U laboratoriji proizvedeni mesni ili riblji proizvodi bi mogli doprineti održivijoj proizvodnji hrane u budućnosti. Preduslovi za to bi bili proizvodnja koja štedi resurse i transparentno obeležavanje.

Najvažnije ukratko:

• Clean Meat (veštačko ili kultivisano meso), koje je proizvedeno u laboratoriji iz veštački uzgajanih ćelijskih kultura, smatra se novom vrstom namirnica, i u Evropskoj uniji (EU) zahteva odobrenje. Do sada nijedna firma nije podnela zahtev.
• To da li je proizvodnja mesa iz laboratorije ekološki prihvatljivija od tradicionalne, konvencionalne proizvodnje mesa, u ovoj ranoj studiji se još ne može jasno dokazati. Ona bi mogla da uštedi resurse kao što je površina zemljišta, međutim to trenutno zahteva više energije.
• Zbog hranljivih rastvora potrebnih za uzgoj ćelija u većini slučajeva životinje se još uvek moraju ubijati. To je u suprotnosti sa idejom mnogih potrošača o proizvodnji bez patnje po životinje.
• Potrebno je transparentno obeležavanje i razumljive informacije. Opšta korist, bezbednost i zdravstvena vrednost moraju biti jasni.

Sadržaj:

• Kako se proizvodi laboratorijsko meso?
• Da li je meso iz laboratorije zdravije?
• Može li proizvodnja laboratorijskog mesa proći bez patnje životinja?
• Kakav je ekološki bilans mesa proizvedenog u laboratoriji?
• Koliko košta meso iz laboratorije?
• Kada će meso iz laboratorije stići u Evropu?
• Smatramo da je izraz "Clean Meat" obmanjujuć

ARHIVA PPNS ITALIJA: STOP SINTETIČKOM MESU, ČUVAMO ZDRAVLJE I NAŠU TRADICIJU - MINISTAR ZA POLJOPRIVREDU I PREHRAMBENI SUVERENITET FRANČESKO LOLOBRIĐIDA


Meso koje se uzgaja u laboratoriji iz ćelijskih kultura više nije naučna fantastika. Od kraja 2020. godine američki proizvođač Eat Just prodaje u Singapuru pileće meso, koje je uzgajano u laboratoriji iz ćelijskih kultura, nakon što je tamo dobio odobrenje za prodaju u restoranima. Kako bi se smanjili troškovi, čisto laboratorijsko meso se "rasteže" biljnim proteinima. Veza između životinjskih i biljnih proteina ostaje tajna proizvođača.

Takođe i kod ribe postoje početni napori da se neutrališe ne samo životinjska patnja, nego takođe i, dugoročno gledano, prekomerni ribolov u morima.

Kako se proizvodi laboratorijsko meso?

Meso iz laboratorije (in vitro meso) proizvodi se korišćenjem inženjeringa tkiva ("Tissue Engineering"):

• Na početku se najpre uzima mišićno tkivo životinje.
• Iz ovog tkiva se dobijaju matične ćelije i sa hranivom, koji omogućuje optimalne uslove, se u jednom kontejneru (bioreaktoru) razmnožavaju.
• Takođe, ćelije prolaze različite stadiume i razvijaju mišiće. Preko potporne strukture, koja je najčešće od životinjskog kolagena, ćelije zajedno rastu da bi se formirala još veća masa.

Na ovaj način nastaju veoma tanki slojevi mesa. Masa liči na mleveno meso. Oko 20000 ovakvih vlakana mišićnih ćelija je potrebno za otprilike jedan burger. Na sličan način se uzgajaju i masne ćelije, da kako bi se zajedno sa mišićnim tkivom približile što je najbolje moguće ukusu pravog mesa.

Jedan pravi odrezak ili drugi komadi mesa se ne mogu proizvesti tako. Za to su potrebne trodimenzionalne strukture na kojima se mišićne ćelije mogu raširiti u svim pravcima. Start-ap preduzeća eksperimentišu sa 3D štampačima, kako bi iz životinjskih matičnih ćelija odštampali komade mesa, koji u inkubatorima treba da porastu u "odrezke". Takođe se intenzivno istražuje i struktura tkiva mesa koji dolazi iz laboratorije. Kada se masa iz laboratorije, kao pravi mišići ispruži i skuplja, približava se sve više teksturi mesa.

Odnosno, za sada se proizvode samo male količine laboratorijskog mesa. Masovna proizvodnja još uvek nije moguća.

Burger iz Petrijeve šolje

Proizvodnja in vitro mesa, pojednostavljen prikaz:

• U hranljivom rastvoru od šećera, aminokiselina, minerala, vitamina, hranjenih serumom rasta, rastu matične ćelije.
• Od jedne žive krave se uzima mišićno tkivo, da bi se iz njega dobile odrasle matične ćelije.
• Serum rasta potiče iz krvi živih fetusa. Ženka se zakolje, a fetus umire prilikom ekstrakcije. Možda će uskoro alge da zamene teleću krv.
• U bioreaktorima rastu mišićna vlakna. Strukture primenjuju potez koji trenira mišiće.
• U mašini za mlevenje mesa, vlakna postaju mesna masa za pljeskavice, burgere ili kobasice, jedan uobičajen proces.

