Kakva je tajna GM kukuruza, da li je CRISPR pahuljica za doručak i zašto ne bismo smeli da slušamo preuveličane reči kompanija koje se bave genetičkim inženjeringom? Ovaj članak otkriva opasne igre koje se zbivaju u našem genetskom materijalu i koje se ublažavaju izrazima kao što su „Nove tehnike uzgoja“, „Zeleni genetički inženjering“.

I Šta je genetički inženjering?

Genetički modifikovanim organizmima – ili skraćeno GMO, označavaju se živa organizmi čiji je genetski materijal u većoj ili manjoj meri ciljano promenjen. Ukoliko se ove intervencije jave u DNK biljaka, onda je reč o zelenom genetičkom inženjeringu. Poznati primer je pomenuti GM kukuruz. Neke metode genetičkog inženjeringa, pre svega ove novije, takođe se primenjuju i u ljudskoj medicini, ali članak se bavi primenom ovih metoda u poljoprivredi. Reč je o tome da se osobine biljaka i životinja proizvoljno menjaju. Za razliku od konvencionalnog uzgoja, pojedinačni geni se razmenjuju, a živi organizmi istih vrsta se ne ukrštaju. Međutim, nije tako jednostavno obraditi informacije o lancima DNK, kao što se obrađuju rečenice u nekom programu za obradu teksta. Ovde, mnoge kompleksne metode dolaze u obzir, postoji širok izbor metoda.


II Koje metode postoje?

Činjenica da mi ljudi pokušavamo da prilagodimo biljke našim potrebama, nije trend koji se pojavio poslednjih godina - pre se čini da smo generacijama uzgajali useve da budu ono što danas jesu. Primer su šargarepe. One su izvorno više ličile na ono što danas nazivamo đumbirom, dok je plavi patlidžan više ličio na paradajz (saznajte više u videu). Međutim, ove metode se zakonski ne ubrajaju u genetički inženjering, kao ni klasične mutageneze, odnosno zračenje biljaka UV svetlošću ili radioaktivnošću kako bi se izazvale slučajne mutacije. Razlog leži u tome da su ove metode već dugo u upotrebi i kao takve važe za bezopasne. Samo organizmi koji su modifikovani ili „klasičnim genetskim inženjeringom“ ili „uređivanjem gena“ (Gen Editing) se smatraju GMO. Oni podležu strogim bezbedonosnim propisima u Evropskoj uniji.

Gene Editing

Nova, navodno preciznija metoda genetičkog inženjeringa, radi sa takozvanim genetskim "makazama". Najpoznatiji među njima je protein CRISPR-Cas 9, kojim se može izrezati DNK na unapred određenim mestima. Ovaj presek takoreći pokreće alarm: skup enzima za popravku se šalje i ponovo sastavlja DNK. Kada naučnici pripreme odgovarajući DNK, koriste ih za popunjavanje rupa. Na taj način pojedinačna svojstva mogu biti precizno primenjena, barem tako tvrde naučnici.

ARHIVA PPNS, 2019: VREME GMO JE PROŠLO, DOLAZI VREME GEO - GENETIČKI "EDITOVANIH" ORGANIZAMA



III Šta to može genetički inženjering?

U zelenom genetičkom inženjeringu se radi o tome da se naprave biljne kulture koje su otporne na herbicide i/ili pesticide. Neki od ovih GMO sami proizvode pesticide. Kod takvih slučajeva naučnici uglavnom rade sa sojom, kukuruzom, pamukom i uljanom repicom, koji se u industrijskoj poljoprivredi uzgajaju u ogromnim monokulturama. Cilj je da se uz pomoć genetički modifikovanih sorti uštede velike količine pesticida. Istovremeno, posredstvom genetičkog inženjeringa biljke bi trebalo da budu otporne na sušu. Biotehnološki koncerni smatraju da se na ovaj način znatno mogu povećati prinosi i da je sve to neophodno da bi se nahranila rastuća populacija širom sveta. Potpuno se ignoriše činjenica da se 14% proizvedenih namirnica, na putu od polja do stola, baca i da beskrajni rast nije rešenje za naš slomljeni sistem poljoprivrede. Otpornost na herbicide i pesticide, koji su postignuti posredstvom klasične genetike, su samo dve od mnogih osobina koje se u teoriji mogu modifikovati. Uz pomoć novih metoda kao što su genetske "makaze", trebalo bi da budu moguća dosta složenija prilagođavanja, obećavaju naučnici. Godine 2016. u SAD je odobren genetski modifikovani šampinjon, ali on je sa sobom nosio samo jednu genetsku „prednost“ - vremenom nije postajao braon. Pečurkom su dakle prouzrokovani prirodni znaci za njeno uništenje. Da li nam je to potrebno?

IV Da li je to bezopasno?

Sasvim je jasno da otrovne biljke, koje same proizvode pesticide, nisu u potpunosti bezopasne. Slična je situacija i sa drugim proizvodom klasičnog genetičkog inženjeringa, biljkama tolerantnim na pesticide. One ne samo da se nekontrolisano šire, već se pokazalo i da korovi postaju imuni na pesticide, kao rezultat povećane upotrebe sredstava za prskanje. Tako nastaju takozvani „super korovi“.

Osim toga metode klasičnog genetičkog inženjeringa su veoma netačne, što i nije neko iznenađenje jer se DNK pomoću genskog pištolja nasumično unosi u biljku. To se treba promeniti uređivanjem gena, tako se bar tvrdi.

