u zaključku da 94% svih novih GM biljaka koje su već na tržištu i/ili u komercijalnoj razvojnoj fazi⁶ potpadaju u kategoriju NGT-1, odnosno kategoriju za koju Evropska komisija predlaže potpunu deregulaciju! Najveći broj novih biljaka je modifikovan sa potrošački orijentisanim karakteristikama (izgled, ukus...), potom industrijski orijentisanim karakteristikama (efikasnija žetva/berba...), tolerantnošću na herbicide (a herbicide proizvode iste kompanije koje proizvode i GM biljke), a najmanje su biljke modifikovane da budu tolerantne na abiotički stres (npr. suša). Mnogo širi spektar biljaka je obuhvaćen u novoj generaciji GMO u odnosu na prethodnu. Modifikovane su: soja, kukuruz, krompir, uljana repica, duvan, paradajz, pirinač, kamelina, pšenica, lucerka, avokado, začinske biljke, pomorandža, jagoda, banana, pamuk, ječam, malina, proso, kasava, kupus, petunija, fizalis, zelena salata, grašak i slačica. U zaključku, Steinbrecher je ukazala na opasnost da nove biljke postanu invanzivne i toksične po zdravlje ljudi i životinja.

Christophe Clergeau je rekao da živimo u izazovnim vremenima u kojima Komisija pokušava da ugrozi višedecenijska nastojanja Evrope da zaštiti građane i društvo u celini; da iako je lično pristalica inovacija ovog puta priznaje da su stavovi Komisije politički, a ne naučni.


^{Foto: Christophe Clergeau}

Magda Stoczkiewicz tvrdi da su argumenti Komisije – da će novi GMO povećati održivost i otpornost prehrambenih sistema i da će doprineti smanjenju upotrebe pesticida i đubriva – lažni i da oni jednostavno žele deregulaciju GMO. Stanovišta je da proklamovani ciljevi nisu stvarni ciljevi, da industrijalizovana poljoprivreda ide u totalnu monopolizaciju, da su rizici ogromni i da se ovim predlogom podrivaju pravne tekovine EU.

Pat Thomas je kritikovao deregulaciju novih GMO koja je praktično već sprovedena u njegovoj zemlji – Engleskoj⁷. Izrazio je i nezadovoljstvo što EU, nekadašnja globalna regulatorna sila koja je primenjivala principe predostrožnosti u cilju zaštite građana i životne sredine, postaje puki pratilac drugih (SAD).

Georg Buchholz, advokat sa značajnim iskustvom u vođenju sudskih sporova u vezi sa GMO, uključujući predstavljanje slučajeva pred Evropskim sudom pravde, govorio je o pravnom mišljenju koje priprema u ime Zelene grupe Bundestag. Između ostalog, istakao je da je predlog Komisije povredio EU princip predostrožnosti, da nedostaje menadžment rizikom i da je zasnovan na ne-naučnim osnovama.


^{Foto: Georg Buchholz} 

Michelle Habets je predstavila rezultate istraživanja javnog stava prema GMO i NGT tehnologijama u Holandiji koji su u suprotnosti sa istraživanjima koje je sprovela Evropska komisija. Većina ispitanika ne pravi razliku između starih i novih GMO; veruju da politički ili tržišni razlozi stoje iza pokušaja da se NGT izjednači sa tradicionalnim oplemenjivanjem; iako prepoznaju potencijal NGT, izražavaju zabrinutost zbog dugoročnih posledica njihove primene na zdravlje ljudi i okolinu; ne veruju da će multinacionalne kompanije stvarati NGT koji će doprinositi rešavanju problema društva; i zahtevaju da se NGT uredi na adekvatan način, da se sprovede upravljanje rizikom i da se obavezno obeležavaju.

Fabrizio Fabbri je izrazio stavove Euro Coop-a, druge najjače maloprodajne snage u EU. Ovo udruženje okuplja 20 nacionalnih organizacija, 7.000 kooperativa, 94.000 prodajnih mesta, zapošljava 750.000 ljudi i ima 30 miliona članova-potrošača. Njegov godišnji promet iznosi čak 72 milijarde evra. U celini, Euro Coop poziva EU zakonodavce da podrže strogu regulativu i izbegavaju odstupanja od trenutnog zakonodavnog okvira za GMO, čime će se obezbediti maksimalna zaštita i informisanost potrošače uz zadržavanje principa predostrožnosti. Neuspeh u tome bi ugrozio prava proizvođača hrane i potrošača na informisani izbor i kompromitovao održivost evropskog prehrambenog sistema podržavajući industrijsku proizvodnju hrane i monokulturu.