^{Ilustracija: Bartz/Stockmar (Lizenz-Infos), Lizenz: CC-BY 4.0} 

Da li je meso iz laboratorije zdravije?

Budući da se do sada laboratorijsko meso širom sveta praktično još nije konzumiralo, ne postoje validni podaci o zdravstvenoj vrednosti in vitro mesa. To bi moralo detaljnije da se proveri pre puštanja ovog mesa u EU – i to nezavisno od studija proizvođača.

Velika konzumacija konvencionalnog mesa se smatra nezdravim. Česta konzumacija crvenog mesa, prema studijama, povećava rizik od raka creva. Da li bi laboratorijsko meso delovalo bolje, još uvek nije detaljnije istraženo.

Broj bolesti, koje se sa životinja, kao i konzumacijom životinjskih proizvoda prenosi na ljude, mogao bi da se smanji. Proizvodnja u kontrolisanim uslovima u laboratoriji verovatno će biti manje osetljiva na klice. Verovatno je da će proizvodnja laboratorijskog mesa takođe smanjiti broj antibiotika koji se često koriste u životinjskom uzgoju, što bi neutralisalo povećanje broja otpornih patogena. Ali proizvodnja laboratorijskog mesa uglavnom ne prolazi u potpunosti bez korišćenja antibiotika. Ćelijskoj kulturi se parcijalno dodaju antibiotici kako bi se sprečile infekcije. Samo prilikom proizvodnje u sterilnim uslovima ovo bi se moglo izbeći.

Sledeći pristup da se meso iz laboratorije učini zdravijim bilo bi dodavanje hranljivih materija ili bolji sastav masti, što bi moglo da obezbedi pozitivne efekte.

Može li proizvodnja laboratorijskog mesa proći bez patnje životinja?

Da bi se meso i riba uzgajali potrebne su mišićne matične ćelije. One se uzimaju od životinja. Iako prilikom tog postupka životinje obično ne umiru, ipak svaka biopsija podrazumeva intervenciju i moguće bolove. Da bi ekstrahovane ćelije prerasle u parče mesa, potrebna im je ishrana i odgovarajuća okolina. Pritom, fetalni teleći serum se još uvek smatra najboljim hranivom. Ovaj serum se dobija iz krvi srca, koji još uvek kucaju, nerođenih teladi (telećih fetusa). Tele umire prilikom ove intervencije.

Za noseću strukturu primenjuje se uglavnom kolagen, koji se obično dobija iz kostiju goveda i svinja. Sprovode se opsežna istraživanja o biljnim alternativama.

Proizvođač laboratorijskog mesa, kompanija Mosa Meat je već 2019. godine objavila da nije zavisna ni od fetalnog telećeg seruma, ni od drugih životinjskih komponenti i da je bez životinja. Ovaj proizvođač je 2022. godine predstavio svoj patentirani proces u Nature Food, koji možete pogledati ovde.

Kakav je ekološki bilans mesa proizvedenog u laboratoriji?

Budući da se laboratorijsko meso i laboratorijska riba za sada još uvek ne mogu proizvoditi u industrijskim količinama, moguća je samo hipotetička procena u poređenju sa konvencionalnom proizvodnjom mesa. Iz tog razloga se u nauci radi sa scenarijima.

Federalna agencija za zaštitu životne sredine je sažela studijsku situaciju do avgusta 2019. godine u svom radu "Meso budućnosti".

Prve studije procenjuju znatno smanjenje gasova staklene bašte za više od 75%. Novije studije su došle do drugog rezultata. Prema tome, laboratorijska proizvodnja mesa stvara više gasova staklene bašte nego što je slučaj sa proizvodnjom konvencionalnog svinjskog ili pilećeg mesa. Čak i ako su proračuni hipotetički, oni ipak pokazuju da sledeća teza "meso iz laboratorije je u svakom slučaju pogodno za klimu" nije istinita. Potrebno je sačekati razvoje u industriji. Tek kada se dostigne prodor u "masovnoj proizvodnji" laboratorijskog mesa, mogu se očekivati znatna poboljšanja.

I u slučaju potrošnje energije, novije studije govore o većem pritisku na životnu sredinu u slučaju proizvodnje laboratorijskog mesa nasuprot konvencionalnoj proizvodnji mesa.

U slučaju potrošnje zemljišta, prema objavljenim scenarijima, postoje znatne tačke prednosti za laboratorijsko meso u odnosu na konvencionalno meso. Naučnici su izračunali da je potrošnja zemljišta znatno niža kod laboratorijskog mesa.

Neosporno je da je pretežno biljna ishrana daleko zdravija i ekološki najprihvatljivija alternativa konvencionalnom mesu, kao i mesu iz laboratorije.

