Veštačko meso, GMO, korona – postoji li veza?

Veštačko meso, GMO, korona – postoji li veza?

Hamburger od nekoliko desetina milijardi ćelija uzgojenih u laboratoriji nam je predstavljen (ispržen i pojeden) na konfererenciji za štampu u Londonu 2013. godine1. „Hamburger profesor“ Mark Post i njegov tim su pri stvaranju prvog in-vitro mesnog proizvoda potrošili oko 250.000 evra koje im je donirao Sergej Brin, suosnivač Gugla. Profesor Post je 2015. godine na Svetskom ekonomskom forumu najavio revoluciju u proizvodnji mesa2. Naveo je brojne razloge zbog kojih je postojeća mesna industrija neodrživa i mora biti transformisana putem laboratorijskog bioinženjeringa. Između ostalog smatra da:

  • goveda neefikasno konvertuju biljne proteine kojima se hrane u animalne proteine, 
  • je stočarska industrija odgovorna za veliku emisiju gasova staklene bašte (navodno u istoj meri kao transportna industrija), 
  • oranice koje trenutno koristimo u svrhu proizvodnje mesa (a koje čine 70% ukupnih oranica) možemo upotrebiti i u druge namene. 
Potrebu za animalnim proteinima u ishrani označio je kao mit, a kao potvrdu svoje teze naveo je da dve milijarde vegetarijanaca na našoj planeti živi srećnim, kreativnim i prokreativnim životom. Obećao nam je kreiranje zdravog veštačkog mesa, toliko zdravog da će nam čak i lekari prepisivati posetu Mekdonaldsu jednom nedeljno. Iste, 2015. godine Mark Post je najavio otvaranje suvlasničke kompanije Mosa Meat.

Nakon predstavljanja veštačkog hamburgera, usledili su medijski nastupi proponenata proizvodnje i konzumacije veštačkog mesa koji tvrde da ovaj način proizvodnje garantuje dobijanje jevtinijih proizvoda, uštedu resursa (vode, energije i zemljišta), smanjenje patnje životinja i smanjenje emisije gasova staklene bašte. Otvorene su brojne startup kompanije u SAD (Memphis Meats - sada Upside Foods, Finless Foods, Eat Just itd), Evropi (npr. Meatable), Izraelu (SuperMeat, Aleph Farms, MeaTech, itd), Singapuru (npr. Shiok Meats), Japanu (npr. Integriculture), Engleskoj (npr. Multus Media), Kanadi (npr. Future Fields), Kini (npr. Joes Future Food), Rusiji (Welldone, Ochakov Food Ingredients Plant), itd.

Pet američkih startapa - Eat Just, Memphis Meats, Finless Foods, BlueNalu i Fork & Goode – su 2019. godine formirali Alijansu za inovativno meso, živinu i morske plodove (AMPS Innovation), a dve godine kasnije 13 evropskih i izraelskih startupa - Aleph Farms, Bluu Biosciences, Cubiq Foods, Future Meat, Gourmey, Higher Steaks, Ivy Farm, Meatable, Mirai Foods, Mosa Meat, Peace of Meat, SuperMeat i Vital Meat se okupilo pod okriljem udruženja Cellular Agriculture Europe, u cilju unapređenja saradnje sa regulatornim organima nadležnim za odobravanje plasmana veštačkog mesa.

Izraelska kompanija Aleph Farms je 2019. godine na Međunarodnoj svemirskoj stanici proizvela meso uz pomoć 3D bioprintera. Future Meat Technologies kompanija je 2022. godine u gradu Rehovotu (Izrael) otvorila prvu fabriku veštačkog mesa - dnevni kapacitet proizvodnih linija 500 kilograma veštačkog mesa (ekvivalent 5.000 hamburgera). Time je u Izraelu otpočela era masovne proizvodnje veštačkog mesa.

