Evropski sud pravde je presudio 25. jula 2018. (C-528/16) da su biljke nove genomske tehnologije (NGT), proizvedene uz pomoć ciljne mutageneze (uređivanja genoma), obuhvaćene Direktivom 2001/18/EG o puštanju i stavljanju na tržište - genetički modifikovani organizmi (GMO). U EU GMO podležu zahtevima za odobrenje iz pomenute direktive, odnosno uredbe (EG) br. 1829/2003.

Kako smo objavili u Analizi metoda detekcije za genomski uređene i klasične GM biljke, zahtevi za odobrenje neke GM biljke podrazumevaju opis postupaka, metoda identifikacije i detekcije. Kontrolne laboratorije država članica koriste ove postupke da bi se GM biljke otkrile, identifikovale i da bi se njihova pojava u namirnicama i u hrani za životinje kvantifikovala.

Evropski sud pravde je zaključio da je moguće biljke "modifikovati u meri koja je neproporcionalna onoj koja proističe iz korišćenja konvencionalnih metoda", ali takođe i "da bi se rizici povezani sa primenom ovih tehnika mogli pokazati sličnim onima koji proizilaze iz proizvodnje drugih genetički modifikovanih organizama (GMO)".

Podsećamo, preko 400.000 Evropljana potpisalo je peticiju sa zahtom da se zadrže strogih propisi, a 161 organizacija civilnog društva, nauke i organske poljoprivrede je pozvala Evropsku omisiju da primeni postojeće bezbedonosne propise i na NGT, u skladu sa presudom Evropskog suda pravde iz 2018. godine. Vodeći trgovci hranom podržavaju ovaj zahtev.

EKOLOŠKI RIZICI OD BILJAKA PROIZVEDENIH NOVOM GENOMSKOM TEHNIKOM

Evropski sud pravde je izrekao da i NGT spadaju u genetički inženjering, na osnovu evropskog zakona o genetičkom inženjeringu. Zbog toga se na osnovu principa predostrožnosti, sadržanog u pravu Evropske unije, moraju preduzeti mere zaštite životne sredine i zdravlja ljudi, stoji u iz saopštenju Centralnog udruženja poljoprivrednih proizvođača, prerađivača i prodavaca organske hrane u Nemačkoj, objavljenom prošle godine. Saopštenje je potpisalo više od sto organizacija, a njihov ključni zahtev je strogo regulisanje genetičkog inženjeringa.

ARHIVA PPNS ODLUKE EK O GMO/NGT SU SAMO POLITIČKE, A NE NAUČNE

Povodom pete godišnjice, objavljujemo prevod ovog značajanog dokumenta u celini.

Presuda Suda pravde (Veliko veće)
25. jul 2018. (*)

„Zahtev za prethodnu odluku–namerno puštanje genetski modifikovanih organizama u životnu sredinu – mutageneza – Direktiva 2001/18/EG – član 1 i 3 – aneks I A i I B – pojam „genetski modifikovani organizmi“ – tradicionalno primenljivi i kao takvi sigurni postupci/metode za genetsku modifikaciju – novi postupci/metode mutageneze – rizici po zdravlje ljudi i životnu sredinu – nahođenje država članica po pitanju implementacije Direktive – Direktiva 2002/53/EG – zajednički katalog sorti za poljoprivredne biljne vrste – biljne sorte koje su tolerantne na herbicide – član 4 – odobravanje genetski modifikovanih sorti, dobijenih mutagenezom, - zajednički katalog sorti – zahtevi za zaštitu zdravlja ljudi i životnu sredinu – izuzeće.“

U slučaju C-528/16 zahteva za prethodnu odluku na osnovu člana 267 AEUV, podnet od strane Conseil d’État (Državni savet, Francuska) odlukom od 3. oktobra 2016. godine, dospelim u Sud pravde 17. oktobra 2016. godine, u postupku Confédération paysanne, Réseau Semences Paysannes, Les Amis de la Terre France, Collectif Vigilance OGM et Pesticides 16, Vigilance OG2M, CSFV 49, OGM dangers, Vigilance OGM 33, Fédération Nature et Progrès protiv Premier ministre, Ministère de l’Agriculture, de l’Agroalimentaire et de la Forêt

Sud pravde (Veliko veće) u sastavu: predsednik K. Lenaerts, potpredsednik A. Tizzano, predsednik veća L. Bay Larsen (predsedavajući), T. von Danwitz, J. L. da Cruz Vilaça, E. Levits, C. G. Fernlund i C. Vajda, sudije J. C. Bonichot i A. Arabadjiev, sudija C. Toader kao i sudije M. Safjan, E. Jarašiūnas, S. Rodin und F. Biltgen,
glavni advokat M. Bobek, kancelar: V. Giacobbo-Peyronnel, članica Upravnog odbora, na osnovu pisanih postupaka i usmenih pregovaranja od 3. oktobra 2017. godine, uzimajući u obzir izjave

• der Confédération paysanne, des Réseau Semences Paysannes, von Les Amis de la Terre France, des Collectif Vigilance OGM et Pesticides 16, der Vigilance OG2M, des CSFV 49, des OGM dangers, der Vigilance OGM 33 i der Fédération Nature et Progrès, koju zastupa G. Tumerelle, advokat,
• francuske vlade, koju zastupaju D. Colas, J. Traband i S. Horrenberger, kao ovlašćeni zastupnici
• grčke vlade, koju zastupaju G. Kanellopoulos i A. Vasilopoulou, kao ovlašćeni zastupnici
• holandske vlade, koju zastupaju M. K. Bulterman i M. A. M. de Ree, kao ovlašćeni zastupnici
• austrijske vlade, koju zastupa G. Eberhard, kao ovlašćeni zastupnik
• švedske vlade, koju zastupaju A. Falk, C. Meyer-Seitz, H. Shev, L. Swedenborg i F. Bergius, kao ovlašćeni zastupnici
• vlade Ujedinjenog kraljevstva, koje zastupaju G. Brown, R. Fadoju i J. Kraehling, kao ovlašćeni zastupnici uz pomoć C. Banner, Barrister
• Evropskog parlamenta, kog zastupaju A. Tamás, D. Warin i I. McDowell, kao ovlašćeni zastupnici
• Veća Evropske unije, kog zastupaju M. Moore i M. Alver, kao ovlašćeni zastupnici
• Evropske komisije, koju zastupaju C. Valero, B. Eggers i I. Galindo Martín, kao ovlašćeni zastupnici
• nakon saslušanja ključnih zahteva glavnog advokata na sednici održanoj 18. januara 2018. godine