Navodi se da je metodom CRISPR-Cas 9 moguće više preciznijih promena nego ikada ranije. Ipak, to nije u potpunosti tačno. Zapravo, sa proteinom CRISPR-Cas se tačno može napraviti presek u DNK, ali ipak ono što se posle toga dešava ne može se baš tako lako kontrolisati. Budući da gen sam obnavlja uništene lance DNK, to može dovesti do mutacija, nazvanih On-Target-Effects. Sve ovo, pod pretpostavkom da CRISPR Cas 9 ne pristaje na pravo mesto. Ali, greške se takođe mogu javiti već prilikom očitavanja. Ako protein prepozna sličan deo DNK kao ispravan, onda dolazi do takozvanih Off-Target-Effects.


V Da li je to kod nas dozvoljeno?

U principu, GMO nisu zabranjeni u EU. Međutim, da bi se takvi organizmi uzgajali, moraju se ispuniti visoki zahtevi o bezbednosti jer u EU vlada sledeći princip predostrožnosti: štete po životnu sredinu ili po zdravlje ljudi treba što je moguće pre izbeći. Za sada je to pod kontrolom, ali šta ako se genetički inženjering više ne bude smatrao genetičkim inženjeringom? Od pre neku godinu se već raspravlja o tome da li bi metode poput CRISPR-Cas 9 uopšte trebalo da potpadaju pod Regulativu EU o GMO. Sud pravde Evropske unije je 2018. godine konačno odlučio da to svakako učini. Ali velike kompanije od tada svim silama lobiraju u suprotnom smeru – i to očigledno uspešno. Posledice mogu biti da bi genetski uređeni organizmi mogli bez zahteva o bezbednosti završiti na policama u našim supermarketima i da bi mogli biti uzgajani u EU.

VI Za šta se zalaže Sara Viner?

Što se genetičkog inženjeringa tiče, Sara Viner je u potpunosti na strani Zelenih. Njihov stav se može definisati ovako:

1. Neželjeni efekti. Čak i ako se redovno pokušavaju smanjiti rizici, naš genetski materijal je složena veza gena koji zajedno funkcionišu. Čak i jedna pojedinačna tačka mutacije na pogrešnom mestu može onesposobiti funkciju celog gena, sa mogućim posledicama na ceo organizam. Ovakvo igranje vatrom ne bi trebalo da se desi bez dovoljne procene rizika.
2. Opasnost za zdravlje i biodiverzitet.
3. Ekosistemi nisu zbrka slova!
4. Genetski modifikovani organizmi nisu prirodni!
5. Moć giganata u proizvodnji semena!
6. Bolje sprečiti nego lečiti.
7. Uređivanje gena (Gen-Editing) je takođe genetički inženjering.
8. Gene–Drives su opasni! Gene-Drives su nove metode koje posredstvom genetskih makaza menjaju čitavu populaciju: mogu se primenjivati za iskorenjivanje malarije, argumentuju naučnici. Zvuči dobro, ali da li bi to značilo da sve vrste komaraca koje prenose malariju moraju biti genetski modifikovani, što bi sa sobom donelo nesagledive posledice. Prosto ne razumemo složenu interakciju našeg ekosistema dovoljno dobro da bismo sproveli tako ozbiljne intervencije. To nije u skladu sa principom predostrožnosti Evropske unije.
9. Patnja životinja (u eksperimentima sa životinjama sa dvostrukim mišićima).
10. Simptomi nisu isto što i uzroci.

VII Kako da izbegnem GMO?

U Evropskoj uniji svi organizmi koji sadrže preko 0,9% genetski modifikovanih sastojaka moraju biti obeleženi. Oprez se odnosi na životinjske proizvode - ukoliko su životinje hranjene GMO, u tom slučaju ne moraju biti obeleženi. Stoga AMA – pečat odobrenja ne znači automatski bez GMO, čak iako probude odgovarajuće asocijacije.

ARHIVA PPNS, 2022: KORPORATIVNO OZELENJAVANJE


Pet pravila za kupovinu bez GMO:

1. organsko: bolje kupiti organsko ćureće meso, kako biste bili sigurni da nije hranjeno GMO!
2. regionalno: ako postoji mogućnost, bolje je odlučiti se za kupovinu jaja od susednog farmera nego za jeftini proizvod nepoznatog porekla.
3. označeno: obratiti pažnju na pečat sa oznakom „bez genetičkog inženjeringa“ na prednjoj strani proizvoda.
4. sveže: izbegavati supe u kesici i druge gotove proizvode, bolje je kupovati sveže organsko povrće i kuvati supe.
5. ukoliko je ipak obrađeno: ako nije moguće zaobići gotove proizvode, voditi računa o poreklu sastojaka koji se koriste.

Prevod: Ana Mijailović i Aleksandra Mijailović
Obrada: Dejan Milošević
Izvor: Sarah Wiener - poslanik u Evropskom parlamentu, član Zelenih Austrije

ARHIVA PPNS INOVACIJE U PREHRAMBENOM SISTEMU: POLJOPRIVREDA KAO SEKTOR GLOBALNE INDUSTRIJSKE EKONOMIJE; GMO; ORGANSKA PROIZVODNJA - PROF. DR TATJANA BRANKOV

PREPORUKA PPNS