Bernard Lignon je zahtevao zabranu NGT navodeći kao argument potencijalne gubitke u organskoj proizvodnji i gubitak dela prehrambenog suvereniteta. Istakao je da je planirano samo obeležavanje semena, ali da potrošači ne konzumiraju semena već primarne i prerađene poljoprivredne proizvode. Ukazao je i na problem kontaminacije organskih polja koja se ne bi mogla iskontrolisati u uslovima neobeležavanja NGT.

Tilly Metz je istakla da bi u slučaju uvoza novih neobeleženih NGT Evropska komisija zanemarila želje svojih građana koji ne prave razliku između GMO i NGT, a predlog Komisije koji bi ugrozio potrošače, proizvođače i prerađivače je označila apsurdnim. Iznela je stav da se iza ovog plana krije samo želja multinacionalnih kompanija da putem patentiranja zaštite svoje finansijske interese. Da nije tako, ne bi kompanije uložile svega 1,5% od ukupnih sredstava na analizu rizika nove hrane!

Corinne Lepage je uporedila izazove u vezi regulative GMO iz vremena kada je obavljala dužnost ministra u francuskoj vladi (1995-1997) sa aktuelnim trenutkom, zaključujući da su identični, tj. da Evropa ide unazad u vezi ovih pitanja. Isto kao i danas, tokom 1990-ih godina, Sjedinjene Američke Države su pokušavale da sprovedu deregulaciju GMO-a i vršile su pritisak na druge zemlje da se odreknu primene principa predostrožnosti u vezi sa GMO.


^{Foto: Corinne Lepage}

Erika Olsson je izrazila zabrinutost da će asimilacija NGT i konvencionalnog uzgoja negativno uticati na tržište organskih proizvoda koje je već u problemima zbog inflatornih pritisaka. Ukazujući na apsurdnost predloga novog zakona zaključila je da u uslovima patentiranja (koje ostaje na snazi) i neprimene principa sledljivosti i obeležavanja (koji se poštuju u postojećem zakonu) svi proizvođači potencijalno mogu biti osuđeni u sudskom sporu sa kompanijama vlasnicima tehnologije jer će genetički materijal sigurno cirkulisati u prostoru.


^{Foto: Sarah Wiener, Martin Häusling, Leonore Gewessler}

Sarah Wiener je govorila o namerama Vlade Švajcarske da ukine moratorijum na GMO koji je stupio na snagu 2005. godine i kojim se zabranjuje komercijalni uzgoj GMO-a, ali se dozvoljavaju eksperimentalna istraživanja u strogo kontrolisanim uslovima. Trajanje moratorijuma je produženo do 2025. godine, ali se planira da Švajcarska do sredine 2024. godine usvoji zakon o NGT. Izrađeni nacrt je veoma sličan nacrtu Evropske komisije, a rasprava u Parlamentu je zakazana za kraj ove godine. Ovaj predlog je izazvao veliko nezadovoljstvo brojnih organizacija koje se sada aktivno uključuju u borbu protiv ukidanja moratorijuma.

Martin Häusling je kritikovao namere Komisije tvrdeći da bi njihovo sprovođenje u delo vodilo uništenju Evrope koja bi se odrekla konkurentskih prednosti u poljoprivredi. Stav Komisije da - ako želimo da smanjimo upotrebu pesticida treba da usvojimo NGT - nazvao je pogrešnim i pozvao ih da pogledaju podatke o enormnoj potrošnji pesticida u SAD koji je lider u proizvodnji GMO. Ujedno je rekao da korporacije vode isključivo finansijski interesi, a ne briga za čovečanstvo. Zabrinutost za potencijalne rizike prikazao je kroz novi GM paradajz čija konzumacija utiče na rast krvnog pritiska.