donosi sledeću Presudu

1. Zahtev za prethodnu odluku tiče se tumačenja i valjanosti člana 2 i 3 kao i aneksa I A i I B Direktive 2001/18/EG Evropskog parlamenta i Veća od 12. marta 2001. o svesnom, namernom puštanju genetski modifikovanih organizama u životnu sredinu i o poništenju Direktive 90/220/EWG Veća (ABI. 2001, L 106, str. 1), takođe ovaj zahtev se tiče i tumačenja člana 4 Direktive 2002/53/EG Veća od 13. juna 2002. o zajedničkom katalogu poljoprivrednih biljnih vrsta (ABI. 2002, L 193, str. 1) u Uredbom (EG) br. 1829/2003 Evropskog parlamenta i Veća od 22. septembra 2003. izmenjenom obliku (u daljem tekstu Direktiva 2002/53).
2. Ovaj zahtev je upućen u sporu između Confédération paysanne, dem Réseau Semences Paysannes, Les Amis de la Terre France, Collectif Vigilance OGM et Pesticides 16, Vigilance OG2M, CSFV 49, OGM dangers, Vigilance OGM 33 i Fédération Nature et Progrès sa jedne strane i Premier ministre (premijera Francuske) kao i Ministre de l’Agriculture, de l’Agroalimentaire et de la Forêt (Ministra poljoprivrede, prehrambene industrije i šumarstva, Francuska) sa druge strane, zbog odbijanja stavljanja izvan snage, odnosno ukidanja nacionalne odredbe, prema kojoj se za organizme dobijene mutagenezom načelno ne može pretpostaviti, da oni dovode do genetske modifikacije i prema kojoj se ne može pretpostaviti zabrana uzgoja i stavljanja na tržište sorti uljane repice nastale mutagenezom i koje su tolerantne na herbicide.

Pravni okviri
Pravo Unije
Direktiva 2001/18

3 Uvodne izjave 4-6, 8, 17, 44 i 55 Direktive 2001/18 glase:

• „(4) Živi organizmi koji se u životnu sredinu puštaju u velikim ili malim količinama za eksperimentalne svrhe ili u obliku komercijalnih proizvoda, mogu se razmnožavati u životnoj sredini i širiti izvan državnih granica, čime utiču na druge zemlje članice. Efekti takvog puštanja u životnu sredinu mogu biti nepovratni.
• (5) Zaštita ljudskog zdravlja i životne sredine zahteva odgovarajuću kontrolu rizika usled namernog puštanja genetski modifikovanih organizama (GMO) u životnu sredinu.
• (6) Prema ugovoru, mere za zaštitu životne sredine zajednice trebalo bi biti zasnovane na načelima prevencije.
• ...
• (8) Načelo predostrožnosti uzeto je u obzir prilikom razrađivanja ove Direktive i mora se uzeti u obzir i prilikom njene implementacije.
• ...
• (17) Ova Direktiva ne bi trebalo da važi jedino za organizme koji su dobijeni uz pomoć tehnika genetičke modifikacije, koje se tradicionalno koriste u brojnim primenama i koje se već dugo smatraju sigurnim.
• ...
• (44) Zemlje članice bi u saglasnosti sa Ugovorom trebalo da preuzmu dalje mere za praćenje i kontrolu GMO, koji se kao proizvodi ili u sastavu nekih proizvoda, puštaju na tržište.
• ...
• (55) Razvoj i primena GMO mora se detaljno pratiti.“

4 Član 1 Direktive glasi

• „U skladu sa načelom predostrožnosti cilj ove Direktive jeste usklađivanje pravnih i administrativnih propisa članica i zaštite ljudskog zdravlja i životne sredine:
• - prilikom namernog puštanja genetski modifikovanih organizama u životnu sredinu u druge svrhe, osim stavljanja na tržište unutar zajednice;
• - prilikom stavljanja na tržište genetski modifikovanih organizama kao proizvod ili u proizvodima unutar zajednice.“

5 Član 2 ove Direktive određuje:
„U skladu ove Direktive znači:
...
2. „genetski modifikovani organizam (GMO)“ jeste organizam, uz izuzetak čoveka, čiji je genetski materijal tako izmenjen na način koji nije moguć prirodnim putem, ukrštanjem i prirodnom rekombinacijom.
U skladu sa ovom definicijom važi sledeće:
a) genetska modifikacija nastaje barem primenom procesa, postupaka navedenih u aneksu I A deo 1.
b) ne očekuje se da će postupci navedeni u aneksu I A deo 2 dovesti do genetske modifikacije.
3. „namerno puštanje“ predstavlja svaku vrstu namernog uvođenja genetski modifikovanih organizama ili neke kombinacije od GMO u životnu sredinu, prilikom čega se ne koriste neke posebne mere, koje bi ograničile kontakt tih organizama sa stanovništvom i mere koje bi ostvarile visok nivo sigurnosti stanovništva i životne sredine;
...“

6 Član 3 stav 1 Direktive predviđa:
„ Ova Direktiva se odnosi na one organizme kod kojih je genetska modifikacija izazvana primenom postupaka iz aneksa I B.“

7 Član 4 ove Direktive reguliše opšte obaveze zemalja članica. Njegov stav 1 glasi:
„U skladu sa načelom, principom predostrožnosti države članice će obezbediti da se preduzmu sve odgovarajuće mere, kako bi se osiguralo da namerno puštanje GMO i stavljanje na tržište GMO nemaju štetno dejstvo po zdravlje ljudi i životnu sredinu. GMO smeju da se puštaju u životnu sredinu ili stavljati na tržište samo u skladu sa delom B odnosno delom C.“

8 Član 36 ove Direktive određuje:
„ (1) Direktiva 90/220/EWG [Veća od 23. aprila 1990. o namernom puštanju genetsko modifikovanih organizama u životnu sredinu (ABI. 1990. L 117. str. 15)] dana 17. oktobra 2002. se stavlja izvan snage.
(2) Upućivanja na poništenu Direktivu razumeju se kao upućivanja na ovu Direktivu i mogu se čitati prema korelacionoj tabeli iz aneksa VIII.“

9 U aneksu I A („Postupci u skladu sa članom 2 tačka 2“) Direktive 2001/18 navodi se:
„DEO 1
Postupci genetske modifikacije u skladu sa članom 2 tačka 2 slova a) između ostalog su:

1. tehnike rekombinantne deoksirbonukleinske kiseline (skraćeno DNK) kod kojih se ubacivanjem molekula nukleinske kiseline formiraju nove kombinacije genetskog materijala...
2. postupci u kojima se genetski/nasledni materijal, koji je pripremljen izvan tog organizma unosi direktno u organizam.
3. fuzija ćelija (uključujući i fuziju protoplasta) ili procese hibridizacije ...