ARHIVA PPNS INOVATIVNI IZRAELSKI PROJEKAT - VEŠTAČKA PILETINA

Inovativni izraelski projekat - veštačka piletina
Singapur je prva zemlja na svetu koja je odobrila legalnu prodaju veštačkog mesa. Singapurska agencija za hranu je 2020. godine dozvolila prodaju veštačke piletine Eat Just kompanije, koja je prvi put ponuđena konzumentima u restoranu „1880". U SAD je sklopljen formalni sporazum između Ministarstva poljoprivrede SAD (USDA) i Agencije za hranu i lekove (FDA) o regulisanju veštačkog mesa. FDA je prvi put u novembru 2022. godine odobrila upotrebu kultivisane piletine Upside Foods kompanije za ishranu ljudi. Nakon inspektovanja USDA ova kompanija će moći plasirati svoje proizvode na tržište. Kinesko Ministarstvo za poljoprivredu i ruralna pitanja je u decembru 2021. godine, pod kategorijom „ključno područje razvoja“ uvrstilo veštačko meso u svoj Petogodišnji plan.

Po pravilima EU, nova hrana poput proizvoda od laboratorijski uzgojenog mesa mora proći period testiranja od oko 18 meseci tokom kojeg kompanija dokazuje Evropskoj agenciji za bezbednost hrane (EFSA) da je proizvod bezbedan za upotrebu. Međutim, 27. aprila 2022. godine Evropska komisija je odobrila prikupljanje potpisa za Evropsku građansku inicijativu „Završi doba klanja“3 koja će imati težinu pravnog akta (nije obična peticija), a čija ideja je preusmeravanje subvencija za stočarstvo na uzgoj veštačkih i biljnih proizvoda, odnosno isključivanje farmi iz Zajedničke agrarne politike (CAP). Za pokretanje peticije odabran je simboličan datum - 5. jun - Nacionalni dan prava životinja. Cilj je da se prikupi najmanje milion potpisa iz sedam različitih država EU u roku od godinu dana, što je neophodan minimum da bi Evropska komisija reagovala.

Iako su aktivnosti na polju proizvodnje veštačkog mesa, baš kao i GMO, otpočele sa biotehnološkim startapovima, vrlo brzo su se u obe priče uključili multinacionalni giganti. Na primer, jedan od najvažnijih investitora Shiok Meats strartapa iz Singapura je prehrambeni gigant Tyson Foods and Cargill. Aleph Farms startap iz Izraela finansiraju Migros, Cargill Ventures, Synthesis Capital, Stray Dog Capital, EIT Food, Strauss Group, M-Industry, itd. Iako je „hamburger profesor“ na Svetskom ekonomskom forumu 2015. godine tvrdio da će ljudi moći samostalno u svojim kućama u mikrotalasnim rernama da proizvode veštačko meso, kompanije koje se bave ovom proizvodnjom, baš kao i kompanije koje se bave uzgojem GM biljaka, teže da ostvare patentnu zaštitu.

ARHIVA PPNS KORPORATIVNO OZELENJAVANJE 

Korporativno ozelenjavanje
Npr. MeaTech (Izrael) kompanija je podnela 15 zahteva za patente i pet za poslovnu tajnu koji se odnose na kultivisanje, preradu i bioprint, manipulaciju kulturom tkiva, stimulisanje rasta u kulturi tkiva, 3D štampu, fuziju mišićnih matičnih ćelija, itd. Obe tehnologije su servirane na tržište bez razmišljanja o mogućim posledicama. Brzom početnom usvajanju tehnologije genetičkog inženjeringa u određenim delovima sveta u velikoj meri doprineo je meki regulatorni pristup SAD. U prvim godinama (1996-1999) uzgoja GM biljaka, zabeležena je jedna od najbržih globalnih stopa usvajanja nove tehnologije u modernoj istoriji – površine pod GM kulturama su uvećane sa 1,7 na 39,9 miliona hektara.

