U maju ove godine, Ujedinjeno Kraljevstvo je predstavilo nacrt zakona kojim se omogućava komercijalni uzgoj i prodaja genetički editovanih, odnosno preuređenih organizama (GEO). Od Bregzita (januar 2020) britanska vlada na različite načine ublažava restriktivne propise EU o GMO, te su od marta o.g. na snazi propisi koji olakšavaju sprovođenje eksperimenata sa GEO u otvorenim, poljskim uslovima.

Članovi tima bivšeg premijera B. Džonsona više puta su iznosili tvrdnje da bi olakšavanje propisa u vezi Novih tehnika oplemenjivanja biljaka (New Plant Breeding Techniques - NBTs) uskladilo politiku Velike Britanije sa politikom najznačajnih trgovinskih partnera, koristilo bi životnoj sredini, obezbedilo bi prehrambenu sigurnost ne samo putem povećanja ponude hrane, već i putem brzog stvaranja useva prilagođenih na klimatske promene. Očekuje se da će novi Zakon o genetskoj tehnologiji (preciznom uzgoju) biti usvojen do kraja o.g, čime će se Britanija pridružiti SAD, Izraelu, Argentini i drugim zemljama koje su u velikoj meri ublažile propise o primeni NBTs.

ARHIVA PPNS VREME GMO JE PROŠLO, DOLAZI VREME GEO - GENETIČKI ’EDITOVANIH’ ORGANIZAMA


U Evropskom parlamentu u Briselu u četvrtak 17. novembra 2022. godine održana je diskusija o inicijativi Evropske komisije za promenu legislative o odobravanju, proceni rizika i obeležavanju GEO. Domaćin manifestacije je bila Zelena grupa (Green Group/EFA), a koorganizatori berlinska kancelarija Fondacije za poljoprivredu budućnosti (Save Our Seeds) i Međunarodna federacija pokreta za organsku poljoprivredu (IFOAM).

Komisija je objavila predlog agende Ursule fon der Lajens za drugi kvartal 2023. godine – fundamentalnu deregulaciju, odnosno izuzimanje iz dosadašnjih praksi procene rizika, sledljivosti i obeležavanja GMO stvorenih CRISPR-Cas i sličnim tehnologijama preuređivanja genoma. Potencijalne posledice deregulacije na životnu sredinu, potrošače, poljoprivrednu proizvodnju i slično bile su predmet diskusije učesnika skupa.

Eva Gelinsky član švajcarskog Komiteta za biotehnološku etiku istakla je da nam visokorizične tehnologije preuređivanja genoma čije posledice primene još uvek ne razumemo u dovoljnoj meri, nisu neophodne u cilju prilagođavanja poljoprivredne proizvodnje klimatskim promena, jer imamo na raspolaganju alternativne pristupe u gajenju biljaka (npr. polikulture - združene useve – koje nam omogućavaju optimalno korišćenje zemljišta za uzgoj, popravljanje njegovih fizičko-hemijskih i bioloških osobina, povećanje agro-biodiverziteta, zaštitu od erozije, očuvanje vlažnosti i smanjenje potrebe za pesticidima) koje dobro poznajemo, a možemo ih i primeniti vrlo brzo.

Dr Christoph Then, izvršni direktor minhenskog Testbiotech instituta za nezavisnu procenu uticaja biotehnologije govorio je o neželjenim (nenamernim) rizicima skopčanim sa primenom novih tehnologija editovanja, nepostojanju kriterijuma za klasifikaciju praznih obećanja od potencijalnih benefita, kao i o ugrožavanju budućnosti organske i konvencionalne proizvodnje i prava potrošača. Posebno je naglasio opasnost od patentiranja bioloških resursa kojim se ograničava dostupnost materijala klasičnim oplemenjivačima. Kao primer je naveo patent WO2021154632 kompanije Syngenta (5.8.2021) koji pokriva 5.000 jednonukeptidnih polimorfizama (SNPs) u divljim srodnicima gajene soje.