DEO 2
Postupci u skladu sa članom 2 tačka 2 slovo b), kod kojih se ne smatra da dovode do genetske modifikacije, uz pretpostavku da oni nisu povezani sa primenom rekombinantnih molekula nukleinske kiseline ili genetski modifikovanih organizama, proisteklih iz postipaka/metoda različitih od onih isključenih na osnovu aneksa I B:

1. in vitro oplodnja
2. prirodni procesi kao što su: konjugacija, transdukcija, transformacija
3. indukcija poliploidije.“

10 Aneks I B („Postupci u skladu sa članom 3“) Direktive predviđa:
„ Postupci/metode genetske modifikacije, prema kojima nastaju organizmi koji se moraju isključiti iz Direktive, pod uslovom da se ne upotrebljavaju samo takvi rekombinantni molekuli nukleinske kiseline ili genetski modifikovani organizmi, koji su proistekli iz jednog ili više postupaka ili nakon jedne ili više metoda:
1. mutageneza
...“
Direktiva 2002/53

11 Član 1 stav 1 i 2 Direktive 2002/53 određuje:

• „(1) Ova Direktiva se odnosi na uključivanje sorti repe, krmnog bilja, krompira kao i uljanih vlaknastih biljaka u zajednički katalog sorti za poljoprivredne biljne vrste, čije se seme i sadnice smeju staviti na tržište.
• (2) Zajednički katalog biljnih sorti je sastavljen na osnovu nacionalnih kataloga zemalja članica.“

12 Član 4 stav 4 Direktive:
„Genetski modifikovane sorte u skladu sa članom 2, tačke 1 i 2 Direktive 90/220/EWG smeju se pustiti u životnu sredinu, jedino ako su preuzete odgovarajuće mere, da bi se izbeglo nepovoljno, štetno delovanje na zdravlje ljudi i životnu sredinu.“

13 Član 7 stav 4 slovo a Direktive 2002/53 predviđa:
„Genetski modifikovane sorte iz Člana 4 stav 4 u skladu sa Direktivom 90/220/EWG podležu proceni uticaja po životnu sredinu.“

14 Član 9 stav 5 Direktive 2002/53 određuje:
„Države članice osiguravaju da odobrene genetski modifikovane sorte u katalogu sorti budu jasno označene kao takve i da svako ko učestvuje u stavljanju takve sorte na tržište jasno naznači, obeleži u svom prodajnom katalogu da je reč o genetski modifikovanoj sorti.“

Francusko pravo

15 U članu L.531-1 Code de l’environnement (Zakonik o životnoj sredini), genetski modifikovani organizam je definisan kao “organizam, čiji je genetski materijal izmenjen na drugačiji način od prirodnog ukrštanja ili prirodne rekombinacije”.

16 Član L.531 Zakonika o životnoj sredini predviđa sledeće:
“Genetski modifikovani organizmi, dobijeni procesima za koje se zbog prirodnih karakteristika ne može reći da dovode do genetskih modifikacija ili oni dobijeni tradicionalnim metodama za koje se pokazalo da su bezopasne za javno zdravlje i životnu sredinu, ne podležu odredbama pređašnjeg naslova i člana L.125-3 i L.515-13.

Popis ovih postupaka je utvrđen dekretom, na osnovu mišljenja Haut Conseil des biotechnologies [Visokog veća za biotehnologiju].”

17 U članu L.531-2-1 Zakonika o životnoj sredini, navodi se:
“Genetski modifikovani organizmi se smeju samo uz poštovanje životne sredine, javnog zdravlja, poljoprivrednih struktura, lokalnih ekosistema i proizvodnih i distributivnih lanaca sa etiketom “bez GMO” i to uz punu transparentnost distribuirati i primenjivati. …

Dozvole u vezi sa genetski modifikovanim organizmima se mogu doneti samo nakon prethodno urađenog nezavisnog i transparentnog testiranja opasnosti po životnu sredinu i javno zdravlje.”

18 Član D.531-2 ovog Zakonika određuje:
„Kod navedenih postupaka iz člana L.531-2, za koje se može reći da dovode do genetskih modifikacija, radi se o sledećim postupcima:
...

2. Osim ako ne uključuju upotrebu genetski modifikovanih organizama kao primaoce ili matične organizme.

a) mutageneza;

...“

19 Član D.531-3 Zakonika o životnoj sredini predviđa sledeće:
„Postupke i definicije navedene u članu D.531-1 i 531-2 treba tumačiti i primenjivati na osnovu razvoja naučnih saznanja u oblastima genetičkog inženjeringa, molekularne genetike i ćelijske biologije.“

Glavni postupak i prethodna pitanja

20 Tužbom od 12. marta 2015. godine tužioci u glavnom postupku, jedno francusko udruženje kao i osam udruženja čiji je cilj zaštita životne sredine i širenje informacija u vezi sa opasnostima od GMO, su zatražili od suda koji je uputio zahtev implicitno poništenje njihove prijave za, između ostalog, stavljanje izvan člana D. 531-2, kojim se prenosi Direktiva 2001/18, i koja mutagenezu isključuje iz definicije postupaka koji uključuju genetsku modifikaciju u smislu člana L. 531-1 tog Zakonika, kao i zahtev za zabranu uzgoja i stavljanje na tržište sorte uljane repice otporne na herbicide, dobijene mutagenezom i da pod pretnjom novčane kazne predloži premijeru preduzimanje svih potrebnih mera zbog uspostavljanja moratorijuma na biljne sorte otporne na herbicide i dobijene mutagenezom.

21 Tužioci u glavnom postupku su pred sudom između ostalog tvrdili da su postupci mutageneze evaluirali i da kao i postupci transgeneze sada dozvoljavaju proizvodnju sorti otpornih na herbicide. Međutim, obaveze utvrđene Direktivom 2001/18 se ne odnose na ove sorte, uprkos činjenici da predstavljaju rizik po životnu sredinu i zdravlje, a posebno proističu iz puštanja genetskog materijala iz spomenutih sorti, koji može da dovede do nastanka korova sa genom otpornim na korišćeni herbicid, iz posledične potrebe za primenjivanjem većih količina i različitih vrsta herbicida i sa tim povezanim zagađenjem životne sredine, kao i od neželjenih efekata kao što su neželjene ili slučajne mutacije u drugim delovima genoma i akumulacija kancerogenih molekula ili endokrinih poremećaja u biljkama koje su namenjene za namirnice i za životinjsku hranu.

22 Prema rečima premijera i ministra poljoprivrede, prehrambene industrije i šumarstva, tužba se odbacuje na osnovu nevažećeg obrazloženja tužitelja u glavnom sporu. Iz razloga što navodne opasnosti ne proizilaze iz osobina biljaka proizvedenih genetskom modifikacijom već iz poljoprivrednih praksi poljoprivrednika. Uz to, mutacije izazvane novim metodama ciljane mutageneze su uporedive sa spontanim mutacijama, indukovanim nasumičnim mutacijama, a nenamerne mutacije mogu biti eliminisane postupkom odabira različitih vrsta.