Za očekivati je da će nova tehnologija proizvodnje veštačkog mesa takođe imati početničku sreću, opet zbog mekih regulatornih pristupa. Dok pojedine grupe dodeljuju veštačkom mesu, baš kao što su i GMO epitet „Frankenštajn hrane“, a tradicionalni proizvođači insistiraju na zabrani upotrebe reči meso na pakovanjima novih proizvoda, kompanije ga plasiraju pod istim sloganima kao GMO – borba protiv gladi u svetu, održiva poljoprivreda, bolja planeta i sl, insistirajući da je naglasak na finalnom proizvodu a ne na metodu proizvodnje.

Kakva će biti sudbina veštačkog mesa zavisiće od stepena prihvatanja u različitim delovima sveta. Stare generacije GMO nisu doživele uspeh kakav je očekivala većina eksperata ’90-ih. Snažan otpor javnosti (EU, neke države Afrike, Latinske Amerike, Balkan, itd) u velikoj meri je paralisao težnju multinacionalnih kompanija da u potpunosti zavladaju prehrambenim sistemom. U tome je veliku ulogu odigrala EU koja je, u principu, ostala zatvorena za GMO. Na ograničenim površinama (oko 100.000 hektara) uzgaja se samo jedan GM usev – kukuruz, samo u jednoj evropskoj zemlji - Španiji.

U međuvremenu, novim tipom genetičkog inženjeringa koji mnogo preciznije od starog tipa modifikuje genom stvoreni su genetički editovani organizmi (GEO). U transakciji vrednoj 63 milijarde dolara, 2018. godine spojene su Bajer i Monsantno kompanija sa licencom za korišćenje Krisper Kas9 (CRISPR/Cas9) postupka preuređenja genoma. Iste godine (2018) Sud pravde EU donosi odluku da su organizmi čiji je genom preuređen novim tehnikama direktne mutageneze takođe GMO u smislu odrednica Direktive 2001/18/EK i da su podložni svim „GMO direktivama“!

COVID-19 pandemija (prvi slučaj u decembru 2019. godine) skrenula je pažnju javnosti paralisane strahom od smrti, sa svih ostalih potencijalno važnih tema. U junu 2020. godine Evropska komisija je predložila privremeno ublažavanje strogih pravila EU o GMO kako bi se izbegla uska grla u kliničkim ispitivanjima (a i tretmanima) vakcina kompanija Astra Zeneca i Johnson & Johnson koje sadrže ili se sastoje od GMO4. U julu mesecu 2020. godine Savet i Parlament EU su usvojili predloženu uredbu Evropske komisije5.

U maju 2020. Evropska komisija je predstavila strategiju „od njive do trpeze” kao jednu od ključnih mera u okviru Zelenog dogovora. Strategijom se namerava preusmeriti postojeći prehrambeni sistem prema održivom modelu i doprineti postizanju klimatske neutralnosti do 20506. Strategija „od njive do trpeze” usklađena je sa strategijom EU za bioraznolikost do 2030. Ciljevi buduće politike CAP-a su usko povezani sa strategijom „od njive do trpeze”. Komisija je u martu 2021. godine predstavila Akcioni plan za organsku poljoprivredu, čiji je glavni cilj podsticanje organske proizvodnje kako bi do 2030. njen udeo u korišćenju poljoprivrednih zemljišta EU dostigao 25 %7. Takođe je usvojila predlog da se upotreba pesticida u EU smanji za 50% do 2030. godine8.

Ipak, ta odluka nije bila prepreka Komisiji da produži odobrenje za upotrebu kontroverznog herbicida glifosata za još jednu godinu (ističe 15. decembra 2022.)9. Ovaj herbicid koji je Svetska zdravstvena organizacija za istraživanje raka (IARC) ocenila kao verovatno kancerogen, od izuzetnog je značaja za industriju (vlasnik Bajer) i masovno se koristi u proizvodnji GM biljaka.

ARHIVA PPNS MONSANTO IGNORISAO DOKAZE KOJI SU POVEZIVALI NJEGOVOG "UBICU KOROVA" SA RAKOM?