Dr Margaret Engelhard iz nemačke Federalne agencije za zaštitu prirode istakla je da savremena biotehnologija prolazi kroz proces duboke tranformacije pod uticajem: tehnologija preuređivanja genoma, digitalizacije, veštačke inteligencije i automatizacije. Iako se NBTs koriste u različite namene poput ciljane mutageneze (isključivanje gena, aktivacija gena, inhibiranje gena), genetičkog inženjeringa – transgeneze ili sintetičke biologije (unošenje novih gena), koje zaista izazivaju revolucionarne izmene genoma, metode transfera DNK u ćeliju ostale su iste kao i u starijim generacijama GMO (bombardovanje česticama ili transfer posredstvom Agrobacterium-a), a znanje o rizicima primene novih tehnika je i dalje ograničeno. Imajući u vidu potencijalne rizike od primene preuređivanja genoma (efekti na zdravlje ljudi i životinja; efekti na biogeohemijske procese; uticaje na upravljanje poljoprivrednom proizvodnjom; interakciju sa ciljnim i neciljnim organizmima; perzistentnost i invazivnost) koji se ne razlikuju od rizika primene klasičnih tehnika genetičkog inženjeringa, dr Engelhard je predložila da se sačuva postojeći princip predostrožnosti i procena rizika po principu „slučaj po slučaj”, a ne per se kategorizacija rizika. Iako je detekcija promena na nivou DNK nastalih pod uticajem preuređivanja genoma moguća, identifikacija GMO zavisi od informacija koje se moraju obezbediti iz različitih izvora. Stoga je, dr Engelhard predložila uspostavljanje međunarodne baze podataka (za detekciju i identifikaciju GMO) i očuvanje postojeće prakse sledljivosti robe koja sadrži GMO.

Fabrizzio Fabbri, menadžer Euro Coop - evropske zajednice potrošačkih zadruga koja uključuje oko 7.000 preduzeća sa oko 750.000 zaposlenih, smatra da bi deregulacija novih tehnologija preuređivanja genoma ugrozila pravo potrošača na izbor kao i tržište organske hrane i ne-GMO hrane u Evropi.

Jörg Rohwedder, direktor Foodwatch neprofitne organizacije govorio je o potrebi primene principa transparentnosti u prehrambenom sistemu kao garantu slobodnog prava na izbor.

Svi učesnici skupa saglasni su da postojeću regulativu EU koja poštuje princip predostrožnosti, koegzistenciju konvencionalnih i GMO useva u poljoprivredi i pravo potrošača na slobodan izbor ne treba menjati. S tim u vezi, zahtevali su od Komisije da putem propisa garantuje detekciju i obeležavanje proizvoda nastalih novim tehnologijama editovanja na isti način kao što garantuje detekciju i obeležavanje klasičnih GMO.

Claire Bury, predstavnica EU Komisije, zamenica generalnog direktora Generalnog direktorata za zdravlje i bezbednost hrane (DG Sante), nije dala nijedan konkretan odgovor na brojna pitanja učesnika skupa. U svom izlaganju uporno je insistirala, bez nuđenja konkretnih dokaza, da nove metode podržavaju održivost prehrambenog sistema i da mogu biti korisne u borbi protiv klimatskih promena.



Jasno je da se u pozadini namere Evropske komisije da prikrije postojanje GMO u prehrambenom sistemu putem deregulacije postojećih propisa krije težnja multinacionalnih kompanija (pre svega vlasnika CRISPR-Cas patenta) za daljim jačanjem tržišnih pozicija i prisvajanjem resursa. Spajanje Dow i DuPont kompanija, akvizicija Syngente od strane ChemChina, te spajanje Bayera i Monsanta preoblikovali su pre tri godine globalnu industriju semena. Prema podacima iz 2018. godine tri kompanije kontrolišu 59% svetskog tržišta semena. Očito, to im nije dovoljno. Ne birajući sredstva za pritisak i koristeći aktuelno slabljenje EU, multinacionalne kompanije uz bezrezervnu podršku SAD idu ka svom krajnjem cilju – kontroli 100% semena.

U svetlu novih okolnosti u kojima EU ne poštuje ni sopstvene zakone, već namerava da usvoji propise koji su u koliziji sa Opštim zakonom o hrani (član 7 – princip predostrožnosti; član 8 – zaštita interesa potrošača; član 18 - sledljivost) pozicija Srbije će se dalje usložnjavati. Realno je očekivati pojačane pritiske na srpsku vlast kako bi ubrzala izmene postojećeg Zakona o GMO ili usvojila neki novi zakon kojim bi na određeni način klasifikovala GEO.