23 Sud koji je uputio zahtev navodi da su tradicionalne In-vivo- metode mutageneze decenijama u primeni, bez ikakvog rizika po životnu sredinu i zdravlje ljudi. Od usvajanja Direktive 2001/18 primenjuju se posebno herbicidno otporne sorte, proizvedene putem slučajnih mutagenskih procedura koje se in vitro primenjuju na biljne ćelije i putem ćelijskim mutagenskih metoda, kao što je mutageneza uz pomoć oligonukleotida ili mutageneza uz pomoć ciljanih nukleaza. Nemoguće je sa sigurnošću utvrditi da li su i u kolikoj meri nove sorte otporne na herbicide i da li predstavljaju rizik po životnu sredinu i zdravlje ljudi i životinja, budući da su do sada jedine procene rizika izvršene u okviru postupka odobrenja za stavljanje na tržište sredstava za zaštitu biljaka, u odnosu na koje su sorte postale otporne.

24 Ovi rizici su jednim delom uporedivi sa onima koji bi mogli da se pojave sa transgenskim semenom. Posebno, u slučaju mutacija postignutih novim postupcima ciljane mutageneze, povezana direktna modifikacija genoma ima iste efekte kao uvođenje gena svojstvenog transgenezi. Pored toga, sa obzirom na to da bi razvoj novih tehnika mutageneze omogućavao ubrzavanje modifikacija u genetskom materijalu koje su nesrazmerne promenama koje bi mogle nastati prirodno ili slučajno. Postoji povećana mogućnost štetnih efekata koji proizilaze iz nenamernih primena u genomu ili iz svojstvenih karakteristika tako dobijenih biljaka.

25 Conseil d’État (Državno veće, Francuska) u ovim okolnostima je odlučio da prekine postupak i da Sudu pravde postavi sledeća pitanja na prethodnu odluku:

1. Da li su organizmi dobijeni mutagenezom (GMO) u skladu sa članom 2 Direktive 2001/18, iako su prema članu 3 i aneksu I B ove odredbe izuzete iz obaveza vezanih za puštanje i stavljanje na tržište GMO? Mogu li naročito postupci mutageneze, pre svega novi postupci ciljane mutageneze, koji se koriste u genetičkom inženjeringu, da se smatraju postupcima navedenim u aneksu I A na koje upućuje član 2? Da li se član 2 kao i aneksi I A i I B ove Direktive 2001/18 objašnjavaju na takav način, da su iz mera predostrožnosti, procene uticaja i mogućnosti praćenja izuzeti svi genetski modifikovani organizmi dobijeni mutagenezom, kao i seme dobijeno na isti način ili samo oni organizmi koji su proizvedeni konvencionalnim metodama nasumične mutageneze, korišćenjem jonizirajućeg zračenja ili hemijskih mutagena, pre nego što je Direktiva usvojena?
2. Da li sorte dobijene mutagenezom predstavljaju genetski modifikovane sorte, u smislu člana 4 Direktive 2002/53, koje ne bi bile izuzete od obaveza utvrđenih u toj Direktivi? Ili da li je područje primene ove Direktive mnogo više u skladu sa onim koji proizilazi iz članova 2 i 3, kao i aneksa I B Direktive 2001/18 i da li su sorte dobijene mutagenezom oslobođene obaveza predviđenih u Direktivi 2002/53 u vezi sa unosom genetski modifikovanih sorti u zajednički katalog poljoprivrednih biljnih vrsta?
3. Da li članovi 2 i 3, kao i aneks I B Direktive 2001/18 o namernom puštanju GMO u životnu sredinu, u meri u kojoj isključuju mutagenezu iz područja primene predviđene Direktivom, predstavljaju mere pune harmonizacije, koja zabranjuje državama članicama da organizme dobijene mutagenezom potpuno ili delimično podvrgnu obavezama predviđenim u Direktivi ili na neki drugi način, ili su države članice raspolagale diskrecionom procenom prilikom njihovog sprovođenja, da bi utvrdili pravila koja se primenjuju na organizme dobijene postupkom mutageneze?
4. Da li se validnost članaka 2 i 3, kao i aneksa I A i I B Direktive 2001/18 može dovesti u pitanje, ukoliko ove odredbe ne predviđaju mere predostrožnosti, procene rizika i mogućnost praćenja za GMO dobijene mutagenezom, sa obzirom na ono što je utvrđeno u članu 191, paragraf 2 AEUV, kada se u razmatranje uzme razvoj genetskih postupaka, pojava novih biljnih vrsta dobijenih uz pomoć ovih postupaka, trenutna naučna nesigurnost u pogledu uticaja ovih procesa i povezanih potencijalnih rizika po životnu sredinu, ljudsko zdravlje i zdravlje životinja?

26 Sud koji je podneo zahtev svojim prvim pitanjem želi najpre da zna, da li član 2 tačka 2 Direktive 2001/18 treba tumačiti tako da organizmi dobijeni postupcima/metodama mutageneze predstavljaju GMO u smislu ove direktive. Onda, sud takođe želi da zna da li se član 3 stav 1 Direktive 2001/18 u vezi tačke 1 njenog aneksa I B i sa obzirom na njenu 17. uvodnu izjavu treba tumačiti tako da su takvi organizmi isključeni iz područja primene ove Direktive, samo ako se oni dobijaju procesima, postupcima mutageneze, koji se tradicionalno koriste u nizu primena i koje se već duže vreme smatraju bezbednim.

Klasifikacija organizama dobijenih procesom mutageneze kao GMO

27 Prema definiciji pojma, koja se nalazi u članu 2 tačka 2 Direktive 2001/18 GMO (genetsko modifikovan organizam) je organizam, uz izuzetak čoveka, čiji je genetski materijal tako izmenjen, na način koji nije moguć prirodnim putem ukrštanjem i/ili procesom prirodne rekombinacije.

28 Uzimajući u obzir podatke suda koji je podneo zahtev, kao prvo može se pretpostaviti da mutacije izazvane postupcima/metodama mutageneze, poput onih o kojima je reč u glavnom postupku, čija primena služi u proizvodnji biljnih sorti otpornih na herbicide, predstavljaju promene napravljene na genetskom materijalu nekog organizma u smislu člana 2 tačka 2 Direktive.

29 Sa druge strane, budući da su na osnovu podataka u podnetoj odluci neki od navedenih postupaka/metoda povezani sa primenom hemijskih i fizičkih mutagena, a drugi sa primenom genetičkog inženjeringa, u smislu te odredbe ovim postupcima/metodama prirodnim putem nije moguća promena na genetskom materijalu organizma.