Monsanto ignorisao dokaze koji su povezivali njegovog ’ubicu korova’ sa rakom?
Prošle godine završena je studija u kojoj se zaključuje da nove genomske tehnike (NGT) (čitaj GMO) mogu značajno doprineti povećanju održivosti proizvodnje i borbi protiv klimatskih promena, te da važeće zakonodavstvo EU o GMO nije prikladno za nove tehnologije. S tim u vezi prioritet agende Ursule fon der Lajen za 2023. godinu je promena zakona o GMO, što će najverovatnije značiti fundamentalnu deregulaciju, odnosno izuzimanje proizvoda koji se dobijaju CRISPR-Cas i sličnim tehnologijama "uređivanja gena" iz trenutno važeće procene rizika, sledljivosti i obeležavanja.

U cilju sprečavanja takvog ishoda i osvešćivanja javnosti, Zelena grupa (Green Group/EFA), berlinska kancelarija Fondacije za poljoprivredu budućnosti (Save Our Seeds) i Međunarodna federacija pokreta za organsku poljoprivredu (IFOAM) nakon diskusije u Evropskom parlamentu održane u novembru 2022. godine zahtevaju da se postojeća regulative EU koja poštuje princip predostrožnosti, koegzistenciju konvencionalnih i GMO useva u poljoprivredi i pravo potrošača na slobodan izbor, primenjuje i na proizvode nastale novim tehnologijama editovanja.

ARHIVA PPNS EVROPSKА KOMISIJА PREDLAŽE DEREGULACIJU GMO, U EVROPSKOM PARLAMENTU ODRŽANA DISKUSIJA "EVROPA BEZ GMO"


Evropskа komisijа predlaže deregulaciju GMO, u Evropskom parlamentu održana diskusija ’Evropa bez GMO’

Navedene promene politike izazivaju nezadovoljstvo tradicionalnih farmera širom evropskog kontinenta. Najeklantantniji primer su protesti farmera u Holandiji. Vlada pokušava da isprati smernice EU o smanjenju emisija stakleničkih gasova, te su sve glasnija mišljenja da bi stočni fond ove zemlje trebalo prepoloviti. U tome im veliku podršku pružaju zelene partije i Partija za životinje koja je značajna politička snaga. Holandija je drugi najveći izvoznik poljoprivrednih proizvoda u svetu (nakon SAD), te bi ovakav zaokret u politici ostavio brojne ekonomske i društvene posledice.

Srbija je usvojila Deklaraciju Zelene agende u oktobru 2020. na Konferenciji u Sofiji i obavezala se da će sprovoditi svoje akcije kroz Regionalni akcioni plan koji je usvojen na samitu u Sloveniji, u oktobru 2021. Premijerka Srbije Ana Brnabić je na Kopaonik biznis forumu 2021. godine istakla da biotehnologija pruža veće prilike i od potencijala digitalizacije. U februaru 2022. godine potpisala je Sporazum o uspostavljanju centra Svetskog ekonomskog foruma za četvrtu industrijsku revoluciju u Srbiji, prvog takvog u regionu Zapadnog Balkana čiji fokus rada će biti na veštačkoj inteligenciji i bioinženjeringu. U oktobru 2022. godine otvorila je prvu Međunarodnu konferenciju "Budućnost biotehnologije" u Beogradu, u organizaciji Vlade Srbije i Svetskog ekonomskog foruma i poručila da će biotehnologija biti ključni fokus nove vlade.