^{Foto: Martin Häusling, Benny Haerlin}

Sarah Wiener je sumirala problematiku predloženog zakonodavnog okvira za NGT ističući da potkopava princip predostrožnosti, da bez obeležavanja nema transparentnosti, da postoji velika opasnost od kontaminacije konvencionalne i organske proizvodnje, da vodi daljoj monopolizaciji lanca ishrane, da ugrožava biodiverzitet semena a da je već u poslednjim decenijama izgubljeno 70% semena; da postoji velika opasnost od rezistentnosti na pesticide, a da je Brazil (veliki proizvođač GMO) tri puta povećao njihovu potrošnju što neminivno vodi povećanju proizvođačkih cena.

ARHIVA PPNS SEDAM PITANJA I ODGOVORA NA TEMU GENETIČKI INŽENJERING

Zaključujući sastanak, organizator Benedikt Haerlin je pozvao na buđenje javnosti pre nego što bude kasno!

U skoroj budućnosti će se i Srbija naći pred važnom odlukom - da li da sprovede deregulaciju novih NGT ili da NGT obuhvati postojećim restriktivnim GMO zakonom kojim se zabranjuje njihova proizvodnja, promet i plasman na tržište. U slučaju deregulative NGT naša poljoprivreda biće u potpunosti kolonizirana – multinacionalne kompanije eksploatisaće prirodne resurse, uništićemo biodiverzitet, a socijalne i ekonomske posledice po lokalno stanovništvo biće nesagledive.

Srpski seljak, koji se i sada suočava sa ogromnim problemima, ostaće kao „jedna slamka među vihorove, sirak tužni bez niđe ikoga“!

^{1 Group of Chief Scientific Advisors (2018) A Scientific Perspective on the Regulatory Status of Products Derived from Gene Editing and the Implications for the GMO Directive Statement by the Group of Chief Scientific Advisors November 13, 2018, https://op.europa.eu/en/publication-detail/-/publication/ a9100d3c-4930-11e9-a8ed-01aa75ed71a1/language-en.
2 https://food.ec.europa.eu/plants/genetically-modified-organisms/new-techniques-biotechnology/ec-study-new-genomic-techniques_en
3 Evropska unija primenjuje ovaj princip u procesu odobravanja i regulisanja GMO-a. Princip predostrožnosti znači da ako postoji sumnja u sigurnost određenog GMO proizvoda ili usluge, treba preduzeti mere kako bi se minimizirao potencijalni rizik. Ove mere mogu uključivati privremenu zabranu ili ograničenje upotrebe određenih GMO-a dok se ne sprovedu dodatna naučna ispitivanja i procena rizika.
4 Koegzistencija se odnosi na sposobnost različitih sistema poljoprivredne proizvodnje da postoje zajedno, odnosno da se GMO, konvencionalne i/ili organske kulture uzgajaju istovremeno na istim ili susednim parcelama bez mešanja i narušavanja integriteta svake od tih kultura. Ovo je važna tema u kontekstu poljoprivredne prakse i regulative GMO iz brojnih razloga.
5 Donja Saksonija, kao deo ove inicijative, usvojila je mere koje se tiču ograničenja GMO kultura na svojoj teritoriji kako bi očuvala svoju poljoprivrednu i ekološku raznovrsnost. Ova inicijativa ima za cilj pružanje dodatne zaštite i podrške konvencionalnim i organskim poljoprivrednicima u tim regionima.
6 https://www.bafu.admin.ch/dam/bafu/de/dokumente/biotechnologie/externe-studien-berichte/endbericht-semnar-gelinsky.pdf.download.pdf/endbericht-seminar-gelinsky.pdf
7 Zakon o genetičkoj tehnologiji (Precizni uzgoj) usvojen je u martu 2023. i omogućava stvaranje i tržišno plasiranje ’precizno uzgajanih’ ili genetski izmenjenih biljaka i kičmenjaka u Engleskoj. https://commonslibrary.parliament.uk/research-briefings/cbp-9557/}

Foto: GMO-free Regions
Prof. dr Tatjana Brankov, za Prviprvinaskali.com

IZ ARHIVE PPNS INOVACIJE U PREHRAMBENOM SISTEMU: POLJOPRIVREDA KAO SEKTOR GLOBALNE INDUSTRIJSKE EKONOMIJE; GMO; ORGANSKA PROIZVODNJA - PROF. DR TATJANA BRANKOV

PREPORUKA PPNS