30 Stoga se organizmi dobijeni postupcima/metodma mutageneze mogu smatrati GMO u skladu sa članom 2 tačka 2 Direktive 2001/18.

31 Ovo tumačenje je potvrđeno statistikom Direktive, koja pripada jednoj od ključnih tačaka koje treba uzeti u obzir prilikom njenog tumačenja.

32 Definicija GMO koja se nalazi u članu 2 tačka 2 ove Direktive objašnjava da postoji razlika između postupaka koji dovode do genetske modifikacije i postupaka, kod kojih se ne može pretpostaviti da ti postupci mogu dovesti do jedne takve modifikacije.

33 U tom pogledu u članu 2 tačka 2 slovo a Direktive 2001/18 jasno se navodi da to dovodi do genetske modifikacije u smislu definicije GMO barem primenom postupaka navedenih u aneksu I A deo 1.

34 Iako u delu 1 aneksa I A Direktive 2001/18 postupci i metode mutageneze zapravo nisu izričito navedeni, ipak se ne može isključiti to, da organizmi dobijeni ovim postupcima/metodama spadaju pod definiciju GMO navedenu u članu 2 tačka 2 Direktive.

35 Naime, sa jedne strane treba napomenuti da, kao što i proizilazi iz izraza „između ostalog“ u uvodnoj rečenici dela I aneks I A, popis, spisak postupaka genetske modifikacije naveden u tom delu nije iscrpan. Stoga se ne može pretpostaviti da taj popis isključuje druge postupke genetske modifikacije, koji su u tom delu izričito navedeni.

36 Sa druge strane treba napomenuti, da zakonodavac Evropske unije ne uključuje mutagenezu u iscrpni popis postupaka koji ne dovode do genetske modifikacije, koji su obuhvaćeni članom 2 tačka 2 slovo b Direktive 2001/18 u vezi sa delom 2 njenog aneksa I A.

37 Mutageneza je mnogo puta izričito navedena u aneksu I B Direktive prilikom postupaka/metoda „genetske modifikacije“, za koju se vezuje član 3 stav 1 Direktive, koji su isključeni iz područja primene Direktive.

38 Uzimajući u obzir prethodno, član 2 tačka 2 Direktive 2001/18 treba tumačiti tako da organizmi dobijeni uz pomoć postupaka/metoda mutageneze predstavljaju GMO u smislu ove odredbe.

Isključenje određenih postupaka/metoda mutageneze iz oblasti primene Direktive 2001/18

39 Prema članu 3 stav 1 Direktive 2001/18, koji se tiče izuzetaka, ova Direktiva ne važi za organizme, kod kojih je genetska modifikacija izazvana postupcima navedenim u njenom aneksu I B.

40 U aneksu I B Direktive 2001/18 navedeni su postupci/metode genetske modifikacije iz kojih su proistekli organizmi koji treba da budu isključeni iz područja primena Direktive, uz pretpostavku da se koriste samo takvi rekombinantni molekuli nukleinske kiseline ili GMO, koji su izvedeni iz jednog ili više postupaka, odnosno iz jedne ili više metoda koje su tamo navedene. Prema broju 1 aneksa mutageneza spada u ovakve postupke.

41 Najpre treba naglasiti, da član 3 stav 1 Direktive u vezi sa tačkom 1 njenog aneksa I B, kao izuzetak od zahteva da se GMO pokori obavezama predviđenim u Direktivi, treba usko tumačiti (videti odgovarajuću presudu od 17. aprila 2018. Komisija/ Poljska [Bjelovjeska šuma - Białowieża], C 441/17, EU:C:2018:255, redni broj 189 i tamo navedenu sudsku praksu).

42 Uostalom, prilikom tumačenja odredbe prava Unije, u obzir treba uzeti ne samo tekst, već takođe i kontekst i ciljeve propisa kojem i ona pripada. (presuda od 27. aprila 2017, Pinckernelle, EU: C: 2017: 315, redni broj 31).

43 Kada je reč o tekstu/formulaciji člana 3 stav i Direktive 2001/18 u vezi sa tačkom 1 njenog aneksa, najpre treba napomenuti, da samo opšte upućivanje na mutagenezu ne pruža nikakvo odgovarajuće upozorenje, nikakvu indikaciju o tome, koje vrste postupaka/metoda je zakonodavac Unije želeo da isključi iz područja primene Direktive.

44 Zatim, kada je reč o kontekstu, u kom se nalazi ova isključenost treba napomenuti da je zakonodavac Unije u 17. uvodnoj izjavi Direktive 2001/18 izrazio pretpostavke, pod kojima bi GMO trebalo da se isključe iz njenih područja primene.

45 U 17. uvodnoj izjavi navodi se da Direktiva ne bi trebalo da važi za organizme koji su dobijeni uz pomoć tehnika za genetsku modifikaciju, koje se tradicionalno koriste u nizu primena i već dugo vreme se smatraju sigurnim.

46 Stoga, obim odstupanja predviđenog u članu 3 stav 1 njenog aneksa Direktive u vezi sa tačkom 1 njenog aneksa potrebno je utvrditi sa obzirom na pojašnjenja, koje je dao zakonodavac Unije.

47 U tom smislu treba naglasiti, da se sud koji je podneo zahtev mora izjasniti, naročito o postupcima/metodama ciljane mutageneze, koja je povezana za primenom genetičkog inženjeringa, o tim postupcima/metodama koji su se pojavili ili uglavnom razvili nakon donošenja Direktive 2001/18 i čiji se rizici po životnu sredinu i zdravlje ljudi ni do danas ne mogu sa sigurnošću utvrditi.

48 Kako sud koji je podneo zahtev ističe, rizici povezani sa primenom ovih novih postupaka/metoda mutageneze mogu se pokazati sličnim rizicima koji se javljaju prilikom proizvodnje i širenja GMO uz pomoć transgeneze. Na osnovu podataka, kojima raspolaže Sud pravde, sa jedne strane proizilazi da se neposrednom modifikacijom genetskog materijala organizma mutagenezom može dostići sličan efekat, kao i uvođenjem stranog gena u taj organizam, i sa druge strane proizilazi to, da razvoj ovih novih postupaka/metoda omogućava proizvodnju genetski modifikovanih sorti u jednom neujednačenom i većem tempu i obimu nego kod primene tradicionalnih metoda slučajne mutageneze.

49 Pored toga, kao što je navedeno u četvrtoj uvodnoj izjavi Direktive 2001/18, živi organizmi, koji se u velikim ili malim količinama ili u formi komercijalnih proizvoda puštaju u životnu sredinu mogu se u njoj razmnožavati i da se šire preko / izvan državnih granica, što može uticati na druge države članice. Delovanja takvog puštanja organizama mogu biti nepovratna. U 5. uvodnoj izjavi Direktive, takođe se navodi da zaštita ljudskog zdravlja zahteva odgovarajuću kontrolu rizika, koji proizilaze iz takvog oslobađanja organizama u životnu sredinu.