ARHIVA PPNS BRNABIĆ: BIOTEHNOLOGIJA KLJUČNA ZA MEDICINU, POLJOPRIVREDU I PREHRAMBENU INDUSTRIJU - BIĆE MEĐU PRIORITETIMA NOVE VLADE

Brnabić: Biotehnologija ključna za medicinu, poljoprivredu i prehrambenu industriju - biće među prioritetima nove vlade
Predsednik Svetskog ekonomskog foruma Borge Brende je izjavio da Srbija prednjači u regionu u razvoju tehnologije i da za deset godina više neće biti pretežno poljoprivredna zemlja. Jelena Begović, direktorka Instituta za molekularnu genetiku i genetično inženjerstvo nam je predvidela budućnost uz mleko bez krava i meso biljnog porekla10. Prva konferencija o alternativnim proteinima u Srbiji održaće se 16. decembra 2022. godine u Novom Sadu11. Pogon kompanije Nestle PBMS (Plant Based Meal Solutions – proizvodi za ishranu na bazi bilja), u kojem će se proizvoditi četiri vrste proizvoda: šnicle, medaljoni, prsa i file, gradi se u Surčinu12.

Dakle, skoro svi preduslovi za proizvodnju veštačkog mesa u Srbiji su ispunjeni. Obezbeđena je međunarodna podrška; angažovani su domaći i strani eksperti; imamo i multinacionalnu kompaniju proizvođača koja će prisvajati dobit; stočarstvo u Srbiji je toliko devastirano, a državna podrška toliko mala da se farmerima više isplati da likvidiraju grla nego da nastave sa proizvodnjom; supermarketi nam nude uvozno meso lošeg kvaliteta, a cene „divljaju“, te hteli-ne hteli proređujemo mesne (a i mlečne) obroke.

Za ispunjenje nove agende treba prevazići još samo jednu „sitnicu“- otpor javnosti! Da li nas je korona toliko „ubila u glavu“, pa ćemo pristati na promenu Zakona o GMO, na neobeležavanje genetički editovanih organizama, na konzumaciju veštačkog mesa i slične egzibicije i time nepovratno uništiti našu poljoprivrednu proizvodnju?

1 https://www.bbc.com/news/science-environment-23576143
2 https://www.youtube.com/watch?v=1lI9AwxKfTY
3 https://eci.ec.europa.eu/025/public/#/screen/home
4 https://www.euractiv.com/section/health-consumers/news/eu-goes-easy-on-gmos-in-race-for-covid-19-vaccine/
5 https://www.consilium.europa.eu/en/press/press-releases/2020/07/14/vaccine-against-covid-19-council-adopts-measures-to-facilitate-swift-development/
6 Donošenjem Zakona o klimi sve države članice su se obvezale da će do 2030. smanjiti neto emisije stakleničkih gasova u EU-u za najmanje 55 % u odnosu na nivo iz 1990.godine.
7 https://agriculture.ec.europa.eu/farming/organic-farming/organic-action-plan_en
8 https://ec.europa.eu/eip/agriculture/en/news/green-deal-halving-pesticide-use-2030
9 https://www.euractiv.com/section/agriculture-food/news/temporary-extension-of-eu-glyphosate-approval-hits-roadblock/
10 https://www.rtv.rs/sr_lat/drustvo/brnabic-iskorak-srbije-u-razvoj-biotehnologije_1383150.html
11 https://komunalt.rs/komunalt-conference/
12 https://bizlife.rs/nestle-u-srbiji-planira-proizvodnju-vestackog-mesa/

Foto: Pixabay, The Meat Revolution Mark Post, Vikipedija
Dr Tatjana Brankov, vanredni profesor Univerziteta u Novom Sadu,
za udruženje PRVI PRVI NA SKALI



IZ ARHIVE PPNS INOVACIJE U PREHRAMBENOM SISTEMU: POLJOPRIVREDA KAO SEKTOR GLOBALNE INDUSTRIJSKE EKONOMIJE; GMO; ORGANSKA PROIZVODNJA - PROF. DR TATJANA BRANKOV

Inovacije u prehrambenom sistemu: Poljoprivreda kao sektor globalne industrijske ekonomije; GMO; Organska proizvodnja - prof. dr Tatjana Brankov
PREPORUKA PPNS