Koliko košta meso iz laboratorije?

Na konferenciji za medije 2013. godine firma Mosa Meat je prezentovala prvi Burger-Bratling (vrstu pljeskavice) od kultivisane govedine. Istraživanje o proizvodnji je trajalo godinama i burger je koštao 250000 evra. Troškovi proizvodnje su u međuvremenu znatno opali i dobavljači su iznova obaveštavali o uspehu, kada se radi o smanjenju troškova. U međuvremenu cena burgera kompanije Mose Meat iznosi oko 9 evra po komadu. Provera podataka je jedva moguća.

Chicken Nuggets (pileći komadići) koji se prodaju u Singapuru su "rastegnuti" biljnim proteinima, tako da cena čistog laboratorijskog mesa nije jasna. BBC je saopštio da je proizvođač Eat Just prvobitno naveo da su troškovi proizvodnje iznosili oko 50 američkih dolara po pojedinačnom komadu Chicken Nuggets-a, u međuvremenu se govori o manjoj sumi.

Čak i ako troškovi proizvodnje nastave da padaju, oni su i dalje znatno viši u odnosu na troškove za konvencionalno meso. Analiza tržišta holandske konsalting firme CE Delft polazi od toga da je meso iz laboratorije skuplje još najmanje 100 puta. U najboljem slučaju savetnička kompanija za upravljanje procenjuje, da cena laboratorijskog mesa iznosi 15 evra po kilogramu. To bi još uvek bilo deset puta više od trenutnih proizvodnih troškova za svinjsko meso u Nemačkoj.

Sa druge strane, u nauci je zastupljeno i suprotno mišljenje. Iz razloga što cenovna prednost zavisi pre svega od obima proizvodnje. Što se više poveća obim proizvodnje laboratorijskog mesa, to će pre dobiti cenovnu prednost na tržištu.

Kada će meso iz laboratorije stići u Evropu?

Krajem 2020. godine u Singapuru je odobreno prvo meso iz bioreaktora. U Evropi smo još daleko od toga.

Hrana iz ćelijskih kultura i iz kultura tkiva na ovim prostorima potpada pod uredbu o novoj hrani (Novel-Food). Dakle, meso i riba koji su uzgajani u laboratoriji važe za nove vrste namirnica i pre puštanja na tržište moraju da polože niz kritičnih testova. Evropska komisija za bezbednost hrane (EFSA), prilikom podnošenja zahteva za odobrenje, proverava da li su proizvodi sigurni.

U Evropskoj uniji do sada nije podnet nijedan zahtev za odobrenje nove hrane i zbog toga meso i riba nisu odobreni za prodaju.

ARHIVA PPNS VEŠTAČKO MESO, GMO, KORONA – POSTOJI LI VEZA?


Smatramo da je izraz "Clean Meat" obmanjujuć

Za proizvodnju laboratorijskog mesa većina teladi se još mora ubiti, jer se fetalni serum teladi još uvek koristi kao hranivo za ćelije mesa. Sve dok životinje moraju i dalje da umiru kako bi se proizvelo hranivo, znači da je samim tim u laboratorijskom mesu sakrivena patnja životinja. U ovom kontekstu smatramo da je termin "Clean Meat" obmanjujuć. Ovaj pojam upućuje na proizvodnju mesa bez patnje životinja i zbog toga se ne sme koristiti za meso koje se proizvodi uz pomoć telećeg seruma.

Da li će meso iz laboratorije za proizvodnju u budućnosti biti pogodnije za životnu sredinu od konvencionalnog mesa, još nije predviđeno u trenutnoj studiji. Za sada su male količine proizvodnje znatno energetski intenzivnije. Budući da se trenutno dosta novca ulaže u istraživanje ove oblasti, situacija može sasvim da se promeni za nekoliko godina. U principu, pretežno biljna ishrana važi za najodrživiji put.

Sa stanovišta Centrale za potrošače (Verbraucherzentrale) važno je transparentno obeležavanje: potrošači moraju jasno da prepoznaju da li meso ili riba potiču iz laboratorije. Prema sprovedenim anketama, mnogi imaju primedbe na meso uzgajano u laboratoriji. Takođe i pitanje da li se takav proizvod sme sa pravom označiti kao "meso", mora biti objašnjeno pre stupanja na tržište.

Ove informacije su nastale u okviru jednog od projekata o ishrani, podržanog od strane Saveznog ministarstva za ishranu i poljoprivredu.

Prevod: Ana Mijailović i Aleksandra Mijailović
Obrada: Prviprvinaskali.com
Izvor: Centrala za potrošače, Nemačka

IZ ARHIVE PPNS INOVACIJE U PREHRAMBENOM SISTEMU: POLJOPRIVREDA KAO SEKTOR GLOBALNE INDUSTRIJSKE EKONOMIJE; GMO; ORGANSKA PROIZVODNJA - PROF. DR TATJANA BRANKOV

PREPORUKA PPNS