50 Pored toga u 8. uvodnoj izjavi Direktive 2001/18 istaknuto je da se načelo predostrožnosti, opreznosti mora uzeti u obzir i prilikom njenog razvijanja i prilikom njene primene u životnoj sredini. Osim toga u 55. uvodnoj izjavi Direktive naglašava se, da se razvoj i primena GMO moraju detaljno nadgledati.

51 Pod ovim okolnostima član 3 stav 1 Direktive 2001/18 u vezi sa tačkom 1 njenog aneksa I B ne može se tumačiti tako da on novim postupcima/metodama mutageneze, koji nastaju ili se uglavnom razvijaju nakon donošenja Direktive, isljučuje organizme nastale iz njenog područja primene. Takvo tumačenje bi bilo u suprotnosti sa namerom zakonodavca Unije, izražene u 17. uvodnoj izjavi Direktive da iz svog područja primene isključi samo organizme koji se tradicionalno koriste u brojnim primenama i koje se već dugo smatraju sigurnim.

52 Ovaj zaključak je potvrđen ciljem Direktive 2001/18, koji se prema njenom članu 1 sastoji od toga da na osnovu odgovarajućeg principa predostrožnosti prilikom namernog puštanja GMO u životnu sredinu i u nekim drugim svrhama osim stavljanja na tržište unutar Unije, kao i prilikom stavljanja na tržište GMO kao proizvod ili kao sastav nekog proizvoda, štiti zdravlje ljudi i životnu sredinu.

53 Naime, prema članu 4 stav 1 Direktive 2001/18 državama članicama pripada da u skladu sa načelom predostrožnosti obezbede sve odgovarajuće mere, kako bi namerno puštanje GMO u životnu sredinu prošlo bez štetnih delovanja po zdravlje ljudi i životnu sredinu. To naročito znači da se takvo namerno puštanje GMO ili takvo stavljanje na tržište može desiti nakon procene rizika, kako je i definisano u Delu B i Delu C Direktive. Kako je navedeno pod rednim brojem 48 ove presude, rizici po životnu sredinu i ljudsko zdravlje povezani sa primenom tih novih postupaka/metoda mutageneze na koje se poziva sud, koji je uputio zahtev, mogli bi se pokazati sličnim onima koji proizilaze iz proizvodnje i širenja GMO transgenezom. I stoga, tumačenje izuzetka navedenog u članu 3 stav 1 Direktive 2001/18 u vezi sa tačkom 1 aneksa I B, prema kojem se iz područja primene bez nekih razlika isključuju organizmi dobijeni postupcima/metodama mutageneze, bi ugrozilo cilj zaštite iz te Direktive i povredilo bi načelo predostrožnosti, koje se sprovodi u Direktivi.

Odgovor na pitanje

54 Sa obzirom na prethodna razmatranja, na prvo pitanje mora biti odgovoreno na sledeći način:

• Član 2 tačka 2 Direktive 2001/18 treba tumačiti tako da organizmi dobijeni uz pomoć postupaka/metoda mutageneze predstavljaju GMO u smislu te odredbe.
• Član 3 stav 1 Direktive 2001/18 u vezi sa tačkom 1 aneksa I B i sa obzirom na njenu 17. uvodnu izjavu treba tumačiti tako da su samo oni organizmi koji su dobijeni postupcima/metodama mutageneze, koji se tradicionalno koriste u nizu primena i koji se već duže vreme smatraju bezbednim, isključeni iz područja primene Direktive.

ARHIVA PPNS EU PROTIV PESTICIDA KOJI SADRŽE HLORPIRIFOS I HLORPIRIFOS-METIL 


Drugo pitanje

55 Drugim pitanjem sud koji je podneo zahtev želi da zna da li se član 4 stav 4 Direktive 2002/53 tumači u smislu da se sorte dobijene uz pomoć postupaka/metoda mutageneze izuzimaju iz obaveza predviđenih u toj odredbi.

56 Kao što jasno proizilazi iz člana 1 stav 1 Direktive 2002/53, ona se odnosi na dopuštanje određenih poljoprivrednih vrsta u zajednički katalog sorti za poljoprivredne biljne vrste, čije se seme ili sadnice mogu komercijalno staviti na tržište. Prema članu 1 stav 2 ovaj zajednički katalog je sastavljen na osnovu nacionalnih kataloga država članica.

57 Prema članu 4 paragraf 4 odredbe 2002/53, genetski modifikovane sorte u skladu sa članom 2 tačke 1 i 2 Direktive 90/220 se mogu odobriti samo ako se preduzmu odgovarajuće mere, kako bi se sprečili štetni efekti po zdravlje ljudi i štetni egekti po životnu sredinu.

58 Najpre, opseg pojma “genetski modifikovane sorte” u smislu člana 4 stav 4 Direktive 2002/53 određuje da ova odredba, bez izričitog pozivanja na sorte dobijene postupcima/metodama mutageneze upućuje na definicije u članu 2 tačke 1 i 2 Direktive 90/220.

59 Član 36 Direktive 2001/18 određuje da se upućivanje na Direktivu 90/220, nakon njenog ukidanja razume kao upućivanje na Direktivu 2001/18. Stoga, na osnovu korelacijske tablice iz aneksa VIII Direktive, upućivanje sadržano u članu 4 stav 4 Direktive 2002/53 treba razumeti kao upućivanje na član 2 tačke 1 i 2.

60 Kao što je pod rednim brojem 30 navedeno u izloženoj presudi, mora se poći od toga, da organizmi koji su dobijeni postupcima/metodama mutageneze, kao što su oni o kojima je reč u glavnom postupku spadaju pod obuhvaćeni pojam GMO iz člana 2 broj 2 Direktive 2001/18. Shodno tome, takođe se polazi od toga da sorte dobijene uz pomoć postupaka/metoda mutageneze, poput onih na koje se poziva sud koji je uputio zahtev potpadaju pod termin „genetski modifikovane sorte“ u skladu sa članom 4 stav 4 Direktive 2002/53.

61 Drugo, po pitanju toga da li određene genetski modifikovane sorte ne spadaju u oblast primene člana 4 stav 4 Direktive 2002/53, mora se utvrditi da ta odredba ne upućuje izričito na izuzetke sadržane u članu 3 stav 1 Direktive 2001/18 u vezi sa brojem 1 njenog aneksa I B.

62 Ali, takođe treba napomenuti da se prema članu 7 stav 4 slovo a Direktive 2002/53 genetski modifikovane sorte u skladu sa članom 4 stav 4 podvrgavaju proceni rizika po životnu sredinu u skladu sa Direktivom 90/22, pri čemu ovo upućivanje, navedeno pod tačkom 59 ove presude , treba shvatiti kao upućivanje na Direktivu 2001/18.