Poštovanje želja EU, SAD i multinacionalnih kompanija u ovom slučaju predstavljalo bi genocid nad srpskim seljakom. Najgore što možemo da uradimo je da dignemo ruke i predamo se bez borbe. Rešenje je – pojačani aktivizam!

Za udruženje PRVI PRVI NA SKALI,
prof. dr Tatjana Brankov, stručni saradnik-konsultant

PRILOG 1: Legislation for plants produced by certain new genomic techniques



PRILOG 2: Legislation for plants produced by certain new genomic techniques - Public Consultation Factual Summary Report



PRILOG 3: Gene Editing Myths and Reality Report - Greens EFA

Peticija "Ne iza naših leđa" - protiv razvodnjavanja GMO propisa

Brojna udruženja posvećena ekologiji, potrošačkim pravima i organskoj proizvodnji pokrenula su zajedničku internet peticiju širom Evrope protiv slabljenja pravila EU o GI. U trenutnom zakonodavnom procesu, Evropska komisija se jasno pozicionirala u korist takve deregulacije, smatraju pokretači.

Uz moto "Ne iza naših leđa - nema besplatne karte za nove GMO u našoj hrani!", peticija zahteva da se za nove GMO zadrži postojeća regulativa. Posebno se pozivaju nemački ministar poljoprivrede i ministarka životne sredine da se založe za zahteve peticije - da se zadrži obavezno obeležavanje za sve vrste GMO, kao i da procena rizika, sledljivost i metode detekcije ostanu preduslovi za odobrenje za sve genetički modifikovane biljke.

Široka podrška organskog sektora

Peticiju podržavaju i distribuiraju različita udruženja od AbL, BOLV i Bioland do Save Our Seeds i Slowfood. Za organski sektor, koji takođe funkcioniše bez GI, od suštinskog je značaja, baš kao i za sistem "Ohne Gentechnik" (Bez GMO) - "etiketu" prisutnu na proizvodima i u Srbiji, da GI ostane jasno prepoznatljiv i u budućnosti.

Snažna GMO pravila nisu gotova stvar ni u Evropi

Čvrsti propisi o GI nisu automatizam čak ni u Evropi koja je tradicionalno kritična prema tome. Ovo postaje očigledno iz nedavno pokrenutih javnih konsultacija Evropske komisije u okviru tekućeg zakonodavnog projekta za moguću izmenu pravila o GI u Evropi. Mnoga pitanja su očigledno pristrasna ili daju samo ograničen broj mogućih odgovora, a izbor je višestruk.

Pokretači peticije smatraju važnim da ovim putem Komisija dobije što više utemeljenih povratnih informacija. Potrebno je naglašavati Evropskoj komisiji i nacionalnim vladama država članica koliko su jasni propisi o GMO važni za potrošače i procvat organske i "Ohne Gentechnik" [ne-GMO] sektora.

Do sada je prikupljeno 327.272 potpisa, a naredni cilj je 500.000.

Korisni linkovi:

• Onlajn peticija "Ne iza naših leđa - nema besplatne karte za nove GMO u našoj hrani"
• Organski sektor podržava peticiju za slobodu izbora i regulisanje GMO
• Informationsdienst Gentechnik: Pokrenuta peticija širom Evrope za striktno zakonodavstvo o GMO
• Komisija EU: Javne konsultacije o zakonodavstvu za biljke proizvedene određenim novim genomskim tehnikama
• Pristrasna pitanja: Pokrenute konsultacije EU o novom genetskom inženjeringu

Izvor: GMO-free Regions
Obrada: Prviprvinaskali.com

IZ ARHIVE PPNS INOVACIJE U PREHRAMBENOM SISTEMU: POLJOPRIVREDA KAO SEKTOR GLOBALNE INDUSTRIJSKE EKONOMIJE; GMO; ORGANSKA PROIZVODNJA - PROF. DR TATJANA BRANKOV

PREPORUKA PPNS