O GMO

  • Inovacije u prehrambenom sistemu: Poljoprivreda kao sektor globalne industrijske ekonomije; GMO; Organska proizvodnja - prof. dr Tatjana Brankov
  • Pogrešan je put rešavanja gladi na planeti Zemlji pomoću GMO - prof. dr Marijan Jošt (In memoriam)
  • Korporativno ozelenjavanje
  • Stari "GMO" mogli su da se identifikuju, sa "novim genomskim tehnikama" neće biti tako
  • Zbog kršenja Zakona o GMO, pod zabranom uvoza i prometa bili Mikros union i Perutnina Ptuj 2018. i 2019; GM soja gajena na 178 hektara od 2012. do 2019. - saznaje PRVI PRVI NA SKALI
  • Pitanje suvereniteta u proizvodnji hrane je ključno i za pitanje GMO - prof. Dimitrijević

Detaljno OVDE

KRAGUJEVAC BEZ GMO

  • Predstavljanje projekata udruženja PRVI PRVI NA SKALI - Gradska uprava, Kragujevac (AUDIO)
  • Znanje imanje: Put u uspeh
  • Kragujevac bez GMO 2021 - rezime projekta  (VIDEO)
  • Očuvanje starih sorti, za Srbiju bez GMO - dr Ivana Petrović (VIDEO)
  • GMO, balast moderne poljoprivredne proizvodnje - Bogdan Cekić (VIDEO)

Detaljno: OVDE 

GMO: SRBIJA

  • Brnabić: Biotehnologija ključna za medicinu, poljoprivredu i prehrambenu industriju - biće među prioritetima nove vlade
  • Samodovoljnost u proizvodnji hrane na Zapadnom Balkanu
  • Poljoprivredno-veterinarska škola u Rekovcu već ima učeničku zadrugu, a sada i sušaru
  • Rio Tinto "brani" Srbiju od GMO?
  • Prva banka semena u Srbiji čuva stare sorte od zaborava i klimatskih promena

Detaljno: OVDE

GMO: EVROPA

  • Evropska komisija zadržava glifosat na njivama uprkos protivljenju država članica EU
  • Evropska komisija predlaže deregulaciju GMO, u Evropskom parlamentu održana diskusija "Evropa bez GMO"
  • Mit je da EU "hrani svet", ali je istina da "jede" eko sistem
  • Nova genomska tehnika (NGT) mogla bi da zameni GMO?
  • Većina Evropljana (86%) želi da hrana koja sadrži GMO bude obavezno označena

Detaljno: OVDE

GMO: SVET

  • SAD: Herbicid glifosat u 80 odsto uzoraka urina
  • Preminuo Dejvid Benet (57) kome je presađeno genetski modifikovano srce svinje (VIDEO)
  • Prof. dr Tatjana Brankov: Korporativno predatorstvo - ekskluzivno za Prviprvinaskali.com
  • U Bangladešu vanila od plastike - uz pomoć GMO bakterija; Prijatelji Zemlje: Sinbio vanilija je ekstremni oblik genetskog inženjeringa
  • Peru produžio moratorijum na GMO, do 2035: Biodiverzitet je naš identitet!

Detaljno: OVDE 

GMO: DOKUMENTI

  • Vikiliks: Srbija - Novi zakon o GMO ne podleže STO, Vlada obećava da će ga izmeniti vremenom
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o genetički modifikovanim organizmima - predlog, 2013.
  • Nacionalna strategija održivog razvoja - Vlada Srbije, 2008
  • Zakon o genetički modifikovanim organizmima
  • Bioetički aspekti istraživanja i korišćenja rezultata u oblasti GMO
Detaljno: OVDE

GMO: VIDEO

  • In memoriam: Arpad Pustaji (1930-2021)
  • Argentinsko loše seme
  • Seme pobune
  • Vikiliks: Rat, laži i videotrake
  • Rat za seme
  • Svet po Monsantu

Detaljno: OVDE

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANATVITERINSTAGRAM , JUTJUBMIKSKLAUD 

PODRŽI PPNS!

Print Friendly and PDF

Komentara: 0

Dodaj komentar

Facebook komentari