63 U tom pogledu, Sud pravde je pod rednim brojem 63 ove presude od 16. jula 2009, Komisija/Poljska (C – 165/08, EU: C: 2009 : 473) odlučio da se kod neke sorte, koja je prema propisima Direktive 2001/18 dopuštena, može pretpostaviti, da su preduzete sve odgovarajuće mere, kako bi se izbegao rizik po zdravlje ljudi i u skladu sa članom 4 stav 4 Direktive 2002/53.

64 Kao što je generalni advokat naveo pod tačkom 161 svog zahteva, bilo bi kontradiktorno nametnuti obaveze genetski modifikovanim sortama u smislu Direktive 2002/53 i u pogledu procene zdravstvenih i ekoloških rizika od kojih su one izričito isključene na osnovu Direktive 2001/18.

65 Stoga, upućivanje na termin GMO sadržan u članu 4 stav 4 Direktive 2002/53 da bi se razjasnilo pitanje, da li je sorta genetski modifikovana treba tumačiti tako da obuhvata izuzetak u pogledu organizama koji su dobijeni mutagenezom, predviđeno na osnovu člana 3 stav 1 Direktive 2001/18 u vezi sa tačkom 1 njenog aneksa I B.

66 U tom pogledu treba ukazati i na to, da je na osnovu tačke pod rednim brojem 54 ove presude utvrđen izuzetak koji je sadržan u članu 3 stav 1 Direktive 2001/18. Ovaj izuzetak se tiče samo onih organizama koji su dobijeni uz pomoć postupaka/metoda mutageneze, koji se tradicionalno koriste u brojnim primenama i koje se već dugo vremena smatraju bezbednim.

67 Oblast primene iz člana 4 stav 4 Direktive 2002/53 i obaveze vezane za upis sorti u zajednički katalog, u oblasti zaštite zdravlja i životne sredine obuhvataju genetski modifikovane sorte dobijene postupcima/metodama mutageneze, kao što su one o kojima se govori u glavnom procesu sa izuzetkom onih koje su nastale postupcima/metodama mutageneze koji su tradicionalno koristili u nizu primena i koje se dugo vremena smatraju bezopasnim.

68 Nakon svega navedenog, odgovor na drugo pitanje mora biti da se član 4 stav 4 Direktive 2002/53 treba tumačiti u smislu da sorte dobijene postupcima/metodama mutageneze koji su tradicionalno korišćeni u velikom broju primena i koji su dugo vremena smatrani bezbednim, izuzete iz obaveza propisanih u toj odredbi.

ARHIVA PPNS PESTICIDI U ZEMLJIŠTU I U VODI – PRIMER GLIFOSAT 


Treće pitanje

69 Sud koji je podneo zahtev, svojim trećim pitanjem želi da zna da li se član 3 paragraf 1 Direktive 2001/18 u vezi sa tačkom 1 aneksa I B treba tumačiti na način da se državama članicama uskraćuje mogućnost podvrgavanja obavezama predviđenim tom Direktivom ili drugim obavezama u vezi sa organizmima dobijenih postupcima/metodama mutageneze izuzetih iz njenog područja primene.

Dopuštanje

70 Evropska komisija najpre sumnja u dopustljivost trećeg pitanja, jer tužioci u glavnom postupku, u okviru postuoka koji je u toku pred sudom koji je uputio zahtev, stoga ne dovodi u pitanje zakonitost nacionalne odredbe – član D. 531-2 Zakonika o životnoj sredini, ne zato što ta odredba podvrgava organizme dobijene mutagenezom obavezama koje nisu predviđene Direktivom 2001/18 već iz razloga što te organizme isključuje iz regulativnog okvira predviđenih u nacionalnim merama za sprovođenje te Direktive.

71 Komisija smatra, koliko god Direktiva 2001/18 isključuje organizme dobijene mutagenezom iz svoje oblasti primene, ona ne zabranjuje zemljama članicama da usvoje mere koje se odnose na te organizme, ukoliko se poštuju ostala pravila Unije, a posebno ona koja se odnose na slobodno kretanje robe. Stoga je pitanje, da li su države članice u mogućnosti da usvoje mere primenljive na te organizme, hipotetičko.

72 U tom smislu najpre treba napomenuti da prema ustaljenoj sudskoj praksi Suda pravde u okviru postupka, na osnovu člana 267 AEUV samo nacionalni sud, koji se bavi sporom i koji je odgovoran za odluku koju treba doneti, na osnovu specifičnosti predmeta određuje i neophodnost i relevantnost pitanja koja se postavljeju sudu. Dakle, ukoliko se postavljena pitanja odnose na tumačenje prava Unije, Sud pravde je načelno dužan da o njima odlučuje (Presuda od 22. februara 2018. godine, Kubota [UK] i EP Barrus, C 545/16, EU:C:2018:101, redni broj 18 i tamo navedena sudska praksa).

73 U okviru postupka saradnje, uspostavljene u članu 267 AEUV između Suda pravde i nacionalnih sudova, postoji pretpostavka da su pitanja koja se odnose na pravo Unije relevantna za odluku. Sud pravde može da odbije da odluči o pitanju koje je nacionalni sud postavio u vezi sa prethodnom odlukom, na osnovu ovog člana, samo ako uslovi navedeni u članu 94 svog Poslovnika o radu nisu ispunjeni ili kada je očigledno da tumačenje i procena validnosti propisa Unije, koju je zatražio sud, nije povezana sa stvarnošću ili sa predmetom glavnog spora ili kada je problema hipotetičke prirode, (Presuda od 22. februara 2018. Kubota [UK] und EP Barrus, C 545/16, EU:C:2018:101, redni broj 19).

74 U datom slučaju, kako i navodi sud koji je uputio zahtev, provera tužbe koju su podneli tužioci u glavnom postupku se sadrži od utvrđivanja diskrecione procene država članica, prilikom primene Direktive 2001/18, kako bi se zapravo utvrdilo, da li su u ovom slučaju francuske vlasti imale ovlašćenja da podrede obavezama propisane direktivom ili drugim obavezama organizme koji su izuzeti iz oblasti primene ove Direktive i one organizme koji su dobijeni postupcima/metodama mutagenize.

75 Iz podneska je zapravo očigledno da je suštinski cilj tužbe da se francuskim vlastima naloži da biljne sorte, koje su uz pomoć mutagenize postale otporne na herbicide, nezavisno od toga koji je postupak/metod mutagenize primenjivan, podvrgnu odredbama Zakonika o zaštiti životne sredine, koje se odnose na GMO.

