Mada se države članice EU izričito protive, Evropska komisija namerava da za ozloglašeni herbicid izda dozvolu na još godinu dana

Organizacija PAN Evropa predlaže hitnu zabranu, kako tvrde, štetnog pesticida, jer postoji dovoljno naučnih dokaza o riziku njegove upotrebe po ljudsko zdravlje i životnu sredinu Države članice Evropske unije blokirale su predlog Evropske komisije o produženju odobrenja za glifosat, koji ističe 15. decembra. I pored toga što što je takva odluka doneta na Odboru za žalbe, izvršna vlast verovatno će ipak odobriti privremenu obnovu na još godinu dana, prenosi „Euraktiv”.

Kako se navodi, o zabrani kontroverznog najrasprostranjenijeg herbicida priča se već godinama, a pitanje obnove prate burne rasprave jer se pogledi razilaze kada je u pitanju njegov uticaj na zdravlje i životnu sredinu.

Još u maju ove godine Agencija EU za hemikalije (ECHA) i Agencija za bezbednost hrane (EFSA), koje procenjuju potencijalne zdravstvene i ekološke rizike u vezi s glifosatom, prolongirale su donošenje odluke tek za sredinu naredne godine. Iako je trebalo da analiza već bude gotova, te dve agencije su tada saopštile da konačan sud neće moći da daju pre sredine 2023. godine.

ARHIVA PPNS BRAZIL: HERBICID GLIFOSAT OTKRIVEN U UZORCIM MAJČINOG MLEKA - POKAZALA STUDIJA

Stela Kirijakides, poverenica EU za zdravstvo, tada je izrazila zabrinutost zbog odlaganja ove procene, koja izaziva veliko interesovanje javnosti.

Ipak, najavljeno je da će predstavnici država članica imati priliku da još jednom glasaju o budućnosti ovog sredstva, na osnovu zaključaka procene ECHA i EFSA.

U međuvremenu, izvršna vlast EU uložila je žalbu kada su u oktobru ove godine članice blokirale predlog komisije na stalnom komitetu Komisije EU za biljke, životinje, hranu i hranu za životinje. Propao je i drugi pokušaj, jer 15. novembra nije bilo većine za ponovno odobrenje.

– Komisija sada ima zakonsku obavezu da donese odluku pre isteka roka polovinom decembra – rekao je portparol EK. Potvrdio je da će izvršna vlast EU sada pristupiti usvajanju uredbe koja će produžiti period dozvole za godinu dana, odnosno do 15. decembra 2023. godine, navodi se u izveštaju koji je preneo „Agroklub”.

Istovremeno, uticajna organizacija PAN Evropa pozvala je Komisiju da ne daje blanko ček za glifosat na još godinu dana. Predlažu hitnu zabranu, kako tvrde, štetnog pesticida, jer postoji dovoljno naučnih dokaza o neprihvatljivom riziku njegove upotrebe po ljudsko zdravlje i životnu sredinu.

– Glasanje je snažan signal Evropskoj komisiji da moramo jednom zauvek ukinuti glifosat – rekao je Džerdželi Simon iz PAN Evropa. Dodao je da bi EK trebalo da sasluša građane koji su zahtevali kako njegovo, tako i ukidanje štetnih pesticida i predložili zabranu herbicida.

S druge strane, predstavnici industrije se bore za ponovno odobrenje materije. U „Glyphosate Renewal Group GRG” uvereni su da će ono biti produženo kako bi se agencijama EU ostavilo dovoljno vremena da sprovedu tekuće naučne evaluacije.

Kod ovog je herbicida sporno to da li se može klasifikovati kao kancerogen. Portal podseća da ga je međunarodna agencija Svetske zdravstvene organizacije za istraživanje raka IARC ocenila verovatno kancerogenim, dok je Organizacija UN za hranu i poljoprivredu FAO zaključila da je mala verovatnoća kada je u pitanju kancerogeni rizik za ljude kada ga konzumiraju kroz ishranu.

ARHIVA PPNS DW: NEMAČKI PESTICIDI TRUJU ARGENTINU

Pojedine države već su ranije izbacile totalni herbicid iz upotrebe, i to one koje su pre aktuelne krize sa hranom donele odluku da se ozbiljnije preorijentišu na organsku proizvodnju. Činjenica je, ipak, da se glifosat masovno koristi jer nema jeftinije i delotvornije zamene u savremenoj poljoprivredi.

Stručnjaci su rekli za „Politiku” da je ovo slučaj i u Srbiji jer taj herbicid izuzetno efikasno suzbija korove. Uprkos tome što je problematičan, praktično je jedina sigurna alternativa za obradu i oranje strnjišta. Nažalost, napominju, delotvorniji preparat za oslobađanje od korova u savremenoj poljoprivredi još nije proizveden, pa je zato i veliko pitanje da li će i kada vlasti konačno i jednom za svagda zabraniti njegovu upotrebu. Aktuelni problemi s nedostatkom hrane idu u prilog tome da takva odluka neće biti doneta ubrzo i da će se prolongiranje takve odluke nastaviti.

Glifosat je totalni herbicid koji suši biljku. Dva-tri dana nakon tretiranja biljka počinje da se suši, a posle tri nedelje ona je potpuno suva.

IZ ARHIVE POLITIKE: EVROPSKA KOMISIJA ZADRŽAVA GLIFOSAT NA NJIVAMA, UPRKOS PROTIVLJENJU DRŽAVA ČLANICA EU

U državama članicama Evropske unije od 2011. do 2020. analizirano je više od 44.000 uzorka svežeg voća, a rezultati su zabrinjavajući

Organizacija Pesticidi ekšen netvork PAN Jurop još jednom je upozorila da se evropski poljoprivrednici oglušuju o napore da se upotreba pesticida u uzgoju voća svede na minimum.