76 Stoga treće postavljeno pitanje nije hipotetičke prirode i zbog toga se može smatrati prihvatljivim.

Odgovor na pitanje

77 Pod rednim brojem 54 date presude, Sud pravde je došao do zaključka da organizmi dobijeni postupcima/metodama mutageneze koji nisu tradicionalno korišćeni u mnogobrojnim primenama i koji se dugo vremena nisu smatrali bezbednim, spadaju u oblast primene Direktive 2001/18 i zbog toga podležu obavezama koje iz njih proizilaze.

78 Nasuprot tome, prema članu 3 stav 1 Direktive u vezi sa tačkom 1 njenog aneksa I B, organizmi dobijeni postupcima/metodama koji su tradicionalno korišćeni u brojnim primenama i već dugo vremena se smatraju bezbednim, ne spadaju u njen opseg primene.

79 Budući da zakonodavac Unije nije doneo nikakve regulative za poslednje pomenute organizme, države članice su ovlašćene da donesu pravnu regulative za njih, u skladu sa pravom Unije, naročito o pravilima o slobodnom kretanju robe, navedenih u članu 34 do 36 AEUV – i podvrgnu obavezama utvrđenih u Direktivi 2001/18 i drugim obavezama.

80 Naime, zakonodavac Unije je ove organizme isključio iz oblasti primene odredbe 2001/18 bez ikakvih naznaka o tome koji pravni režim može da im bude podložan. Posebno iz Direktive ne proizilazi da isključivanje orgnizama koji su dobijeni postupcima/metodama koji su tradicionalno korišćeni u velikom broju primena i koji su se dugo vremena smatrali bezbednim, znači da zainteresovane osobe mogu namerno da puste takve organizme u životnu sredinu ili da ih stave na tržište kao proizvode ili u proizvodima, unutar Unije.

81 Izuzetak u članu 3 stav 1 Direktive 2001/18 u vezi sa tačkom 1 njenog aneksa I B se ne može tumačiti na način da ona sprečava države članice da usvoje pravne propise u toj oblasti.

Odgovor na pitanje

82 U tim okolnostima odgovor na treće pitanje mora biti sledeći, da se član 3 paragraf 1 Direktive 2001/18 u vezi sa tačkom 1 njenog aneksa I B, budući da on isključuje iz područja primene Direktive organizme proizvedene uz pomoć postupaka/metoda mutageneze, koji su tradicionalno korišćeni u velikom broju primena i koji su dugo vremena smatrani bezbednim, mora protumačiti u smislu da ne lišava države članice ovlašćenja da takvim organizmima dozvoljavaju da se pridržavaju prava Unije, posebno onih iz člana 34 do 36 AEUV o slobodnom kretanju robe, obavezama iz Direktive i drugim obavezama.

Četvrto pitanje

83 Četvrto pitanje suda se odnosi na validnost člana 2 Direktive 2001/18 i člana 3 u vez isa svojim aneksom I B, u pogledu načela predostrožnosti sadržanog u članu 191 stav 2 AEUV.

84 U tom pogledu, treba napomenuti – kao što jasno proizilazi iz odluke kojom se upućuje na prethodno pitanje, da na ovo pitanje treba odgovoriti samo u slučaju da Sud pravde tumači član 2 Direktive 2001/18 i njen član 3 u vezi sa njenim aneksom I B u smislu da su svi organizmi dobijeni postupcima/metodama mutagenize, nezavisno od korišćenja tehnike isključeni iz oblasti primene ove Direktive. Ipak to nije slučaj, jer na osnovu odgovora na prvo pitanje, organizmi dobijeni postupcima/metodama mutagenize koji nisu tradicionalno korišćeni u velikom broju primena i dugo vremena nisu smatrani bezbednim kao i drugi GMO spadaju u oblast primene Direktive i podvrgnuti su obavezama koje su u njoj navedene.

85 U ovim okolnostima nema odgovora na četvrto pitanje.

Troškovi

86 Što se tiče stranki u glavnom postupku, postupak je privremeni spor koji se vodi pred sudom koji je podneo zahtev; zbog toga je odluka o troškovima stvar ovog suda. Troškovi koje su ostale zainteresovane strane imale prilikom podnošenja izjava sudu se ne nadoknađuju.

Zbog ovih razloga Sud pravde (Veliko veće) odlučuje:

1. Član 2 tačka 2 Direktive 2001/18/EG Evropskog parlamenta i Saveta od 12. marta 2001. godine o namernom puštanju genetski modifikovanih organizama u životnu sredinu i o ukidanju Direktive Saveta 90/220/EWG se mora tumačiti u smislu da organizmi dobijeni postupcima/metodama mutageneze predstavljaju genetski modifikovane organizme u smislu ove odredbe. Član 3 stav 1 Direktive 2001/18 u vezi sa tačkom 1 njenog aneksa I B, sa obzirom na njenu uvodnu izjavu 17, treba tumačiti tako da su iz njene oblasti primene izuzeti samo organizmi koji su dobijeni postupcima/metodama mutageneze koji su tradicionalno korišćeni u velikom broju primena i koji su dugo vremena smatrani bezbednim.
2. Član 4 stav 4 Direktive Saveta 2002/53/EG od 13. juna 2002. o zajedničkom katalogu sorti za poljoprivredne biljne vrste, u izmenjenom okviru uredbom (EG) broj 1829/2003 Evropskog parlamenta i Saveta od 22. septembra 2003. godine se treba protumačiti u smislu da su iz obaveza predviđenih tom odredbom izuzete sorte dobijene postupcima/metodama mutageneze koji su tradicionalno korišćeni u više primena i dugo se smatraju bezbednim.
3. Član 3 stav 1 Direktive 2001/18 u vezi sa tačkom 1 njenog aneksa I B, budući da on isključuje iz područja primene Direktive organizme proizvedene iz postupaka/metoda mutageneze koji su tradicionalno korišćeni u velikom broju primena i koji su dugo vremena smatrani bezbednim, mora se protumačiti u smislu da ne lišava države članice ovlašćenja da takvim organizmima dozvoljavaju da se pridržavaju prava Unije, posebno onih iz člana 34 do 36 AEUV o slobodnom kretanju robe, obavezama iz Direktive ili drugim obavezama.

*Jezik postupka: francuski

Ilustracija; Beyond GM
Izvor: Curia Europa

Prevod: Aleksandra Mijailović i Ana Mijailović
Obrada: Prviprvinaskali.com

IZ ARHIVE PPNS INOVACIJE U PREHRAMBENOM SISTEMU: POLJOPRIVREDA KAO SEKTOR GLOBALNE INDUSTRIJSKE EKONOMIJE; GMO; ORGANSKA PROIZVODNJA - PROF. DR TATJANA BRANKOV

PREPORUKA PPNS