Iako je u planu evropske strategije da se do 2030. prepolovi upotreba ovih hemikalija, najnoviji izveštaj pokazuje da voće nikad nije bilo zagađenije nego poslednjih godina.

ARHIVA PPNS SAD: HERBICID GLIFOSAT U 80 ODSTO UZORAKA URINA

Naime, u državama članicama Evropske unije od 2011. do 2020. analizirano je više od 44.000 uzorka svežeg voća. Otkriveno je da se kontaminacija jabuka, krušaka i šljiva pesticidima gotovo udvostručila od prve godine istraživanja.

Uzorkovanje je pokazalo ogroman rast zagađenih jabuka, krušaka i šljiva. U vrhu liste našle su se kruške sa 49 odsto prisutnosti pesticida, grožđe sa 44 odsto, jabuke 34 odsto, šljive 29 i maline 25 odsto. Treba napomenuti, navodi se, da su tokom sačinjavanja izveštaja uzimani u obzir čak i najmanji ostaci pesticida pronađeni na voću.

U dokumentu koji je nazvana „Raj za pesticide” istaknuto je posebno da su kod krušaka iz Belgiji u 71 odsto uzoraka pronađeni pesticidi makar i u tragovima, u holandskim u 70 odsto i portugalskim 68.

U tih deset godina testirano je oko 17.700 uzoraka jabuka. Sadržaj pesticida se na kraju ovog perioda udvostručio. Kada je u pitanju to voće, u 2020. najviše su kontaminirane one iz Holandije u iznosu od 71 odsto, a slede je Grčka sa 54 i Portugalija sa 50 odsto.

Za šljive je pregledano 4.650 uzoraka, a rezultati su pokazali rast kontaminacije od 81 odsto. Na prvom mestu je Mađarska sa 42 odsto kontaminiranih uzoraka, zatim Grčka sa 41 i Poljska sa 39 odsto. Grčka je imala najviše kontaminiranih uzoraka grožđa, 56 odsto, na drugom mestu je Italija s 47, a na trećem Rumunija sa 43 odsto. U istom periodu pregledano je i 1.497 uzorka maline. Najveće zagađenje pesticidima imale su one iz Norveške sa 64 odsto, a zatim slede Poljska sa 34 i Italija sa 25 odsto.

Ova organizacija u svom izveštaju komentarisala je desetogodišnja ispitivanja i zaključila da su zakoni EU o zabrani najštetnijih pesticida i kontaminaciji voća, koja je veća nego ikad dosad, pokazali potpuni neuspeh.

U izveštaju ističu da su ostaci pesticida povezani s povećanim rizikom od mnogih, pa i najtežih bolesti kao i da su izuzetno toksični za životnu sredinu.

Iz organizacije PAN navode da je cilj Evropske unije o smanjenju pesticida unapred „osuđen na propast”, dok su u portugalskom ogranku organizacije rekli „da je voće sve više kontaminirano jer industrija piše pravila”.

– Evropska komisija je do 2018. strahovala zbog ovakve situacije na tržištu, ali ne vidimo da je preduzeta konkretna mera – optužuje PAN Jurop i dodaje da se umesto poljoprivrede bez toksina, Evropska unija okreće potpunoj upotrebi hemikalija u proizvodnji.

Istovremeno, potrošači kažu da je pre svega sporan kvalitet, ali da je to danak politici proizvodnje savršenih plodova. Već godinama smo svedoci da se na tržištu traži voće uniformisanog izgleda, jabuke recimo isključivo crvene boje, plodovi iste veličine…

ARHIVA PPNS I NEMAČKA ZABRANJUJE GLIFOSAT

– Da nije za jelo, bilo bi u redu. Kvalitet je nestao i izgled je jedino važan. Deca koja se sada rađaju, zapravo nikada neće znati kakav je ukus voća nekada bio i neće ni znati da nešto propuštaju – kažu potrošači, reagujući na izveštaj o pesticidima.

Istraživači napominju da se ovo ispitivanje razlikuje mnogo od svih dosadašnjih jer pokazuje kako se kroz čitavu deceniju menjao način upotrebe pesticida u voćarstvu.

Dok su plodovi kivija pre deset godina bili skoro oslobođeni (četiri odsto) ovih toksičnih supstanci, sada je skoro trećina (32 procenta) kontaminirana. Isto tako, polovina svih višanja koje su uzorkovali zvaničnici bilo je kontaminirano u 2019. godini, u poređenju sa 22 odsto u 2011. Ovo povećanje učestalosti prodaje kontaminiranog voća i povrća potrošačima ide ruku podruku s povećanjem intenziteta pesticida. Sve više se koriste hemijske supstance koje bi trebalo da budu zabranjene u Evropi. Do 2019. godine polovina krušaka proizvedenih u Evropi bila je kontaminirana sa čak pet takvih supstanci, dok je sada 87 odsto u kruškama koje se uzgajaju u Belgiji ili 85 odsto onih proizvedenih u Portugaliji. Iako naučnici upozoravaju na sve veći broj dokaza da takvi „hemijski kokteli” pojačavaju uticaj na ljudsko zdravlje, takve kombinacije još uvek nisu zabranjene u proizvodnji.

J. Antelj, I. Albunović
Ilustracija: Env-health.org
Foto: Pixabay
Izvor: Politika 21. 11. 2022.

Obrada: Prviprvinaskali.com

IZ ARHIVE PPNS INOVACIJE U PREHRAMBENOM SISTEMU: POLJOPRIVREDA KAO SEKTOR GLOBALNE INDUSTRIJSKE EKONOMIJE; GMO; ORGANSKA PROIZVODNJA - PROF. DR TATJANA BRANKOV

PREPORUKA PPNS